Biblijske slike ili "Božja milost" Dmitrij Bajda & Elena Ljubimova

1. Дмитриј Бајда, Елена Љубимова.
Библијске слике или "Божја милост"
Први део
КРАТКА АНАЛИЗА ПЕТОКЊИЖЈА
Почињемо да анализирамо прву Мојсијеву књигу, која се зове
"ПОСТАЊЕ."
Прва ствар која упада у очи је да постоје очигледне и бројне
противречности, узроковане или слободним преводом извора или
неусклађености древних и модерних термина и појмова или
чињеницом да је неко други био укључен у "стварање" ... а,
највероватније и првим и другим, и трећим. Бог је створио земљу.
Како је он то урадио? Зашто писци Библије то нису ни
наговестили? Да ли су одлучили су да сакрију информацију или
она није била одговарајућа? Ето, створио је и то је све.
1

2. "Земља бијаше пуста и празна; тама се простирала над
безданом и Дух Божји лебдео је над водама" (1. Мојс. 1:2)
Испоставило се да је Бог негде направио комад камена. Питање
је: где је нашао воду на пустој земљи и одакле она? Одакле је
дошао бездан и одакле је стигла тама над безданом које још није
било и у којој је лебдео Дух Божји? А што је најважније, откуда
је било коме познато шта је тачно и којим редом Дух Божји радио
над водом коју није створио? Ко је њу сместио поред Њега и
пажљиво записивао све његове креације? Следеће: Бог је створио
светло и назвао га дан, а таму је назвао ноћ. На томе се завршава
први дан. Другог дана, посао се наставља: Бог је створио небески
свод који је назвао небо и одвојио је воду која је испод свода од
воде која је над сводом.
"И било је вече и било је јутро - дан други". (1. Мојс. 1:8)
Било би врло занимљиво сазнати како је могао да осване други
дан ако до тада није било речи о томе да је Бог већ успео да нам
створи звезду - Сунце, поставио комад камена (земљу) да ротира
и да дан смењује ноћ? Нама се озбиљно саопштава да је било
довољно да Бог назове светлост дан а таму ноћ, а да се све остало
само креирало и окретало само од себе. Можда је могуће пронаћи
неко рационално објашњење за ову причу, али то би
највјероватније захтевало истинске оригиналне текстове који
садрже поуздане информације и веома компетентне и широко
образоване преводиоце ...
Тада Бог масовно ствара све остале атрибуте насељеног
света. Интересантно је приметити да је светлила, рачунавши у
њих и месец, "Створитељ" окачио на небо тек четврти дан, након
што је сабрао воду у мора и рашчистио тло где је посејао траву и
засадио дрвеће. Како су она расла без сунца? Или "Створитељ"
тада још није знао за фотосинтезу? Или је Сунце већ раније
постојало?
Пети дан био је посвећен стварању водених гмизаваца, птица
и великих риба. Мале рибе, морамо претпоставити, нису “Божја
творевина ". Чија су онда? И шта је са другим морским
2

3. животињама на пример, китовима или медузама, јастозима и
разним шкољкама? “И Бог је то видео да је то добро. "
Шести дан је био најинтензивнији. План је био да се створе
“стока, дивље животиње и земаљске звери ”, а чиме се прве
разликују од земаљских звери није јасно. Створено. Онда он
ствара мушкарца и жену по свом лику и обличју: “И Бог их је
благословио, и Бог им је рекао: "Рађајте се и множите се,
напуните земљу и владајте њом." (1. Мојс 1:28) Па, изгледа да
је то све.
Седмог дана, "Створитељ" је планирао себи слободан дан и
чини се да је чак и „одмарао од свог рада“, али га он одједном
прекида јер створеном није довољан ... човек: "није било човека
да обрађује земљу.”(1. Мојс. 2: 5).
Упс. Шта је то? “Створитељ” је био склеротик или се уредник
Старог Завета тако нашалио?
Још једном проверавамо: постоји земља, постоји небо, дрвеће
такође постоји, а човек за обраду земљишта - не постоји. Шта
радити? Морао је "Створитељ" да направи нешто од прашине и
дуне на њу. Тако је добијен први човек (Адам). Место боравка му
је идентификовано на истоку у подручју које се зове Еден, у врту
у којем би га требало пазити и чувати. А тај Еден је био у Индији
(тада је то била Дравидија).
Поставља се питање, где су мушкарац и жена створени
шестог дана и њихово потомство? А да, они владају земљом, али
нема никог да је обрађује.
Након неког времена, “Створитељ” је имао идеју да: “Није
добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу да га
допуњује.“(1. Мој. 2:18) Видимо, први човек није радио тешке
послове и није могао да се носи са додељеним задацима. Шта се
овде може видети? Испада да је неко већ био створен да влада
земљом ("напуните земљу и владајте њом ”) и неко да је
обрађује (који је једноставно био клониран, исто као и Ева од
"ребра" Адама).
3

4. Ово постаје стварно занимљиво. Поготово кад размотрите да
су Адам и Ева прародитељи јудеја, који су наводно створени за
обрађивање земље. Плус, били су Наги. Поставља се питање,
Наги је форма без одеће или име древног индијског народа са
кожом боје мрака? Онда је Бог изразио још једну бесмртну
мисао: Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и
прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело. ... "(1.
Мојс. 2:24).
Неко ће овде видети позив за јачањем породице. Такође "и
биће једно тело". Али овде видимо супротно: видимо прво
примењивање божанског принципа "подели па владај". Питамо се
зашто се мора „прионути“ жени помоћници, а не обрнуто? И да
ли је добро одмахнути руком за збогом родитељима да би живели
нормалан породични живот? И какви су то отац и мајка Еве и
Адама били када су њега направили од земаљске прашине?!
Овај опис стварања првенствено личи на планско уређење,
подешавање и тераформирање планете. Пошто се не каже да је
бог створио сунце и сунчев систем, јасно је да је оно већ
постојало. Да би одвојио дан од таме морала се подесити путања
и ротација земље што је претходно највероватније учињено са
целим сунчевим системом, али се то не описује јер је реч само о
стварању Земље. Да би се описивало подешавање кретања
планете онда би овај опис стварања морао да садржи и описе
стварања услова за живот и на другим некада насељеним
планетама као што су то биле Деја (Фаетон) и Марс. Дакле,
„Постање“ се односи само на Земљу и њено прилагођавање за
најоптималније услове за живот. Стварање мушкарца и жене пре
Адама и Еве, говори о томе да је људски живот на земљи
постојао и пре њих. Да не улазимо у нагађање око тога ко су били
тај први мушкарац и жена и ко их је населио на земљу и на који
начин, у сваком случају су они били првенци насељавања планете
разумним бићима. Пошто је живот на Деји и Марсу у једном
моменту био уништен, онда су се неки са тих планета евакуисали
на земљу, па имамо израз - Дал си пао са Марса. Заправо,
4

