2-1-ishrana-ciljevi-principi

Slides current until 2008
Ishrana – ciljevi i principi

Nutrition - Aims and principles
Curriculum Module III-5
Slide 2 of 57
Pomoći osobama sa dijabetesom ili
su u riziku da ga dobiju da nauče
kako promene navike da bi
kontrolisali metabolizam i sprečili
komplikacije ili nastanak dijabetesa
Ideja nutricione terapije

Slide 3 of 57
Principi nutricione terapije /1
• Obezbediti adekvatan energetski i
nutricioni unost za pravilan rast,
razvoj i zdravlje
• Obezbediti psihički i socijalni
osećaj dobrog zdravlja
• Redukovati simptome dijabetesa
• Postići i održati prihvatljivu
telesnu masu

Slide 4 of 57
• Prevenirati, odložiti i lečiti
komplikacije
• Integrisati dijetu, fizičku aktivnost
i farmakološku terapiju
Principi nutricione terapije /2

Slide 5 of 57
Postizanje principa
Nutricioni saveti zasnivaju se na:
• Individualnom psihološkom,
fizikalnom i socijalnom stanju
• Životnoj dobi, polu, telesnoj
težini, socijalnom i kulturnom
statusu
• Ukusu i navikama u ishrani
• Spremnošću za promene

Slide 6 of 57
Nutriciona terapija
Četvorostepeni model
• Ispitivanje
• Identifikacija nutricionog statusa
• Intervencija
• Evaluacija

Slide 7 of 57
Sastav hrane i pića
• Makro nutritienti
– proteini
– ugljeni hidrati
– masti
• Mikro nutritienti
– vitamini
– minerali

Slide 8 of 57
Nutricione preporuke osobama sa
dijabetesom – istorijski pregled
20-35†
10-2045-65*
2004
<3012-20<601986
3520451971
4020401950
7010201921
Dijeta izgladnjivanjaPre 1921
MastiProteiniUgljeni hidratiGodina
Distribucija kalorija (%)
* Zasnovano na individualnim terapijskim ciljevima †
<10% zasičene masti
American Diabetes Association

Slide 9 of 57
Dijetetske preporuke osobama sa
dijabetesom
• Ugljeni hidrati: 45-65% (skrob
uglavnom)
• Dijetna vlakna: minimum 20g/1000
kcal
• Masti: 20-35%
• Proteini: 10-20% (0.8 g/kg/day)
• Natrijum: <3000 mg/day
• Vitamini and minerali: suplementi nisu
neophodni uz balansiranu ishranu

Slide 10 of 57
Tečnost
• Esencijalna za sve telesne
funkcije
• 40-60% telesne težine je voda
• Važno je uzimati adekvatnu
količinu tečnosti

Slide 11 of 57
Energija
• Stvara se sagorevanjem hrane u
organizmu
• Mere za energiju:
- obično se meri kilodžulima (kJ)
- kalorijama ili kilokalorijama (kcal)
- 1 kcal = 4.2 kJ

Slide 12 of 57
Preporuke za energetski unost
• Normalan unos kod prihvatiljive
telesne težine
• Niskokalorijska dijeta preporučuje se
gojaznim osobama sa dijabetesom
• Visokokalorijska dijeta preporučuje se
- tokom trudnoće i laktacije
- tokom oporavka od teški
dugotrajnih bolesti

Slide 13 of 57
Proteini
• Izvor aminokiselina
• Gradivna materija za mišićnu
masu
• Životinjski izvori
• Biljni izvor
1 g proteina daje 4 kcal energije

Slide 14 of 57
Preporučen unos proteina
• 0.8 g proteina/kg telesne težine na
dan
• 10-20% dnevnog kaorijskog unosa
• Veće količine ne preporučuju se
osobama sa dijabetesom
• Životinjski proteini su uvek bogati
mastima, posebno zasićenim
• Biljni proteini preporučuju se zbog
malih količina masti

Slide 15 of 57
Ugljeni hidrati
• Treba da budu glavni izvor
energije organizma (>50%)
• Hranljive materije koje najviše
utiču na nivo glikemije
• Izvor prostih šećera – glukoze,
fruktoze
1 g ugljenih hidrata obezbeđuje 4 kcal

Slide 16 of 57
Ugljeni hidrati i plan ishrane
• Količine i izvor ugljenih hidrata mora se
uzimati u obzir kod planiranja obroka
• Ugljeni hidrati treba uglavnom da
potiču od:
- Integralnih žitarica: pšenice, pirinča,
testenina, itd
- krompira
- mahunarki, pasulja, pudinga
- Voća i povrća
- Mleka

