Odnosi s javnoscu

2,906 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,906
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
30
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Odnosi s javnoscu

  1. 1. 1.Odnosi s javnoscu?Odnosi s javnoscu (PR), novo ime zaveoma staru delatnost. PR se definise kao skupupravljackih i komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobreodnose s okruzenjem.2.Istorijski i razvojni aspekt?Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, iliignorisanjem sadrzaja mnenja. • kod Plutarha (Arhijas) grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o sudbini cuvenog vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo poruku “Treba hitno da da procitate poruku koju sam vam doneo..” Arhajis je poruku odlozio sa strane i rekao “O poslovima sutra”. Kroz nekoliko minuta bio je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera. • Firentski politicar i mislilac Makijavel (XVI) i engleski filozof Dzon Lok (XVIII) naglasavali su da naklonost javnog mnenja mora biti stalna briga vladaoca koja zeli da ocuva licnu bezbednost i svoju vlast. Lok je smatrao da u sustini postoji tri vrste zakona prema kojima se ljudi orijenticu: bozanski zakon, gradjanski zakon i zakon misljenja ili reputacije. • Harun al Rasid koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po trgovinama i ulicama njegove prestonice. • Car Kcerks znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenicau odgovarajuci kontekst ljudi navode na izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im pokazivao svoju vojsku, njneo naoruzanje, spremnost i obucenost za borbu, pa ih pustao natrag da pripovedaju Grcima onoo sto su videli – o tome je pisao Herodot u spisima koji kasnije dobija ime “Istorija”3.PR – menadzer a da nisi svestan?Najveci broj poslovnih, politickih ili licnih neuspeha se moze objasniti losomkmunikacijom s okolinom. Ako vam roba ne ide dobro, ako firmu prati rdjav glas, ako sulosi odnosi unutar preduzeca – to znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postojiodnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti komunikacije bez koje nemamedjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata PR.Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi zatermin PR. Npr. seljanka na Kalenic pijaci kod koje kupujemo uzicki kajmak i sir, kojaintuitivno zna da od kvalitetne komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njenapozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo stvara “pozitivnu vibraciju”odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa kojom seuz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je urednai poziva musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodirazgovor sa decom, na drugi sa odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita kad ceraspust, babu za unuka....4.Komunikacijska supa?Komunikacija je svesno i pazljjivo vodjen proces, jer vesta kominikacija ne samo sapotrosacima nego sa celom okolinom.Rec je o jednoj ozbiljnoj, planiranoj i kontrolisanojduhovnoj igri. Srucnjaci za PR to nazivaju “komunikacijskom supom” velike gustine, toje okruzenje svakog pripadnika moderne civilizacije. PR sverdoci o dubokojkomunikaciji, i da je to vestina koja se uci treningom. Da je rec o zivom ljudskim lancukoji je beskrajan, i o socijalnom odnosu koji je najbitnije da tece.
  2. 2. 5.Od lokalne i regionalne do univerzalne delatnosti?* pozanavaoci delikatnih komunikacijskih veza savetovali su vladare kako da se procujeglas o njima kao graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga.Kada je kraljica od Sabe dosla u posetu caru Solomanu i videla njegovo blago igradjevine, navodno je uzviknula:“Pola toga mi uopste nije bilo poznato”. To znaci da jojje ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju imidza.* domovina PR je SAD* “Enciklopedija Britanika” belezi da je Tomas Dzeferson, treci americki predsednik,premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu 1807.godine, u kontekstu odnosasa inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike u SAD, aiengleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije1809 britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku.* 1882. profesor Dorman B. Iton odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD)predavanje pod naslovom “PR i duznosti zakonske profesije”.* prvo odeljenje za PR formirao je Dzordz Vestinghaus 1889. u svojo korporaciji.Osnovni zadatak ovog odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primeneneizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa vladom i medijima.* Edvard L. Bernejs objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu podnaslovom “Kristolizovanje javnog mnenja”. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorkuodrzao prvi kurs PR.* Frankilina Ruzvelta koji je izmedju 1932 -1945 cetri putas biran za predsednika, uSAD je zabelezen njabrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspehreformi neophodna podrska dobro informisane javnosti.* PRSA – americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu,cije je sediste sada u Njujorku. Jednom mesecno PRSA objavljuje casopis “PR Journal”,najpoznatji svetskim agazin za teme ove oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god.PRSA da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi u nedovoljnom broju ljudi kojiumeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve cvise, i sve bolje su placeni.* IPRA – od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem uZenevi. Ona kordinira rad nacionalnih i regionalnih udruzenja za PR i izdaje nekolikomesecnih, tromececnih i godisnjih publikacija. Ujedinjene nacije dale su IPRA statusmedju. nevladine organizacije za savetnicke poslove.* poseban doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za odnose s javnoscu IPR sasedistem u Londonu, cija je osnovna delatnost komuniciranje sa raznim segmentimajavnosti. Uslov za saradnju s Institutom je prihvatanje preciznih pravila profesionalnog ietickog ponasanja.6.Pocetak PR u Jugoslaviji?PR u Jugoslaviji prema istrazivanju Milenka Djurica kao dugorocna koncipiranadelatnost najpre je uvedena u Turistickom savezu Jugoslavije, pocetkom 1952. hotel“Ekplanded” u Zagrebu prva je ugostiteljska organizacija koja je aganzovala PR –menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu praksu 1963, akonferencija “Kluz” godinau dana kasnije. JAT i BIP imaju profesionalnog PRmenadzera od 1968, Simpo od 1971, “Beobanka” od 1976.* 17. maja 2004 u Beogradu je osnovano Drustvo Srbije za odnose s javnoscu, zacijeg je prvog predsednika izabran Srba Jovanovic
  3. 3. 7.Javnost i javno mnenje?Pored javnog menja postoji i tajno mnenje ono svedoci da nisu svi odustali od slobode ida manipulacija nije uspela da stvori opstu saglasnost. Ako ljudi javno misle i govore icine ono sto mocnici od njih ocekuju, to neznaci da oni privatno ne misle, osecaju igovore sasvim drugacije. Rec javno oznacava pojavni svet koji svako moze culimaopaziti, ali se moze i oznaciti i narodno, “sirok publicitet”. Nemacki filozof JirgenHabarmas, koji je najzasluzniji sto je ideja javne sfere dospela u sredistrekomunikoloskih rasprava, odredio je gradjane kao slobodne gradjane okupljene upubliku, cime se ukazuje na neizbezno prozimanje javne i privatne sfere. Premaakdemiku Ljubomiru Tadicu javnost je prostor na kome se preplicu privatna sferadrustva i javna sila drzave, ali i prostor na kome struja slobodno saobraca mejdu ljudimaslikom, zvukom i recju. Javnost moze biti: ekonomska (komercijalna), politicka,kulturan, sportska, prosvetna (obrazovana) itd. U sredistu javnosti obrazuje se javnomnenje oko cijeg tacnog znacenja ne postoji opsta saglasnost. Od druge polovineosamdesetog veka javno mnenje ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedneglobalne drustvene zajednice, izraz javno menje prvi je upotrebi fiziokrata Luj SebastijanMersije. Javno mnenje je uzi pojam od javnosti, Tadic tvrdi da javno mnenje ukljucujeformalnu, subjektivnu slobodu pojedinca da izrazava sopstvene sudove o opstimposlovima. Zavisno od sastava grupe ispitanika, a i od usmerenja ankete, dobijenirezuiltati reprezentuju razlicite slojeve populacije ili drustvene sredine. Otuda se PR unekim naucnim krugovima izucava kao “odnosi s javnostima”. Javno mnenje je oblastdrustvenog zivota najvise polozna promenama. Javno mnenje je promnjiva velicina tenjegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces.Upotrebompropagandnih tehnika i vestina sugerise se lazna slika o poklapanju privatnog misljenjagradjanja sa sluzbenim javnim misnjenjem. U takvim slucajevima javno mnenje nijepoluga drustvenog progresa vec faktor konzerviranja prevazidjenih oblika drustvenesvesti.8.Komunikacij u novom kljucu?Komuniokaicja predstavlja razmenu poruka izmedju dveju ili vise osoba kao osnovnepotrebe ljudskog zivljenja. Komunikacija znaci preneta informacija s jednog mesta nadrugo. Svi mi svakodnevno ucestvujemo u nekom obliku komunikaicje jer “coveknemoze a da nekomunikcira”. Prema modelu Senona i Vivera, izvor informacijeproizvodi odredjenu poruku koju predajnik pretvara (koduje) u signal pogodan za prenosposredstvom kanala do prijemnika koji pretvara (dekoduje) signal ponovo u poruku kakobi ona stigla da odredista. Nedostatak je nepostojajne feedbacka(odgovor na poruku).9.Posiljalac i primalac?mogu biti pojedinci ili drustvena grupa, kolektiv ili formalan organizacija. Svako mozeistovremeno biti i posiljalac i primalac poruke. Medjutim komunikacija je uspesna akoizmejdu posiljaoca i primaoca postoji istovetan kod, odnosno ako obe strane jednakointrepretiraju znacenje poruke. Kako se kodovi menjaju u prostoru i vremenu porukamoze biti primljena drugacije nego sto je zamislio posiljalac.10.Poruka?Poruka se pre svega odnosi na sadrzaj upucen od posiljaoca ka primaocu, ona moze bitisastavljena od najednostavnijih tvrdnji i konsultacija, ali moze biti ispunjena inajslozenijim misaonim ili emocionalnim konstrukcijama.
