1. TEHNIČKA EVOLUCIJA
FOTOGRAFIJE
Učenik: Ana Bačanin
Škola: Ekonomska škola Niš
Odeljenje: IVF1
Profesor: Dejan Pejčić

2. Sadržaj
Sadržaj.................................................................................................................................2
Tehnička evolucija fotografije ...........................................................................................3
Stari fotografski postupci.................................................................................................3
Kamera Obskura..........................................................................................................3
Heliografija..................................................................................................................4
Dagerotipija..................................................................................................................4
Talbotipija....................................................................................................................5
Nastanak filma.................................................................................................................5
Digitalna fotografija............................................................................................................6
Nastanak digitalne fotografije..........................................................................................6
Analogna i digitalna fotografija.......................................................................................7
Digitalna fotografija, za razliku od klasične, ne koristi film, već sliku vidi preko
elektronskog senzora kao skup brojčanih podataka. To omogućava spremanje i
uređivanje slika na računaru. ..........................................................................................7
Nastanak slike. Senzor.....................................................................................................7
Digitalna fotografija danas...............................................................................................8
Danas su digitalni fotoaparati prodavaniji od klasičnih, a najverovatnije će ih potpuno
zameniti. Osim snimanja fotografija, oni često omogućavaju I snimanje videa i zvuka.
Razvoj tehnologije je omogućio spajanje više različitih uređaja u jedan, te su danas
digitalni fotoaparati vrlo često sastavni deo mobilnih telefona.......................................8
Podela digitalnih fotoaparata.......................................................................................8
DSLR fotoaparati.............................................................................................................9
Obrada fotografija............................................................................................................9
Literatura: .........................................................................................................................11
2

3. Tehnička evolucija fotografije
Koreni fotografije leže u pećinama Lasko i Altamira, gde je pećinski čovek imao
potrebu da beleži događaje iz svog života. Osim za svet oko sebe, čovek je veoma
zainteresovan i za sebe, za izgled svog tela, za svoj izraz lica. U davna vremena tu svoju
potrebu je zadovoljavao ogledanjem u vodi. Vodu je zamenilo ogledalo. Savršen ljudski
izum – dobija se stabilna slika u prirodnoj veličini, ali s jednim nedostatkom – kada se
objekat odnosno osoba skloni, slika nestaje. Iz težnje da trajno zadrži odraze iz ogledala i
stvori sliku, ali bez pomoci umetnikove ruke, nastaje nešto najpribližnije savršenom –
fotografija.
Stari fotografski postupci
Kamera Obskura
Fotografski aparat potiče od kamere obskure. Poznavanje optičkog principa
kamere obskure može se pratiti unazad do Aristotelovog doba.
Kamera obscura predstavlja mračnu sobu sa malim otvorom na zidu kroz koji se
spoljna slika obrnuto projektuje na suprotan zid ili platno. Što je otvor manji, slika je
oštrija.
Primer kamere obscure
U 17. veku konstruisane su pokretne kamere koje su nosila dva čoveka na
ručkama. Kamera se sastojala od spoljne kocke načinjene od lakog, ali jakog materijala
sa sočivom u centru svakog zida i unutrašnje kocke od providnog papira za crtanje.
Umetnik je ulazio kroz otvor sa kapkom na podu.
3

4. Prenosna kamera obskura iz 17. veka
Heliografija
Prvu fotografiju snimio je 1826. godine francuski hemičar Nisefor Nijeps na
ploči od legure kalaja i olova. Na fotografiji je pogled sa prozora Niepcove radne sobe.
Fotografija je eksponirana osam sati i isprana mešavinom lavandinog ulja i terpentina.
Ovaj način fotografisanja dobio je naziv heliografija (sunčev crtež).
Prva uspela fotografija
Dagerotipija
Postupak je dobio naziv po svom tvorcu Luisu Dageru. Vreme eksponiranja je
skraćeno na 30 minuta, a postupak je nastao 1839. godine. Slika se fiksirala rastvorom
obične soli, a razvijala se na posrebrenoj ploči. Reprodukcija nije bila moguća, pa je
svaka dagerotipija original.
4

5. Fotografija nastala dagerotipijom
Talbotipija
Postupak je izumeo engleski pronalazač Henri Foks Talbot 1841. godine.
Osnovna karakteristika talbotipije je izrada fotografije na papiru i samim tim nastala je
mogućnost stvaranja velikog broja kopija iste slike. Današnja savremena fotografija se
zasniva na tom principu.
Fotografija Talbotove sestre nastala talbotipijom
Nastanak filma
Džordž Istman je izumeo film, tj. tanku prozirnu traku sa fotoosetljivim slojem.
Proizvođači Kodaka započeli su proizvodnju filmova 1889. godine. Do 1902. ova fabrika
je davala 80-90% ukupne svetske proizvodnje. Prvi aparati koje je proizveo Kodak su
imali ugrađen film, a nakon što bi se potrošila rola filma - celi fotoaparat bi se vraćao u
5

6. Kodak, a oni bi film razvili, napravili pozitive i vratili aparat vlasniku zajedno s
fotografijama i novom rolom filma. Kasnije, varijante fotoaparata su omogućavale
vlasniku da i sam menja film i razvija fotografije.
Godine 1912. na tržište je puštena 35milimetarska Leica - aparat čija je rola filma bila
široka 35mm, što je bilo manje od svih dotadašnjih (velikoformatnih) aparata. Leica je
snimala fotografije čije su stranice (najčešće) imale odnos 2:3, što je od tada postao
standard.
Prvi moderni film u boji, Kodachrome, pušten je u masovnu proizvodnju 1935. godine.
Ipak, tek u zadnjih nekoliko decenija XX veka film u boji postaje popularan među
amaterima i profesionalcima.
Džordž Istman, izumitelj filma
Digitalna fotografija
Nastanak digitalne fotografije
Tradicionalna fotografija poprilično je sputavala fotografe koji su radili daleko na
terenu (naročito novinarske dopisnike) i nisu imali laboratorij za razvijanje filma u
blizini. Kako je televizija sve više napredovala i pružala sve veću konkurenciju,
fotografije su se sve brže morale dostavljati u novine. Fotoreporteri na udaljenijim
lokacijama nosili su minijaturni foto-laboratorij sa sobom; takođe i neka sredstva
prenošenja slike preko telefonskih žica.
Godine 1988. napravljena je prva prava digitalna kamera bila je Fuji DS-1P
6

