3. Имунитет
-појам, улога и подјела-
• Имуност организма (отпорност) јесте
способност организма да се брани и
одбрани од штетних утицаја
• То је главна линија одбране нашег
организма од свих узрочника болести
(вируса, бактерија, гљивица, паразита,
туморских ћелија итд)
• Наш имуни систем прије свега чине
бијела крвна зрнца, али и одређена
ткива и органи (лимфни чворови,
слезена, грудна жлијезда)
Имуни
систем
Коштана
срж
Грудна
жлијезда
Лимфни
чворови
Слезена
4. Имунитет
-подјела-
Специфична имуност
(урођена)
• Уколико закаже неспецифична имуност
активира се специфични имунитет.
Неспецифична имуност
(стечена)
• Није усмјерена против одређеног агенса, већ
против читавог спектра нападача.
• Ову имуност чини више линија одбране:
1. Спољашње баријере – кожа и слузокожа
(спријечавају продирање узрочника болести у тијело)
2. Унутрашња баријера-фагоцитоза леукоцита
(уколико неки узрочник болести уђе у тијело, тада
леукоцити ступају на сцену)
5. Имунитет
-подјела-
Урођени имунитет
Дјете добија преко крви мајке
Стечени имунитет
Добија се у току живота
Вјештачки стечени
имунитет
Вакцинација
Природно стечени имунитет
Када преболујемо одређене
болести наш имуни систем их
запамти (као меморијска
картица), нпр. оспице
Пасивни вјештачки
имунитет
Вакцином се уносе ослабљени
изазивачи болести које наш
организам лако побједи,
запамти их и изгради
атитијела за борбу.
Овај облик вакцинације се
ради да би се спрјечила нека
болест.
Активни вјештачки
имунитет
Уколико је организам већ
оболио у тијело се уносе
вакцином антитијела за борбу.
Значи не чека се да их
организам сам створи.
Специфични
имунитет
6. Имунитет
-специфични имунитет-
• Сваки узрочник болести (бактерија,
вирус) на својој површини имају
антигене, који изазивају стварање
антитијела код леукоцита у нашем
организму.
• Антитијела се везују за антигене на
узрочницима болести и на тај начин
неутралишу његово дејство
Антиген Антитијело