Slide 17 of 57
Ugljeni hidrati - preporuke
Sararoza – beli šećer
• Prihvatljiv izvor do 10% ukupnih
dnevnih kalorijskih potreba
• Ne povećavaju glikemiju više nego
skrob
• Deo balansiranog obroka
• Visok unos saharoze doprinosi
gojaznosti i zubnom karijesu
American Diabetes Association; Canadian Diabetes Association

Slide 18 of 57
Sadržaj ugljenih hidrata u
namirnicama
16.91 mala72Banana
19.90.5 šoljica99Sočivo
17.01 mala85Krompir
20.23 kašike26Kukuruzne pahulje
12.60.3 šoljica43Testenine
14.70.3 šoljica52Pirinač (kuvan)
12.41 parče25hleb
Ugljeni hidrati
(g)
merakoličina
(g)
Hrana

Slide 19 of 57
Koristi od dijetnih vlakana
• Ishrana sa dosta vlakana je zdrava
• Mešavina rastvorljivih i nerastvorljivih
vlakana
- usporava resorpciju glukoze
- smanjuju resorpciju masti iz hrane
- zadržava vodu u razmekšava stolicu
- smanjuje rizik od raka debelog creva
- može smanjiti rizik od oboljenja srca

Slide 20 of 57
Preporučeni unos dijetnih vlakana
• Preporučena količina vlakana osobama sa
dijabetesom ista je kao i opštoj populaciji:
– ukupna količina: 20-35g dnevno
– rastvorljiva vlakna: 10-25g dnevno
• Izvori nerastvorljivih vlakana su brašno,
mekinje, integralne žitarice, semenke, voće i
povrće
• Izvori rastvorljivih vlakana su mahunarke,
kesten pire, ječam, jabuke, limun i slično
voće, krompir
AHA

Slide 21 of 57
Masti
• Najkoncentrovaniji izvor
energije
• Namirnice mogu prirodno
sadržavati masti ili su im one
dodate tokom spremanja
1 g masti ima 9 kcal

Slide 22 of 57
Preporučen unos masti
• Dosta mononezasićenih masti
(>10%)
• Ograničitei zasićene masti (<10%)
• Ograničiti polinezasićene masti (up
to 10%)
• Ograničiti hidrogenizovane masti

Slide 23 of 57
Masti
Uobičajeni izvori različitih masti
• Zasićene –crveno meso, buter, sir,
margarin, punomasno mleko,
pavlaka, slanina, čvarci
• Polinezasićene – ulje suncokretovo,
kukuruzno,
• Mononezasićene – maslinovo ulje,
ulje uljane repice, sezamovo ulje
• Trans masti – pržena hrana, biskviti,
kolači

Slide 24 of 57
Trans masti
• Nastaju hemijskom hidrogenacijom
tečnih masti (ulja napr.)
• Podižu LDL holesterol a snižavaju
HDL holesterol

Slide 25 of 57
Masti i ulja
<0.531924Margarin
1424215Sezamovo ulje
1522522Pamukovo ulje
<0.5701713Safflower oil
<0.52790Kokosovo ulje
<0.5344818Ulje od kikirikija
<1.023265Buter
<0.5602713Suncokretovo
5532715Ulje od soje
1553212Ulje od kukuruza
1012708Ulje uljane
repice
1107613Maslinovo ulje
poli-
nezasićene
m.k.(ω-3)
poli-
nezasićene
m.k. (ω-6)
mono-
nezasićene
m.k.
Zasićene
masne
kiseline
Distribucija masti u uljima koje se obično koriste
Masne kiseline (g/100g namirnice)
Ghafoorrunissa et al, NIN 1994

Slide 26 of 57
Riblje masnoće
• Imaju balansiran odnos omega-3 i
omega-6 masnih kiselina i deo su
zdrave ishrane
• Dobar su izvor omega-3 masnih
kiselina
• Dva do tri puta nedeljno treba jesti
ribu
• Ne savetuje se riblje ulje kao
suplement

Slide 27 of 57
Holesterol
• Unos holesterola treba ograničiti
• Osobe sa dijabetesom treba da
konzumiraju manje od 300 mg
holesterola na dan
• Smanjivane unosa zasićenih masti
pomoći će smanjivanju
holesterola

