SlideShare a Scribd company logo

Maturski rad filozofija - odbrana sokratova - platon

•Download as DOC, PDF•
•
M
MerlinaTolevska

СОКРАТ

Education
1 of 13
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 1 - Садржај: страна * Увод ................................................................................................ 2 * Политичка етика Сократа ............................................................ 4 * Сократ пред атинским судом ....................................................... 6 * Оптужбе ........................................................................................ 8 * Беседе после гласања да је крив ................................................. 11 * Беседе после изрицања пресуде на смрт ................................... 12 * Закључак ....................................................................................... 13
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 2 - Увод: Сократ Сократов метод се назива дијалектика. Дијалектика је метода разговора који се води с циљем да се открије истина, кроз свестрано испитивање предмета. Сократ је својом филозофијом поново отворио ,,пут ума” који су затворили, као непроходан, софисти. Сократ примењује свој метод у испитивању кључних моралних концепата врлина: побожности, удржаности, храбрости и правичности. Сократ је веровао да та чињеница, да је свестан свог незнања чини мудријим од оних који, и ако не знају ипак тврдe да поседују знање. Сократ је тврдио да се главна доброта састоји у бази душе у вези са моралном истином, и моралним схватањем. ,,Да богатство не доноси доброту, али доброта доноси богатство и сваки други благослов, и појединцу у држави”, и да ,,живот без истраживања није вредан живљења”. У Платоновом делу, ,,Одбрана Сократова”, он каже да ако је смрт сеоба, онда то није рђава сеоба, јер би он и у Хаду проводио живот у разговору, испитујући његове становнике, и расправљајући се с Херојима у Хаду. Од ученика који ће се развити у филозофе, истакао се Платон, који ће учитељеве мисли схватити у свој њиховој дубини, и на генијалан начин их даље развити. Државним пословима, Сократ се није активно бавио и то су му узимали за зло, али је беспрекорно испуњавао оно што су му наређивале грађанске дужности. Својом спољашношћу, Сократ је био толико приметан да су сви о њему говорили, и сви га познавали, па и свако дете. Тражећи пут до истине, Сократ није само указивао на заблуде и противуречности у мишљењу других, него је и сам саговорницима помогао да дођу до пунијега познавања и разумевања оне ствари која је била предмет расправљања.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 3 - Да би дошао до суштине ствари, он би узео неколико примера из свакодневог живота и мишљења, и при томе двојако поступао. При истраживању, шта је која ствар, Сократ је био веома смотрен, да не би што пребрзо казао да је општи појам, а не би био: Сократ је узимао примере из свакодневних прилика из живота ковача, обућара и других занатлија. Сократов испитивачки поступак уопште, састоји се у томе што је он заједно с другима у разговорима, у облику конверзације, те специјалне етичке вештине, коју је он развио до врхунца, указивао на недостатке у знању других, откривао противуречности и проналазио погрешке у њиховим схватањима и тврђењима, раздирао корене привидна знања и самообмане и тако стварао прави пут ка сазнању истине и моралних начела. Сократ изјављује: ,,Ја знам да ништа незнам” Ова Сократова изјава је основа његове мудрости, представља начин долажења до сазнања о незнању. У чему се састоји Сократова мудрост? Не веровати ни реч, никоме не примати ништа здраво за готово, макар то долази од неког божанског ауторитета – то је право Сократове мудрости. Сократ проверава веродостојност делфског пророчанства да је он најмудрији човек. Најпре одлази једном државнику, и у разговору са њим долази до закључка да он мисли да је мудар, али да то није. Истраживао је даље и обратио се песницима, занатлијама и дошао је од истог закључка – да они мисле да су мудри, али да то нису. Дошао је до закључка да њихову мудрост умањује професионална уображеност, моћ, богатство. Делфски императив је: ,,Познај себе” Познати себе значи увидети несавршеност смртног бића, и доживотно се усавршавати колико је то човеку могуће. Стећи такву врлину је знање. Сократ је веровао да врхунско знање – врлина се може постићи само у филозофији, тј. у тражењу умних говора на фундаментална питања, а методски облик је расправа – дијалог. Сократ је мирно примио пресуду на смрт, истичући да за доброг човека нема зла, ни у животу, ни после смрти. ___________________________________________________ ,,Историја хеленске етике” – страна: 241 – 251.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 4 - П По ол ли ит ти ич чк ка а е ет ти ик ка а С Со ок кр ра ат та а Постоје углавном четири сфере у којима долазе до израза социјалне особине хеленског човека: породица, круг пријатеља, држава и религиозна заједница. Сократ није у пуној мери увидео виши етички значај брака. Љубав као подлога брака нема за њега никаква значења, и брак је само установа за произвођење деце и одржање људског рода. Ипак, он је имао разумевања за породицу, сасвим у духу свога времена и свога народа. Лампрокла, свога најстаријег сина, мири с мајком и подсећа на дужности према њој, мири завађену браћу, и препоручује им слогу. Када се буни пред атинским судом, он ће с извесним родитељским поносом истицати, да се ни он није родио ,,од храста ни од камена”, него од људи, па има и својих сродника. Од појединих социјалних облика Сократ придаје највећу вредност пријатељства, и оно је доиста и било један од најјачих и најмоћнијих чинилаца у