  4. 4. 11.Kanal ili transmisija?podrazumeva sva sredstva cijim posredovanjem poruke stizu s jednog mesta na drugo. Tomogu biti tehnicka pomagala, ali i zivi ljudi. Svaki kanal ima svoje specificnosti, anijedan nije neutralan. Na putu od posiljaoca do primaoca, odnosno, od emisije dorecepcije, poruci se dodaju sumovi, ometajuci cinioci koji nepoticu od izvora i znatnousloznjavaju razumevanje sustine znacenja. Sum kvari polaznu intenciju posiljaoca,povecava neizvesnost i smanjuje kolicinu zeljnih ili ocekivnaih informacija.12.Kod i kodovanje?Kod je skup svih invarijantnih jedinica kojima komunikacioni sistem raspolaze, i skuppravila pomocu kojih se te jedinice kombinuju u procesu opstenja. Proces komunikacijezapocinje slanjem poruke koja se koduje, prevodi u neki signal ili sekvencu signala,prenosi posredovanjem medija do primaoca koji je potom dekoduje (desifruje), a zatimpovratnim signalom potvrdjuje da je poruka primljena i shvacena.13.Motivacija (A. Maslov)?Motivacija ima regulativnu funkciju u ponasanju ljudi, to je slozen psiholoski procespokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti okrenutih ka odredjenom cilju.Hijerarhija motiva po psihologu A.Maslovu na dnu lestvice se nalaze fizioloskepotreba (potreba za hranom,odecom, presudne za bioloski opstanak), potreba zasigunost i bezbednost, potrebe pripadnosti, potrebe postovanja i na samom vrhupiramide potrebe samoaktualizacije.14.Prema broju ljudi ukljucenih u proces, i prema nivou rasprostranjenosti uprostoru, komuniacije mogu biti: intrapersonalne, interpersonalne, grupne i masovne.Na intrapersonalnom nivou pojedinac komunicira sa samim sobom: cita, pise, slusa igovori bez prisustva drugog. Na interpersonalnom nivou komunikacija podrazumevafizicko ili culnu dohvatljivost bar jos jedne osobe. U grupnoj komunikaciji, informacije,ideje i vrednosti razmenjuju se izmejdu jednog i vise pojeinaca u grupi. Interakcija savelikom grupom ljudi tada se ostvaruje posredstvom mas-medija, cime je drustvozakoracilo u eru masovnih komunikacija.15.Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugojpolovini XX veka, do zametaka svemirske komunikaicje, zasnovanoj na prepostavci ozajenicko iskustvu Zemljana sa stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da seuspostavi komunikacija sa mozda postojacom vanzemaljskom civilizacijom datira iza1960 u okviru projekta “OZMA”.16.Neverbalna i verbalna komunikaicja?Neverbalna komunikaicja je razmena informacija, namera, emocija i raspolozenja bezreci - gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa ili samopogledom. Verbalna komunikacija podrazumeva upotrebu reci.17.Definisanje odnosa s javnoscu?* Prema Henriju Minsbergu “5 P” u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnomkombinacijom domacih reci i tudzica kao: PLAN (svesno planirani tok akcije),PRONICLJIVOST (manevar koji se nadmudruje konkurencijom), POSTUPAK(poseban tok akcije usmeren ka cilju), POZICIJA (sredstvo kojima se organizacija locirau svojoj sredini), PERSPEKTIVA (sredstvo kojim se organizacija sagledava iznutra, i
  5. 5. nacin na koji se oseca svest i konkretno okruzenje). Sredstva i metodi PR treba dapomognu da se izgradi ost izmedju unutrasnje perspektive organizaicje i njenog spoljnogpoziiconiranja.* Edvard L. Bernejs: on PR odredjuje kao “umece izgradnje saglasnosti”.* u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari supokusali da definisu odnose s javnoscu pomocu karakterisitka koje ovoj disciplini NEpripadaju. Holandski ekspert Mejden tako je ustanovio listu koja u skracenom oblikuizgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu, nije glancanjespoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine.* Dragan Sakan vidi ovaj posao kao “dodavanje malo zlatne prasine” proizvodima,kompanijama, institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrimkomuniciranjem s javnoscu stvara se “atmosfera dobre volje” lokalnom, nacionalnom, ilimejdunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti.* istrazivac Dan pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi sjavnoscu vide koa “upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje unastojanju da se interes inters institucije uskladi s interesima razlicitih grupa javnosti uokruzenju”* Borov direktor Mejdunarodne organizaicje za informacije i javno mnenje sa sedistem uParizu, odnosi s javnoscu su usmereni na “stvaranje izvesnog stanja duha na stvaranjehumanog okruzenja”* definicija Instituta za odnose s javnoscu - IPR - glasi “PR aktivnosti predstavljajusmisljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobnorazumevanje izmedju organizacija i okruzenja”* U Meksiku je 1978 usvojen dokument “Meksicka deklaracija” u kome se nalazidefinicja: Praksa odnosa javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova,predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem lidera organizacija i primenomprograma akcijia vaznih za organizacije i javnost”* PRSA definicija “PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama uprocesu medjusobnog prilagodjavanja” odnosno “PR predstavlja delatnost koja obuhvataaktivnosti organizacije usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama”* Carls Stajnberg PR predstavlja kao “napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stariprijatelji”* PR je skup upravljackih i komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze iunaprede dobre odnose s okruzenjem.18.Nivo efektivne komunikacije?Efektivna komunikaicja uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije:planiranje, organizvoanje, vodjenje i kontrolisanje. Sadrza j i nivo komunikacijeusmeravaju se prema obelezjima ciljne grupe, odnosno manje ili vise povezane skupinecije su vrednosne orjentacije, ciljevi, norme i standaradi ponasanja srodni, te mogu dasluze kao referenti oslonaca. Novija istrazivnaja su pokazala da menadzer oko 45 postovremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u razgovoru s ljudimavan organizacije, i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje processegmentacije ciljnih grupa. Segmentacija publike pociva na segmentaciji istihsocijalnih, profesionalini i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike,odredjuje kriterijum prijama, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.
  6. 6. 19.Indetifikacija ciljen javnosti?Indetifikacija ciljne javnosti vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uzeorjentisana ili soecificna podrucja javnosti. • odnosi sa zaposlenima koja obuhvata aktivnosti usmerene na informisanje, motivaciju, izgradnju poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili ustanove kao ciljne grupe od cijeg odnosa prema radu, lojalnosti u najvecoj meri zavisi konacni poslovni rezultat. “Kako mozemo imati zadovoljne klijenta ako osoblje nije zadovoljno” • odnosi s potrosacima obuhvata niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj izgradnja, odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i njenim proizvodima odnosno uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom zaposlenih za korektan odnos prema potrosacima. • odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom pokriva siroko polje saradnje sa sredinom u kojoj organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u nekoliko vidova: prvo kao zaposlene, drugo kao potrosace i trece put kao javni radnici itd. Kako bi zadobili poverenje potrebnog okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine. • odnos s medijima najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji omogucavaju komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti, bilo besplatnog publiciteta ili ubedjivackog placenog oglacavanja u medijima u oba slucajeva za organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu poverenja i razumevanja, uz puno postovanje profesionalnih standasa. • odnos sa finansijskom javnoscu imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno poverenje s institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost subjekata. • lobiranje podrazumeva aganzovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da koriscenje ubedjivackih metoda unapredjuje odnose izmedju poslovnog i drzavnog sektora. Da stvori prohodan pravno-politicki ambijent • sponzortvo jamac za neki poduhvat, pokrovitelj, finansijer. Rec je o specificnom obliu razmen u kojoj jedna strana dobija finansijska sredstva kao naknadu za pravo sponzora da plasira odredjene porukle i poboljsa svoju poziciju u javnosti. Sponzorstvo omogucava transfer imidza izmedju kupca i prodavca, i zasniva se na pisnom dokumentu o medjusobnim pravima i obavezama.*U zavisnosti od ciljne grupe prema kojoj se usmeravaju PR aktivnosti mogu postojatiodnosi s dobavljacima, odnosi sa konkurencijom, odnosi za zaposlenima i itd.20.Stategijs “gurnaja” i “privlacenja”Strategija guranja oslanja se na efikasne predstavnike prodaje koji raznim sredstvima“guraju” proizvod kroz kanale prodaje. Primenjujuci strategiju guranja proizvodjacakgresivno promovise odredjeni proizvod da bi zainteresovao trgovce na veliko, oni toisto cine da bi zaintegrirali trgovce na malo, a oni da bi skrenuli paznju potrosaca.Strategija privlacenja bavi se vidom primamljivanja klijenata na prodajna mesta injihovo motivisanje da pruze ruku ka proizvodu na polici. Kod strategije privlacenjanapor i sredstva ulaze se u krajnog potrosaca, koji potom sam trazi proizvod odmaloprodavca, ovaj od veletrgovca, a on od prozvodjaca.
