1. Biološki važna organska
jedinjenja
amino kiseline i proteini
Biljana Butorović

2. Aminokiseline
Aminokiseline su organska jedinjenja
koja u svom molekulu pored
karboksilne sadrže i amino grupu –
─NH2.

3. Aminokiseline
Aminokiseline su
MONOMERI, koji
spajanjem u
dugačke lance
grade polimere –
PROTEINE

4. Aminokiseline
U prirodi postoji
veliki broj
aminokiselina. Samo
20 učestvuje u
izgradnji proteina.

5. Aminokiseline
Od tih 20 proteinskih aminokiselina,
ljudski organizam može sam da sintetiše
njih 10. Preostalih 10 aminokiselina moraju
se unositi ishranom. Te aminokiseline
nazivaju se
ESENCIJALNE AMINOKISELINE.

6. Aminokiseline
Sve proteinske aminokiseline su
α (alfa) aminokiseline.
Kod njih su amino i karboksilna grupa vezane za
isti C – atom, koji se naziva alfa C – atom. Za
isti C – atom uvek je vezan i jedan atom
vodonika i različiti bočni nizovi (R).

7. Aminokiseline
Proteinske
aminokiseline se
razlikuju po bočnim
nizovima. U njima se
osim C i H, može naći i
S ili aromatični prsten.

8. PROTEINI
PROTEINI su
prirodni polipeptidi izgrađeni od
velikog broja ostataka proteinskih
aminokiselina.

9. PROTEINI
E Veza kojom se vezuju ostaci molekula
aminokiselina, naziva se
PEPTIDNA VEZA ─ CO-NH─.

10. PROTEINI
Proteini mogu da sadrže različit broj
ostataka aminokiselina.
Insulin, hormon pankreasa, u lancu sadrži
51 aminokiselinu, hemoglobin 574, dok
dosad najduži opisan protein, titan, sadrži
čak 34 000 ostataka aminokiselina.

11. Denaturacija proteina
Osim po broju i rasporedu aminokiselina,
proteini se razlikuju i po prostornoj orijentaciji
polipeptidnog lanca.
Pod dejstvom visoke temperature, jakih kiselina,
teških metala ili zračenja, proteini se trajno
menjaju. Ova promena naziva se
DENATURACIJA.

12. Prosti proteini
Prosti proteini su
izgrađeni samo od
ostataka molekula
aminokiselina –
albumini, globulini,
keratin, elastin,
kolagen……

13. Složeni proteini
Složeni proteini, osim
aminokiselina, u svom
sastavu imaju i neki
neproteinski deo –
fosfoproteini,
lipoproteini, glikoproteini,
hemoglobin, mioglobin,
hlorofil, kazein…..

14. Proteini mogu biti
FIBRILARNI ili
vlaknasti,
kao proteini koji
grade mišiće
GARNI l

15. Proteini mogu biti
GLOBULARNI ili
loptasti, namotani u
klupče,
kao hemoglobin

16. Uloga proteina
Uloga proteina je mnogostruka :
 gradivna,
 zaštitna,
 regulatorna,
 skladišna.

17. Uloga proteina
Osnovna uloga proteina je GRADIVNA.
Proteini izgrađuju sva tkiva živih
organizama – kožu, mišiće, hrskavicu, kosu,
nokte, riblju krljušt, perje ptica i dlaku
životinja.

18. Uloga proteina
Neki proteini imaju REGULATORNU ulogu,
regulišu metaboličke procese u organizmu i
učestvuju u prenošenju materija kroz
organizam.
Regulatorni proteini su ENZIMI i
HORMONI, dok je najvažniji transportni
protein HEMOGLOBIN.

19. Uloga proteina
Proteini grade i ANTITELA koja se bore
sa izazivačima raznih bolesti.
Ovi proteini imaju ZAŠTITNU ulogu.
Grupa proteina koja se nagomilava u
semenima biljaka, belancetu jajeta ili
mleku sisara, ima SKLADIŠNU ulogu.

20. Namirnice bogate proteinima
Namirnice bogate
proteinima su meso,
riba, mleko i mlečni
proizvodi, jaja,
mahunasto povrće,
pečurke.bogate
proteinima su meso, j
N

21. Važno za završni ispit
 Aminokiseline su biološki važna organska
jedinjenja, koja pored karboksilne sadrže i
amino grupu.
 Proteine gradi samo 20 aminokiselina.
 Sve su alfa aminokiseline, jer su obe
funkcionalne grupe vezane za alfa C-atom.

22. Važno za završni ispit
 Esencijalne aminokiseline (ima ih 10 ) ne
sintetiše naš organizam, moraju se unositi
hranom.
 Hrana bogata aminokiselinama i proteinima je
: meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi.
 Hemijska veza između aminokiselina naziva se
PEPTIDNA VEZA.

23. Važno za završni ispit
 Aminokiseline se međusobno razlikuju po R –
ostatku.
 Najprostija aminokiselina je glicin.
 PROTEINI su biološki polimeri. Nastaju
udruživanjem aminokiselinskih ostataka povezanih
peptidnom vezom.
 Proteini imaju najznačajnije biološke funkcije
u živim bićima.

24. Važno za završni ispit
 Najvažnija biološka funkcija proteina je
GRADIVNA. Ostale funkcije proteina su :
transportna, regulatorna, zaštitna, skladišna.
 Funkcija proteina određena je brojem i
redosledom aminokiselina.
 Proteini imaju i složenu prostornu strukturu
od koje zavisi i njihova funkcija.

25. Važno za završni ispit
 Visoka temperatura, jake kiseline, zračenje,
teški metali, mogu da naruše delimično ili
potpuno, strukturu proteina. Ova promena
naziva se DENATURACIJA. Posledica je
delimično ili potpuno, narušavanje njihove
biološke aktivnosti, odnosno pojava bolesti.
 Srpasta anemija nastaje usled poremećene strukture
hemoglobina.

26. Važno za završni ispit
 Prosti proteini su sagrađeni samo iz
aminokiselinskih ostataka.
 Složeni proteini sadrže i druge supstance –
ugljene hidrate, lipide, jone metala, fosfatne
jone…..
 I jedni i drugi mogu biti fibrilarni (končasti)
ili globularni (loptasti).