7. Prvi digitalni fotoaparat
Analogna i digitalna fotografija
Digitalna fotografija, za razliku od klasične, ne koristi film, već sliku vidi preko
elektronskog senzora kao skup brojčanih podataka. To omogućava spremanje i
uređivanje slika na računaru.
Prednosti analogne fotografije u odnosu na digitalnu su:
• Analogni fotoaparati su jeftiniji od digitalnih.
• Ne postoji briga oko punjenja baterije.
• Ne postoji problem tzv. šuma.
• Zbog ograničenog broja snimaka na filmu, svaku fotografiju je potrebno
prethodno isplanirati, što uglavnom znači prednost kvaliteta u odnosu na
kvantitet.
Prednosti digitalne fotografije u odnosu na analognu su:
• Ne koristi se film.
• Fotografije su odmah vidljive.
• Nakon kupovine aparata i opreme ne postoje troškovi fotografisanja.
• Memorijske kartice omogućavaju snimanje ogromnog broja fotografija.
• Postoje ogromne mogućnosti obrade digitalne fotografije.
Činjenica je da digitalna fotografija gotovo u potpunosti zamenila analognu. Ipak,
postoje stručnjaci u oblasti fotografije koji smatraju da analogna fotografija još neće otići
u istoriju.
Nastanak slike. Senzor
Slika nastaje pomoću elektronskog senzora. Kad svetlost padne na senzor,
prethodno prošavši kroz objektiv, kao kod klasične fotografije, ćelije senzora pretvaraju
spektralne sastojke svetlosti u brojčane vrednosit, koje se zatim snimaju u obliku fajla
koji se iz aparata može preneti na štampanje ili dalju obradu. U zavisnosti od mogućnosti
aparata i želje snimatelja, na karticu se slika može snimiti u sirovom formatu (RAW) ili
7

8. suženom (RGB). RAW format sadrži više informacija i pogodan je za dalju računarsku
obradu fotografije. Danas su u upotrebi CMOS i CCD senzori.
CMOS senzor
Digitalna fotografija danas
Danas su digitalni fotoaparati prodavaniji od klasičnih, a najverovatnije će ih
potpuno zameniti. Osim snimanja fotografija, oni često omogućavaju I snimanje videa i
zvuka. Razvoj tehnologije je omogućio spajanje više različitih uređaja u jedan, te su
danas digitalni fotoaparati vrlo često sastavni deo mobilnih telefona.
Podela digitalnih fotoaparata
Postoje tri vrste digitalnih fotoaparata:
 Kompaktni fotoaparati
Kompaktni (,,mali”) aparati namenjeni su svakodnevnoj upotrebi. Odlikuju ih male
dimenzije što ih čini pogodnim za prenošenje. Još važnija karakteristika jeste više nego
pristupačna cena, što ih čini omiljenim
Kompaktni fotoaparati
 Prosumer fotoaparati
8

9. Predstavljaju srednju klasu apatata. Imaju manji senzor, kao i kompaktni, ali u odnosu na
njih imaju brojne funkcije koje ih čine omiljenim kod naprednijih amatera i onih koji od
fotografije očekuju više. Kao i kompaktni, nemaju zamenljivi objektiv.
Prosumer fotoaparati
 DSLR (Digital Single Lens Reflex)
DSLR aparati predstavljaju najvišu klasu digitalnih aparata. Imaju zamenljivi objektiv i
veći senzor od ostalih aparata, kao i brojne funkcije koje omogućavaju dobijanje
fotografija većeg kvaliteta. Celokupna oprema koja je potrebna je skupa i nepraktična za
svakodnevnu upotrebu, pa ove aparate koriste oni koji se ozbiljnije bave fotografisanjem.
DSLR fotoaparati
Obrada fotografija
Zabluda je da je obrada fotografije nastala sa nastankom digitalne fotografije.
Tokom razvijanja fotografija putem navedenih principa, fotografi su u svojim
laboratorijama oduvek eksperimentisali i dobijali razne obrade svojih fotografija.
9

10. Danas postoje brojni programi za obradu digitalne fotografije. Neki od njih, poput
Picase, PhotoMatrix-a, PhotoScape-a se mogu besplatno naći na internetu. Namenjeni
su onima koji žele da na najlakši način dobiju zanimljive fotografije.
Najpoznatiji program za obradu fotografija je Adobe Photoshop. Namenjen je za
korišćenje na Microsoft Windows i Apple operativnim sistemima. Kompanija zaslužna za
Photoshop se zove Adobe Systems.
Prva verzija ovog profesionalnog alata je izašla u februaru 1990. godine i to samo na Mac
OS platformi. Korisnici Windowsa su tek s verzijom Photoshop 2.5, koja je izašla u
novembru 1992. godine, dobili pristup ovom programu.
10

11. Literatura:
• Fotografski priručnik Foto kluba FON
• Wikipedia
• ReFoto – časopis o kulturi fotografije
• ,,Tajne digitalne fotografije” – specijalno izdanje PC press-a
11