  7. 7. 21.Segemtacija javnosti najcesce se vrasi prema: geografskim, demografskim,psihografskim i bihevioristickim kriterijumima. Geografsikim kriterijumima trzisniprostor deli se na manje geograske jedinice kao sto su pokrajina, gradovi, varosice i drugehomogene celine. Demografska segmentacija ukljucuje razliku po osnovu zivotnogdoba, pola, velicine i zivotnog ciklusa porodice, potom zanimanje, licna primanja,obrazovanje, nacionalnih i religijskih specificnosti. Psihografski profil dobija se naosnovu istrazivanja psihofizickih karakterisitka i podataka o pripadanju odredjenomdrustvenom sloju, nacinu zivota itd. Bihevioristicki kriterijum podrazumevcapodrzavanje teorijskih i metodoloskih zahteva psiholoske skole i cijem je sredisatu samoponasanje.22.Diferencirane i nediferencirane PR strategije?Diferencirane strategije PR je razvrstavanje potencijalnih klijenata u srodne grupe ianalizom njihovih zajendickih svojstva olaksava se kreiranje programa komunikacije zasvaki pojedinacni segment. Nediferencirana strategija PR koji zanemaruje razlikeizmedju ciljnih segmenata i stupa na citav prostor istovetnim programom.23.Definisanje strategije?Strategija je rec grckog porekla koja oznacava skup delatnosti medjusobno povezanihradi postizanja odredjenog cilje. Prema PR strategija se definise: ”kako stici tamo gde sezeli”. Ako nema jasno postavljene strategije takticke aktivnosti bice neadekvatne ineuskladjene (taktika – vestina u izboru i odredjivanju nacina i sredstava).24.AIDA I DAGMAR?Aida prema pocetnim slovima paznja, inters, zelje i akcija cine osnovu hijerarhijskogmodela, faze kroz koje prolazi kupac. Dagmar hijerarhijski model kojim se odredjujuciljevi oglasavanja u pogledu merenja reakcije klijenata na oglas. Faze koje sadrzi ovajmodel su: neupoznatost, upoznatost, razumevanje, ubedjivanje, akcija.25.Teorija kongnitivne disonance?Ako ubedjivac uspe da navede pojedinca da se javno deklarise za odredjenu akciju i dajoj se prikljuci, i ako ona protivreci njegovim stavovima, kod njega ce stvoriti neprijatnoosecanje koje se naziva kognitivnom disonancom. U teoriji kognitivne disonance nalazese koreni skoro svih istrazivanja o uticaju stavova na ljudskoi ponasanje.26.PR i srodne delatnosti?PR i marketing su srodne delatnosti koje ukljucuju pojmove javnosti i trzista, i obedelatnosti prolaze od potrebe da se indetifikuju i zadovolje ciljni segmenti okruzenja,osnovne razlike se naziru vec u definicjama. Marketing kaze da prodaja dobara koji senevracaju ljudima koji se vracaju. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline idobrom glasu kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primereda je sluzba za PR sastavni deo sektora za marketing. PR i oglasavanje su srodnedelatnosti u kojima oglasavanje ukljucuje razne vidove masovnog, placenogkomuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba iili usluga, sto jeuze od ciljeva PR. Svi elementi oglasa bez obzira na vrstu medija unapred su definisanaugovorom i pod punom su kontrolom preduzeca. Najcesce se oglasom promoviseproizvod, a mnogo redje firma. U odnosu na PR oglasavanje je jednosmernakomunikacija. Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po
  8. 8. pravilu namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima.Oglas se uglavnom objavljuje u komercijalnim medjima ili EPP. PR se oslanja na znatnosiri krug medijskih poslanika.27.Formiranje stavova i njihova primena?Svaki ubedjivacki proces odvija se po semi: emitovanje poruke - formiranje ilipromena stava – promena nacina ponasanja. Pod stavom se podrazmeva relativnotrajna mentalna dispozicija koja se se ispoljava kao tedencija da se misli, oseca i postupana odredjeni nacin u odnosu na neki objekat i subjekat. Stavovi nisu nasledjem preuzetinego se formiraju na osnovu iskustva, stice se u komunikaciji sa drugima, manje ili visesrodnim pojedincima i grupama. Stereotipi (cvrst lik) su pogodno sredstvo zamanipulaciju pa se cesto koristi u medijima masovne komunikaicje. Rec je o vidusaznanja koje iako steceno tudjim iskustvom, izaziva snazne i funkcionalne slike ikohezivno ih drzi na okupu. Tri komponente psiholoske strukture stava: saznajna(suma znanja o predmetu stava), emotivan (pozitivna ili negativna osecanja) i akciona(potreba da se dejstvuje u skladu sa stavom). Stavovi su organizovani psiholoski i delujunezavisno od svesti pojedinca.28.Ponasanje potrosaca pri kupovini - 5 faza: pocetna tacka je radjanje potrebe,potrosac uocava razlike izmedju zeljenog i sadasnjeg stanja. Druga faza se sastoji odtrazenja informacija, potrosac moze da zapamti samo ograniceni broj poruka, cesto manjeod deset dnevno. Treca faza konacno odlucivanje o kupovini. Cetvrta faza je izbormarke. Peta faza procena posle kupovine, ako je zadovoljan moguce je da se odluci naponovnu kupovinu.29.Predrasude?Predrasude (pre “rasudjivanje”) rec je o gruboim greskama u zakljucivanju koje su – zarazliku od obicnih gresaka i omaski – tendenciozne i motivsane. Pojam predrasudeobicno se pridaj i znacenje negativnog usmerenog stava prema tudjim, nacionalnim,verskim i socijalnim grupama, a naglaseno misljnje o svojoj. Predrasudama su slicnistereoptipi – ukalupljenje, i krajne uproscene predstave o ljdima, narodima, robama,uslugama ili idejama.30.Apeli da se promeni stav mogu biti: racionalni (ako podsecaju na interes),emocionalni (sracunati na izazivanje pozitivnih ili negativnih osecanja) ili moralni(istinitost, pravednost i cestitost). Stav se moze izmeniti i pod uticajem straha (u raznimzdravstevnim i higijenskim kompanijama)31.Zakon primarnosti i zakon recenije?Zakon primarnosti govori da se bolje uocava i pamti ono sto se saopsti u pocetku negona kraju poruke: jednom formiran utisak izaziva tzv. halo-efekat, pardigmicno stanovistepo kome se prvobitna ocena pretvara u opsti utisak. Zakon recencije daje prednostkasnijem izlaganju, jer ima slucajeva u kojima se bolje pamti i zadrzava ono sto je novije,sto je saopsteno na kraju.32.Sta je rekao Djuro Susnjic?On je rekao da ljudsko bice nepoznaje dovoljnoi sebe, pa nije svesan ni svojih potreba:“Ljudsko bice nije u prvom redu svesno bice, podsveni motivi mnogo snaznijedeterminisu njegovo ponasaje”
  9. 9. 33.Model organizovanja odnosa s javnoscu?Na izbor modela utice vise cinilaca, od kojih su najznacajniji: velicina preduzeca, tipupravljanja, sirina proizvodnog programa, razudjenost trzista, struktura ciljne javnosti,aktivnost konkurencije, konkretni kadrovski potencijal i znacaj komunikacije koji sepridaje komunikaciji sa okruzenjem. Postoje tri modela: 1. PR na nivou top menadzera – rec je o situaciji u kojoj pr-poslove obavlja neko od najvisih rukovodilaca (clan upravnog odbora ili borda direktora) kao jednu od svojih poslovnih obaveza. Ovaj model se moze opisati kao govor a ne slusanje. 2. Intreni podsistem za PR u vidu odeljenja, sektora ili radne jedinice sastavljena od strucnih ljudi kojima su odnosi s javnoscu osnovno zaduzenje. Na celu ovog tima je rukovodilac. 3. Spoljasni PR – konsultant ili agencija sve cesce se aganzuje sa zadatkom da pionirski zasnuje odnose s javnoscu gde oni kvalitetno nepostoje.34.PR u kriznim okolnostima?Nema privredne grane u koja je imuna na krizu pre svega na vandredne krizne okolnostikoje mogu da dovedu u pitanje funkcionisanje, pa i opstanak preduzeca. Kriza upreduzecu moze da nastane kad god se pojavi debilans u preduzecu. Kriza narusavaosecanje kontinuiteta, pa se zobo toga vazne odluke moraju donositi pod stresom ivremnskom tesnacu. Ozbiljen firme ipak poseduju neku vrstu kriznog plana, popisnajrealnijih mogucih neprilika i listu prioritetnih operativnih poteza ako do incidentadodje. Sa detaljima plana upoznat je krizni stab, ciji su clanovi nosioci najvisihmenadzerskihj funkcija u kolektivu, ukljucujuci i osobu zaduzena za odnose s javnoscu.Od brzine regovanja kriznog staba zavisni konacni ishod nemilog slucaja i opsegmaterijalne ili nematerijalne stete koja sledi. Pored brzine i kompetentnost, otvorenostkanala komuniciranja je jedna od najvaznijih obaveza kriznog staba. Pozejno je da se unajkracem roku sazove konferencija za stampu na kome ce lice sa kredibilitetom saopstitiproverene podatke i onom sto se zbilo.35.Merenje i vrednovanje ucinka PR? Tradicionalni metod merenje efikasnosti PR obuhvata kongitivni, afektivni i konativninivo (odnosno ponasanje) .U novije vreme u merenje efikasnosti spadaju teorija detekcijesignala, i model merenja indirektnog pamcenja. Prvi model se primenjuje na merenjuodlucivanja izmejdu dve strane, a drugi kod merenja efikasnosti oglasavanja kojeprethodi kupovini, i jedan i drugi su komplikovani za izvodjenje i jos tezi za intrepetaciju.Kod odnosa s javnoscu nije moguce uspostaviti sistem merenja koji obezbedjuje preciznepovratne informacije o ucinku kompanije, niti se dobijeni rezultati mogu cuvati kaokrajna granica. Kvatintativnom metodom merenja moguce je odrediti zastupljenost firmeili proizvoda u medijima i tu kolicinu dovesti u odnos sa ulozenim sredstvima.36.Intervju i anketa?Intervju predstavlja razgovor u dvoje. Posebna teskoca kod intervjua je belezenje:neposredno (olovkom ili magnetofon) ima jedna nedostatak, ako je naknadno po secanjusasvim drugi. Valjanost dobijenih podataka zavisi od stavova i vestine intervjuiste, ali iod iskrenosti, verbalnih sposobnosti intervjuisanog. Pod anketom se podrazumevaistrazivanje stavova, uverenja, vrednosti i misljenja grupe ljudi o nekim pitnajimaposredstvom standardizovnaih niza pazljivo izabranih pitanja ili tvrdnji.Po pravilu anketa
