Godisnja doba u radu sa decom

1. Факултет педагошких наука
Универзитета у Крагујевцу,
Јагодина
Годишња доба
Марина Головић - Ристић

2. Увод
• Природа је сјајно место за размишљање о свим другим бићима која
живе на земљи. Све у животу је драгоцено- Сунце, звезде, Месец,
ваздух, биљке, животиње.
• Код деце је још у предшколском периоду потребно стварати и
развијати поштовање и љубав према свему живом и према природи у
свим годишњим добима. Мотив и љубав да се природа чува и
унапређује због своје лепоте је, такође, потребно подстицати код деце
предшколског узраста.
• Са децом је потребно разговарати и о системима живљења који су
усклађени са годишњим добима.
• Васпитач би у раду са децом требало да обради садржаје годишњим
добима и променама у природи, односно да дете постане свесно
свеопште повезаности промена у природи како са собом (човеком,
људима), тако и са биљакама и животињама.У овом раду акценат је на
методичкој обради садржаја о годишњим добима са децом
предшколског узраста.

3. Годишња доба
• Годишња доба можемо дефинисати као одређена временска
раздобља, с обзиром на одређена обележја током једне календарске
године.
• Под појмом »годишња доба« пре свега подразумевамо астрономска
годишња доба која зависе од међусобног положаја Земље и Сунца
• У метеорологији се годишња доба могу дефинисати кроз
препознатљива климатска обележја, а да бисмо објективно описали
климатска обележја неког подручја, метеоролози статистички
обрађују метеоролошке податке добијене мерењима на
метеоролошким станицама.
• Постоје три основна критеријума за поделу на годишња доба:
• 1. астрономски,
• 2. метеоролошки,
• 3. климатолошки.

4. Подела годишњих доба
• Према астрономском критеријуму, подела на годишња
доба изгледа овако:
• 1) пролеће – од 21. марта (пролећна равнодневица) до
21. јуна,
• 2) лето – од 22. јуна (најдужа обданица) до 22.
септембра,
• 3) јесен – од 23. септембра (јесења равнодневица) до 21.
децембра,
• 4) зима – од 22. децембра (најкраћа обданица) до 20.
марта

5. МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ОБРАДИ
САДРЖАЈА О ГОДИШЊИМ ДОБИМА
НА ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
• Обрада садржаја о пролећу као годишњем добу
• Деца би требало да истражују, посматрају природу око себе,
да уочавају промене и учествују у њима.
• Посматрање парка, шуме или ливаде у пролеће, начин одевања у
пролеће, воће и поврће које стиже у пролеће само су неки од
садржаја које васпитач може обрадити са децом у вртићу. Васпитач
би прво требало да децу припреми за обраду садржаја о пролећу.
Он то може учинити кроз различите песме, приче, слагалице,
занимљиве питалице, загонетке...
• Психолошку припрему можемо извршити казивањем песмицео
пролећу. Неке од њих су Пролеће Милоша Стефановића или Опет
креће пролећеВоје Царића. Избор је велики и у раду смо навели
само пар примера. Васпитачи се могу служити било којим текстом
или песмом чија садржина истиче карактеристике пролећа.

6. Обрада садржаја о лету као годишњем добу
• Деци, поред текста, можемо понудити и различите игре како би са
њима урадили психолошку припрему за главни део активности. Када
говоримо о лету као годишњем добу можемо донети врећу или кутију
са реквизитима које користимо на плажи. Деца би имала задатак да
извлаче предмете и говоре о њима (нпр. сунцобран, мишићи за
пливање, асура за лежање, морске шкољке, крема за сунчање,
наочаре, шешир, кантица за играње у песку, купаћи...)
• Поред игара извлачења, именовања и препознавања предмета,
можемо изводити и игре погађања где би деца на основу слика које
извлаче требало да погоде о ком годишњем добу је реч. Неке од
текстова који су погодни за ову активност јесу Ближи се лето
Десанке Максимовић или Лето Радунке Багдановић

7. Обрада садржаја о јесени као
годишњем добу
• Активност можемо започети окупљајући децу око корпе са
кестењем и лишћем.
• Можемо донети торбу украшену лишћем и сламом. Објашњавамо
деци да смо требалида дођемо мало раније, али успут смо срели
једног зеку који нам је поклонио торбу. Уопште не знамо шта је
њој. Заједно гледамо садржину торбе. То могу бити материјали
као што су чачкалице, лепак, хартија... Деца узимају материјале
по слободном избору. Помажемо им око лепљења лишћа у
мозаике, прављењу јежева...
• Приближавамо се прозору и гледамо како дува ветар, гране се
повијају и лишће опада, а кишне капи падају на прозор и клизе по
стаклу. Имитирамо дување ветра хукањем и савијамо руке лево,
десно, као гране дрвета. Окупљам децу око себе и почињемо
разговор о томе шта би требало да обучемо кад кренемо напоље
уколико пада киша.Можемо их одвестидо гардеробе (њихових
ормарића) да видимо шта су они обукли када су долазили у вртић
тог дана.

8. Обрада
садржаја о зими као годишњем
добу
• Васпитач је, како би што боље мотивисао децу за активности које се
односе на садржаје о зими, потребно да користи што више различитих
дидактичких материјала и средстава.
• Један од најбољих начина је када се деца сусретну непосредно са својом
околином и закључују, па је због тога пожељно да се усмерене активности
реализују на отвореном, ван радне собе. Одласком у парк како би
искористила зимску чаролију и играла се у њему са снегом. Поред
различитих изграђених полигона, прављења кућа, грудвања, можемо са
децом формирати нашег Снешка.
• Заједнички рад је јако значајан, зато је потребно и подстицатига. Након
тога, како би их припремили за главни ток активности можемо казивати
песму о Снешку Белићу
• Када говоримо о зими са децом можемо обрадити садржаје о северном
полу, говорећи како је тамо увек хладно током целе године. Да бисмо им
што верније представили и објаснили можемо израдити макету северног
пола.

9. Закључна разматрања
• Закључујемо даби требало да се пружи прилика детету да доживи
радост годишњих доба. Познавање ових појмова код деце изазива
свест о томе да разумеју које се промене дешавају у одређеном
годишњем добу.Циљ је да се кроз игру и разговор схвати и
прихвати значај годишњих доба, да се прилагоди њиховим
променама и лепоти.
• Кроз разговор, уз помоћ аудио - визуелних средстава,
експериментом и личним примером требало би покушатида са
децом дођемо до одговора на питања шта нам годишња доба
доносе, колико се могу искористити дарови? Једна од
најзаступљенијих метода за рад билесу метода разговора,
посматрања и практичног рада.
• Тема којом смо се бавили је веома опширна и пружа разнолике
могућности. Од материјала највише смо предлагали
коришћењеилустрација, папира, текстова, јесењих плодова,