5. Постање и јесте историјски опис, али драстично скраћен и
осакаћен.
Даље, наша представа небеског свода је само на основу оног
што физички, материјално видимо. Не знамо и нико нам никада
није рекао да небески свод може имати и неко друго, далеко
старије значење. Користимо данас многе изразе из древности, али
су им значења промењена, па је могуће да је тако и са овим. Шта
би могао да буде небески свод који одваја земљу од спољног
утицаја из универзума? Знамо већ да овај савремени постојећи
месец није био одувек усамљен и да их је било три. Три месеца су
омогућавала савршену заштиту од негативних зрачења на људе
током проласка крака галаксије кроз зоне са негативним
утицајем, односно периода које називамо Ноћи Сварога. Тако
подешени месеци (луне) омогућавали су нормалан развој људи на
земљи без обзира на Ноћ Сварога. Они су стварали поље (свод)
кроз који тај утицај није могао да продре. Можда је то поље
заправо свод. Са рушењем првог та заштита је попустила. Са
рушењем другог та заштита је нестала, а утицај овог јединог који
је преостао је заправо негативан. Из тог разлога би могли да
кажемо да је небески свод заправо био штит од негативног
зрачења из универзума. А ово што данас гледамо и имамо је само
небо, али по нашим тренутним схватањима појмова ми то зовемо
небески свод. Ти утицаји из универзума су заправо потоци
примарних материја. Одакле вода која се помиње и зашто?
Можда је само погрешно преведен неки израз или је можда у
питању био израз који баш описује потоке тих материја, а као
поток може се повезати са флуидним кретањем, односно са
рекама примарних материја. Заправо, управо те реке примарних
материја су узрок онога што наука зове гравитација. Усмерене су
са свих страна према средишту планете. Тако да је могуће да је
бог раздвојио атмосферу на земљи од примарних материја из
универзума постављањем три луне (ноћна светлила). А у време
када је писана библија, земља је имала само овај један постојећи
месец, тако да је апсолутно логично да се помиње у једнини.
Колико видимо, приликом стварања услова живота на земљи
погодних за људе, земља је такође насељена разним врстама
5

6. животиња и донешене су на њу разне биљке. Одакле? То је већ
друга прича, далеко озбиљнија од ове.
02."ИЗВОРНИ ГРЕХ"
Дакле, створеном створењу очигледно је била потребна
обука (оно је било створено "за орање"). Наравно, било би
занимљиво сазнати шта су успели да ураде са Земљом људи и сва
друга жива бића које је Бог већ раније створио (можда је то био
неки други Бог?). Сасвим је разумно претпоставити да је
библијски "дан" заправо трајао не једну стотину хиљада година
већ чак и две. Али ипак, било би веома интересантно знати за
какву обраду земље су били створени Адам и Ева и ко их је тачно
створио? (У Старом завету се много пута помињу различити
богови и због тога је сасвим могуће претпоставити да сви
6

7. описани догађаји нису били створени од стране једног бића, већ
различитих. Штета што њихова имена нису сачувана).
Али вратимо се назад на Адама. Бог му је допустио да проба
(проучи?) плодове са свих дрвећа (чак су довели до њега све
животиње и птице формиране од земље), осим дрвета познања
добра и зла. Зашто? Зашто Бог није хтео да Адам (Еве тада још
није било) научи да разликује добро и зло? За какав је посао он
заправо припремао створено биће, односно, све његове потомке?
А даље се говори о "изворном греху" који неколико хиљада
година виси над човечанством и усађује у њега осећај кривице и
инфериорности. Све је почело тако да је озлоглашена лукава
змија наговорила жену да проба плодове дрвета добра и зла,
заведена тиме да ће она и Адам бити као богови који знају добро
и зло. Жена, уместо да се бави својим дужностима, упркос
забрани, бере плодове, једе их и даје мужу, а све зато што је оно
било “пожудно, по ономе што даје". Успут, чињеница да су то
биле јабуке није споменута у Библији. Ни речи.
Као резултат једења воћа нико није умро као што је обећано,
већ чак напротив - " отвориле су се им се очи." Може се видети
да су они добили нешто потребно или можда супротно, да је
нешто непотребно нестало. Бог, осетивши да нешто није у реду
(!), почео је да тражи Адама у врту (као да су се играли жмурке) и
испитује га страствено, одакле он зна да је наг, није ли јео плод?
Уопштено, понашао се некако ... људски и чак детињасто. А
требало би да буде Свевидећи и Свенајући Господар. Сазнавши
ко је кога наговорио на непослушност, Бог задаје казну у облику
клетви: Змији да "хода по стомаку и једе прах." Питамо се како
су се пре тога змије кретале?
Жени - тешка трудноћа и тежак порођај (да ли то значи да
су пре тога трудноћа и порођај били лагани и забавни?), жудња
ка мужу (чудно, зар је то проклетство) и његова власт над
њом?).
Адам, у зноју лица свог ће обрађивати неплодну земљу и као
резултат тога, са муком ће се хранити од ње. Необична казна -
7

8. физички рад још и у екстремним условима. Занимљиво је да су
састављачи Библије на тај необичан начин означили прелаз из
матријархата у патријархат? Или су опет од некога "позајмили"
мит? Да ли је то превише окрутно? И то све због жудње за
познавањем добра и зла? Зашто? Шта није у реду са знањем и
способношћу да се разликују добро и зло? Очигледно је
непредвиђеним знањем прекршен наставни план и програм
Јехове за прве људе, програм који је њихов учитељ уложио у њих
да би стекао контролу и могућност управљања над њима и
будћим генерацијама.
Онда је после тог конфликта Адам коначно дао име својој
жени, Ева, што значи “жива” (како се то зна?), и она је постала
„мајка свих живих ”(1. Мојсијева 3,20). Ево нас. Како свих
живих? Хиндуса, Нанаијанца, Кинеза, па чак и Срба? И оних
ранијих који су се појавили пре Адама и Еве? Јесмо ли сви ми –
њихови потомци?
А онда су несретни прворођени избачени из раја, па је чак и
стража постављена у виду Херувима (а ко је њих створио?) са
неком врстом пламеног мача који се окретао. Обука је била
завршена. Крените на рад да одрађујете карму. И све зато што је
Адам постао „као један од Нас, познавајући добро и зло" (опет
" Нас ") (1. Мојс. 3:24), јер још увек постоји опасност да ће он
пробати плодове стабла живота и живеће вечно. Да, вечно. Али
рекли су по лику и обличју ... Или се уопште више не ради о
томе?
Испоставља се да Свемогући и Свезнајући Јехова није
уопште помислио да забрањено воће окачи да виси негде на некој
вишој грани! Или да га само сакрије на другом месту. Или све
није баш тако? Заправо, ова прича изгледа једноставно, као
јефтина провокација да би се оправдле даље акције, наводно
казненог карактера. У ствари, све ово изгледа као покушај да се
Јехови припише ауторство онога што није он створио и што је
постојало много пре њега.
8

9. Али у исто време, ако добро погледате и добро размислите,
овде можете видети и некога ко спроводи неке експерименте како
би створио неопходне квалитете и особине мале групе људи, ради
распрострањивања тих квалитета (гена?) и на остатак
становништва Земље.
03. ПРВО БИБЛИЈСКО УБИСТВО. БРАТСКО.
МОГУЋИ УЗРОЦИ И МОТИВИ
Избачени из Раја, Адам и Ева почели су активно да се
"упознају" међусобно. И као резултат тога појавио се Каин. Иако
није све баш јасно овде. Према Еви, она га је добила од Господа.
Или можда не њега, већ Авеља. Није баш све је јасно написано. И
онда долази позната библијска епизода о Каину и Авељу: Бог је
волео дарове и Авеља (сигурно је био Његов син), а Каина
(Адамов син) само мало, онако у пролазу. Каин је био јако
погођен, а Бог се понашао више него чудно и уместо да помири
браћу и све сведе на шалу, прилично арогантно је очитао буквицу
Каину, коме саветује да чини добро и влада над грехом, након
9