  10. 10. se vrsi na reprezentativnom uzorku populaicije stanovnistva, i obicno je anonimna.Uzorak cesto “bezi” jer ispitanici cesto nerado ucestvuje i daju neiskrene odgovore.37.Sadrzaj pojma korporativni indetitetukupnost svih atributa koje pojeidnac prepoznaje kada se suocava sa imneom, znakom iliproizvodom neke firme, odnosno, skup svih osobenosti koju jednu organizaciju odvaja oddrugih na trzistu, tvori njen korporativni indetitet. Korporativno je ono sto je krupno,zajednicko, drustveno, suprotno od licnog; indetitet znaci istovetnost u bitnim,odredjujucim svojstvima. Korporativni indetitet visi je od strateskih sredstvaorganizaicje. Negativni indetitet moze se odmah knjiziti kao gubitak. Pozitivni indetitetse stice iskustvom, koji podrazumeva znanje koje je steceno sopstveno ili nasledjeno odprethodnih generacija. Pouzdan korporativni imidz je dopustenim, etickim sredsvimaospoljen stvatrni indetitet. I = I = I (idealno=imidz=indetitet), idealno je kada se slika ujavnosti poklapa sa indetitetom.38.Robna marka (brand)?Marka objedinjuje ime, zastitni znak, poverenje i kvalitet, i sluzi za lakse indetifikovanjeproizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju. Glavne prednosti robne marke su utome stoona odslikava vrednost citave porodice proizvoda za koju se vezuje. Robne marke supravno zasticene u patentnim zavodima. Proizvodi i usluge mogu nositi i oznakupodmarke, cime se oznacava pripadnost istom proizvodnom programu, komunikacionommiksu ili grupi organizacije.39.Ime?Ime je jedna od najvaznijih elemenata korporativnog indetiteta, cesto i najdragocenijikapital preduzeca odnosno ustanove. Ime je ono sto na prvi pogled jednu firmu razlikujeod drugih. Po pravilu ime je konstanta, trajna vrednost, jer u sebi ukljucuje stalnost uopazanju, psiholosko iskustvo proslih i tekucih generacija.Proucavanjem imena bavi seonomastika,koja obicno deli na antroponomastiku(proucava licna imena) i toponomastika(proucava imena mesta).40.Matica srpska je osnovana 1826. na inicijativu Jovana Hahica i nekolicine Srbatrgovaca u Pesti, jedna od najstarijih knizevno - naucna i kulturna ustanova, od 1864.sediste je u Novom Sadu.41.Gekdanje i vidjenje?Ono sto je shvatljivo pomocu predstava dobijenih culom vida, podpada pod vizualno.Vizualno je ono sto se realno moze videti u uslovima uobicajno za normalno vidjenje.Na ovom svojstvu temelji se vizualnak kultura, , i vizuelno misljenje. U oblasti vizualnepercepcije oblika, svetline, velicine ili udaljenoti predmeta mogu nastati i opticke iluzije.Rec je o subjektivnom vizuelnom utisku koji je posledica pogresnog opazaja izvesnihobjekata.Vizibilno je ono sto se moze osetiti sugestivnoscu drugih posrednika ilipredvideti (nagovestiti) intuicijom. Vizibilno poimanje omgucava nam da razlikujemomusko od zenskog, mlad od staro, veselo od nerespolozenog. Vokovizuelno je linijasrodnosti verbalnog, zvucnog i vizuelnog (lik-znacenje-zvuk)42.Znakovi i znacenje?Znak je vestacka stvorevina, socijalno kodifikovana (dogovorena) i culno opazivaoznaka koja stoji umesto nekog drugog oblika, obelezava ga, predstavlja, upucuje na
  11. 11. njega ili ga podseca. Znakovi mogu biti pikturalni (dvodimenzionlani) i skupturalni(trodimenzionalni). Simbol je izveden od grcke recisimbolon cime se objasnjavasrodnost i povremeno poklapanje ova dvap ojma. Simbol je takodje znak raspoznavanja.Simbol najcesce trazi da se traga za skrivenim znacenjem ili znacenjima. Politickimsimbolima vlast zeli da prodre do dubljih slojeva politicke kulture naroda ili drzava. Zaostvarenje procesa komunikacije vazna je i funkcija signala, vrste znakova koja srecnoobjedinjuje interesovanje prirodnih i drustvenih nauka. Signalizacija se uglavnom temeljina bioloskom nasledju ali se dogradjuje i u socijalnim odnosima. Signalizam oslanjajucise na mogucnost novih medija oplodio je originalne struje misli, osecanja i verovanja.43.Boja?Zasicena boja, bojeni ton i svetlina boja tri su kategorije koje zajedno stvaraj uutiskacelovite predstve o boji posmatranog predmeta. Kompementarne su one boje koje ukrugu leze jedna nasuprot druge. Srazmerna i dobro podesen odnos nijansi koje se stapajuu jedinstven ishod daje harmoniju boja. Stepen zasicenosti menja se sa svetlinom boje,visok stepen svetline ima tendenciju da boju ucini “hladnom”, a nizak “toplom”.Kelvinometar mera za spektralni sastav izvora osvetljenja, bilo da je prirodna ili vestacka.44.Zastitni znak?Znak je vizuelni sazetak ukupne korporativne namere. Sve vaznije poruke u zastitnomznaku su obucene u slike, crteze, simbole i preko oka ucini pristupacna ostalimcovekovim culima. Danas je zastitni znak vrlo rasprostranjen i mocno sredstvokomunikaicje izmejdu organizacije. Znak je neka vrsta lozinke koji stiti obe strane –posiljaoca i primaoca. On razlikuje proizvode i usluge jedne organiacije od druge, i stitiod falsifikata. Znak pomaze da se zastiti induvidualnost marke ili organizacije, da sepoboljsa pozicija na trzistu. Aplikovati je pridodati necemu vecu upotrebnu vrednsot.45.Grb, zastava i himna u svetu znakova?Heraldika je istorijska nauka koja se bavi postankom, razvojem i umetnickom izradomgrbova. Veskolologija se bavi zastavama. Grb, zastava i himna su pravno politicki icivilizacijski zasticeni simboli suveriniteta i drzavnog inegriteta.46.Novi vizuelni indentitet JAT – a?Novi logotip i zastitni znak nacionalne avio kompanije dizajnirali su Eduard Cehovina iDarko Mladenovi 2003, tackasto resenje na repu aviona (mozaik plavih tacaka naneutralnoj pozadini, sa dominirajucem crvenom takom u sredini): “Hocu da se vozimavionom i tacka”! Logotip je na trupu a zastitni znka na repu letilice.47.Najstariji srpski zastitni znakovi koji se i dalje upotreblajvaju Srpska knjizevnazadruga (1892) i Putnik (1936).48.Logotip?Logotip je specificno graficko oblikovanje imena preduzeca, ustanove, glasila, proizvodai ideje. U logotipu posebnost se postize originalnim likom slova, bojom i eventulanimdodacima koji doprinose da tekst sto lakse preraste u vizualni znak. U korenu ovogtermina je logos se prevodi kao rec, govor i razum. Simbol kompanije je istovremenoznak i logotip.
  12. 12. 49.Moc i nemoc slogana? Slogan je homogena, sadrzajno zbijena i misaona bogata verbalna jedincia koja donosineku individualnost i opstevazecu istinu. Slogan ima sposobnost da da savlada eventualneprepreke i zaobilaznim putem saosti osnovnu poruku.50.Maskota i logosit?Maskota predstavlja sazetak ukupnih vrednosti firme izrazene likovnim sredstvima uvidu stilizovane figure coveka ili posebno odabrane zivotinje. Svrha maskote je da brzo ijednostavno uspostavi asocijativnu vezu sa organizacijom, proizvodom, uslugom ilicinom. Maskota se nosi kao neka vrsta amajlije. Logosit je obicno znatno mladji odzastitnog znaka i maskote.51.Piktagram?Piktagram je graficki pojednostavljen znak kojim se razlicite radnje, predmeti, profesije,ideje dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. Piktografija oznacava pismo uslikama, za razliko od ideografije u kojoj slika oznacava slozeniji predmet i pojmove, pa iono sto se ne moze neposredno naslikati. U osnovi piktogramskog sporazumevanja jecrtez, ali se srecu fotografije, stripovi, horoskopski znaci itd.52.Licni znak i “EX-LIBRIS”Licni znak razvio se iz monograma koji su kao licna oznaka stavljeni na pribor za jelo,maramice, salove i druge upotrebne predmete. Jdna od funkcijamu je da obelezi vlasnickiodnos, ali da iskaze nesto od filozofskog i estetskog stava.najstariji licni znak je onaj nagravirama Direra. Eks (ex) je latinsk i grcki predlog u znacenju iz, od. Ex libris je znakzalepljen na unutrasnju koricu knjige ili na zasebasn list na pocetku knjige. Sadrzi imevlasnika i likovne elemente, da nam priblizi njegov obrazovani profil, socijalni status,ambicije, interesovanje. Najraniji primer datira iz 1470. sacinjena u Nemackoj, koji jepoklonjen bilbioteci od Zela i Branderbura.53.Signet, Letering?Signet je podvrsta licnog znaka. To je licni, privatni pecat sa urezanim grbom, inicijalimaili punim imenom, ponekad i prsten sa nekom od ovih likovnih elemenata. Kod nas jeznacajan pecat monaha Save. Letering je karakterisitca izbor tipa slova za internu ispoljnu korespodenciju.54.Total-dizajn-celovitost kucnog stila?Obradjeni se elementi u svesti ljudi pojavljuju udruzeno, krecuci se kroz prostor i vremesnagom zajednickog dejstva. Taj osetljiv proces stalnog definisanja i redefinisanja likaorganizacije u okruzenju zahteva sistematizovna pristup celovitost kucnog stila - total –dizajn.55.Revizija i redizajn su prilika da se uhvati korak sa globalnim kretanjima na trzitu inajavi ostrija borba sa konkurencijom.56.Korporacijski zvucni amblem – himna? Mnoge domace firme imaju zastavu i grb kao elemente korporacijskog indetiteta, dok jehimna retka. Himna jec pogodna da se istakne inidvidualnost da se u jedinstven zvuk iritam pretopi duh delova i celine. EPS, Delta Holding i JP imaju zastave. Od grbova kojise kod nas upotrebljava onaju kompaniji Braca Karic. Od himne jedino ima vinskipodrum “Palic”
