.

7. Јефимија - дела:
Двострука
иконица
рађена у
сребру

8. Јефимија - дела:
Завеса за
царске двери

9. Јефимија - дела:
Похвала кнезу
Лазару

10. РЕЛИГИОЗНО – РОДОЉУБИВА
ПЕСМА (ПОХВАЛА) И ЛИРСКА
ИСПОВЕСТ МОНАХИЊЕ
РАЗЛИКУЈЕ СЕ ОД ЖАНРОВСКИ
УТВРЂЕНЕ ТЕМАТИКЕ ПОХВАЛЕ
(Јефимијина осећајност, страхови,
стање у Србији)
У ДЕЛУ НИЈЕ ПРИСУТНА САМО
ЛАЗАРЕВА ЛИЧНОСТ,
ВЕЋ И ЈЕФИМИЈИНА

11. ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ
ЛАЗАР СРБИЈА
ЈЕФИМИЈА

12. Које стилско средство
запажате у
композиционој
организованости
текста?

13. ЛАЗАР
Како је у Похвали
представљен кнез
Лазар?
Проучи текст и попиши
особине.

14. ЛАЗАР
ЧОВЕК
РАТНИК
МУЧЕНИК
ХРАБРОСТ, ОДЛУЧНОСТ,
ВАСПИТАЊЕ, УГЛЕД...

15. Образложите којом
метоафором је
приказана Лазарева
одлука да се
супротстави турској
сили.

16. Хваљење и слављење Лазара
Хуманост и побожност владара
Отпор Исмаилћанима
Лазарево мучеништво и жртва
Молитва за поменом народа
Неслога
Молитва за благостање
Патња потлаченог народа
Мотив неслоге
Молитва за неповредивост православља и чврстину вере
Уношење Јефимијиних кротких и унижених осећања
Лазарева добросрдност и хуманост
Јефимијина захвалност за гостопримство
Молба за спасење народа
Лична молба за снагом

17. Пронађи делове текста у којима
се Јефимијин тон и динамика
приповедања мењају?
О којим темама Јефимија прича
смирено и тихо, а о којим темама
динамично и узбуђено?

18. О СЕБИ О СРБИЈИ
СМИРЕНО УЗБУЂЕНО
УНИЖЕНО ДИНАМИЧНО
КРОТКО УПЛАШЕНО
НЕУПАДЉИВО
Моли, сабери,
извести,
покрени,
убеди, дођи...

19. Похвала кнезу Лазару
• Заслуге и дела кнеза Лазара
• Прилике у Србији после пораза на Косову
• Захвалност несрећне деспотице за
гостопримство на кнежевом двору

20. Значај дела
• родољубив садржај;
• уметничка вредност - убраја се у
најлепше текстове средњег века;
• присутан је земаљски и небески
свет, а телесна осећања нису
прећутана при помену духовних;
• антологијски пример старог српског
веза.

21. ЈЕФИМИЈА
Јефимија, ћерка господара Драме,
И жене деспота Угљеше, у миру,
Далеко од света, пуна верске таме,
Везе свилен покров за дар манастиру.
Покрај ње се крве народи и гуше,
Пропадају царства, свет васколик цвили,
Она, вечно сама, на злату и свили
Везе страшне боле отмене јој душе.
Векови су прошли и заборав пада,
А још овај народ као некад грца,
И мени се чини да су наша срца
У грудима твојим куцала још тада,
И у мучне часе народнога слома,
Кад светлости нема на видику целом,
Ја се сећам тебе и твојега дома,
Деспотице српска с калуђерским велом!
И осећам тада да, ко некад, сама,
Над несрећном коби што стеже све јаче,
Над пламеном који обухвата тама,
Стара Црна Госпа запева и плаче...