3. С новим предметима и појавама долазе и нове речи.
Нови предмети именују се на неколико начина.
У процесу именовања користимо деривацију, полисемију, речи
позајмљујемо из других језика, а понекад „извучемо неку реч
из нафталина“, тј. „оживимо“ неки архаизам.
4. КАКО НАСТАЈУ НОВЕ РЕЧИ:
1. ДЕРИВАЦИЈА
2. ПОЛИСМИЈА
3. ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
4. „ОЖИВЉАВАЊЕ“ АРХАИЗАМА/ИСТОРИЗАМА
5. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧИ
5. деривација
Број простих речи је коначан.
Колико је нека реч урасла у домаћу лексику показује број њених деривата.
Испитивање деривационог гнезда
од појма деривација, деривационо гнездо до конкретног испитивања
лексема и њеног деривационог гнезда
За вежбу може да послужи нека лексема из школског окружења
појам првостепени, другостепени дериват
6. Нпр.
У „Семантичко-деривационом школском речнику“ лексема учити има 37
деривата:
Научити, наук, научност, научењак, научењаштво, учен, ученик, учеников,
ученица, ученичин, ученичић, ... ученички, ученост, учењак, учењаков,
учењачки, учење, учитељ, учитељев, учитељевање, учитељевати,
учитељица....
7. појам првостепени, другостепени дериват и др.
Нпр.
Од глагола учити као мотивног, настала је лексема учен, а од ове лексеме,
као другостепени дериват, ученик.
0 учити, -им несвр. стицати какво знање, настојати да се нешто упамти
12 < 0 уч-ен, -а, -о који је школован
23 < 12 учен-ик м. онај који учи, похађа школу
33 < 23 ученик-ов, -а, -о кији припада ученику
8. 0 учити, -им несвр. стицати какво знање, настојати да се нешто упамти
11 < 0 на-учити, -им свр. учењем усвајати, стећи какво знање
21 < 11 наук-ø м. поука
22 < 11 науч-ен, -а, -о који је школован
31 < 22 научен-ост ж. стање онога који је научен
32 < 22 научењ-ак м. → учењак
41 < 32 научења-штво с. → учењаштво
9. подстицати ученике да деривацијом начине нову реч
занимљива и духовита језичка игра
уз питање: „Како се ово зове?“, и показивање неког предмета који нема
општепознати назив
лакослом (држач на хемијској оловци који се лако ломи)
потпрозорњак, надрадијаторник, налатњак и гузичњак (предложени
синоними за омиљено место под прозором учионице)
сунђериште и кредичњак (за место за сунђер и креду под таблом)
11. полисемија
Исти ови предмети могу да добију назив неким лексичким механизмом,
рецимо метафором или метонимијом.
Тако је поменути кредичњак постао даска, а исто је прошао и налатњак.
Ево доброг повода за језичка размишљања: како је и један и други
предмет постао даска, којом својом особином.
На оваквим примерима ученици могу да прате развој полисемије.
12. Да се подсетимо: полисемија се остварује лексичким механизмима –
метафором и метонимијом (синегдохом)
Имамо ли други назив за ногу (столице), крило (авиона), главу (мотора)
Лексичка метафора из потребе за номинацијом
Активира се када немамо реч за предмет/појаву
13. Појео је три тањира.
Ниш је на фестивалу.
Бели мантили су у штрајуку.
Србија је на распусту.
Школа је недоступна.
III2 чита Чехова.
Стигао је професор.
14. „Кредичњак“ је даска, али је и „налатњак“ даска
Зашто?
Којим својим особинама?
Даска ж 1.а. пљоснат и широк комад дрвета, мале дебљине
б. фиг. мршава женска особа
2. мн. фиг. позорница, бина
15. „Користите ли лексему рачунар или
компјутер?“
Истраживање показује да се готово искључиво користи лексема компјутер
Позив: Размислите како су настале ове лексеме?
Компјутер је позајмљеница
Позајмљивање лексема је релативно чест начин именовања, нарочито у
пољу технике, медија
Софтвер, хард-диск, смарт, ... Менаџер, маркетинг, акција...
16. „Рачунар користи само наставник рачунарства“
Каква је судбина лексеме рачунар?
Синоними (апсолутни и релативни)
Благодет или баласт?
17. речи са периферије лексичког фонда
Потенцијалне речи, индивидуална лексика
Необичне, експресивне
Вук смислио 84 творенице за превод Новог завјета, 29 је унео у Рјечник:
трубач, виноградар, смерност, девојаштво
Лаза Костић: плетисанка, рајомир, кваримир, израјанка
М. Тешић: бубњалица
Активирање потиснутих/потенцијалних речи
19. у различита времена речи имају другације значење, или другачију
употребу.
Лексема кмет има различита значења: зависни сењак у доба феудализма,
али и сеоски старешина (познато ученицима из реалистичке прозе). У оба
случаја реч је о историзму
20. господин
Ова лексема, између осталог, данас се користи за ословљавање, а само
тридесетак година раније сматрала се анахроном и непожељном. За
ословљавање се користила лексема друг, која се данас користи у изворном
значењу, али не и за ословљавање.
21. Судбину поново активиране речи има алас.
Алас, речни рибар, лексема је за коју се чинило да је на путу потпуог
потискивања, али она је у савременом језику активирана и учестла,
нарочито у областима које познају ову врсту занимања (уз велике
равничарске реке).
Ваљало би овде покренути и питање опште употребе неке речи.
Је ли алас лексема карактеристична само за одређене области, има ли она
својства локализма?
22. Задатак је упутити ученике да запажају лексику, размишљају о њој,
препознају језичке процесе и уочавају начине настајања нових речи.
Из наведене скице за радионицу, верујем да је видљиво да она пружа
многе могућности за гранање, отварање нових језичких питања и
развијање језичких компетенција.