  13. 13. 57.Svet u ogledalu medija?Mediji postoje od vremena u kome su nastale prve informacije za prenosenje, odmedijasfere. Medija (skracenica od latinsko - engleske kombinacije mass-media)omogucili su samostalnost novinarske profesije i specijalizaciju uloga i funkcije. Vestinaprenosenja vesti sa jednog mesta na drugo definitivno su trijumfali XV veku pronalskomstamparske prese. Nemacki graficar Gutenberg, iz Majnca izumeo je 1440. stamparskumasinu na kojoj je osma godina kasnije utisnuta “Biblija” na latinskom jeziku.* na tipografskoj jednobraznosti zasnovane su prve novine, ojavljene u Kelnu 1594.(“Mercurius gallobelicus”), odnosno u Antverpenu 1605. (list “Nienje Tijdigihen). Prvednevne novine bile su “Daily Courant”, koje izlaze u Londonu od 1702. – 1735.58.Kada je pocela pojava javnog mnenja i “coveka od pera”?Porast broja informisanih ljudi doveo je na istorijsku scenu javno mnenje, kadro da kaoaktivan subjekt utice na postupke vlasti. Ubrzana je standardizacija nacionalnih jezika iolaksan proces centralizovanje drzave. “Covek od pera” kao zasebna profesija: vesti senemogu samo sakupljati i prenositi, vec se moraju praviti. Pored stampe s pronalaskombaruta i kompasa , ova tri izuma izmenila su sustinu citavog sveta.59.* 5 polaznih pitanja u novinarstvu su: sta, gde, kako i zasto, novinarstvo pokusavada istrazi uzrocno posledicnu vezu izmedju dogadjaj, da odgovri na nova pitanja.* sintagmu cetvrta sila prvi je upotrebio istoricar Babigton 1828. u jednoj reviji, drugiengleski istoricar tokom niza konferencija odrzanih u Londonu 1840, oznacio je upotrebuizraza sedma sila, koja vise nije vezana za mesto na kome novinari sede vec za ubojitostpera koje dre u rukama.* “medijska dijareja” mnogo tecnog, raznovrsnog i javnog stiva na trzistupropulzivnijem od klasicnog, akademskog.60.Agencijsko novinarstvo?Agencijski zurnalizam javio se dva i po stoleca posle novinskog, kao rezultat potrebelistova za brzom, kratkom i tacnim informacijama sa lica mesta. Prva novinska agencijana svetu je bila “Avas” osnovana u Parizu 1825. godine. Prva novinska agencija u nasbila je “Avala”. Nasa najdugovecnija i najuticajnij agencija je “Tanjug” – telegrafskaagencija nove Jugoslavije, osnovana 1943 u Jajcu. Od 1944. Tanjug posluje u Beogradukao zvanicna drzavna agecnija.61.Srpski zuranilzam?Srpski zunarilam rodio se u dijaspori pre vise od dva stoleca. On srbiju vidi i doziva nesamo preko nego i pre njenih stvarnih administrativnih granica, tragajuci svuda na svecetri stane sveta..* prva srpska juznoslovenska publikacija “Slaveno-serpski magazin”, stampana uVeneciji 1768.* prve srpske novine “Serpskija posednevnije novine”, stampane u Becu 1971; poslepetnestog broja proemnjeno ime u “Serpskije novine”* prvi srpski dnevni list pojavio se u Becu 1813. pod imenom “Novine Serbske izcarsvujusceg grada Vivijan”, izlazio je do 1822.* prve novine stampane u Srbiji izasle su u Kraguejvsu 1834 kao “Novine srbske”.Stampane su jednom nedeljno. Od 1835. one izlaze u Beogradu.
  14. 14. * najstariji srpski knjizevni casopis “Letopis Matice sroske” poceo je da izlazi uBudimpesti 1825. to je jedan od najstarijih knjizevnih glasila u Evropi. I danas izlazi.Sediste je u Novom Sadu.* prva novinarska organizacija u Srbiji osnovana je u Beogradu 1882. kao Srpskonovinarsko udruzenje, prvi predsednik je pesnik Laza Kostic, imala je 60 clanova.* najstariji srpski list koji i dans izlazi u dijaspori je “Amerikanski Srbobran” osnovan1906. u Pitsburgu, SAD.* na prvom Saboru dijaspore odrzana u Beogradu 1999. glasno je ukazano na ranijenedovoljno koriscenje potencijala srpskog zurnalizma izvan granice zemlje. Tada je jasnoafirmisan kriterijum po kome maticnost nekog glasila ne odredjuje geografija, vecpripadnost istom jeziku. Na drugom Saboru dijaspore odrzanog 2000. takodje uBeogradu preduzeti su konkretni koraci na objedinjavanju srpskih zurnalistickih snaga naplaneti, poceo je rad na izradi prvog potpunog adresara srpskih novinira koji deluju usvetu.62.Osnovni oblici novinarskog izrazavanja?Dovodjenjie cinilaca u posebne odnose, i njihovo svrstavanje u odredjeni red, sadrzinadobija pravo znacenje. Klasifikovanje novinarskih radova i vrsta prema srodnosti idominantnim odlikama je zanr (rod,vrsta). • faktografski zanrovi (vest, izvestaj i intervju) – novinar se oslanja na nepobitne cinjenice i netreba da daje svoje ocene, misljenja i komentare. • analiticki zanrovi (uvodnik, komentar, kolumna, clanak) – da se dogadja i zbivanja uzrocno – posledicno osvetle, ali nao bjektivno zasnovanim podacima. • beletristicki zanrovi (reportaza, feljton, humoristicki tekstovi, umetnicka kritika) temelji se na licnom, subjektivnom dozivljaju i dopustaju visok stepen autorkse slobode u vrednovanju dogadjaja.* angloamericka stiva se dele na dve vrste: na informativne i zanrove misljenja, sanizom podvrsta. Prva grupa obuhvata vesti i zvestaje, a druga uvodnike, komentare,intervjue i kolumne. U prirucniku Beogradskog instituta izdvojeno je sedam osnovnihzanrova: vesti, izvestaji, komentar, clanak, intervju, reportaza i feljton.TABLOID – zuta stampa, koja se sastoji od nepouzadnih i neproverenih informacija63.Vesti?Vesti su najkrace, najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinarskog izrazavanja kojomse javnost obavestava o nekom dogadjaju, pojavi ili drustvenom fenomenu odzajednickog interesa. Vest nije svaki dogadjaj po sebi , vec samo ono sto je novo,aktuelno ili zanimljivo. Vest su temelj informativne dealtnosti, bez njih ne moze daopstane nijedan mediji. Vest se najpre otkriva, istrazuje, proverava pa tek onda pise.* Vesti ne trpe ni stilske ukrase i zanatske egzibicije, osim u retkim prilikama kodizuzetno vestih profesionalaca. Takav jedan slucaj nagradjen je Pulcerovom nagradom,dobitnik je americki novinar koji je autor neobicne komponovane vesti od samo jedneprosirene recenice.* Pet osnovnih pitanja koje moderno novinarstvo postavlja autorima: ko, sta, gde, kada izasto?; kasnije je ubaceno i sesto pitanje kako?, nemacki novinari predlozili su da seodgovori na pitanje odakle, odnosno koje izvor informacija, ima i novinara i da odgovrena pitanje sta dalje?.* prosirene vesti – informacija takodje mora da odgovri na pet kljucnih pitanja, nekad ina dva dodatna. Ona treba da je jezgrovita, lisena interpretativnih dodataka i autorskogpristupa.* vizuelne vesti one koje svoju poruku saopstavaju slikom. Dele se u tri grupe:foto-vesti, filmovane i televizijske vesti.
  15. 15. 64.Izvestaj?Izvestaj (prikaz, svedocenje) je jedan od njacescih oblika novinarskog izrazavanja. Recje o fotografskom zanru u kome se s lica mesta izvestava o nekim dogadjajima inajbitnijim okolnostima u kojma se odigrao uz detaljan opis njegovog toka ishoda. Premanacinu obrade gradje, komponzicionoj strukturi i stilskim karakterisitkama, izvestaj semoze podeliti u tri grupe: standardni (odslikava najbitnije karakterisitke dogadjaja),analiticki (se cinjenice tako rasporedjuju da citalac lakse moze spoznati zasto se nestodogodilo, i formirati sopstveni stav prema dogadjaju) i reporterski ( osnovne cinjenicezaodeva u nesto pitkiju pricu, docaravajuci atmosferu nizom slikovitih detalja).65.Clanak i intervju?Clanak je u sirem smislu, naziv za brojen informativne sastave oljavljene u novinama, uuzem slmislu, to je oblik novinarskog izrazavanja u kome se siroko, produbljeno isveobuhvatno obradjuje slozene teme drustvenog, ekonomskog, kulturnog, politickog ilisportskog karaktera. Intervju je veoma popularna vrsta novinarskog izrazavanja,prisutna u svim tipovima medija, od novina preko radija i televizije. U zurnalisticiintervju je razgovor novinara sa nekom licnoscu u cilju objavljivanja u medijima, nedakle svaki dijalog nego samo onaj u kome se novinar obraca odabranom sagovorniku samolbom da da svoje vidjenje. Podela intervjua: klasican intervju u kome su zadrzanipitanja i odgovor, kombinovni intervju u kome su odgovri preplitani novinarskimopaskama, opisima i parafrazama delova izjave, intervju-portret u kome su sagovornikprofilise iz vise razlicitih uglova, kroz vidjenje drugih, ali i odabirom citata izneposrednog razgovora.66.Komentar?Komentar je ime za pisanu ili govorni oblik novinarskog izrazavanja u kome se javnoiznosi stav, ocena ili sud o unutrasnjem sklopu, predistoriji, razvoju i posledicama nekogdogadjaja, pojave ili konkretne akcije. Komentar se pise posle dogadjaja i ima zadatak dasnaznije osvetli nove cinjenice i usmeri pogled javnosti na sustinske karakterisitkezbivanja koje su povod pisanja teksta, on dublje tumaci uzorke i ukazuje na mogucaskrivena znacenja odredjene pojave.67.Kolumna?Komentatorski tekstovi pisani u prvom licu, sa neskrivenim satiricnim oblezjima ismislom za humorno iskazivanje nazivaju se kolumnama (na latinskim columna = stub,a u stamparstvu kolumna oznacava i naslovni red na svojoj stranici, stampan drugimtipom slova). U novinama kolumna je uvek na istom mestu, fiskiranog obima i stalnognadnaslova i vrste slova. Prvi domaci kolumnista je bio Jug Grizelj u “Vecernjimnovostima” kolumna “Iz mog ugla”68.Reportaza?Reportaza je novinarski rod u kome se u reci, zvuku i slici na originalan, individualan iistrazivacki nacin docarava atmosfera i prikazuje najbitnij momenti nekog zbivanja ilikarakterisitcne odlike ljudi. Dobra reportaza odlikuje se aktuelnoscu tema,informativnoscu, sazetoscu, zanimljivnoscu i duhovnoscu. Reportazeta je mala reportaza,rec je o kratkom roku, fragmentarnom zapisu nekog dogadjaj, o slici nacinjenoj uprolazu.
