4. Кретање на две ноге-
бипедалност
Одликује све људске претке.
Настала је неколико пута током
еволуције, низом мутација на костима,
везивним ткивима и мишићима.
Појавила се у шуским екосистемима као
последица лакшег налажења хране.
9. Бипедалност се у различитим
варијантама јавља код различитих
предака. Неки имају широку карлицу, а
палац у опозицији са осталим прстима.
Неки кичму која указује на бипедалност
али кратке бутне кости. Настанак
бипедалности је мозаичан-нису све
врсте одједном стекле способност да се
крећу на две ноге.
11. Постоји тренд смањивања вилице услед
промене начина исхране.
Савремен човек користи делимично или
потпуно обрађену храну, па предност
током еволуције имају они генотипови
који дају мање зубе, слабије мишиће за
жвакање па самим тим и мање истурену
вилицу.