хеленском етосу. Он истиче и његов идеалан значај: право пријатељство може постојати само међу честитим људима, прави пријатељи ће све учинити један за другога, и врлина и делотворна благонаклоност јесу једино поуздано средство за стицање пријатеља. И у питању државе показује се нова суштинска разлика између Сократа и Софиста; док су се ови отуђили од своје државе и у Атини, ондашњем жаришту хеленске образованости живели као странци без отаџбине. У свом политичком схватању, Сократ се појављује као прави син свога народа у V веку, и као носилац најбољих традиција атинске демократске државе, која не сумљиво представља прву прозну државу у историјском развитку. Па ипак се у свом односу према држави много разликује од осталих Атињана. Основна политичка мисао Сократова јесте владавина духовне и моралне етике: ,,Краљеви и владаоци” – говорио је он – . ,,нису они који носе жезло, ни они који су изабрани ма од којих, ни они који су изабрани коцком, ни они који су кормила узели насиљем или преваром, него само они који умеју владати”.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 5 - Добар владар има да буде пастир грађанима, и његова врлина састоји се у томе, да грађане чини срећним. Наведено место показује да је Сократ био против античког државног уређења, по коме је избор чиновника одређиван коцком. Сократ је дакле, за владавину аристократије ума и карактера. Једнако схватање имали су и питагоровци, и та два политичка схватања, питагоровска и сократска, оставиће веома дубок утисак у Платону, и он ће их научно развити у својој теорији о филозофима као владарима, и владарима као филозофима. Иако је управљање државом сматрао за највиши позив, и у државничкој способности налазио најлепшу и највећу способност, Сократ је ипак сматрао да му је позив да васпитава друге за државнике, а не сам да то буде. Две су га ствари одвраћале од државних послова: атинске политичке прилике и његов унутрашњи глас. Своју веру у божанство он мотивише сасвим на оригиналан начин, сасвим телеолошки: већ сврховита удешеност не само целог васељенскога склада него и људског организма указује на егзистенцију божанства као свемирскога ума, који све види и све чује, који ствара и одржава склад. При жртвовању пресудан значај има јачина побожности, а не величина приношене жртве. Уопште Сократ сматра, као и наш Божа Кнежевић, да је поштен рад, најбољи начин за постизање милости божије. У сваком случају богови су за њега представници, узори и заштитници моралних сила. ___________________________________________________ ,,Историја хеленске етике” – страна: 259 – 268.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 6 - Сократ пред атинским судом Сократ је покушао у судници да објасни одакле потиче клевета против њега. Пророчанство у Делфима прогласило је, да је Сократ најмудрији. У делу да испита речи пророчанства упутио се да испитује. Најпре се упутио државницима. Док је са једним државником разговарао, дошао је до закључка да он изгледа мудар многим људима, али да то уствари није: ,,Ја сам покушавао да му доказујем како он, дудуше мисли да је мудар, али да то није”. Тако сам омрзео и њему и многима који су били присутни. На повратку размишљао сам да он мисли да зна нешто, али да уствари незна, док ја не мислим да знам оно што незнам и у томе се састоји моја мудрост. ” После државника обратио се песницима. Када је почео да их испитује, у њему је смисао њихових речи био је изненађен. Слушаоци су боље тумачили њихове песме од њих самих. ,,Стид ме је, грађани, да вам кажем истину али ми је ипак воља рећи, сви присутни су боље тумачили песме од њих самих. Закључио сам за кратко време да оно што што су они испевали није плод њихове мудрости, него природног дара и надахнућа.” Затим се упутио код занатлија. Надао се да ће од њих научити многа стручна знања и у томе се није преварио. Али је дошао до закључка да и занатлије имају исту ману. Они такође мисле да су једнако добри и у другим стварима. Та мана је затирала њихову стручну мудрост. Тај начин испитивања био је за Сократа извор многих незадовољства из којих су се развиле многе клевете, и пронео се глас да је он најмудрији:
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 7 - ,,Само је бог мудар, а пророчанство каже да човекова мудрост вреди мало. Зато каже да је Сократова мудрост већа јер је увидео да његова мудрост ништа не вреди.” Сократ се пита какав су утисак оставили тужиоци на грађане, јер у њиховим беседама он не препознаје себе. Сматра да китњастим беседама никакву истину нису рекли. Обраћа се грађанима са молбом да га саслушају јер намерава само о истини да говори. Такође је истакао да у својим 70 година, први пут излази пред суд. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 48 – 49.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 8 - О Оп пт ту уж жб бе е П Пр рв ва а о оп пт ту уж жб ба а: : , ,, ,С Со ок кр ра ат т ј је е к кр ри ив в ш шт то о к кв ва ар ри и о ом мл ла ад ди ин ну у” Сократ се обраћа тужиоцу Мелету и тежи да успостави дијалог са њим како би му доказао да то није тачно. С Со ок кр ра ат т: : Мелете кажеш да ти није доиста стало до омладине, па реци ко је чини бољом? Мелет: Закони. С Со ок кр ра ат т: : Питам те који човек? М Ме ел ле ет т: : Судије. С Со ок кр ра ат т: : Да ли и слушаоци чине омладину бољом? М Ме ел ле ет т: : Свакако. С Со ок кр ра ат т: : Да ли и саветници чине омладину бољом ? М Ме ел ле ет т: : И саветници. С Со ок кр ра ат т: : Та било би то велика срећа за омладину, ако је сви чине бољом, а само ја један једини кварим, значи да је неби могао покварити.