10. чега он чини убиство. У најмању руку, чудна реакција на тако
високоморалну проповед. Зар не? Изгледа да није тако! Поготово
ако приметите да је ова проповед више као провокација, изазов.
Дакле, који је грех је Каин починио? Уместо меса, донео је
Богу само воће и поврће, желео је да његов дар буде баш такав, а
није могао понизно да прихватити то да Бог (његов отац) више
воли дар другог? А можда је Бог предвидео да ће Каин убити
Авеља (на крају крајева, он је свевидећи и свезнајући)? И ако
јесте, који циљ је Бог следио? Да умањи "популацију земље" за
25% убијањем једног сина човековог? Након тога уследила је
уобичајена “казна“: Бог је природно оставио извођача својих
планова у животу и чврсто је проклео Каина, избацио га је
однекуда и изговорио гомилу свакаквих непријатних ствари.
У то време, из неког разлога, Каин се бојао да га може убити
први на кога наиђе (!). Како први на кога наиђе? Мама и тата су
старији људи и нико их није оптужио да убијају своје дете.
Испоставља се да је место где је Бог протерао Каина већ било
обилно насељено људима, који по свему судећи нису волели
туђинце, посебно одакле је Каин дошао. "... Тада је Каин
отишао од Господњег лица и настанио се источно од Едена у
земљи Нод.”(1. Мојс. 4:16). Није било среће у њиховим
животима: отац (Адам) и мајка су избачени из Раја (Еден), син
(Каин) поново избачен однекуд ...
На овај или онај начин, Бог је дао Каину заштиту (начинио је
на њему знак) и још га је умирио тиме да ако неко Каина убије,
њему ће се он “осветити седмоструко "(као да ће убијеном Каину
због тога бити лакше). Каин је на "пустој земљи" успео да нађе
жену и они су почели »да буду плодни и да се множе». Затим
долази мали родослов Каинове гране до неког Ламеха који је узео
две жене, Аду и Селу и истог дана одушевљено их је обавестио
да је он важнији од свог пра-прадеде Каина - убио је већ двоје
људи ("Убио сам човека који ме је ранио, младића који ме је
ударио."), али ако њега убију, он ће бити освећен "седамдесет
седам пута" (какво достигнуће!). Али ко га је могао убити? Ако
је то неко од његових, то би написали и саопштили као о убиству
10

11. Авеља. Вероватно неко од оних људи који су заштитили
сиромашне прогнанике из Раја и њихове потомке који су живели
“на истоку од Едена." Вероватно је овај догађај (убиство човека
и осећај некажњивости и снажне заштите) толико важан да се
помиње у светој књизи, као реклама, опомена и узима значајно
више простора у тексту него порука о изградњи града
(саопштење о томе да је Каин изградио град Енох, заузима 1,5
линију, а Ламехово саопштење 7 линија).
А шта је са Адамом да Евом? Велика радост. Ева је
затруднела поново и родила сина - Сита (Сета). Адам је упознао
Еву поново, али према њеним речима, Бог је положио у њу друго
семе, „Бог ми је дао другог потомка уместо Авеља кога је
Каин убио.” (1. Мојсијева 4:25). Испада да су оба сина Адама,
Каин и Сит, рођена из семена које је положеио у Еву Бог!
Занимљива чињеница! Вреди размислити о томе мало дуже
(сетите се тога читајући следећи текст, можда ће то постати
јасније).
Читаво пето поглавље Постања (32 стиха) у потпуности је
посвећено родослову од Адама до Ноја. Међутим, пре него што
наброје потомке, у тексту је подсетник да је човек (мушкарац и
жена) створен по лику и облику Бога (слично као у 1. Мојсијевој
1:27). Али, ко је онда створен из земаљске прашине (1. Мојс. 2:
7)? Или прах земни и јесте „лик и облик”? Импресиван није само
њихов животни век - сваки је живео готово по хиљаду година,
али су запамтили све претке, без изузетка, са свим подацима, ко
је кога родио, у којој доби и када је умро. Све је јасно записано,
каоу апотеци (интересантно, али да ли постоје негде исти записи
о славенској историји?).
Занимљиво је такође и зашто су родили своју прворођену
децу у таквој старости, са наше тачке гледишта, у узрасту од 65
до 180 година? Другачија физиологија, други услови живота,
друго мерење времена? Чудан осећај стално прати читање
неуобичајених имена за око и слух - Енох, Ламех, Малелеил,
Муфасаил, Јаред, Каинан, Сим, Хам ... Једини који се некако
издваја из ове серије размножених потомака првих прајудеја је
11

12. Енох који је "ходао са Богом" , а "Затим је нестао, јер га је Бог
узео.” (усред живота, у старости од 365 година) (Мојс 5:24).
Ако је Каин рођен једноставно од Адама који је могао у том
послу бити испред Бога, могуће је да је то био разлог за божански
бес и изгнанство починилаца из раја у пакао. Уместо убијеног
Авеља Ева је морала поново да згреши са Господом, а затим да
роди Сита. То је тако неочекивано занимљиво.
Са друге стране, принуда Каина да убије свог брата може
бити један од елемената васпитања и подизања квалитета
потребних Јехови у стварању свог народа.
04. ПРВО МАСОВНО УБИСТВО ИЛИ ЗБОГ ЧЕГА
ЈЕ ЈЕХОВА СВЕ УТОПИО, А НОЈЕ ПРОКЛИЊАО
СВОГ УНУКА
Главни догађај у овом делу Старог завета је свакако „потоп”
планетарна катастрофа која је уништила већину насеља и живота
на Земљи. Најзанимљивије питање: “Шта је био узрок тако
12

13. велике катаклизме, тако невиђеног масовног помора свега
живог?" Стари завет каже да се Бог разочарао у сазадно његово
створење - човека, тако да је "ожалошћен у свом срцу" (1. Мојс.
6: 6), одлучио да уништи сва жива бића (шта рећи- прави
"Творац"). Чиме је то, то живо биће, било криво пред
Свемилостивим? Чиме га је толико увредило да је узео тако
велики грех на своју душу и уништио све одједном? Који узрок
стоји иза тога? Због чега је следило тотално уништење свог
живота на целој планети?
Идемо по редоследу текста. Људи који обављају задатак који
им је доделио Бог, плодили су се и умножили. Њихове кћери су
почеле да се удају за синове Божје. Испоставља се да је овај Бог
имао децу и то, чини се, само мушкарце?! А како су се звали?
Некако се чудно испоставило - човечји родослов постоји, али не и
синова самог Бога. И чекали су ови безимени божански
сиромашни момци док људи не нарађају ћерке. И чекали су "...
па су их узимали себи за жене, све које су изабрали. ”(1.Мојс.
6: 2). А када су те жене донеле на светлост Божје унуке (у Старом
завету су дивови), деда, који је очигледно већ у потпуности
патио од сенилности, све њих је одбацио од своје божанске душе.
Прва ствар коју је учинио својим вољеним унуцима била је да им
скрати живот на 120 година, због наводног занемаривања дединог
Духа. Нису се деди свидели унуци. Очигледно, затим нема више
помињања у Старом завету ових "од давнина славних" људи.
Штета!
Очигледно је да се овде ради о синовима Божјим који су
припремили планету Земљу за живот људи, о чему се пише на
самом почетку описујући шест дана стварања. То су били дивови,
данас познати као Ури, који су у једном тренутку напустили
планету. Некако је тај детаљ о њима доспео у Стари завет и
учинио га неразумљивим ако се не зна да онај Бог који је створио
земљу за „шест дана“ и Јехова нису исте личности.
Остатак јавности очигледно овај корективни догађај није
дотицао, наставили су да марљиво испуњавају његове завете -
плодили су се, умножавали и пунили земљу не само са собом, већ
и са злоделима (према оцени Бога). Било би занимљиво знати
13