  16. 16. 69.Fejton?Fejton (podlistak) knjizevno-zurnalisticki sastav u kome se, u vise nastavka, zivahno islikovito obrajuju neka katuelna tema politickog, kulturnog, ekonomskog, sportskog ilidrugog karaktera. Feljton se objavljuje uglanom u dnevnim ili periodicnimpublikacijama, na stalnom mestu, razdvojena vodoravnom ili vertikalnom linijom odstalnog stiva. PR menadzer nece pisati reportazi, feljtonu, komentare osim kada je rec ooglasnoj reportazi i reklamnom feljtonu.70.Konferencija za stampu?Za plasiranje informacija o krupnim dogadjajima, koji trazi dodatna obavestenja odgornihkompatetnih lica, saziva se konferencija za stampu (pres-konferencija). To je u novijevreme sve popularniji oblik komuniciranja s javnoscu. Za svakidasnje ali ipak ne sasvimobicne vesti koristi se forma informacije za stampu (ili pres-informacija, posto postojebrojni mediji izvan stampe u uzem smislu). Ova informacija treba da sadrzi nekuznacajnu novost o poslovanju firme, pise se po formuli koja vazi za vest (kako, sta, gde,zasto?), jasnim i nedvosmislenim jezikom.71.Brifing?Konferencija za stampu klasifikuje se kao redovne, vanredne i specijalne, mogu bitiotvorene (za sve akreditovane novinare), za odabrane ucesnike i zatvorene (za glavneurednike i resorne specijaliste). Brifing su zatvorena konferencija za stampu sa koje seneizvestava, ona sluzi kao neki vid internog informisanja ili usmeravanja.72.Stampa?Stampa je odigrala prekretnu ulogu u pretvaranju usmenog drustva u pismeno. Novine susinonim za stampu u uzem smislu. U njima se rodio i izrastao zurnalizam. Novine sunezamnjivo sredstvo masovne komunikacije. Upotrebljava se mnozina NOVINE. Gotovosvi prilozi u novinama su novinski (cak i oglasi), a novinarski su samo oni koje pisunovinari, i koji se mogu svrstati u neku od nekih zurnalisitckih vrsta. Pod ucestalostiizlazenja stampe se deli na dnevnu, periodicnu, lokalnu i fabricku. Po dometu odnosnopokrivenosti teritorije moze biti nacionalna, regionalna i specijalizovana.73.Tiraz, Remitenda?Broj odstampanih primeraka nekog lista je tiraz (vucenje). Tiraz zavisi od mnogocinilaca a ne samo od kvaliteta novine. Tiraz novine odredjuje cenu oglasnog prostora, auzima se i kao uporediva velicina za obracu efekata propagandne poruke. Naprodatiprimerci novina nazivaju se remitenda (poslati natrag). Najstariji srpski dnevni list je“Politika” izlazi od 1904, a najtirazniji su “Vecernje novosti.”74.Tehnoloski napredak i stampa?Istorijski razvoj stampe ukljucuje pronalazak tehnologije pravljenja papira u Kini u Iveku, njenog preuzimanja i usavrsavanja od strane Arapa i prenosenja u Evropu u XIIveku. Krajem XV veka Ivan Crnojevic osnovao je na Obodu prvu stampariju, kasnijepreneta na Cetinje. U njoj je stampana prva knjiga “Oktoix” (osmoglasnik). Na tludanasnje Srbije prva stamparija osnovana je 1536. u manastiru Rijno kod Uzica drugastamparija osnovana je na Kosovu, u manastiru Gracanica.75.Oglasavanje u novinama?Oglasi su najbolje uredjeni i najatraktivniji deo magazina. Oni pomazu da se uspostaviravnoteza izmedju dobrih i rdjavih vesti.
  17. 17. 76.Radio?Radio je najbrze, najeftinije, najotvorenije i najelasticnije sredstvo masovnogkomuniciranja. Komunikacija putem radija je stvarna, dvosmerna i stalna. Razvijenaradiofonija razvila je kulturu slusanja i proizvela raznovrsne saznajne i estetske potrebezasnovane na fenomenu slusanja. Kultura radija apsorbovala je iskustva ranijih fazapisane reci i prevela ih u fonosferu, “cujnost sveta” sastavljenu od obilja akusticnihsignala, medju kojima je jedinstven spektar nijansi ljudskog glasa.77.Specijalizacija (radijskog programa)?U velikim radijskim sistemima, koji se finasiraju iz budzetskih ili parobudzetskih izvora(pretplata) i imaju obaveze javnog servisa, moguca je programska specijalizacija. RadioBeograd (95.3) ima dobru profesionalnu lepezu: prvi program (program univerzaneusmerenosti); drugi program ( namenjena kulturi u najsirem smislu), treci program(kulturno usmerenje), prvi predajnik radio Beograda u Rakovici 1924.78.Fonogenicnost?da bi na radiju delovali uverljivo, neophodno je da se vas glas odlikuje fonogenicnoscu.Mikrofon i ostala tehnicka pomagala naglasavaju izvestacenost u izgovoru. Artikulacijatrebada bude meka i prirodna. Radio je vizibilan. Na radiju se kreativno preplice mnogovrsta zvukova, pa i dvosmislenost tisine.79.Oglasavanje na radiju? U radio-reklamama se mora strogo ekonomisati recima. Recenice moraju da budu kratke,a termini koji se koriste-dostupni i razumljivi vecini slusalaca. Ono sto je u oglasu vaznomora biti ponovljeno dva puta. Reklame na radiju po sadrzaju mogu biti narativne,stihovne, humoristicke itd., a osnovne forme tehnoloski se svrstavaju u cetri grupe:maska (najkraca forma u trajanju od 5 sekundi), slogan (iste duzini ali sa naglaskoim naodredjeni proizvod ili uslugu), parola (opsirniji slogan, moze trajati do 15 sekundi) ioglas (najskuplja i najduza do 60 sekundi).80.Televizija?Televizija je najmladja, najuticajnija i najpopularnije sredstvo masovne komunikacije81.Doktor za pletivo-spin doctors – u sluzbi vlada i centara vojne ili ekonomske mocicak su i ratovi programirali prema satnici globalnih televizijskih mreza. Istina je prvazrtva takvog zurnalizma.82.Sedma i osma umetnost?Posto je film davno prihvacen kao sedma po redu umetnost, deo televizijske produkcijekoja izaziva estecka zadovoljstva i eticki stav, svrstavaju je u osmu umetnost.83.Kada je televizija dobila ime?Na skupu strucnjaka odrzanog u Parizu 1909.84.Sta znaci termin globalno selo?Marsal Makluan tvorac teorije o “globalnom selu” u kome su elektronski medijiproduzeci covekovog nervnog sistema, tvrdi da je Nikson imao pobedu u dzepu dok gaKenedi njie pobedio u cuvenom duelu 1960. Posredstvom malog ekrana moguce jeplasirati odredjeni sadrzaj ciljnim grupama definisanih na osnovu demografskih iteritorijalnih kriterijumima, a olaksana je i multimedijalna distribucija marketiskihporuka.