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 9 - Д Др ру уг га а о оп пт ту уж жб ба а: : ,,Сократ не верује у богове у које верује држава” Сократ и код друге оптужбе успоставља дијалог са Мелетом да би му доказао супротно. С Со ок кр ра ат т: : Да ли ти Мелете тврдиш да ја уопште не верујем у богове, или само у оне у које верује држава? М Ме ел ле ет т: : Ти уопште не верујеш у богове. С Со ок кр ра ат т: : Ако верујем у демоне да ли су то деца божија? М Ме ел ле ет т: : Јесу. С Со ок кр ра ат т: : Па ко би онда веровао да има деце божије, а да нема богова. То би исто тако било бесмислено, као кад би веровао да има младунчади коња и магарца, а да нема коња и магарца. Сократ је у судници објаснио шта под демоном подразумева. Демон је био Сократов унутрашњи глас који би га опомињао, ако не би добро говорио Т Тр ре ећ ћа а о оп пт ту уж жб ба а: : ,,Сократ испитује оно што је на небу и што је под земљом, и лошију ствар чини бољом” С Со ок кр ра ат т: : Ти Мелете тврдиш да ја не верујем у сунце и месец да су богови? М Ме ел ле ет т: : Сократ тврди да је месец земља, а сунце камен. С Со ок кр ра ат т: : Ти Мелете оптужујеш Анаксагору а не мене, зато што су то његове изјаве, тако вређаш и судије и сматраш их незналицама.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 10 - Сократ се затим обратио грађанима у судници са речима да њега неће осудити ни Мелет, ни Анин, ни Никон, јер божански поредак ствари не дозвољава да бољи човек страда од горега. Сократ образлаже да Мелет вређа судије тиме што сматра да они ништа незнају о Анаксагори. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 50 – 55.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 11 - Б Бе ес се ед де е п по ос сл ле е г гл ла ас са ањ ња а д да а ј је е к кр ри ив в Сократ се обраћа грађанима да се не чуди оптужби већ разлици у броју гласова који је веома мала. Тиме сматра да Мелет ништа није постигао. ,,Тај човек, докле предлаже за мене казну смрти, какву сам Казну или глобу заслужио зато што му је пало на памет да у овом животу не мирује, него сам запустио оно на шта се многи старају; за гомилање новца, за богатство, државништво”. Сократ је објашњавао грађанима у судници како је веровао да чини доброчинство, тиме што је људе подучавао. ,,Учио сам људе да се не старају за благо, већ да буду бољи и разборитији ”. Сматрао сам – каже Сократ ,,да чиним добро тако што опомињем грађане и подсећам их да буду бољи”. – Никада се није старао за себе, а доказ за то је његова сиротиња. Сократ је учио људе да се не старају за благо него за врлину, а врлина је знање. Његов циљ је био да храброст, мудрост, умереност и правичност сједини у једну врлину – знање. Сократ је истицао, да човек греши из два разлога: 1) Зато што незна. 2) Зато што поседује погрешно знање. Незнање не треба осудити, зато се човек не изводи на суд, већ му треба отворити путеве сазнања. До сазнања долазио је сталним потпитивањем, док не увиди, да незна оно што је мислио да зна. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 64 – 66.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 12 - Б Бе ес се ед де е п по ос сл ле е и из зр ри иц ца ањ ња а п пр ре ес су уд де е н на а с см мр рт т Сократ се обраћа онима који су га осудили: ,,Без ваше пресуде ја би имао само још коју годину да поживим до смрти своје. И само ради тог кратког времена, грађани атински изаћи на бедан глас да сте убили Сократа мудраца” Обраћа се судијама и објашњава да је казна смрти, много лакша од невољства. Каже да ће њега стићи смрт која је спора, јер је стар, а да ће њих стићи много брже жиг неваљалства. Сократ се обратио и онима који су га ослободили. По речима Сократа њему се ништа није лоше догодило, јер га глас савести (демон) док је говорио у судници није опомињао. То значи да смрт не треба узимати као некакво зло: ,,За добра човека нема зла ни у животу, ни после смрти, а богови не одбацују дела његова.” Судијама каже да негују добру наду према смрти, и да није љут што су га осудили: ,,Али већ је време да одлазим – ја у смрт, а ви у живот. А ко од нас иде ка бољем спасењу, то нико незна осим бога.” ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 67 – 70.
М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 13 - Закључак Легенду о Сократу створили су његови ученици у IV. веку п.н.е, а посебно Платон јер се у свим његовим делима, која су у виду дијалога, Сократ појављује као централна личност. 399. године п.н.е од стране атинске демократије Сократ је осуђен на смрт. Зашто је атинска демократија убила Сократа? Одговор на ово питање дају догађаји који су предходили погубљењу. Мисли се на Пелопонеску 431 – 404 год. Тада је Атина била поражена, а водећу улогу је имала Спарта која је наметнула власт. Па је била позната по злу ,,Тиранија тридесеторице”. Тиранија се срушила, и установио се нови демократски устав. Тражио се кривац за све што је Атина доживела.Кривца су тражили у носиоцу нових идеја. Међу слушаоцима је био и Алкибија, а за његова недела окривили су Сократа, као његовог духовног оца. Платон је имао тада 28 година, и написао је дело ,,Одбрана Сократова”, где Сократа представља као узвишену и мудру, морално узвишену личност, а тужиоце као просечне људе. Платон је изјавио да мора судбини захвалити што је његово рођење пало у доба Сократово. У спису Платон је описао последње часове Сократове, и они су протекли овако: Када му се приближавао час да испије отров, обратио му се Критон питањем, како жели да га сахране, Сократ му на то одговара, да тело сахране како хоће, и ако мисли да би обичају најбоље било. Кад је био осуђен, само он нити је хтео да моли за милост, нити је хтео да бежи из тамнице, јер би тиме сам себе издао, разорио дело свог живота, порекао своју свештину мисију и престао да буде оно што је он хтео да буде, савест Атине.

