Egejska umetnost: kikladska, kritska i mikenska umetnost

1. Egejska
umetnost

2. Periodizacija egejske umetnosti
• Kikladska umetnost 3000-2000 g pre n e
• Kritska umetnost (minojska umetnost)
2000-1500 g pre n e
• Mikenska umetnost 1500-1100 g pre n e

3. Kikladska umetnost
• Umetnost koja se razvila na
Kikladskim ostrvima,
poznata po idolima koji
prikazuju ženske figure
malih dimenzija. Stilizovane
figure skoro bez
karakterizacije lica, sem
nosa. Pretopostavlja se da
su imale funkciju boginje
majke

4. Kritska umetnost
• Umetnost Krita povezana je sa
legendom o Minotauru koja je
inspirisala Artura Evansa da
započne arheološka
iskopavanja na ovom ostrvu.
• Krićani su bili pomorci i
brodograditelji, pisali su pismo
A koje nije dešifrovano.
• Religija je bila povezana sa
mitologijom, ali su svoje
rituale vršili u pećinama i
vrhovima planina

5. Palata u Knososu
• Krićani su gradili palate,
najpoznatija pronađena
palata nalazi se u Knososu
na Kritu. Palata po
rasporedu prostorija
podseća na lavirint, nazivaju
je i Palatom dvostruke
sekire-labris. Cenatralna
dvorana je kraljičin megaron
koja je bila dekorisana
fresko slikarstvom.

6. Palata u Knososu
• Palata je građena od opeke,
kamena i drveta. Imala je
ravne tavanice, a različiti nivoi
palate su prevaziđeni
specifičnim kritskim stubom
koji ima kapitel i stablo stuba
koji se sužava pri dnu.
• Kraljičin megaron je bio
dekorisan fresko slikartvom
koji prikazuje delfine, koji se
najverovatnije mogu povezati
sa jednom mitom povezanim
sa Dionisom, dok je ranije u
literaturi navedno da je
prikazana flora i fauna mora

7. Zidne dekoracije
• U ostalim prostorijama
palate u Knososu su
pronađeni ostaci zidnog
slikarstva koje se
najverovatnije mogu
povezati sa procesijama:
“Mala Parižanka”,
“Princ Ljiljana”
Žene u plavom”,

8. “Freska toreadora”
• “Freska toreadora” je savremeni naziv istraživača, međutim
ona prikazuje ritual preskakanja bika koji u mnogome govori o
kultu Minotaura na ostrvu. Prikazan je ritual i status devojaka i
mladića na Kritu koji ravnopravno učestvuju

9. Zmijska boginja
• Figura izrađena od terakote
pokazuje boginju obnaženih
grudi, široko otvorenih očiju
koja nosi u u rukama zmije.
Smatra se da predstavlja
boginju plodnosti koja
istovremeno pokazuje i
mušku i žensku seksualnost.
• Na Kritu su pronađene i
vaze naslikane prikazima iz
mora: Vaza oktopoda

10. Mikenska umetnost
• Razvija se na Peloponezu.
Ovu civilizaciju je otkrio
Hajnrih Šliman, smatra se
da su Mikenjeni bili Grci koji
su ratovali sa Trojancima (?).
Pisali su pismom B koje je
dešifrovano. Živeli su
utvrđenim gradovima koji
su građeni od velikih
blokova kamena tako da ovu
arhitekturu nazivaju
kiklopska (po Kiklopima)
Lavlja kapija-heraldički prikaz 2 lava
između kritskog stuba

11. Megaron
• Megaron je bila antička
grčka kuća čija je osnova
poslužila kao osnova
antičkog grčkog hrama.
Megaron je imao predvorje-pronaos
i glavnu odaju-naos.

12. Atrejeva riznica
• Unutar, ali češće van zidina
grada pronađene su grobnice
koje su bile ukopane u zemlju.
Prilazilo se kroz tunel dok je
glavna prostorija bila kružnog
oblika građena koncentričnim
slaganjem kamena koja ima
izgled košnice. U grobnicama
su pronađene posmrtne
maske, pehari, oružije. Na
žalost Artejeva riznica je
pokradena

13. Agamemnonova maska
Pehari iz Vafija

14. Art2You
Žena sa kutijom od slonovače, mikenska umetnost, c. 1200 g pre n e, Arheološki muzej, Atina