  18. 18. 85.Ogranicavanje kvantiteta televizijskih oglasa?Mnoge zemlje pristupile su delimicnom ogranicenju kvantiteta televizijskih oglasa idefinisnaju programa koji se nemogu prekidat EPP. Od 1989. usvojena je konvencija kojazapadnoevropskim emljama dozvoljava emitovaje 15 odstvo emitovanje poruka u tokuukupnog trajanja programa u jendom danu. U vecini zemalja postoji lista proizvoda kojase nemoze rekamirati na televizji (alkool, duvan, vatreno oruzje...)86.Spot-klip?Reklamen poruke snimljene filmskom ili televizijskom tehnikom, namenjen komercjalnojakciji, ili pridobijanje gledalista za neke drustvene, politicke, kulturne ciljeve, naziva sespot ili klip, to je ime za kraci video insert u televizijskom prenosu ili emisiji.87. 8 vrsta TV reklame?1. reklama sa spikerom ( u kojoj profesionalna obucena osoba reklamira proizvod idemonstrira njegovu upotrebu); 2.svedocanstvo (proizvod ili uslugu preporucuje nekopoznata osoba iz svet filma...); 3.demonstracija (prikazivanje upotrebnih vrednostiproizvoda); 4.dramtizacija (prioizvod se prikazuje u nekoj vrsti price); 5.dokumentarnareklama (prica o fabrici koja je proizvela robu, ili izvestaj o i skustvima potrosaca);6.reklama-podsetnik (kratko podsecanje na ime ili slogan reklame ili usluge); 7.pevnareklama (spot u kome muzika ima naglasenu ulogu); 8.telop (staticna slika sa imenom ilikratkim tekstom o proizodu ili uslugi).88.Sa tehnicke strane TV spotovi najcesce se izradjuju kao: igrana reklama (svesnoorganizovan prizor i situacija u kojia ljudi, zivotinje ili predmeti imaju preciznu ulogu);animacija ( snimanjegrafickih, crtanih ili lutkarskih elemenata slicicu po slicicu); trik(tehnicki zahvat koji kod gledalaca stvara iluziju vizuelne promene); kombinovani oglas(najmanje dve od spomenutih tehnika)89.Internet?Koren onoga sto nazivamo internetom dotira iz pocetka XX veka. Internet je najveća inajpoznatija globalna računarska mreža, namenjena razmeni podataka, obuhvata lokacijei sadrzaje kojima se moze pristupit sa bilo koje tacke u svetu. Internet je sacinjen odracunara koji su ravnopravno povezani hijerarhijski. Virtualne lokacije i posebno kreiransadrzaj na serverskom racunaru, dostupni non-stop naziva se sajt, ili veb sajt, veblokacija odnosno prezentacija.Glavna lokacija na internetu, posvecena nekoj organizacijiili pojedincu naziva se kucna stranica (home page). Primena tehnologije i internetskihresenja unutar jedne kompanijske mreze naziva se intranet.*ARPA-net? Kada i gde je stvoren www?1969.osnovana je prva telematska mreza za prosledjivanje poruka, radila je na principupakovnaja informacija i nosila je ime ARP–net (agencija za razvijene istrazivackeprojekte). 1989 upravljanje ARPA-netom zvanicno je iz vojnih ruku presla naakademsko i naucne institucije. Iste godine u Zenevi u Evropskoj labaratoriji zamikrocestice stvoren www (“svetska mreza”), najpopularniji sistem za koriscenjeInterneta.
  19. 19. 90.Kada nastaju prvi sajtovi namenjeni e-trgovine (e-commerce)?Sta su provajderi?Prvi sajtovi namenjeni upotrebi elektronske trgovine putem Interneta (e-commerce)pojavljuje se 1994, kada se afirmisu i prvi veliki provajderi. Provajderi su firme kojeolaksavaju tehnicko prikljucenje sistemima kojima se poruke predaju, i odakle se povlacena zahtev primaoca.91.Svi ucesnici su duzni da se pridrzavaju odredjenih pravila rada na mrezi, koji cine tzv.mreznu etikeciju (Net etiquette).92.Digitalna revolucija?Brzu razmenu i koriscenje raznovrsnog informisanog materijala omogucavala jedigitalna revolucija, cetvrta po redu tehnoloska revolucija u povesti ljudi.93.Sta je digitalizacija?Digitalizacija je proces pretvaranja analognih signala i podataka u binarni kod koji“razumeju” i koriste elektronska kola informatickih uredjaja.94.Bit?Bit (binarni broj) oznacava minimalnu kolicinu informacije koju moze da obradiracunar; istovremeno, to je merna jedinica ovog koda, standardni format za prenosenjetekstova, grafikona, zvukova, pokretnih i nepokretnih slika. Bit neposeduje boju, velicinui tezinu, i moze da putuje brzinom svetlosti.95.Informacijski autoput? Hiper reci? Hiper tekst?Koriscenje softverskih alata omogucilo je korisniku da bude navigator, takvakomunikacija je nelinearna ili ineraktivna, i predstavlja mocan licni most kainformacijskom autoputu, na kojem korisnika cekaju brojen hiper-reci, u tekstu obicnosu istaknute drugom bojom ili tipom slova, a iza njih nalazi se detaljno objasnjenje iliinformacija u obliku slike, zvucne ili video-sekvence. Hiper reci upucuju na neku drugustranicu ili izvor koji se nalazi u memoriji racunara udaljenog hiljadama kilometara odonpg za koji sedi korisnik. Vizuelno, graficki i zvucno organizovan sadrzaj koji putujemrezom naziva se hipertekst, u pokusaju da informacione jedinice koliko toliko povezeu strukturu mreze grafike.96.Virtuelna stvarnost? Kiber prostor?Tehnologija i stvaralacka invencija na Internetu stapaju se u multimedjalnoj tacki koja senaziva virtuelna stvarnost. Pridev virtuelan korisit se u opisivanju pojava koje su lsicnestvarnim i mogu se posmatrati kao realne. Razliciti oblici povezivanja elekronskihsistema s ljudskim bicima nazivaju se kiber-prostor, da bi opisao vestacke prostorekompjuterskih simulacija.97.Video novinari? Online novine?Video novinari spremni da se sa bilo koje tacke ukljuce u zivi program radija ilitelevizije. Umesto pisace masine oni cesce koriste mikrofon, kameru i laptop.; snimaju,intrevjuisu, pisu tekst, salju sirovi materjal ili sami montiraju sliku i ton. On-line novinesu objavljene prvi put u1992 “Chicago Tribune”. U pocetku su on-line novine bile prostaelektornska kopija stampanog izdanja, a kasnije su zamenjene samostalnijim sajtovima saclancima, prilozima, izvorima i tempom azuriranja vesti koja ih je udaljila od obicnihnovina.
  20. 20. 98. Informaticki terorizam? Drustvena neprozirnost?Opcinjeni mogucnostima novog medija, mnogi koji se umreze imaju zelju da vam izlozesvoju viziju boljeg sveta, da pokazu svoju pamet, mastu ili moc. Nesto od toga prelazi uoblik informatickog terorizma (virus, pretnja, tekstualni krivolov i razni vidici“kulturne diverzije). Prevelika kolicina informacija ima za posledicu pojavu fenomenakoji teoreticari nazivaju “drustvenom neprozirnoscu” neki od njih predvidjaju da celjudi nositi kompjutera kao vokmene, i sto ce se smatrati normalnim.99.EDU i COM? U okviru edukativnog domena (edu), internet predstavlja dragocenu informatickuautostradu koja omogucava da se prevazidju ogranicenja konvercionlnih metoda iinoviranje znanja. Mreza, najpre sluzi kao nezamnjivi informacioni kanal.Potom, Internetje cinilac koji podstice savladavanje novih vestina i usvajanje znanja. Ustanovljenemdomena za poslovno, komercijalno komuniciranje (com) izmenilo je oblik i statusoglasnih poruka i donelo biznisu nove vidove prezentacije ideja, roba i usluga. To je presvegap osledica multimedijalnosti i interaktivnosti elektronske komunikacione mreze.100.Umetnost na mrezi?Na Internetu knjiga je transformisana u beskrajne “hipertekstulane strukture” u kojima sekorisnik moze pojaviti kao autor. U informatickoj sumi devojcica moze postane baka,sta ce da se desi zavisni od citaoceve maste. Ruski autor Epstejn 1995. uveo je Internet“intelektualnu mrezu” pod imenom “Intelent” , kao posebni metaprostor u kome seslobodno mogu razvijati najrazlicitije interdisciplinirane ideje i diskursi. To podrazumevarazmah poseben dimenzije kompjuterske umetnosti-da se jedna zamisao paralernoostvaruje kao knjizevno, filmsko, muzicko i likovno delo.101.E-mail romani, signalizam?1999. u Beogradu se pojavio prvi totalno e-mail roman, to su prozna dela ostvarenanelinearnim pismom, spreman da podeli nedpredvidivu sudbinu u kiber prostoru. Prvi je“Savrseni zlocin”, a drugi “Tek sto smo otvorili postu”. U okviru signalizma zanrovskise izdvojila posebna vrsta kompjuterskep pezije, u kojoj se rec kao osnovna izrazajnajeidnica, spaja sa drugim recima ili isntetickim nizovima uz pomoc masdine i pozakonomernoj putanji (permutacija i kombinacije) koje masina izvodi u milionitom delusekunde.101.Mnostvo morala i jedinstvene etike?Etika i moral, su reci istog znacenja a razlicitog oblika, sa ekonomijom to su oblicidrustvene svesti i ljudske prakse podlozne promenama. Moral oznacava obicaje ilivladanje. Moral je vid delatnosti odnosenja coveka prema svetu, prema drugim ljudima iprema samom sebi. Usvajanje moralne norme se interanilzuje i postaje savest vremena,drustva, socijalne grupe ili pojedinca. Postupak po moralnim normama, ili samo teznja katome tvori moralni cin.102.Kodeks, Sta je to antisocijalna grupa?Osima zakonima, krsenje normi sankcionise se formalizovanim sistemom pravila koja senajcesce nazivaju kodeks. Poznati je lekarski kodeks (Hipokrata), zatim novinarski,advokatski itd. Antisocijalne grupe su: narkomani, mafija, bande adolecenata itd, cak ionim imaju svoje kodeks.