Recommended

Drugi svetski rat 1941 1943.
Drugi svetski rat 1941 1943.Drugi svetski rat 1941 1943.
Drugi svetski rat 1941 1943.andjelan1
 
Српска народна ношња
Српска народна ношњаСрпска народна ношња
Српска народна ношњаSrpska škola u inostranstvu
 
Јосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоЈосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоUcionica istorije
 
Globalizacija
GlobalizacijaGlobalizacija
Globalizacijasaculatac
 
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvojaPacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvojaDragan Antić
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929Šule Malićević
 
Medicinska bakterilogija
Medicinska bakterilogijaMedicinska bakterilogija
Medicinska bakterilogijaAntonio Kobaš
 
Plod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaPlod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaTanja Jovanović
 

Recommended

Drugi svetski rat 1941 1943.
Drugi svetski rat 1941 1943.Drugi svetski rat 1941 1943.
Drugi svetski rat 1941 1943.andjelan1
 
Српска народна ношња
Српска народна ношњаСрпска народна ношња
Српска народна ношњаSrpska škola u inostranstvu
 
Јосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоЈосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоUcionica istorije
 
Globalizacija
GlobalizacijaGlobalizacija
Globalizacijasaculatac
 
Pacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvojaPacificki region region najdinamicnijeg razvoja
Pacificki region region najdinamicnijeg razvojaDragan Antić
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929Šule Malićević
 
Medicinska bakterilogija
Medicinska bakterilogijaMedicinska bakterilogija
Medicinska bakterilogijaAntonio Kobaš
 
Plod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaPlod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaTanja Jovanović
 
Politička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đPolitička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đljubicadj1
 
Индустријализација
ИндустријализацијаИндустријализација
Индустријализацијаprijicsolar
 
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevozaPrometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevozaprometna
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратовиUcionica istorije
 
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori TeacherDN
 
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnjeEG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnjeTeacherDN
 
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.Dajaaa
 
Рударство
РударствоРударство
РударствоDragan Antić
 
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiTeacherDN
 
Tolerancija e12
Tolerancija e12Tolerancija e12
Tolerancija e12snezanamilinkovic
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sadandjelan
 
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisiI-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisiTeacherDN
 
IKT uredjaji
IKT uredjajiIKT uredjaji
IKT uredjajiAna Todorovic
 
GS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine SrbijeGS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine SrbijeTeacherDN
 
вежбање за контролни српски
вежбање за контролни српскивежбање за контролни српски
вежбање за контролни српскиОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataprijicsolar
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaandjelan
 
Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаUcionica istorije
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeandjelan1
 
Platonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofijaPlatonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofijazrela
 
Istorija etike
Istorija etikeIstorija etike
Istorija etikedr Šarac
 

More Related Content

What's hot

Politička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đPolitička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đljubicadj1
 
Индустријализација
ИндустријализацијаИндустријализација
Индустријализацијаprijicsolar
 
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevozaPrometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevozaprometna
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратовиUcionica istorije
 
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori TeacherDN
 
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnjeEG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnjeTeacherDN
 
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.Dajaaa
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiTeacherDN
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sadandjelan
 
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisiI-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisiTeacherDN
 
GS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine SrbijeGS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine SrbijeTeacherDN
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataprijicsolar
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaandjelan
 
Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаUcionica istorije
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeandjelan1
 

What's hot (20)

Politička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đPolitička karta sveta lj đ
Politička karta sveta lj đ
 
Индустријализација
ИндустријализацијаИндустријализација
Индустријализација
 
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevozaPrometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
Prometna Učilica: Pristojno ponašanje u sredstvima javnog prijevoza
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
 
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
GS-98-103-Srbi u uzem i sirem okruzenju - Srbi u dijaspori
 
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnjeEG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
EG-i-3-106-111-Poljoprivreda - podela, razmestaj i osnovni tipovi proizvodnje
 
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
Monosaharidi - glukoza i fruktoza.
 
