2. Читалачка писменост
Унапређење читалачке писмености један је од важних европских циљева
уврштен у радни програм „Образовање и усавршавање до 2020.
године“
Нови резултати испитивања читалачких вештина спроведеног у склопу
Програма за међународну процену ученика (PISA; PIRLS) показују да се у
европским земљама у просеку најмање један од пет петнаестогодишњака
има веома слабе читалачке навике
Развијена читалачка способност је услов за испуњење друштвених и
економских потреба 21. века
Читалачка писменост – појам
Дефинише се као свеобухватна способност разумевања, коришћења и
промишљања о писаним текстовима ради постизања личних циљева (то
није само декодирање речи и разумевање текста)
Разлика – „Знати да читаш“ и „бити читалац“
кључне су карактеристике успешних читалаца изван формалног
образовања
Већина европских земаља основала је национална координациона тела
која спроводе националне програме и кампање за промоцију читања
3. Шта су показала истраживања?
породично окружење важно је за школски и успех у читању
читалачка писменост има изражену родну димензију (девојчице остварују боље
резултате од дечака)
опште повећање и смањење постигнућа у читању повезано је са општим реформама
образовања у школама
Где је ту место библиотека?
програми за развој ране писмености (предчитачке вештине)
програми за подстицање породичног читања (породица има позитиван утицај на
развој читалачких вештина)
сараднички рад на тексту (да читају текст и деле мисли и искуства о читању –
читатељски клубови) – не само школска лектира
програми за „лоше“ читаче и оне који имају потешкоћа у читању
( у школама – помоћно особље – асистенти за читање, стручњак за читање) –
индивидуални приступ
подстицање на читање у слободно време и уживање у читању
Задатак: Мотивација за читање
Шта утиче:
култура читања и окружење у коме се читалац налази
избор материјала за читање (разноврстан материјал)
4. НАЦИОНАЛНА КООРДИНАЦИОНА
ТЕЛА
Многе европске земље су основале национална координациона тела за промоцију
читања, израдиле стратегије за ову сврху и спроводе велике националне кампање и
пројекте.
НАЦИОНАЛНА КООРДИНАЦИОНА ТЕЛА
Неке европске државе имају директна тела које финансира држава – то може бити
засебно тело, део министарства а негде је то задатак невладиног сектора.
ЗАДАЦИ НАЦИОНАЛНОГ КООРДИНАЦИОНОГ ТЕЛА
координација послова на пољу промоције читања, сардња са државном управом и
локалним организацијама и библиотекама свих типова као и са удружењима и
издавачима
финансирање, осмишљавање и спровођење различитих књижевних догађаја и
програма
подршка писцима и преводиоцима, организација учешћа на међународним сајмовима
књига, ширење информација о домаћој књижевности за децу и младе
развијање услуга библиотека
чување и објављивање информација о активностима промоције читања на мрежним
станицама
организују конференције и подстичу истраживачке пројекте
5. Зашто библиотеке?
Када постоји више таквих агенција - опасност од преклапања
програма и фрагментације
У Немачкој постоји заједнички пројекат – портал „Читање на
немачком језику“
Зашто библиотеке?
Библиотеке – неутралан простор отворен широкој публици
У неким европским државама националне библиотеке имају
службену обавезу да координирају иницијативе за
популарисање читања код деце и младих (Национална година
читања; Центар за дечју књижевност)
Како: такмичења у читању, књижевни клубови, причање
прича и креативно писање, заједнички програми за родитеље
и децу...
6. Националне стратегије
Националне стратегије обично подразумевају финансирање:
истраживања, сарадње и партнерства разних тела на подручју промоције
читања, усавршавање наставника и унапређење рада библиотека.
Углавном су усвојене након 2000. године.
У Литванији, Холандији, Пољској и Шведској промоција читања је део
шире стратегије о култури , језику и развоју вештина.
Шпанија – „Закон о читању, књигама и библиотекама“ (2007)
Мађарска – „Земља читања“;
Португалија „Национални план читања“ – обухвата целокупну
популацију;
Шпанија (имигранти, инвалиди, затвореници);
Француска „План превенцији неписмености „ (2010) – потенцирају рану
писменост;
Норвешка – „Направите место за читање“ (унапредити читалачке вештине
дечака)
7. Програми и кампање
велики национални програми постоје у
већини европских земаља
спроводи их углавном координационо тело
обично су то дуготрајни пројекти
постоје регионалне и локалне иницијативе „од
доле према горе“
кампање намењене целокупној популацији,
мада су претежно намењени деци и младима
8. Интерактивност
програми у којима су деца ангажована –
интерактивни и такмичарски програми
Литванија – „Дечји жири“ – деца се
подстичу да активно учествују у
активностима читања, читају а затим
размењују мишљења, упоређују и бирају
најдраже књиге
циљ: промовисати критичке читалачке
вештине деце и младих, показати
поштовање за мишљење и одабир деце и
подстицати радост читања )
9. Технологија и волонтери
примена комуникационих технологија
Естонија – „Читање је забавно“ - размењују
мишљења на порталима – изгледа као
друштвена мрежа (У Италији – Laboratori)
помоћ волонтера
Француска - „Lire et faire Lire“ – рад
волонтера свих доба на промоцији читања
Португалија – „Сат читања у педијатријским
болницама“
10. Сарадња са школама
сарадња са предшколским установама и
школама
Данска – „Национална кампања за читање
школске деце“ (различите врсте такмичења)
Чешка – „Већ сам читатељ“ – књига за
ученика првог разреда (различите активности
а на крају као награда посебно осмишљена
књига као награда)
Белгија – (Leselotta Karotta) – лутка која живи
у библиотеци и пише писма свим ученицима
који уче да читају и пишу. Подстичу се
ученици да одговоре на писмо и да се дописују
са лутком, а затим долазе да је посете у
њеном дому – библиотеци
11. Породица
породични програми за подстицање
читања
Чешка („Сваки Чех чита деци“)
Пољска „Цела Пољска чита деци“ –
читање у породичном окружењу
Португалија – „Читање+ за здравље“ –
педијатри саветују родитеље о читању
и примереним књигама
12. Специјалне групе корисника
програми за посебне групе деце и
младих
(имигранти, породице лошег социјалног
статуса, деца са потешкоћама у учењу)
Турска – програм за образовање и
писменост девојчица
Финска – „Услуге за читалачку
писменост на једном месту“
Малта „ Читање ученицима са
дислексијом“
13. Закључак
Учествовање у програмима ван
формалног образовања у школи кључни
су за развој успешног читаоца.
Наш задатак је да добро осмишљеним
програмима анимирамо оне који су већ
заинтересовани за читање (сајмови,
избор најдраже књиге, јавна читања) а
да посебну пажњу посветимо онима
који се до сада нису укључили.
