2. НАСТАНАК ФИЛМА
После првог јавног приказивања покретних слика у
Паризу 1895, филмска уметност изузетно је
напредовала у првих двадесет година 20. века.
Филмови су постали популарни и у Европи и у САД.
Звучни филм још није био пронађен, али је неме
филмове често пратила музика уживо. Касније су
титлови убацивани у сцене како би се приказивао
дијалог. До 1915. су све филмске компаније
трагале за глумачким звездама.
3. Настанак филма
1902.
Први стални биоскоп (“Талијево електрично позориште”) отворен је у Лос Анђелесу у
Калифорнији.
1905.
Први биоскоп за најширу публику, где је улазница коштала 5 центи, отворен је у Питсбургу
у Пенсилванији.
1907.
Први филмови на више ролни појављује се у САД.
1908.
Десет филмских компанија формирају Компанију за филмске патенте. У Америци већ
постоји преко 10.000 “народних” биоскопа.
1912.
Лилијан Гиш дебитује са сестром Дороти у филму Невидљиви непријатељ Д. В. Грифита.
1913.
Студио “Кистон” ангажује Чарлија Чаплина док је овај био на турнеји по САД с
пантомимичарском тупом.
1914.
Оснивају се студији у лосанђелеској четврти Холивуд.
1915.
Премијера историјског спектакла Нетрпењивост Д. В. Грифита у Њујорку.
4. Специјални ефекти
Филмски ствараоци схватили су да могу да
повећавају узбуђење коришћењем специјалних
ефеката. У прво време многи ефекти
производили су се самом камером, или пак
минијатурним макетама или позадинском
пројекцијом. Француски редитељ Жорж Млијес
(1861-1938) експериментисао је с филмом,
користећи студио обложен стаклом за стоп-
снимање, суперпонирање слика и друге трикове.
Такође је користио и боју тако што је ручно
колорисао филмове. Од 1899. до 1912. Мелијес
је снимио преко 400 филмова.
5. Каскаде
На почецима историје филма, глумци су сами изводили каскаде.
То је било опасно. Једна од најбољих каскадерки била је Хелен
Холмс (1893-1950), која је филмску каријеру започела 1912. Две
године касније играла је главну улогу у “Хелен која се игра са
животом”, серији од 26 ”блиц-трилер” епизода. Протагонисткиња
је најчешће јурила криминалце и морала да скаче с возила у
покрету или на њих како би их ухватила.
6. Супер звезда немог филма
Амерички комичар британског порекла Чарли Чаплин (1889-
1977) на пречац је освојио свет немих филмских комедија. Постао
је неизмерно популаран играјући допадљивог скитницу који је,
одевен у врећасте панталоне и полуцилиндар, вукао ноге у
предугим ципелама. Чаплин је 1915. снимио филм Скитница, а
ускоро је почео и сам да пише сценарија и режира филмове у
којима је глумио. Публика га је звала “најсмешнијим човеком на
свету”.
7. Приповедање
Амерички редитељ Едвин С. Портер је 1903.
снимио један од првих филмова у коме се
приповеда непрекидна прича – у трајању од 12
минута. Акција у Великој пљачки воза била је
“сензационална и запањујућа”. Приказана је
сама пљачка, потера за пљачкашима, те њихово
коначно хватање. Тај филм је постао темељ за
многе будуће вестерн-филмове.
8. Уметничке технике
Амерички редитељ Д.В. Грифит (1875-1948)
користио је нове технике за побољшање немих
филмова. Померао је камеру много више него
други редитељи, снимао из разних углова и с
разних удаљености, укључујући и крупне
кадрове. Његов најчувенији филм је “Рађање
нације” (1915), спектакл о америчком
грађанском рату. Филм је хваљен због техничких
караткеристика, али и критикован као
расистички.