Slide 28 of 57
Vitamini
• Organske materije koje se u
vrlo maloj količini nalaze u hrani
• Neophodne za dobro zdravlje
• Balansirana ishrana automatski
obezbeđuje dovoljno vitamina
• Mogu biti lipo i hidro solubilni

Slide 29 of 57
Antioksidanti i flavonidi
• Antioksidanti obezbeđuju zaštitu
od srčanih oboljenja i drugih
zdravstvenih problema
• Dobre izvore antioksidanasa,
uključujući voće i povrće,
svakodnevno treba konzumirati
• Preporučeni dnevni unos je pet
jedinica

Slide 30 of 57
Dobro balansirana ishrana
obezbeđuje dovoljno vitamina i
antioksidanasa i suplementi nisu
neophodni
Multivitaminski suplemetni potrebni
su samo u određenim slučajevima
Vitamini i antioksidansi - preporuke

Slide 31 of 57
Minerali i oligoelementi
Balansirana ishrana obezbeđuje
dovoljeno minerala i oligoelemenata
• Neorganske materije – regulišu
vitalne procese u organizmu
• Nalaze se u krvi, enzimima,
hormonima, kostima, zubima i
tkivnim tečnostima
• Suplementi za većinu nisu neophoni;
kalcijum i vitaminski suplementi
mogu biti poželjni kod starih osoba

Slide 32 of 57
Minerali
• Minerali postoje u kostima, zubima,
vezivnom tkivu, mišićima, krvi i nervnim
ćelijama
• Potpomažu fiziološke procese, ojačavaju
koštanu strukturu, štite srčanu i moždanu
funkciju, mišićni i nervni sistem
• Funkcionišu kao katalizatori esencijalnih
enzimskih reakcija
• Manjak minerala remeti vitalne životne
funkcije

Slide 33 of 57
Preporuke za unos soli
Većina ljudi unosi previše soli
• Dnevni unos ne treba da prelazi 6 g
• Dnevni unos natrijuma ne treba da
prelazi 2,4 g
• Unos soli treba ograničiti kod
hipertenzije, bolesti srca i bubrega
• Ishranu treba bazirati na svežoj
hrani

Slide 34 of 57
Alkohol
• Za žene jedno standardno
alkoholno piće na dan
• Dva standardna alkoholna pića
za muškarce

Slide 35 of 57
Alkohol
• Da bi se izbegla hipoglikemija,
alkohol treba uzimati uz hranu
• Ne uzimati alkohol u toku
trudnoće, pankreatitisa, teške
dislipidemije, neuropatije ili kod
alkoholizma
1 g alkohola daje 7 kcal

Slide 36 of 57
Niskokalorijski zaslađivači
• Potpomažu kontroli telesne težine
• Omogućavaju fleksibilnost u ishrani
• Ne utiču na izlučivanje insulina i ne
utiču na nivo glukoze u cirkulaciji
• Ne doprinose nastanku karijesa zuba

Slide 37 of 57
Preporuke za ishranu - rekapitulacija
• Ugljeni hidrati: 45-65% (pretežno skrob)
• Dijetna vlakna: min 20 g/1000 kcal
• Masti: 20-35%
-zasićene <10%
-polinezasićene <10%
-mononezasićene >10%
-holesterol <300 mg/day
• Proteini: 10-20% (0.8 g/kg/day)
• Natrijum: <2400 mg/day
• Vitamini i minerali: uz balansiranu ishranu
dodaci nisu neophodni

Slide 38 of 57
Praktični saveti ukratko /1
• Namanje 5 jedinica voća i povrća na
dan
• Integralne žitarice, pirinač, krompir
• Ograniči unos zasićenih masti i
holesterola
• Jesti više
– ribe i posnog mesa
– soje i pasulja
– obrano mleko i produkte od njega
www.everydaychoices.org, WHO 2003

Slide 39 of 57
Praktični saveti ukratko /2
• Koristiti što manje masti za
kuvanje
• Postići i održavati prihvatljivu
telesnu težinu ograničavanjem
količine hrane koja se pojede
• Gubiti težinu smanjivanjem
kalorijskog unosa a povećavanjem
fizičke aktivnosti

Slide 40 of 57
Evaluacioni test
1. Povrće je izvor
a. Proteina
b. Masti
c. Vitamina i minerala
d. Šećera

Slide 41 of 57
1. Sadržaj holesterola najmanji je u?
a. Žumancetu jajeta
b. Buteru
c. Punomasnom mleku
d. Belancetu jajeta
Evaluacioni test

