4. ИЗ ХРАНЕ СЕ ДОБИЈА ЕНЕРГИЈА И
ГРАДИВНЕ СУПСТАНЦЕ
АУТОТРОФИ
САМИ СЕБИ СТВАРАЈУ ХРАНУ
ФОТОСИНТЕЗА
ХЕТЕРОТРОФИ
ПРОНАЛАЗЕ ГОТОВУ ХРАНУ:
БИЉОЈЕДИ
МЕСОЈЕДИ
СВАШТОЈЕДИ
САПРОФИТИ
ПАРАЗИТИ
5. ФОТОСИНТЕЗА
Аутотрофи
хлоропласт- органела где се врши
фотосинтеза
Хлорофил- зелени пигмент
Узима угљен-диоксид
Ослобађа кисеоник
Само дању
16. БИЉНИ ОРГАНИ
ВЕГЕТАТИВНИ:
КОРЕН, СТАБЛО И ЛИСТ
РЕПРОДУКТИВНИ:
ЦВЕТ, ПЛОД И СЕМЕ
КОРЕН: УПИЈА ВОДУ И
МИНЕРАЛЕ,ПРИЧВРШЋУЈЕ
БИЉКУ,МАГАЦИОНИРА
ХРАНУ
СТАБЛО: ПРОВОДИ ВОДУ И
ХРАНУ
ЛИСТ: ФОТОСИНТЕЗА,
ТРАНСПИРАЦИЈА, ДИСАЊЕ
17. ОБЛИЦИ КОРЕНА
КОРЕНСКЕ ДЛАЧИЦЕ – ИЗДУЖЕНЕ
ЋЕЛИЈЕ КОЈЕ УПИЈАЈУ ВОДУ
ЕРОЗИЈА ЗЕМЉИШТА- СПИРАЊЕ
УСЛЕД КИШЕ КАДА НЕМА БИЉАКА
КОРЕНСКА КАПА –ШТИТИ КОРЕН
ПРИ РАСТУ
КОРЕН УВЕК РАСТЕ У ПРАВЦУ
ЗЕМЊИНЕ ТЕЖЕ
КОРЕНАК УВЕК ИЗНИЧЕ ПРВИ
ШАРГАРЕПА
ЦВЕКЛА
РОТКВА
РЕПА
РЕН
ЦЕЛЕР
19. ЛИСТ
ДЕЛОВИ
СТОМЕ- мали отвори на наличју
листу за размену гасова
УЛОГА
Фотосинтеза - стварање хране уз
помоћ сунчеве светлости
Транспирација - одавање воде кроз
стоме
Дисање - узима кисеоник, а
избацује угљен-диоксид
Преображај – у трн код кактуса, у
рашљику или код лука резерва
хране
23. ОПРАШИВАЊЕ, ОПЛОЂЕЊЕ,
РАСЕЈАВАЊЕ
ОПРАШИВАЊЕ –ЈЕ ПРОЦЕС ПРЕНОШЕЊА ПОЛЕНОВОГ ЗРНА СА
ПРАШНИКА НА ЖИГ ТУЧКА( инсекти, ветар, вода, пузеви,слепи мишеви)
ОПЛОЂЕЊЕ – ЈЕ ПРОЦЕС СПАЈАЊА МУШКЕ И ЖЕНСКЕ ПОЛНЕ ЋЕЛИЈЕ
РАСЕЈАВАЊЕ ЈЕ РАЗНОШЕЊЕ ПЛОДА
24. ПЛОД И СЕМЕ
ПОСЛЕ ОПЛОЂЕЊА НАСТАЈЕ ПЛОД
ОД ПЛОДНИКА ТУЧКА НАСТАЈЕ ПЛОД
ОД СЕМЕНОГ ЗАМЕТКА СЕМЕ
ОД ОПЛОЂЕНЕ ЈАЈНЕ ЋЕЛИЈЕ НАСТАЈЕ КЛИЦА
ПЛОД ШТИТИ СЕМЕ И ПОМАЖЕ У РАСЕЈАВАЊУ
СЕМЕ ЈЕ НАЈСУШНИЈИ ДЕО БИЉКЕ
МОЖЕ ДА МИРУЈЕ ГОДИНАМА
ШТИТИ КЛИЦУ, САДРЖИ ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ ЗА КЛИЦУ
КЛИЦА ЈЕ МЛАДА , НОВА БИЉКА
КОТИЛЕДОН САДРЖИ РЕЗЕРВУ ХРАНЕ
25.
26. КЛИЈАЊЕ СЕМЕНА
ФАЗЕ У КЛИЈАЊУ
БУБРЕЊЕ – УПИЈАЊЕ ВОДЕ
ПУЦАЊЕ СЕМЕЊАЧЕ
НИЦАЊЕ КОРЕНКА
НИЦАЊЕ СТАБАОЦЕТА
РАЗВОЈ ПУПОЉЧИЋА
ФОТОСИНТЕЗА
28. СИСТЕМАТИКА
сврстава жива бића у групе према сродности
Карл Лине – отац систематике, свакој врсти дао име и презиме на латинском :
биноминална номенклатура.