14. каквим? Каквим су се то злочинима прославила ова
богобојажљива бића, да су због тога била осуђена на смрт? Који
је садржај скривен у изразу "Збрисаћу с лица земље људе које
сам створио, и људе и стоку и све животиње што се мичу и
створења која лете по небесима, јер сам зажалио што сам их
начинио. " (1. Мојс. 6: 7). Заиста, зар није била довољно једна
објава: “ сав људски род је искварио свој пут на земљи.? (1.
Мојс. 6:12).
Па, добро, они су стварно имали мисли и сигурно су могли
имати у срцу зло, и то "све време". На крају крајева, како је почео
живот на земљи? Са криминалом, са убиством. У сваком случају,
због тога Бог једноставно није много прекоравао: пребацивао их
је на ниже плаћено место и слао у удаљеније подручје боравка.
И заиста, Јехова је збрисао са лица земље све људе које је
створио, али је оставио у животи Ноја и његову породицу. Остале
људе није збрисао до последњег, уосталом њих Јехова није ни
створио. Ти остали људи су после потопа, од преживелихмеђу
њима, наставили развој својих цивилизација.
Сам Ноје је заслужио спасење од утапања: “Али Ноје је
раније већ нашао милост у очима Господа [Бога] ... Ноје је
ходио са Богом. ”(1.Мојс. 6: 8-9). То је разлог што је Ноје остао
жив! Ноје није био само одан Богу, он је био његов роб! Наравно,
узрок уништења велике већине светске популације је јасно
видљив: нису пристали да буду робови Бога Јехове! То је,
највјероватније, била обична селекција! Живот је добио узорак
који је имао жељене карактеристике! Да, то је довољно добар
разлог. Он је веома популаран и сада. Чим се у некој земљи
живот почне мало побољшавати без учешћа божанских пра-пра-
унука, та земља одмах постаје опасна за виталне интересе нашег
светског жандарма.
Али вратимо се на Ноја. Бог је посветио Ноја у своје планове
и дао му детаљан опис и план рада. Рад је био, искрено, титански.
Било је потребно изградити арку (кућицу на броду са смештајем
за 8 људи и за животиње) дужине 300 лаката (150-180 м), ширине
14

15. 50 лаката (25-30 м), висине 30 лаката (15-18 м). Можете ли
замислити колико је било потребно уложити рада како би 8 људи
(Ноје са три сина и њихове жене) могло да сагради такав колос!
Може се видети, древни људи су заиста били мајстори свих
заната - и дрвосече и столари и бродоградитељи. Осим тога, били
су и биолози, ботаничари и узгајивачи. На крају крајева, Бог је
наредио да се изабере од свих животиња по пар, али онда је због
нечег променио мишљење и одлучило да подели копнене
животиње на оне чисте, од којих је требало узети по седам
(мушког и женског), и нечисте, њих је требало узети по две.
Питамо се по којем критеријуму је Ноје разделио животиње на
чисте и нечисте? По изгледу, по боји, мирису? Уосталом, избор
се морао извршити што је пре могуће - након недељу дана
наступао је дан “ИКС” и Бог је морао да започне “потапање”.
Било је неопходно хиљаде животиња сместити у кавезе. И за
почетак је било потребно све уловити. Лако је рећи "узми све
животиње". Животиње мирне негде леже? И било је потребно
дуго припремати за целу хорду храну за одређено време, а не
заборавити ни себе. Генерално, породица Нојае се потрудила за
светску славу. Иако Бог није пружио никакву стварну помоћ осим
директива, Ноје је испунио све у договорено време. Није ни чудо
што је добио милост пред лицем Свевишњег. Сви су се сигурно
укрцали у ковчег и отпловили. Потоп је почео. 40 дана је падала
киша. Као што је Бог обећао, све копнене животиње су погинуле.
На томе би све требало да се заврши - циљ је постигнут.
Међутим, вода је наставила да се појачава још 150 дана!
Испоставља се да је Бог заборавио, да тако кажемо, једине
чуваре генофонда свих живих бића на читавих 5 месеци (већ смо
рекли - сенилност). Али, затим се "сетио" и зауставио воду. То је
занимљиво! Да ли је отишао негде важнијим послом? Или није
вероватно имао мерач нивоа воде? Ако се верује да он памти све
наше мање и велике грехе, како је могао да заборави наду целог
човечанства - тату Ноја и све са њим? Нимало једноставно,
Нојина породица, заједно са огромном количином мукајућих,
ричућих и шиштајућих створења, провела је на арци мало више
од годину дана. И прва ствар коју је требало Ноје да уради када
ступи на тврду земљу – била је да принесе на жртву готово све
15

16. чисте животиње (достојни Божји слуга, није се огрешио према
Господу Јехови). Ноје је тако схватио, да је Бог посебно из тог
разлога променио почетни захтев о броју животиња које је било
потребно повести са собом. Бог је волео мирис горућег меса (!), и
обећао је да никад више неће проклињати земљу због човека,
нити слати поплаву. И, као подсетник о овом уговору, "положио"
је дугу. Као, положио је дугу у памћење да не треба земљу
потопом плавити, не треба опет утопити своју публику.
Након завршетка потопа, живот сачуваних је ушао у нормалу.
Отац Ноје је обрађивао земљу, садио виноград, пио вино и
забављао се тиме што је имао довољно маште. Једном је зграбио
"божански напитак", лежао је го у шатору и видео га је његов
млађи син Хам. Оно што се даље десило није било директно
саопштено, већ се отац Ноје снажно наљутио на свог сина Хама и
проклео га ... не, не Хама, код њих није тако усвојено, већ је
проклео његовог четвртог сина, Ханаана (једног од својих унука),
проклињући га да буде роб својој браћи. Тако мала породица,
замислите те породичне односе! Очигледно, какав поп, таква и
парохија! И они нас желе уверити да смо сви потомци те банде
пијаница, перверзњака, и паразита? Никад! Или је можда цео
трик био у томе што након поплаве нису оставили робове и да је
било потребно своју децу и унуке посвађати? Или је можда тако
створен разлог за накнадни прогон, одузимање и истребљење
становништва земље Ханаанске?! Или можда ...
Све је то нагађање и могуће је, али нису доказане опције.
Тачна информација у Старом завету се није могла наћи.
Разлог масовног убиства људи на Земљи био је
највероватније њихова непослушност Богу Јехови и одсуства
"божанског гена" који су носили Каин, Сет и ... Ноје!
Готово у свим културама различитих народа света постоје
више мање сличне легенде о потопу, има их више од пет стотина.
Са свим тим различитим детаљима, главна ствар се преноси -
дошло је до глобалне катастрофе са којом је погинуло скоро цело
човјечанство. Та катастрофа је била праћена земљотресима и
вулканским ерупцијама, драматичним климатским променама
16