Рударство
РударствоРударство
Рударство
 
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...
Probni zavrsni ispit kombinovani test - biologija-istorija-geografija-fizika-...
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
 
Tolerancija e12
Tolerancija e12Tolerancija e12
Tolerancija e12
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sad
 
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisiI-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
I-4-69 72.str-Konurbacija i megalopolisi
 
IKT uredjaji
IKT uredjajiIKT uredjaji
IKT uredjaji
 
GS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine SrbijeGS-160-160-Regionalne celine Srbije
GS-160-160-Regionalne celine Srbije
 
вежбање за контролни српски
вежбање за контролни српскивежбање за контролни српски
вежбање за контролни српски
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
 
Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина Jугославија
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavije
 

Similar to Maturski rad filozofija - odbrana sokratova - platon

Platonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofijaPlatonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofijazrela
 
Istorija etike
Istorija etikeIstorija etike
Istorija etikedr Šarac
 
Antička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaAntička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaanabgd
 
Odnosi s javnoscu
Odnosi s javnoscuOdnosi s javnoscu
Odnosi s javnoscumalimiloica
 
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17Istorijski razvoj sociologije sociologija-17
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17dobrotas
 
Istorijski razvoj sociologije
Istorijski razvoj sociologijeIstorijski razvoj sociologije
Istorijski razvoj sociologijedobrotas
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetTanja Krpović
 

Similar to Maturski rad filozofija - odbrana sokratova - platon (12)

Platonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofijaPlatonova drzava filozofija
Platonova drzava filozofija
 
Istorija etike
Istorija etikeIstorija etike
Istorija etike
 
Antička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacijaAntička filozofija prezentacija
Antička filozofija prezentacija
 
сократ 1
сократ 1сократ 1
сократ 1
 
Odnosi s javnoscu
Odnosi s javnoscuOdnosi s javnoscu
Odnosi s javnoscu
 
Demosten
DemostenDemosten
Demosten
 
софисти 1
софисти 1софисти 1
софисти 1
 
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17Istorijski razvoj sociologije sociologija-17
Istorijski razvoj sociologije sociologija-17
 
Istorijski razvoj sociologije
Istorijski razvoj sociologijeIstorijski razvoj sociologije
Istorijski razvoj sociologije
 
Slovenske pcele
Slovenske pceleSlovenske pcele
Slovenske pcele
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
 