Врста је скуп јединки које могу да се међусобно размножавају и дају плодно
потомство
врста – род – породица – ред – класа – тип - царство
29. ВИШЕЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ
ЖИВЕ У ВОДИ
НЕМАЈУ КОРЕН, СТАБЛО НИ ЛИСТ
БИЉКЕ НИЖЕ ТЕЛЕСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ИМАЈУ ХЛОРОФИЛ
ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ
ИМАЈУ И ПОМОЋНЕ ПИГМЕНТЕ (ЦРВЕНЕ,ПЛАВЕ, НАРАНЏАСТЕ...) ПО
ЊИМА СУ И ДОБИЛИ ИМЕ
30. МАХОВИНЕ
ИМАЈУ СТБАОЦЕ, ЛИСТИЋЕ, РИЗОИДЕ
ЖИВЕ НА ВЛАЖНИМ МЕСТИМА
РАЗМНОЖАВАЈУ СЕ ПРЕКО СПОРА
НА СЕВЕРНОЈ СТРАНИ
ЛИСНАТЕ, ЈЕТРЕЊАЧЕ, ТРЕСЕТНИЦЕ
ТРЕСАВЕ, ТРЕСЕТ
Власинско језеро
Пионири вегетације
31. ПАПРАТНИЦЕ
ИМАЈУ КОРЕН, СТАБЛО И ЛИСТ
ИМАЈУ ПОДЗЕМНО СТАБЛО РИЗОМ
ЛИСТ ВРШИ ФОТОСИНТЕЗУ И СА НАЛИЧЈА ИМА СПОРАНГИЈЕ ЗА
РАЗМНОЖАВАЊЕ
ПАПРАТИ, РАСТАВИЋИ, ПРЕЧИЦЕ
ПОСТОЈАЛЕ СУ ДРВЕНАСТЕ ПАПРАТИ
ОД ЊИХ ЈЕ НАСТАО УГАЉ
33. Голосеменице
- Немају плод
- имају стабло, цвет и семе
- Опрашују се ветром
- Семе се налази на одрвенелим
љуспицама - шишаркама
- Дрвенасте и жбунасте
- Најпознатији су четинари
- Четинари имају:
- лист у облику иглице – четине
- Смолу у стаблу која их штити од
смрзавања
- Живе на већим надморским висинама у
хладнијој клими
- Најпознатији четинари су: бор, јела,
смрча, панчићева оморика
- Панчићева оморика је ендемит Таре,
мунинка и молика су балкански
ендемични борови
34. СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ
РАЗВИЈЕНИ КОРЕН, СТАБЛО, ЛИСТ, ЦВЕТ, ПЛОД И СЕМЕ
МОНОКОТИЛЕДОНЕ И ДИКОТИЛЕДОНЕ
ВЕЛИКИ БРОЈ ФАМИЛИЈА : РУЖЕ, КУПУСИ, БОБОВИ, УСНАТИЦЕ,
ПОМОЋНИЦЕ, ГЛАВОЧИКЕ, ТРАВЕ, БУКВЕ...
35. ГЉИВЕ
ПОСЕБНО ЦАРСТВО
ХЕТЕРОТРОФИ, ЧЕСТО САПРОТРОФИ
ДЕЛЕ СЕ НА ПЛЕСНИ ИЛИ БУЂИ, КВАСЦЕ И ПЕЧУРКЕ
ТЕЛО СЕ ЗОВЕ МИЦЕЛИЈУМ
ХИФЕ СУ ИЗДУЖЕНЕ ЋЕЛИЈЕ ГЉИВЕ
СПОРАНГИЈЕ, СПОРЕ И ПЛОДОНОСНО ТЕЛО
СПОРАМА СЕ БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЈУ
КВАСЦИ СУ ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ ГЉИВЕ
КВАСЦИ СЕ РАЗМНОЖАВАЈУ ПУПЉЕЊЕМ
ПЕНИЦИЛИН, АЛЕКСАНДАР ФЛЕМИНГ
37. ЛИШАЈЕВИ
НАЈПОЗНАТИЈИ ПРИМЕР СИМБИОЗЕ
АЛГА+ГЉИВА
ГЉИВА УПИЈА ВОДУ , АЛГА ВРШИ ФОТОСИНТЕЗУ
ПИОНИРИ ВЕГЕТАЦИЈЕ
БИОИНДИКАТОРИ ЧИСТОГ ВАЗДУХА
38. Набројати особине живих бића
Како се по начину исхране деле сви организми?
Шта је фотосинтеза?
Који организми имају ћелије са ћелијским зидом?
Шта се дешава у лизозомима?
Како маховине упијају воду?
Навести пример за монокотиле
Навести пример за дикотиле
Набројати фазе у клијању семена
Зашто су лишајеви биоиндикатори?