17. (загревање на једном делу планете и захлађење на другом),
масовним умирањем животиња. Дошло је до промене видљивог
неба, померања нагиба земљине осе, мењања путање планете око
Сунца, премештања места полова. Један од земљиних месеца
(мали месец) је уништен.
Разлози су различити: од војних дејства између богова, до
мржње неких богова према људима. И понашање богова,
наравно, било је различито - неки су обезбеђивали бродове и
показивали пут, неки су само гледали догађај. Ова информација,
а она није уопште старозаветна, дозвољава нам да закључимо да
се није спасио само отац Ноје и његова мала породица, већ и
многи други људи и животиње.
Даље, чињеница је да су тата Ноје и деца и Бог Јехова, били
такви жестоки женомрзитељи, да о 4 жене, према Старом завету,
тачно половини предака човечанства, нису написали ни једну
једину реч. Нису споменули ни једно њихово име, ни порекло,
ништа. Као да нису људи, већ робови, жива стока.
Изненађујуће је да је о поплави и њеним узроцима, као о
догађају планетарног нивоа, када је уништена читава
цивилизација, написано веома шкрто (неколико редова). Али о
животињама, које су готово све жртвоване Богу Јехови, написано
је веома детаљно, са вишеструким понављањем и пажљивим
набрајањем, тако да се, не дај Боже, ништа не заборави.
17

18. 05. ДЕТАЉНО ОД НОЈА ДО АВРАМА ИЛИ "БОЖАНСКИ"
ЧИН ВАНДАЛИЗМА
У десетом поглављу детаљно се упознајемо са генеалогијом
синова Нојевих и сазнајемо да су синови Ноја постали преци
неких родова и племена: “Од њих су се насељавали народи у
њиховим земљама, сваки по језику својим, по племену свом, у
народима својим ”(Постанак 10: 5). Наравно, за време читања
славних имена, језик се саплиће, али одједном, у том мору
милости наилазимо на инсерт, који јасно нема никакав однос
према њима: “ Из те земље дошао је Ассур и почео је да зида
Ниневију, Ровот, Халах и Дасем који је био између Ниневије
и Халаха: они заједно сачињавају велики град"(1.Мојс. 10: 11-
122). Шта би то значило? За кога је унешена шкрта информација
о човеку (или народу!?) који је изградио 4 града, од којих је један
чак и шкртим похвалама аутора назван великим? Монотоно
зомбирујуће набрајање Нојиних потомака завршава се
подсећањем да “и од њих су се раширили народи по земљи
после потопа ”(1.Мојс. 10:32). Амин!
18

19. (Шта је још ту интересантно. Пошто је ово превод руског
текста у коме се користи Стари завет на руском језику,
испоставља се да преводи на руски и српски језик нису на сваком
месту идентични. У руској Библији каже се: «Из сей земли
вышел Ассур и построил Ниневию, Реховофир, Калах и Ресен
между Нине виею и между Калахом; это город великий» што
се преводи као “ Из те земље дошао је Ассур и почео је да зида
Ниневију, Ровот, Халах и Дасем који је био између Ниневије
и Халаха: они заједно сачињавају велики град". Док у српској
верзији пише: „Из те земље отишао је у Асирију и почео је да
зида Ниневију, Ровот, Халах“, односећи се на једног од многих
Нојевих потомака. Имамо овде два различита смисла у два
различита превода. Дакле, није могуће уздати се у то да су
текстови уопште преведени како треба или нису превођени из
истог извора, јер мала ситна разлика прави огромну разлику у
суштини.
Једанаесто поглавље почиње врло занимљивом поруком о
томе да је “На целој земљи постојао један језик и један говор”
(1.Мојс. 11: 1), а да су у неку земљу Сенар са истока дошли "они"
и населили се по равници. Придошли су почели градити град и
торањ до неба, примјењујући напредну за то време технологију.
Нису градили од камена, већ су правили цигле и уместо малтера
користили земљану смолу. Жеља људи да саграде град и што је
најважније - торањ до небеса, Стари завет објашњава тиме да су
хтели да направе себи име, то јест, да оставе сећање на себе.
Изгледа тако, али у чему је проблем? Јехова није волео оно што је
видео и знао о народу градитељу. Он је такође знао да градитељи
неће напустити овај подухват тек тако. И према њему из неког
разлога, требало је да их одврати од таквог грешног дела -
изградње градова. Жалећи се на то да је разлог успешног
стремљења градитеља да су они један народ са једним језиком,
Јехова - лукава звер - нашао је начин да заустави ову
"баханалију." Одлучио је да помеша језик и расеје све по свету.
Речено - урађено. Град и кула су престали да се граде. Људи су
престали да разумеју једни друге и разишли се ко како где.
19

20. Подели и освоји! То је комуникациона диверзија. А
неизграђени град, према библијској верзији, постао је познат као
Вавилон.
Нажалост, нисмо сазнали ко су били “они” који су дошли са
истока? Који је то био народ који је имао један језик и један
говор? Ми такође нисмо сазнали како је Јехова помешао један
језик? Такође нисмо сазнали ко је био тај мистериозни Ассур? Да
нису можда то били Аси који су добили знања од Ура, па отуда
АссУр.
После ове мале параболе, поново се појављује досадна листа
имена 10 поколења од Сима (Нојев најстарији син), али са
неколико детаља: ко, кога, када је родио и колико дуго након тога
је живео. Па, истоветно као из уџбеника Неуро Лингвистичког
Програмирања.
И на крају, представљени су нам неки детаљи из славног
живота Аврама - великог претка свих јудеја. Шта тачно сазнајемо
о Авраму из Старог завета? Каквим славним делима и високим
људским вредностима се он истиче међу својим саплеменицима,
да би га Јехова изабрао као објекат уможавања међу целим
изабраном народом?
Он је најстарији син у породици, његовог оца зову Таррах
(Терах), његову браћу Нахор и Аран (Харан). Супруга - Сара
(Сарај) није плодна и без деце је. Његов најмлађи брат Аран,
умро је, оставивши троје деце - Лота, Мелху и Јесхе. Нахор -
средњи син Фарраха - други Аврамов брат - био је ожењен својом
сестричином - Мелхом. Ето успут, говори се готово неприметно о
инцесту у породици предака свих јудеја и постаје јасно да је за
њих то била нормална, општеприхваћена појава. Даље, скоро сви
из славне мале породице - Тарраха, сам Аврам и његове жене и
сестрић Лот - одлазе из УРА Халдејског у земљу Ханаанску и из
непознатог разлога остају у Харану, где отац Таррах испушта
душу, доживевши 205 година. Аврам постаје глава породице.
Такви су детаљи, ништа није изостављено, чак је и дата
информација о здравственим проблемима Саре ...
20