Maturski rad filozofija - odbrana sokratova - platon

  • 1. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 1 - Садржај: страна * Увод ................................................................................................ 2 * Политичка етика Сократа ............................................................ 4 * Сократ пред атинским судом ....................................................... 6 * Оптужбе ........................................................................................ 8 * Беседе после гласања да је крив ................................................. 11 * Беседе после изрицања пресуде на смрт ................................... 12 * Закључак ....................................................................................... 13
  • 2. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 2 - Увод: Сократ Сократов метод се назива дијалектика. Дијалектика је метода разговора који се води с циљем да се открије истина, кроз свестрано испитивање предмета. Сократ је својом филозофијом поново отворио ,,пут ума” који су затворили, као непроходан, софисти. Сократ примењује свој метод у испитивању кључних моралних концепата врлина: побожности, удржаности, храбрости и правичности. Сократ је веровао да та чињеница, да је свестан свог незнања чини мудријим од оних који, и ако не знају ипак тврдe да поседују знање. Сократ је тврдио да се главна доброта састоји у бази душе у вези са моралном истином, и моралним схватањем. ,,Да богатство не доноси доброту, али доброта доноси богатство и сваки други благослов, и појединцу у држави”, и да ,,живот без истраживања није вредан живљења”. У Платоновом делу, ,,Одбрана Сократова”, он каже да ако је смрт сеоба, онда то није рђава сеоба, јер би он и у Хаду проводио живот у разговору, испитујући његове становнике, и расправљајући се с Херојима у Хаду. Од ученика који ће се развити у филозофе, истакао се Платон, који ће учитељеве мисли схватити у свој њиховој дубини, и на генијалан начин их даље развити. Државним пословима, Сократ се није активно бавио и то су му узимали за зло, али је беспрекорно испуњавао оно што су му наређивале грађанске дужности. Својом спољашношћу, Сократ је био толико приметан да су сви о њему говорили, и сви га познавали, па и свако дете. Тражећи пут до истине, Сократ није само указивао на заблуде и противуречности у мишљењу других, него је и сам саговорницима помогао да дођу до пунијега познавања и разумевања оне ствари која је била предмет расправљања.
  • 3. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 3 - Да би дошао до суштине ствари, он би узео неколико примера из свакодневог живота и мишљења, и при томе двојако поступао. При истраживању, шта је која ствар, Сократ је био веома смотрен, да не би што пребрзо казао да је општи појам, а не би био: Сократ је узимао примере из свакодневних прилика из живота ковача, обућара и других занатлија. Сократов испитивачки поступак уопште, састоји се у томе што је он заједно с другима у разговорима, у облику конверзације, те специјалне етичке вештине, коју је он развио до врхунца, указивао на недостатке у знању других, откривао противуречности и проналазио погрешке у њиховим схватањима и тврђењима, раздирао корене привидна знања и самообмане и тако стварао прави пут ка сазнању истине и моралних начела. Сократ изјављује: ,,Ја знам да ништа незнам” Ова Сократова изјава је основа његове мудрости, представља начин долажења до сазнања о незнању. У чему се састоји Сократова мудрост? Не веровати ни реч, никоме не примати ништа здраво за готово, макар то долази од неког божанског ауторитета – то је право Сократове мудрости. Сократ проверава веродостојност делфског пророчанства да је он најмудрији човек. Најпре одлази једном државнику, и у разговору са њим долази до закључка да он мисли да је мудар, али да то није. Истраживао је даље и обратио се песницима, занатлијама и дошао је од истог закључка – да они мисле да су мудри, али да то нису. Дошао је до закључка да њихову мудрост умањује професионална уображеност, моћ, богатство. Делфски императив је: ,,Познај себе” Познати себе значи увидети несавршеност смртног бића, и доживотно се усавршавати колико је то човеку могуће. Стећи такву врлину је знање. Сократ је веровао да врхунско знање – врлина се може постићи само у филозофији, тј. у тражењу умних говора на фундаментална питања, а методски облик је расправа – дијалог. Сократ је мирно примио пресуду на смрт, истичући да за доброг човека нема зла, ни у животу, ни после смрти. ___________________________________________________ ,,Историја хеленске етике” – страна: 241 – 251.
  • 4. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 4 - П По ол ли ит ти ич чк ка а е ет ти ик ка а С Со ок кр ра ат та а Постоје углавном четири сфере у којима долазе до израза социјалне особине хеленског човека: породица, круг пријатеља, држава и религиозна заједница. Сократ није у пуној мери увидео виши етички значај брака. Љубав као подлога брака нема за њега никаква значења, и брак је само установа за произвођење деце и одржање људског рода. Ипак, он је имао разумевања за породицу, сасвим у духу свога времена и свога народа. Лампрокла, свога најстаријег сина, мири с мајком и подсећа на дужности према њој, мири завађену браћу, и препоручује им слогу. Када се буни пред атинским судом, он ће с извесним родитељским поносом истицати, да се ни он није родио ,,од храста ни од камена”, него од људи, па има и својих сродника. Од појединих социјалних облика Сократ придаје највећу вредност пријатељства, и оно је доиста и било један од најјачих и најмоћнијих чинилаца у хеленском етосу. Он истиче и његов идеалан значај: право пријатељство може постојати само међу честитим