1. Конфесионалност у методици
допунске наставе на српском језику у
Париском региону
Блаженка Тривунчић

2. Спрега допунске наставе и српских институција
Допунска настава на српском језику уско је повезана са
• српским удружењима,
• дипломатско-конзуларним представништвима и
• српским црквама.
Ове институције не само да обезбеђују простор за извођење наставе,
већ активно и сараднички учествују у културним и јавним
манифестацијама допунске школе, са заједничким циљем окупљања
српског народа и очувања његовог идентитета.

3. Извођење допунске наставе
Организација и извођење допунске наставе регулисани су
„Правилником о остваривању образовно-васпитног рада на српском
језику у иностранству“, а прилагођавају се условима и прописима
француског просветног система.
Избор методичких поступака у комплексном наставном процесу
умногоме зависи од односа српске исељеничке породице према
језику и пореклу, на који утичу новија политичка, економска и
социјална дешавања, дужина боравка, мешовити бракови, деловање
интеграционих и/или асимилационих процеса.

4. Методички приступ конфесионалности
Методички приступ конфесионалности условљен је наведеним
чиниоцима и захтева од наставника
• стручност и прилагодљивост,
• добру процену језичког нивоа и потреба наставне групе и
• одабир и примену одговарајућих метода и средстава рада.

5. Однос ученика према конфесионалности
• Код ученика који српски језик изучавају као матерњи, који су
активни у свим видовима живота српске заједнице у расејању,
изражен је и позитиван однос према конфенсионалној
идентификацији.
Он не мора бити и израз религиозности, већ је показатељ односа
према нацији, културном пореклу, поштовању традиције, обичаја. У
том правцу се усмерава настава.
• Српски језик као страни (језик порекла) усваја све већи број ђака
при чему је упознавање са културолошким основама ограничено .

6. Српски језик као матерњи и конфесионалност
Конфесионалност чини подтекст допунске наставе и обрађује се
уз повезивање са:
• културно-историјским садржајима,
• књижевним делима и
• личним искуством ученика.
Дидактичко-методички приступ конфесионалности има
културолошки и етички карактер, док се религијска тумачења
препуштају цркви и породици. На подстрек допунске школе
организују се изборни часови веронауке у цркви.

7. Осврт на час
Три светиње српске и три Немањића
Основношколски узраст; хетерогена група
• Српски језик
• Моја отаџбина Србија
• Основи културе српског народа
Драмско и стваралачко изражавање
корелативно-интегративни
приступ

8. Уз предлошке су коришћени
филмови и фотографије.
Урађен је и филм о
немањићким манастирима
„Светосавље – мир који се
чује“ који прати „Дивна
песма“ о Светом Сави:
https://www.youtube.com/wa
tch?time_continue=4&v=n8Xa
HLYcDDI

10. Ваннаставне активности
Прожимање наставе са конфесионалним садржајима огледа се и у
ваннаставним активностима, које имају изражену кохезиону улогу.
Светосавски дани српске допунске школе
Божићна и ускршња хуманитарна акција
Екскурзије до српских манастира у Француској

11. Светосавски дани српске допунске школе
• Централна школска манифестација
• Повећање броја ученика довело је до потребе за покретањем
манифестације која подразумева низ приредби у светосавској недељи.
Учешће узима већина ученика кроз:
• Хорско певање
• Кратке сценске форме
• Рецитовање
• Инструментална извођења
Наступи су мултимедијални
• Приказивање филмова и презентација
• Промоција ђачких литерарних и ликовних радова
(дипломе, штампани Зборници литерарних радова)

12. Припрема и реализација манифестације
Полази се од планирања и реализације часова чији садржаји воде до замишљених
сценарија према којима ће се извести приредбе.
• Израда плаката и најава којима претходи рад са ђацима и на којима се налазе
ученички одабрани и/или награђени светосавски радови
• Позив на догађаје преко имејла, електронских медија и социјалних мрежа
(школска Фејсбук страница, интернет страница допунске наставе у Француској)
• Укључивање ђачких родитеља као активних учесника и сарадника у припреми
школске славе
• Сарадња са црквама које обезбеђују светосавске пакетиће и простор за приредбе
• Сарадња са српским удружењима и Савезом Срба Француске који организује „Дане
светосавља“
• Израда извештаја и слање мултимедијалних материјала
• Медијска промоција догађаја (РТС, „Вести“ у дијаспори, „Просветни преглед“)
• Сви материјали доступни су на интернет страницама:
caspocas.weebly.com
srpskipariz.weebly.com

13. Плакати и најаве

15. Колекција светосавских успомена

17. Хуманитарне акције о Божићу и Ускрсу
Прикупљање слаткиша, играчака и школског прибора намењеног
тешко болесној деци која се лече на Институту за мајку и дете у
Београду спроводи се у свим групама српске допунске школе у
Париском региону. У акцијама учествује преко 400 ученика.
Кроз тематске и корелативно-интегративне часове уз радионице
прављења честитки, ђаци се упознају са ускршњим и божићним
песмама, значењем празника, техником и симболиком бојења
ускршњих јаја.
На часовима са тематиком Божића
уз драмску игру оживљени су обичаји:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=54&v=Jb-eygq9T9Q

18. Колекција часова посвећених хуманости

19. Екскурзије до српских манастира
Приликом посета манастиру Боа Салер близу Мајена и манастиру
Светог Јована Дамаскина на истоку Француске, организоване су
радионице ручног прављења свећа, иконографског цртања, час
појања и веронауке.

20. Закључак
Приступ конфесионалности у методици допунске наставе почива на темељу
проучавања културног порекла, на упознавању са обичајима и традицијом, чиме је
условљен и један од аспеката неговања идентитета. На том истом темељу развија се
и уважавање других етницитета, што је један од постулата савременог друштва.
У Правилнику о остваривању образовно-васпитног рада у иностранству, Службени гласник РС, бр.
28/2018 дефинисани су исходи, а један од њих гласи:
„По завршетку основног образовања и васпитања у иностранству ученик ће бити у
стању да испољава осећање припадности и позитиван став према очувању
сопственог националног и културног идентитета уважавајући наслеђе културе
других народа“.
Могућности методичке интерпретације и усвајања садржаја условљени су степеном
владања српским језиком.
У том смислу, брига о уређености и стабилности образовно-васпитног рада на
српском језику у иностранству представља императив и један од стубова очувања
српског народа изложеног глобализацијским и интеграцијским процесима.