21. Наведено име АССУР нам се чини веома занимљивим. То
открива безграничнан простор за фантазије и може помоћи да се
мало разјасни (или погађа) с ким се непомирљив и неуморан
Јехова борио сво време.
Постоји мишљење да је име града Вабилона тачније - “Баб-
Ил ", што значи" Божија капија ". Тешко да може бити изведен из
јудејског "бол", што значи "мешање", иако то Библија тврди само
тако. Штавише, према историчарима, Бабилон је био чак
недовршени град. Постојале су јединствене зграде: висећи вртови
Семирамиде, храмови-зигурати - степенаста пирамида од цигле
са светилиштем на врху висине од неколико десетина метара. Био
је то град раздељен Еуфратом на два дела: западни и источни,
који представљају правоугаоник са површином од око 10
квадратних километара и опасан са три реда циглених зидова са
масивним назубљеним торњевима и осам врата.
Старозаветна изјава постављена је на такав начин да се о
било којим историјским чињеницама или поузданим догађајима
једноставно не говори. У тексту нема конкретног датума, дакле,
то је немогуће синхронизовати и можемо само да нагађамо када
се догодио овај или онај старозаветни догађај и како се ово или
оно место звало. То је веома згодно: ни оповргнути ни потврдити
је немогуће. А људи се труде: толико “научника” ради на
проналажењу и сакупљању доказа о догађајима који се дешавају
у старозаветној верзији. Многи чак пронађу нешто ...
Чинило се да ће овај мит о Вавилону вероватно изазвати
дивљење и страх код мрачних номада који су први пут видели
огроман, по тадашњим концептима, град и масу људи који говоре
истим језиком, оне који су били један велики народ и који, судећи
по свему, нису прослављали неког опаког тиранина - Јехову.
Наравно, то може бити лош узор за потлачене номаде, и "брижан"
Бог, брзо штити своју "децу" од заразног утицаја других народа
који нису заражени Јеховином "искључивошћу". Из истог
разлога, највероватније, били су „присиљени“ да оду из УРА
Халдејског. У пустињи је лакше испирати мозак тамних номада.
21

22. 06. "ПОСТАЊЕ". ЗАБАВА СЕ НАСТАВЉА.
КАКО ЈЕ АВРАМ ПРОДАО САРУ ФАРАОНУ
Након потопа, Свемогући Створитељ стрпљиво је чекао више
од 300 година и коначно је дочекао трећег достојног међу онима
које је створио из прашине.То је, наравно, био Аврам. Чиме се
обични измучени пастир номад допао Свемогућем - није познато.
О Ноји је речено да је он праведан и безгрешан и да је нашао
милост пред Богом.
Једном... Јехова је почео да разговара с Аврамом. И гле, не
само да је он њега чуо, већ је почео тачно да извршава све што му
је говорио. Приметите да је Аврам чуо управо Јехову. Не Ваала,
не Астарту, не Ахура Мазду, не неког бога паганских времена и
22

23. где је богова било тушта и тма за свачији укус. Чак су и у славној
Нојиној породици постојали и Бог Шема и Јафетов Бог. Уопште
речено, Аврам није само чуо Јехову, већ му се и робски
повиновао. Ето у ком грму лежи зец! Ето шта је чекао и
вероватно припремао све те године Јехова. Једног прекрасног
дана Бог се обратио Авраму са предлогом: иди тамо где ти ја
кажем и од тебе ћу створити велики народ. Бог се такође обавезао
да ће величити име Аврамово и да ће благословити оне који њега
благосиљају и да ће проклињати онога ко на њега призива зло и
да ће се преко њега благословити сви народи на земљи. И Аврам
је, узевши све што је имао укључујући ту и своју жену и нећака,
отишао. И дошао је у земљу Ханаанску. Ту земљу је Јехова
обећао да ће је дати у посед Аврамових потомака.
То је занимљиво, али где да ставимо коренско становништво
тих земаља - Ханаанце? Замислите, живите и не знате да је негде
тамо неки непознати бог, вашу родну земљу неком обећао. Још
боље, неком"достојном". То значи да ће ти достојни доћи и убити
вас и све ваше жене, децу и другу родбину (да неком не би пало
на памет да се освети), тј. да ће направити један мали геноцид.
Заиста истинита - „божанска“ правда!
Пролазећи по овој земљи, Аврам је почео да обележава
обећану територију - да прави жртвенике Јехови. Бежећи од
глади, која је изненада изникла тамо где је отишао Аврам (да ли
је и то део наше садашњости?), он се сели у Египат. Тамо се
истовремено одлучује да заради нешто новца од продаје "своје
најдраже" коју је имао - своје супруге Саре. Он уступа своју 65-
годишњу супругу "невиђене лепоте" самом фараону, скромно је
назвавши својом сестром. То наравно, без Божје помоћи никако
не би могло да се уради. Можете ли замислити ко су били
фараони у оне дане, каква је била њихова моћ, раскош, власт? За
бољу јасноћу - сетите се оних величанствених улазака Клеопатре
у Рим из истоименог филма! А сада замислите пастира номада
који је тек изашао из пустиње. Чак и ако има безброј коза и оваца.
Чиме се допала старија лепотица безименом (!) Фараону, која је
одржала своју лепоту у пољским условима номадског живота. О
томе се тактички ћути. Свидела му се и то је све! Или фараон
23

24. можда некако није био египатски или жена у то време код њих
није било па су се фараони, не гледајући их, чак бацали и на 65-
годишње жене пастира; или су имали сексуалних одступања; или
нас само замлаћују оваквим причама. Или је ово можда још један
наговештај састављача Старог завета: ево чиме је још више
угодио Јехови номад Аврам! У супротном, зашто би се спомињао
у овој светој књизи?
Још једна необичност. Када се све открило, велики фараон
није наредио да се Аврам растргне заједно са Саром због преваре
и њеих последица, већ је наредио да се он и она спроведу са свим
што имају из земље. Право чудо. Па, да. Јехова је био сјајан, шта
рећи, а не неки скромни Ра, египатски Бог, потпуно избрисан из
Старог завета. И Авраму је било добро због ње "па је стекао
оваца, говеда и магараца, слугу и слушкиња, магарица и
камила" (1.Мојс.12:16). Браво! Није чудо што је хранио и појио
супругу толико година. Успео је да надокнади све трошкове и
заради на њој и уједно свом перверзном богу да угоди. А Јехова,
"чувар женске чистоће", казнио је фараона (само њега једног!)
тек након тога када се приступ телу 65-годишње лепотице већ
догодио неколико пута, а његов подређени Аврам добио много
новца за то.
Мотиви Аврама, Саре и њиховог бога су разумљиви. Јехова је
помогао овом пару да се обогати и извуче се чист из те авантуре,
истовремено показујући њима своју "моћ". Генерално, из Египта
је Аврам је „изашао“ издигнут са прилично различитим
материјалним вредностима. Заједно са њим "уздигао" се и Лот,
његов нећак. Библија ћути о томе на који начин је нећак
нагомилао своје богатство. Можда је и он следио Божју промисао
и препустио некоме своју жену по повољној цени. А њихово
богатство је било толико велико да им је постало тесно. А и они,
пастири, су се свађали. Ај-ај-ај! Какви неваспитани пастири!
Мали пастири ће су се посвађали. И одлучили су да поделе земљу
као сродници. Заиста „Зар није цела земља пред тобом?“
(1.Мојс. 13: 9). А на чињеницу да тамо, на тој земљи, живе неки
Ханаанци и Ферезеји нису обраћали пажњу - вероватно њихова
„ширина душе“ није дозволила да примете такве ситнице.
24

