Dijagnostika, terapija, njega i ishrana bolesnika sa dijabetes melitusom

1. ИНТЕРНО – Вјежбе
ГИНЕКОЛОШКО-АКУШЕРСКИ ТЕХНИЧАР
IV 8 РАЗРЕД
Наставна јединица : Дијагностика, терапија, њега и исхрана болесника са
дијабетес мелитусом
Наставник : Нада Вученовић
Ред.бр. наставне јединице: 61, 62, 63, 64, 65, 66

2. УВОД
Шећерна болест (Diabetes mellitus) је једна од
најчешћих, тешких матеболичких обољења људи.
Јавља се код генетски предиспонираних особа, под
утицајем различитих фактора средине и самог начина
живота, у било ком узрасту и траје читавог живота.
По критеријумима СЗО дијабетесом називамо стање
када је количина шећера у крви 7,0 mmol/l.
Референтна вриједност јутарње гликемије на празан
стомак је од 3,6 до 6,1 mmol/l.

3. СИМПТОМИ
Дијабетес (шећерна болест) се манифестује
сљедећим симптомима:
 Изражена жеђ
 Учестало мокрење
 Губитак тјелесне масе
 Слабост и малаксалост

4. ТИПОВИ ДИЈАБЕТЕСА
Тип 1- Инзулин зависан : појављује се махом код дјеце и
тинејџера када панкреас више не може да ствара инзулин
Тип 2- Инзулин неовисан: најчешћи облик, јавља се код
одраслих особа због виска килогама, високог нивоа холестерола,
високог крвног притиска, генетике...
Гестацијски дијабетес- пролазни облик који се појављује пред
крај трудноће и брзо нестаје након порођаја.

5. ГЕСТАЦИЈСКИ ДИЈАБЕТЕС
Појачан ризик од гестацијског дијабетеса имају:
 Старије труднице које имају више од 40 година
 Гојазност трудница, које су у трудноћу ушле са вишком
килогама
 Труднице које пате од повишеног крвног притиска
 Оне које у ужој фамилији имају дијабетичаре
 Труднице у каснијим трудноћама ако су у првој родиле
дијете са преко 4 килограма
 Жене које су имали више спонтаних побачаја,
превремени порођај

6. ДИЈАГНОСТИЧКИ ПОСТУПЦИ ДИЈАБЕТЕС
МЕЛИТУСА
Да би се поставила дијагноза шећерне болести обављају се сљедеће
анализе:
 Шећер у крви- одређивање гликемије се врши у плазми, серуму, венској и
капиларној крви. Нормалне вриједности гликемије наташте у капиларној
крви ниже су од 6,1 mmol/l.
 Шећер у мокраћи- за одређивање гликозурије нарочито су погодне тест-
траке.
 Ацетон у мокраћи- одређује се помоћу тест-трака
 Тест оралног оптерећења глукозом (ОГТТ)- даје се 75 gr глукозе
растворене у 200 ml воде. Узорци крви за одређивање гликемије узимају
се прије давања глукозе и 120 мин. послије.

7. ЛИЈЕЧЕЊЕ
У лијечењу шећерне болести користи се
неколико приступа:
 Инзулин у комбинацији са дијетом
 Медикаменти (таблете) у комбинацији са
дијетом
 Само дијета

8. ЊЕГА ОБОЉЕЛИХ ОД ДИЈАБЕТЕСА
Дијабетичари своје здравствено стање контролишу у савјетовалишту
за дијабетичаре или у надлежној амбуланти гдје се редовно обавља
контрола концентрације шећера у крви и мокраће.
Према резултатима добијеним лабораторијским прегледом,
утврђивањем тјелесне масе болесника и његове физичке активности
одређује се дијета и лијечење болесника.
С обзиром на то да је ово обољење тешко и доживотно, са тешким
компликацијама, дужност медицинске сестре у раду са овим
болесницима веома је одговорна и велика.
Сестра болесника треба детаљно да упозна са прегледом болести,
начином исхране, начином живота, одржавањем личне хигијене, са
лијечењем и компликацијама болести...

9. ИСХРАНА ДИЈАБЕТИЧАРА
Исхрана представља најзначајнији чинилац у лијечењу дијабетичара.
Према тјелесној маси, старосној доби и физичким активностима одређује се
дневни утрошак калорија.
Гојазни дијабетичари треба да узимају хипокалоријску храну, како би постепено
дошли до своје идеално тјелесне масе, док потхрањени болесници треба да
узимају хиперкалоријску храну да би постепено достигли одговарајућу тјелесну
масу.
Основни принцип код исхране дијабетичара јесте тај да не смију да буду гладни
али не смију ни да се преједају. Пожељно је да имају пет оброка на дан,
поготово дијабетичари који су на инзулинској терапији.

10. ПИТАЊА
У дневник рада одговорити на сљедећа питања:
 Шта је шећерна болест (дијабетес) ?
 Који су типови дијабетеса?
 Које жене имају повећан ризик за појаву гестацијског дијабетеса?
 Каква је њега обољелих од дијабетеса?
 Каква је исхрана дијабетичара?