људима, прави пријатељи ће све учинити један за другога, и врлина и делотворна благонаклоност јесу једино поуздано средство за стицање пријатеља. И у питању државе показује се нова суштинска разлика између Сократа и Софиста; док су се ови отуђили од своје државе и у Атини, ондашњем жаришту хеленске образованости живели као странци без отаџбине. У свом политичком схватању, Сократ се појављује као прави син свога народа у V веку, и као носилац најбољих традиција атинске демократске државе, која не сумљиво представља прву прозну државу у историјском развитку. Па ипак се у свом односу према држави много разликује од осталих Атињана. Основна политичка мисао Сократова јесте владавина духовне и моралне етике: ,,Краљеви и владаоци” – говорио је он – . ,,нису они који носе жезло, ни они који су изабрани ма од којих, ни они који су изабрани коцком, ни они који су кормила узели насиљем или преваром, него само они који умеју владати”.
  • 5. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 5 - Добар владар има да буде пастир грађанима, и његова врлина састоји се у томе, да грађане чини срећним. Наведено место показује да је Сократ био против античког државног уређења, по коме је избор чиновника одређиван коцком. Сократ је дакле, за владавину аристократије ума и карактера. Једнако схватање имали су и питагоровци, и та два политичка схватања, питагоровска и сократска, оставиће веома дубок утисак у Платону, и он ће их научно развити у својој теорији о филозофима као владарима, и владарима као филозофима. Иако је управљање државом сматрао за највиши позив, и у државничкој способности налазио најлепшу и највећу способност, Сократ је ипак сматрао да му је позив да васпитава друге за државнике, а не сам да то буде. Две су га ствари одвраћале од државних послова: атинске политичке прилике и његов унутрашњи глас. Своју веру у божанство он мотивише сасвим на оригиналан начин, сасвим телеолошки: већ сврховита удешеност не само целог васељенскога склада него и људског организма указује на егзистенцију божанства као свемирскога ума, који све види и све чује, који ствара и одржава склад. При жртвовању пресудан значај има јачина побожности, а не величина приношене жртве. Уопште Сократ сматра, као и наш Божа Кнежевић, да је поштен рад, најбољи начин за постизање милости божије. У сваком случају богови су за њега представници, узори и заштитници моралних сила. ___________________________________________________ ,,Историја хеленске етике” – страна: 259 – 268.
  • 6. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 6 - Сократ пред атинским судом Сократ је покушао у судници да објасни одакле потиче клевета против њега. Пророчанство у Делфима прогласило је, да је Сократ најмудрији. У делу да испита речи пророчанства упутио се да испитује. Најпре се упутио државницима. Док је са једним државником разговарао, дошао је до закључка да он изгледа мудар многим људима, али да то уствари није: ,,Ја сам покушавао да му доказујем како он, дудуше мисли да је мудар, али да то није”. Тако сам омрзео и њему и многима који су били присутни. На повратку размишљао сам да он мисли да зна нешто, али да уствари незна, док ја не мислим да знам оно што незнам и у томе се састоји моја мудрост. ” После државника обратио се песницима. Када је почео да их испитује, у њему је смисао њихових речи био је изненађен. Слушаоци су боље тумачили њихове песме од њих самих. ,,Стид ме је, грађани, да вам кажем истину али ми је ипак воља рећи, сви присутни су боље тумачили песме од њих самих. Закључио сам за кратко време да оно што што су они испевали није плод њихове мудрости, него природног дара и надахнућа.” Затим се упутио код занатлија. Надао се да ће од њих научити многа стручна знања и у томе се није преварио. Али је дошао до закључка да и занатлије имају исту ману. Они такође мисле да су једнако добри и у другим стварима. Та мана је затирала њихову стручну мудрост. Тај начин испитивања био је за Сократа извор многих незадовољства из којих су се развиле многе клевете, и пронео се глас да је он најмудрији:
  • 7. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 7 - ,,Само је бог мудар, а пророчанство каже да човекова мудрост вреди мало. Зато каже да је Сократова мудрост већа јер је увидео да његова мудрост ништа не вреди.” Сократ се пита какав су утисак оставили тужиоци на грађане, јер у њиховим беседама он не препознаје себе. Сматра да китњастим беседама никакву истину нису рекли. Обраћа се грађанима са молбом да га саслушају јер намерава само о истини да говори. Такође је истакао да у својим 70 година, први пут излази пред суд. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 48 – 49.
  • 8. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 8 - О Оп пт ту уж жб бе е П Пр рв ва а о оп пт ту уж жб ба а: : , ,, ,С Со ок кр ра ат т ј је е к кр ри ив в ш шт то о к кв ва ар ри и о ом мл ла ад ди ин ну у” Сократ се обраћа тужиоцу Мелету и тежи да успостави дијалог са њим како би му доказао да то није тачно. С Со ок кр ра ат т: : Мелете кажеш да ти није доиста стало до омладине, па реци ко је чини бољом? Мелет: Закони. С Со ок кр ра ат т: : Питам те који човек? М Ме ел ле ет т: : Судије. С Со ок кр ра ат т: : Да ли и слушаоци чине омладину бољом? М Ме ел ле ет т: : Свакако. С Со ок кр ра ат т: : Да ли и саветници чине омладину бољом ? М Ме ел ле ет т: : И саветници. С Со ок кр ра ат т: : Та било би то велика срећа за омладину, ако је сви чине бољом, а само ја један једини кварим, значи да је неби могао покварити.