25. Јехова се поново појавио Авраму и подсетио га да је изабран
за претка безбројног народа, а такође је предложио да обиђе, да
тако кажемо, будући иметак будућих безбројних потомака. За
обележавање следећег појављивања Господа Аврам је изградио
још један жртвеник. Међутим, Јехова је изабрао Аврама не само
због његове неупитне послушности већ и због његове изузетне
војне памети. Аврам се пред нама појављује и као дрски „ратник
ослободилац“ и талентовани „заповедник“. Није ли то шала да
са наоружаним робовима (!) у броју од 318 душа, порази војску
четири цара са обученим ратницима (успут, за разлику од
безименог фараона, сви учесници овог „војног“ сукоба су
детаљно именовани)!
Аврам је по окончању војног похода, сам, и пре проглашења
свих Мојсијевих и левитских закона, дао "десетину свега". Он је
праотац, то је оно што разумемо! Свим праоцима праотац! Сам,
без икаквог обавештења, без пореске пријаве, без присиле. То је
пастирска савест правог номада!
По којим је критеријима Јехова одабрао Аврама и Сару као
референтне стандарде за стварање будућег „изабраног“ народа?
Из онога што читамо лако је видети да се Аврам разликовао по
томе што је могао да чује Јехову и да му се потпуно робски
подчињавао, без размишљања и било какве анализе задатих
наредби. А ако се сећате „Божје искре“ коју су поседовали Каин,
Сиф и Ноје, онда се може претпоставити да је и код Аврама било
све у реду са том искром.
У "египатској" бајци, највише изненађује фантастична
природа изложеног материјала који је представљен (неименовани
(!) фараон, који јури за престарелом номадкињом, а затим је
пушта са супругом на све четири стране, заједно са значајном
наградом и поштовањем према ономе што је Аврам урадио са
својом женом)! Од тада они третирају жене као стоку. Стога,
Аврамов чин им изгледа чак достојан опонашања. А за нас, за
које је Стари завет преведен на српски језик, чини се то
дивљаштвом, варварством и никако то не може бити богоугодно
дело.
25

26. Поступак поделе територије (сфере утицаја?) између Аврама
и нећака Лота оставља снажан утисак. Ево, покушавају да нам
усаде да су они апсолутни господари целе земље. Али није јасно
из чега то следи. Након потопа, многи су се спасили, а земља је
била веома насељена, чак и ако не узмете у обзир потомке
Ханаана - унука Ноја - унапред их је проклео деда, због дела свог
(Нојевог) сина Хама. Али очигледно је да су ти народи били
планирани да буду жртвовани за реализацију "великих" планова
Свемилостивог, Свеволећег и све ... Јехове. Или можда нису
имали "искру" у себи...
Прича о томе да наоружани (!) робови са одушевљењем иду у
борбу против обучене војске четири цара и побеђују је, изазива
нарочиту радост. Они плене огромне трофеје, а затим их кротко
стављају пред ноге Авраму, предају оружје и радосно се враћају
свом „дивном“ робском животу. Овде ни фанфаре нису потребне.
То је немогуће схватити озбиљно. Самопоштовање то не
дозвољава. Чини се да је овај текст у овој књизи далеко од оног
најважнијег. Шта је овде важно, ми још увек не знамо. Али
очигледно није оно што је написано словима.
Прво помињање данка - десетине - које је Аврам уплатио
Мелхиседеку, који је „био свештеник Бога Свевишњега“,
сугерише да није било још увек никаквог изабраног народа, већ
да су они имали господаре! Организација (која раније није
поменута) већ је била створена за прикупљање „прихода“ од
послушних чланова које је Јехова успешно регрутовао. А циљ те
организације је не једном споменута светска доминација!
26

27. 07. "ПОСТАЊЕ." КАКО СЕ „РАЗМНОЖИО“ АВРАМ
ИЛИ КОЛИКО КОШТА ГЕНОЦИД НАД 10 НАРОДА
Аврам се и даље усуђивао да Бога поново пита: какво
потомство може имати ако још увек нема децу? Таква његова
"својевоља" објашњена је врло једноставно: бојао се да све што је
"стечекао тешким радом" без наследника може наследити неки
туђинац, неки Елиезер из Дамаска. Тада га је Јехова, показујући
Авраму звезде на небу, уверавао да неће бити проблема са
потомством. И Аврам му је веровао, па је, у складу са тим,
„приписао њему то у праведност“. Међутим, Јехова није одагнао
све сумње будућег праоца. Желео је да добије уверења да ће он,
Аврам, бити владар обећане земље. Наивно. Јехова се одмах
обавезао да ће му пружити „убедљиве“ доказе. Показао је
пастиру трик са расеченим животињама и проласком дима и
ватре међу њима. Такође, користећи технику сугестије, из неког
разлога је послао на пастира „слику небеса и звезда“ мрака и
ужаса живота његових будућих потомака. Наиме: они ће бити
туђинци у не својој земљи, биће поробљени и тлачени 400
година, тада ће Бог произвести строги али "праведан суд" над
27

28. угњетачима, након чега ће они доћи у ту земљу са великом
имовином ... у четвртој генерацији.
Врло надахњујуће, зар не? Штавише, Аврам све ово неће
видети, јер ће бити "сахрањен у дубокој старости". Односно,
питање о томе „да ли ће му дати ту земљу у владање“ нестало је
само од себе - испада да сам Аврам неће моћи лично да живи на
обећаној земљи. Овде можете видети неколико неусклађености,
одмах очигледних. Када ће се јудеји вратити у обећану земљу -
после 400 година или у четвртој генерацији? Који је временски
рок да „преступи Аморита“ преврше меру и која је то мера да се
уместо њих населе јудеји, расељавајући староседелачко
становништво? Питамо се чиме се таква безакоња правдају?
Поред Аморита, чишћењу (тоталном уништењу) су подвргнути:
Кенеји, Кенезеји, Кедмонеји, Хетеји (Хетити), Ферезеји,
Рефаими, Амореји, Хананци, Гергесеји и Јевусеји. Свега 10
племена. (последњих 5 - по именима су 5 од 11 синова проклетог
Ханаана). И они ће вероватно учинити такозвано безакоње, тј.
одбити да ропски следе законе које је установио Јехова? Или они
такође немају „Божју искру“?
Аврам све те велике планове пушта да му прођу мимо ушију.
Имао би наследника, бар једног. На крају крајева, Сара, није нам
допуштено да заборавимо на то, није родила децу Авраму, а ни
афера са фараоном није јој помогла у томе. Из неког посебног
разлога, Јехова је "закључао" њену материцу. Зашто? Мучи их
чекањем и касније усрећивање пријатним решењем тог питања?
Да би га ценили више? Или је било "виших" разлога?
Сара је била неплодна а није се бавила ни светом мудрошћу.
Коначно, схвативши да у 75. години вероватно неће моћи зачети
и родити, послала је Авраму своју служавку Агар(Гагар) да је
оплоди. А сам Аврам тога уопште није могао сам да се сети?
Може се видети да је Јехова већ прилично добро истренирао свог
подређеног, и он је без дозволе могао само да кине, не усуђујући
се да учини било шта, чак ни такав природан чин да оплоди своју
слушкињу! Она је затруднела и почела да гледа Сару са
презиром. Наслутио се сукоб. И овде се Абрам понаша као
28