Slide 42 of 57
1. Koliko često osoba treba da jede
voće?
a. Jednom dnevno
b. Nekoliko puta na dan
c. Jednom nedeljno
d. Dva puta nedeljno
Evaluacioni test

Slide 43 of 57
1. Hrana bogata nevidljivim mastima
je
a. Buter
b. Ulje od kikirikija
c. Bademi
d. Suncokretovo ulje
Evaluacioni test

Slide 44 of 57
1. Šta od navedenog predstavlja bazični
savet osobama sa dijabetesom
a. Nema restrikcije alkohola
b. Jesti što više proteinske hrane
c. Jesti integralne žitarice i skrobnu
hranu
d. Jesti svakodnevno prženu hranu
kao što su krekeri ili prženo
semenje
Evaluacioni test

Slide 45 of 57
Odgovori
1. c
2. d
3. b
4. c
5. c

Slide 46 of 57
Literatura
1. American Diabetes Association. Nutrition Principles and Recommendations in Diabetes,
2005.
2. Canadian Diabetes Association, Diabetes Australia, Diabetes Study Group of the
European Association for the Study of Diabetes, Diabetes UK.
3. Ghafoorunissa. Dietary lipids and heart disease - the Indian context. Natl Med J India
1994; 7(6): 270-6.
4. Every day Choices. Try our Health Tools page (accessed 2004, Nov 13) Available from
www.everydaychoices.org
5. American Diabetes Association. Nephropathy in Diabetes. Diabetes Care 2004; 23:
S76-78.
6. Canadian Diabetes Association Clinical Practice Guidelines. Expert Committee. Canadian
Diabetes Association 2003.
7. Clinical Practice Guidelines for the Prevention and Management of Diabetes in Canada.
Can J Diabetes 2003; 27 (Suppl 2): S66-71.
8. Felstinker L, Heins JM, Holler HJ. Commentary and translation: 1994 nutrition
recommendations for diabetes. JAMA 1994; 94: 838-39.
9. Diet, nutrition and the prevention of chronic diseases, Report of the joint WHO/FAO
expert consultation, WHO Technical Report Series, No. 916 (TRS 916).
www.who.int/mediacentre/news/releases/2003/pr20/en/
10. Mann J, Lean M, Toeller M, et al. Recommendations for the nutritional management of
patients with diabetes mellitus, Eur J Clin Nutr 2000; 54: 353-5.
www.dsng.org/pdfs/ejen54.pdf

Slide 47 of 57
1. Brand Miller J, Foster-Powell, Colagiuri S, Leeds A. The GI factor. Hodder 1998.
2. Wolever T, Mehling C. Long-term effect of varying the source or amount of dietary
carbohydrate on postprandial plasma glucose, insulin, triacylglycerol, and free fatty acid
concentrations in subjects with impaired glucose tolerance. Am J Clin Nutr 2003; 77(3):
612-21.
3. Garg A, Bantle JP, Henry RR, et al. Effects of varying carbohydrate content of diet in
patients with non-insulin-dependent diabetes mellitus. JAMA 1994; 271(18): 1421-8.
4. Wheeler M. Cycles: Diabetes Nutrition Recommendations – Past, Present and Future.
Diabetes Spectrum 2000; 13(3): 116-9.
5. Chandalia M, Garg A, Luyjohann D, et al. Beneficial Effects of High Dietary Fiber Intake
in Patients with Type 2 Diabetes Mellitus. NEJM 2000; 342: 1392-8.
6. Kapur A, et al. Novovare Interactive Nutrition Assistant - A computer aided Interactive
Nutrition Management Program, Novo Nordisk Diabetes Update Proceedings 1997.
7. Kapur K, et al. Making Healthy Food Choices, Novo Nordisk Education Foundation, 2004
(www.diabeteseducation.org). http://www.diabeteseducation.org/signal1.htm
8. University of Cambridge. EPIC-Norfolk: nutritional methods (cited 2004 Nov 14) (2
screens). Available from www.sri.cam.ac.uk/epic/nutmethod/24hr.shtml
9. The Australian Guide to Healthy Eating. Australian Government Department of Health
and Ageing, Population Health Division, Commonwealth Copyright 1998.
www.health.gov.au/pubhlth/strateg/food/guide/guide2.htm
References

2-1-ishrana-ciljevi-principi

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to 2-1-ishrana-ciljevi-principi

Similar to 2-1-ishrana-ciljevi-principi (20)

2-1-ishrana-ciljevi-principi

Editor's Notes