2. Drveni duvacki instrumenti
Svi drveni duvački instrumenti se drže
uzdužno ispred izvođača,izuzev pikola i
flaute koji se drže udesno .Kod svih
drvenih duvača se visina tona menja uz
pomoć klapni(sistem poklopaca).
3. PIKOLO (flauta)
ima usnik sa direktnim uduvavanjem vazduha
u otvor cevi,male tehničke mogućnosti .U
kompozicijama klasične muzike služi za
specijalne efekte (ne svira sve vreme već
kratko,na tačno određenim mestima)Proizvodi
visoke,prodorne tonove i ima veliku upotrebu
u vojnom orkestru,naročito onda kada sviraju
marševe ,koračnice. „Pikolo“ flauta je mala
flauta koja zvuči za oktavu više od obične
flaute.
5. FLAUTA
ima usnik sa direktnim uduvavanjem vazduha
u otvor cevi,velike tehničke
mogućnosti.Koristi se kao orkestarski i
solistički instrument.Najviše ima primenu u
klasičnoj muzici,ali je ima i u orkestrima
zabavne,narodne muzike.Flauta je drveni
duvački instrument, izgrađen od drveta,
platine, srebra ili sintetičkih materijala. U
donjem registru ton je prilično „hladan“, u
srednjem „mek i topao“ a u visokom „svetao i
oštar“. Zna se da je flauta postojala još u
praistorijsko doba.
7. KLARINET
ima usnik sa jednim trščanim
jezičkom,velike tehničke
mogućnosti.Koristi se kao solistički i
orkestarski instrument u svim vrstama
muzike
9. BAS KLARINET
ima usnik sa jednim trščanim jezičkom,male tehničke
mogućnosti ,zbog čega se više koristi kao orkestarski
instrument.Bas klarinet je najveći instrument iz grupe
klarineta. Ima prigušenu, „tamnu“ boju tona, što je
uslovljeno njegovom konstrukcijom. Većih je dimenzija
a na gornjem i donjem delu ima limene dodatke. Po
obliku sličan saksofonu, naštimovan je u „B“ ili „A“
štimu a notira se u „G“ ili „F“ ključu. To je transponujući
instrument i zvuči za oktavu niže od klavira. Našao je
mesto u mnogim simfonijskim i operskim delima.
11. SAKSOFON
ima usnik sa jednim trščanim
jezičkom.Ima velike tehničke
mogućnosti,pa se koristi i kao solistički
i kao orkestarski instrument.Ima veliku
upotrebu u svim vrstama muzike,a jedan
je od omiljenih instrumenata u džez
muzici.
13. OBOA
ima najčistiji ton od svih instrumenata.Ima
solidne tehničke mogućnosti i može da se
koristi i kao solistički i kao orkestarski
instrument.Ima usnik sa dvostrukim jezičkom
od trske. izrađen od abonosovog drveta. Boja
tona može biti , prateća, zlokobna, meka,
idilična što zavisi od registra. U orkestrima
obično ima dve oboe
15. ENGLESKI ROG
ima male tehnicke mogucnosti,pa se zbog toga vise
koristi kao orkestarski instrument.Usnik je sa dvostrukim
jezickom od trske. Ima opseg isti kao kod oboe sa
zvukom dubljim za kvintu. Zvuk engleskog roga je vrlo
srodan zvuku oboe, samo je nešto mukliji i tamniji, tako
da mu naročito odgovaraju melodije mirnijeg toka ili
tužnog izraza. Najpovoljniji melodijski registar engleskog
roga je između „a“ i „c2“, u tom opsegu ton mu je vrlo
snažan, a opet mek i izražajan.Po izgledu se razlikuje od
oboe ne samo dužinom nego i kruškastim proširenjem
cevi pri kraju, kao i povišenom metalnom cevčicom na
početku. Kruškasto proširenje koje se ponovo sužava
kod izlaza, uzrokuje zatvoreniji i malo prigušeniji ton
engleskog roga za razliku od oboe.
18. Zahvata veliki tonski raspon dubokog i srednjeg registra. Ton
mu je u dubini masivan, iako ne prodoran, a u višem registru
mek i raspevan . U tehničkom pogledu je dosta pokretljiv, pa
se koristi i za živahne teme, često šaljivog karaktera, ali i za
izrazite, mirne melodije. Čini dobar bas y grupi drvenih
duvača, a osim u orkestru, ne retko nalazi mesta i u
kamernim ansamblima, pre svega u duvačkom kvintetu, kao
najniži glas. Fagot se razvio već početkom 16. veka iz velike
basovske bombarde, ali je postepeno usavršavanje, otežano
velikim dimenzijama, dovršeno tek u 19. veku. Međutim, već
od baroknog doba, fagot povremenom nalazi i solističku,
koncertantnu primenu.