  • 9. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 9 - Д Др ру уг га а о оп пт ту уж жб ба а: : ,,Сократ не верује у богове у које верује држава” Сократ и код друге оптужбе успоставља дијалог са Мелетом да би му доказао супротно. С Со ок кр ра ат т: : Да ли ти Мелете тврдиш да ја уопште не верујем у богове, или само у оне у које верује држава? М Ме ел ле ет т: : Ти уопште не верујеш у богове. С Со ок кр ра ат т: : Ако верујем у демоне да ли су то деца божија? М Ме ел ле ет т: : Јесу. С Со ок кр ра ат т: : Па ко би онда веровао да има деце божије, а да нема богова. То би исто тако било бесмислено, као кад би веровао да има младунчади коња и магарца, а да нема коња и магарца. Сократ је у судници објаснио шта под демоном подразумева. Демон је био Сократов унутрашњи глас који би га опомињао, ако не би добро говорио Т Тр ре ећ ћа а о оп пт ту уж жб ба а: : ,,Сократ испитује оно што је на небу и што је под земљом, и лошију ствар чини бољом” С Со ок кр ра ат т: : Ти Мелете тврдиш да ја не верујем у сунце и месец да су богови? М Ме ел ле ет т: : Сократ тврди да је месец земља, а сунце камен. С Со ок кр ра ат т: : Ти Мелете оптужујеш Анаксагору а не мене, зато што су то његове изјаве, тако вређаш и судије и сматраш их незналицама.
  • 10. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 10 - Сократ се затим обратио грађанима у судници са речима да њега неће осудити ни Мелет, ни Анин, ни Никон, јер божански поредак ствари не дозвољава да бољи човек страда од горега. Сократ образлаже да Мелет вређа судије тиме што сматра да они ништа незнају о Анаксагори. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 50 – 55.
  • 11. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 11 - Б Бе ес се ед де е п по ос сл ле е г гл ла ас са ањ ња а д да а ј је е к кр ри ив в Сократ се обраћа грађанима да се не чуди оптужби већ разлици у броју гласова који је веома мала. Тиме сматра да Мелет ништа није постигао. ,,Тај човек, докле предлаже за мене казну смрти, какву сам Казну или глобу заслужио зато што му је пало на памет да у овом животу не мирује, него сам запустио оно на шта се многи старају; за гомилање новца, за богатство, државништво”. Сократ је објашњавао грађанима у судници како је веровао да чини доброчинство, тиме што је људе подучавао. ,,Учио сам људе да се не старају за благо, већ да буду бољи и разборитији ”. Сматрао сам – каже Сократ ,,да чиним добро тако што опомињем грађане и подсећам их да буду бољи”. – Никада се није старао за себе, а доказ за то је његова сиротиња. Сократ је учио људе да се не старају за благо него за врлину, а врлина је знање. Његов циљ је био да храброст, мудрост, умереност и правичност сједини у једну врлину – знање. Сократ је истицао, да човек греши из два разлога: 1) Зато што незна. 2) Зато што поседује погрешно знање. Незнање не треба осудити, зато се човек не изводи на суд, већ му треба отворити путеве сазнања. До сазнања долазио је сталним потпитивањем, док не увиди, да незна оно што је мислио да зна. ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 64 – 66.
  • 12. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 12 - Б Бе ес се ед де е п по ос сл ле е и из зр ри иц ца ањ ња а п пр ре ес су уд де е н на а с см мр рт т Сократ се обраћа онима који су га осудили: ,,Без ваше пресуде ја би имао само још коју годину да поживим до смрти своје. И само ради тог кратког времена, грађани атински изаћи на бедан глас да сте убили Сократа мудраца” Обраћа се судијама и објашњава да је казна смрти, много лакша од невољства. Каже да ће њега стићи смрт која је спора, јер је стар, а да ће њих стићи много брже жиг неваљалства. Сократ се обратио и онима који су га ослободили. По речима Сократа њему се ништа није лоше догодило, јер га глас савести (демон) док је говорио у судници није опомињао. То значи да смрт не треба узимати као некакво зло: ,,За добра човека нема зла ни у животу, ни после смрти, а богови не одбацују дела његова.” Судијама каже да негују добру наду према смрти, и да није љут што су га осудили: ,,Али већ је време да одлазим – ја у смрт, а ви у живот. А ко од нас иде ка бољем спасењу, то нико незна осим бога.” ___________________________________________________ ,,Одбрана Сократова” – страна 67 – 70.
  • 13. М Ма ат ту ур рс ск ки и р ра ад д Т Те ем ма а: : О ОД ДБ БР РА АН НА А С СО ОК КР РА АТ ТО ОВ ВА А – – П ПЛ ЛА АТ ТО ОН Н - 13 - Закључак Легенду о Сократу створили су његови ученици у IV. веку п.н.е, а посебно Платон јер се у свим његовим делима, која су у виду дијалога, Сократ појављује као централна личност. 399. године п.н.е од стране атинске демократије Сократ је осуђен на смрт. Зашто је атинска демократија убила Сократа? Одговор на ово питање дају догађаји који су предходили погубљењу. Мисли се на Пелопонеску 431 – 404 год. Тада је Атина била поражена, а водећу улогу је имала Спарта која је наметнула власт. Па је била позната по злу ,,Тиранија тридесеторице”. Тиранија се срушила, и установио се нови демократски устав. Тражио се кривац за све што је Атина доживела.Кривца су тражили у носиоцу нових идеја. Међу слушаоцима је био и Алкибија, а за његова недела окривили су Сократа, као његовог духовног оца. Платон је имао тада 28 година, и написао је дело ,,Одбрана Сократова”, где Сократа представља као узвишену и мудру, морално узвишену личност, а тужиоце као просечне људе. Платон је изјавио да мора судбини захвалити што је његово рођење пало у доба Сократово. У спису Платон је описао последње часове Сократове, и они су протекли овако: Када му се приближавао час да испије отров, обратио му се Критон питањем, како жели да га сахране, Сократ му на то одговара, да тело сахране како хоће, и ако мисли да би обичају најбоље било. Кад је био осуђен, само он нити је хтео да моли за милост, нити је хтео да бежи из тамнице, јер би тиме сам себе издао, разорио дело свог живота, порекао своју свештину мисију и престао да буде оно што је он хтео да буде, савест Атине.