  21. 21. 103.Moralna filozofija?Poslovna etika?Procenjivanje sadrzaja i dometa moralnih nacela, vrednovanje ponasanja pojedinca,drustvene grupe ili zajednice bavi se etika (ethos – obicaj). Kao filozovska disciplinapoznata pod imenom moralna filozofija ili nauka o moralu, ponegde i filozovsko htenje,etika dublje istrazuje motive i otvoreno postavlja norme ljudskog delovanja koje ima zacilje dobro, pravedno. Ona bespostedno sudi o moralu kao njegova otvoren kriticna svest.I ako je etika filozofska disciplina u teoriji i praksi poslovna etika (poslovno-etickoponasanje) pretezno pirmenjuje metode i strategije sociologije kao opste nauke odrustvu.104.Teorija korporativnog drustvenog ucinka?Arci Kerol kombinuje filozovske ideje o drustvenoj odgovrnosti s nacelima primenjeneekonomije, dosao do teorije o tzv. korporativnom drustvenom ucinku po kojoj celinudrustvene odgovrnosti cine ekonomski, pravni i eticki principi. Ovi principi zajednocstvaraju dogovor izmedju biznisa i drustva po kom kompanija deluje kao “moralni agent”105.Manipulacija umesto socijalizacije?*Zatvorena i otvorena komunikacija?Otvorena komunikacija u kome se slobodno, kreativno i interaktivno ispoljavaju kljucnielementi komunikacijskog cina, gde se uvazava pravo na pluralizam i neguje kriticnomisljenje. Komunikaicjska sema medijskog istrazivanja Nedeljkovica pokazuje kako sena podrucju zatvorene i otvorene komuniacije dramaticno suoceljava delovanjem cetrivazna cinioca: drzava, drzavnih ustanova, mas-medija i javnost; od kojih zavisi tipjavnosti.*Tehnolski tirkovi u slizbi komunikaicje?medijske manipulacije se najcesce izvode iz ekonomksih i politickih razloga – da sepotrosacima sugerise na kupovinu odredjene robe ili usluge, da se prikriveni interesipojedinca, drustvene grupe, politicke partije pokazu kao svi interesi clanova drustva. - modalitet postizanja narocito zvucnih i vizuelnih efekata labaratorijskom obradom fotografija, tona i pokretnih slika zove se “prljavi trikovi”. - zloubotreba televizijske tehnike u politicke svrhe umnozile su se u izbornim kompanijam promenom kaleidoskopskih (broj likova po zelji), stereskopskih (opticka i psiholosko-bioloska iluzija) i drugih efekata. - na manipulaciju upozorio je reditelj Miroslav Jokic u jednoj epizodi serije “Ribarenje Ljudskih dusa” emitovana na RTS 1 2002, epizoda “Satnizam u rokenrolu”, u kojoj su indetifikovane ideje satanisitckog pokreta u muzici najznacajnijih svetskihj muzickih asambala, “hevi-metal”. - u oglasavanju ekonomskih i politickih sadrzaja koricene podsvesni efekti, poznat pod imenom “backward-masking”, zabranjen je zakonom i etickim kodeksima.*Knjiga “Reklamokratija”?primenom suptilnijih metode ubedjivanja, da se navedu da misle i urade ono stokomunikator zeli, a da toga nije svesan, “Pet reci koje ti sastavis dovljno je da za samonekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni nacin zivota pola miliona potrosaca” : knjiga“Reklamokratija” Pol i Kornbult.* Definicjija socijalizacije i manipulacije?Pod socijalizacijom se podrazumeva procec modelovanja socijalno pozeljne licnostiposredovanjem skole, porodice, medija itd. Rezultat tog procesa treba da bude zrelo,odgovrno, drustveno i osobeno ljudsko bice koje je razvilo univerzalne sposobnosti ifunkcije. Socijalizacija imap ozitivni predznak i traje citavog zivota.
  22. 22. * u knjizi “Ribari ljudskih dusa” Djuro Susnjic (1976) potice definicija manipulacijeto je skup postupaka pomocu kojih manilpulator, koristecx simbolicka sredstva, za njegapogodnim psihosocijalnim uslovima, odasilje u masu, sredstvima komunikacije,odredjene poruke s namerom da utice na uverenje, stavove i ponasanje velikih broja ljudi,tako da bi se oni u stvarima o kojima nepostoji opsta saglasnost, a za koje su zivotnozainteresovani, usmerili prema ubedjenju, stavovima i vrednostima manipulator, a datoga nisu svesni.Tako je Susnjic one koje manipulisu nazvao ublazenim imenom: skriveniubedjivadji, ribari ljudskih dusa, profesori ubedjivanja itd.106.Kodofikovanje poslovno-eticke prakse?Eiku neke kompanije odredjuje sve sto ona cini, a ne samo ono sto govori u nastojanju daobezbedi podrsku javnosti. nuzno je da se iz p slovnja vidi kako organizacija zeli da sluziopstem dobru, da javni interes odvaja od parcijalnog i da u svakodnevnom delovanju teziprepoznavnaju zajednicke mere prihvatanja konkurentskih interesa. Uzajamnost jenjavanziji princip koji treba da slede kompanije i pojedinci. From u svoji mdelimainsistira na pravicnosti, kritikuje sebicnost. Solidarnost nije samo zadatak to jezadovoljstvo i najbolja garancija sigurnosti pise From podsecati na jednakost prava znacistaviti svakom na raspolaganju sredstva za ostvaranje sebe u potpunosti.*5 nacela enticke snage po knjizi “Snaga etickog menadzmenta”: • svrha, ponos, strpljenje, upornost, perspektiva107.Zloubotreba zenske seksualnosti?Etika PR mora biti osetljiva i na predrasude ove vrste jer one stoje na putu jednakimmogucnostima u brojnim oblastima. Osim sto se iskazuje kao ozbiljna prepreka istinskojkomunikaciji, diskriminaciji po osnovu pola uvecava prostor za druge potcinjena.108.Medijski rat i militantno novinarstvo?*U pocetnoj fazi razvoja zurnalizma, novinari su naduvalio dogadaje i lagali u interesuizdavaca, tako se rodio senzacionalizam – novinarski pristup koji pociva na opisubizarnih dogadjaja ili licnosti, na prenaglasavanju pojedinih detalja ili pukomfabrikovanju cinjenica*u poslednjih decenija XX veka zloupotreba medija dobija planetarne razmene, novinarisu postali ne samo zlosutna prethodnica velikih sukoba vec i pravi izazivaci rata. Tada jeusla u opstu upotrebu sigma medijski rat kao skup zurnalisitickih i propagandnihaktivnosti kojima se – uz podrsku najsavrsenijih komunikacjiskih sredstava – konstruisenegativna predstava o pojedinim narodima, drzavama ili njihovim liderima, kaoprethodnica vazdusnog udara, selektivnog bombardovanja ili totalnog rata. Sredstvamedijskog rata prilagodjavaju se vojnopolitickim ili eknomskim ciljevima, i uvek suusmereni protiv nekog.* “psi rata” su novinari placenici – opisuje se kao dogadjaji kojim se namirjuje nekavisa skoro kosmicka pravda.*politicka instrumetualizacija medija dobila je razmere “medijskog fazisma”,upotrebljen je za postizanje tenzije, pripremu agresije. Spin doctoring (od engleske recispining = presti, ispredat); rec je o nekoj vrsti “umetnickog splektrarenja”, kojom se zaveliki novac informacija menja sadrzajm smer i karakter kako bi najbolje posluzilamodelovanju stava sire javnosi u zeljneom smislu. “Spin doctori” imaju zadatak daobezbede pozitivan ambijent za razumevanje, opravdanje stvarno nepopularnih poteza,ali tako da konzument neprimeti da su nasamareni.
  23. 23. 109.Etika prvo lice mnozine?* vladavina pomocu aplauza?u jednopartijskom sistemu, javno komuniciranje bilo je pretezno jednosmerno.Infomacije su tekle dobor kontrolisanim kanalima a kriticna funkcija javnosti bila jezamenjena manipulacijom. Osnovno sredstvo ovog vida manipulacije bilo je apelovanjena cula umesto na intelekt, a glavni cilj izazivanje konformizma u misljenju i ponasanju iobezbedjeje (lazne) plebisticiarnosti neophodne za “vladavinu pomocu aplauza” imasovnog odobravanja”*cenzuar i autocenzura?U dirigovanom novinarstu su postojali oblici javne ili prikrivene cenzure i autocenzure(nametnuti odnosno dobrovoljni oblici odustajanja od sopstvenog misljenja),zurnalisitcka scena obilovala je profesionalnim i ljudskom odvaznoscu i visokog umecada se istina saopsti makar “izmedju redova”.*pas cuvari demokratije? Doneti su zakoni o informisanju idelovanju elektronskih medija koji bi bar formalnoreformisali znacaj javne sfere i novinara kao ”psi cuvari demokratije” verbalnozalganje za ravnopravni pristup izvorima informacija i slobode medija, nije upotpunostibila jos uvek nije donela potpunu slobodu, niti iskljucila citanje izmedju redova.*medjunarodna organizacija – Reporter bez granica?O klimi u kojoj deluju mediji svedoci i rang-lista medjunarodne organizacije “Reporteribez granica” za 2003, po kojoj je Srbija i Crna Gora po stepenu slobode medija svrstanana 85.mesto od 166 zemalja, godinu dana ranije bila je na 60 mestu.110.Mecena?Mecena pokrovitelj, zastitinik knjizevnika, umetnika, naucnika, po Gaju Kliniju Meceni(Maecenas, 70 pre nove do 8 nove ere), uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta,zastitniku i prijatelju naucnika i pesnika, narucito Vergija i Horacija.111.Blog?Blog je on-line dnevnik, ljudi se dopisuju na njemu i daju komentare na razne teme.Nesto poput chata. Blog je neka vrsta privatne web stranice, koj vam omogucava da najednostavan nacin publicirate svoje tekstove. Blog vam omogucava da se vas glas cuje nainternetu. Mnogo ljudi koristi blog da bi organizovali svoje ideje ili publicirali novosti.Drugi koriste blog da bi se obratili svetskoj publici. Treci da skupe na Blog-uinteresantne stvari koje nadju na bespucima interneta u jednu lako potrazivu stranicu.Profesionalni i amaterski novinari koriste Blog da objave najnovije i najzanimljivijevesti.112.Kokus?Kokus je uobicajno grupisanje politicara u Americkom kongresu. Septembra 2004 prviput u Vasingtonu je osnovan “srpski kokus” sastavljen od 4 kongresmena. Vazna jerazlika od lobi grupe, jer kokus grupe se ne placaju. Kokusom neko mora eskluzivno dase bavi, da obilazi kongresmana i stalno objasnjava probleme za koje se kokus zalaze.Srpski kokus u americkom kongresu ne brani interese Srbije niti to sme da radi, negobrani interese americkiih drzavljana srpskog porekla.

×