29. достојни слуга Божји. Он дозвољава Сари, да жену трудну са
његовим дететом избаци из куће. Па да ли је хтео наследника или
није? Или је све неважно, осим како бити „праведан пред лицем
Господњим“? У пустињи египћанка сусреће Божјег анђела, који
је позива да се врати покорна Сари, а такође обећава да ће
„умножити“ њено потомство (Јехова-верзија 2?) и предвиђа
будућност њеног нерођеног сина, иако у помало увијеној форми.
Агарин син „ће бити дивљи човек. Његова ће се рука дизати
против свакога и свачија ће се рука дизати против њега. " (1.
Мојс. 16:12) Јесте ли ишта схватили из овога? А Агара, испада,
схватила је све. Вратила се у логор Авраму и родила му сина
Исмаила.
Авраму је било 99 година. Господ је опет дошао у госте,
наглашавајући да је Свемогућ и поново обећао да ће размножити
Аврама, а истовремено ће саставити још један договор: „Ево,
склопио сам савез с тобом; ти ћеш постати отац многих
народа. Теби и твом потомству после тебе даћу земљу у којој
си странац, целу Хананску земљу, у трајан посед, и ја ћу вам
бити Бог. " Као додатни бонус, Јехова је додао додатно слово
именима својих подчињених. Зашто? Тешко да је то било због
лепог звучања. Ствар је у томе да се у оригиналном тексту Торе
Сара називала звучним јудејским именом Сарај.
И као стални подсетник на завет - обележје на телу -
обрезивање! Свим новорођенчадима, на осми дан, мора да се
пресече кожица. Бебе купљене од странаца такође морају да се
обрежу. Необрезани на време, због кршење завета, подлегали су
уништењу! Како је Јехова лукав! Никада није уништио левите,
иако се не обрезују и никада се нису обрезивали!
И, најзад, „најжељеније“: 25 година није прошло од прве
посете Бога Авраму, када је он чврсто обећао да ће Аврам добити
сина од законите супруге Саре тачно за годину дана. Да тако
кажемо, у знак обележавања 100. годишњег рођендана. Веома
занимљиво! Нема речи о беспорочном зачећу. Одакле је, дакле,
Јехова могао знати да ће Сара родити дете за тачно годину дана?
Ни Аврам ни безимени фараон нису је могли оплодити. Од кога
29

30. ће занети у том случају? Аврам је, као послушни роб, брзо
обрезао себе, свог сина Исмаила и читаво мушко становништво
свог дома. О овом свечаном догађају говорено је два пута
заредом. Било је очигледно да је то веома важно.
Зашто? Зашто се у нашој светој књизи толико пажње
посвећује варварском обичају мучења осмодневних беба које је
наметнуо Јехова? Зашто је Јехови требало да трајно осакати
целокупно мушко становништво Његовог изабраног народа и у
које сврхе?
Јехова предаје у руке једног племена - породици Аврама -
територију на којој живи десет племена. То значи да је лично
спровео масовни геноцид! Људи му нису значили ништа. То је
Бог! То је заиста, „добри“ и пун „љубави“ „Отац наш“. Какав би
отац здравог ума констатно убијао своју децу? Чији је он отац?
Не наш, а ни јудеја сигурно. Зато, јер их је почео убијати од
првих старозаветних дана и то у великим количинама. Поред
тога, устројио им је такав живот током многих векова -
најокрутнијем непријатељу да га не пожелите! Па ко је он заиста
био, то чудовиште, тај манијак, тај убица?
Чинило се да Јехова има много конкурената или веома јак
комплекс инфериорности. Непристојно много пута понавља своју
молбу - наредбу да Аврам и остали морају препознавати као свог
Бога њега и само њега! Било би смешно да није тако тужно.
Признавшига као свог Бога, човечанство је кренуло у ћорсокак
развојног пута и дошло је до ивице самоуништења,
проживљавајући раније и проживљавајући данас страхоте
бескрајних ратова, бројне техногене и еколошке катастрофе, пад
хуманости и морала. Није чак ни тако тужно, колико је
смртоносно! Читава светска историја какву данас познајемо
необорив је доказ тога!
Варварски обред обрезивања посебно је велика и тужна прича
јудејског народа. За обрезивање су сви чули, зар не? Али шта се
заправо догађа током тог „светог“ чина. Књига јевреја Јакоба
Брафмана који је раскрстио са ционизмом - „Књига Кагала“ -
30

31. отвара завесу над многим фанатизмима, које су вековима потајно
стварани у јудејским заједницама. Ево како је у њему описао овај
варварски обичај:
„Осмог дана ујутро ... новорођенче је окружено свим
магелима (обрезивачима) који су спремни за операцију: један
са обостраним ножем, други са заоштреним ноктима на
прстима и трећи, који завршава ритуал устима. Први од
магела изговара молитву: "Слава теби, Јехова, Боже наш,
цару свега меса, који си нас посветио наредбама да чинимо
обрезивање", и одмах одсекавши praeputium (кожицу) уступа
место другом извршиоцу - переју. Он хвата посечено место и
огуливши кожу према дну пениса зашиљеним ноктима уступа
своје место трећем извршиоцу, мезису, који устима исисава
крв из ране ...
Ако је беба снажне грађе и претрпи ово мучење уз вриске,
рану посипају дрвеним прахом и беба се подиже рукама на
јастуку... Ако је операција била успешна, тј. ако је први могеј
ножем није предалеко захватио, други је није расекао
ноктима, трећи усисавајући крв из ране је није заразио
скорбутом, тада је исход био обичан: беба је за цео живот
добила име јудеј. "
Како вам се свиђа ово „свето дело“? До суза вам је жао
невине деце које према дивљачком налогу манијака-Јехове, праве
зомбиране за цео живот!
31

32. 08. "ПОСТАЊЕ." ШТА ЈЕ "СОДОМСКИ ГРЕХ" ИЛИ
КАКО ТРЕБА ТРГОВАТИ СОПСТВЕНОМ ЖЕНОМ
Бог Јехова са неколико безимених анђела (чувара?) још
једанпут је суседски дошао да посети Аврама. Опрали су им
стопала, Сара је својеручно замесила брашно и испекла хлеб,
Аврам је лично отрчао до стада и одабрао младо теле. Уз свеже
месо и хлеб, гостима је понуђен путер и млеко. "И они су јели"
(1. Мојс. 18: 8). Бог и Анђели су ходали, јели, пили, умивали се,
итд. (јести се негде мора). Уопште као и сви нормални људи -
грешници. Осим што су знања и могућности код њих била већа.
На пример, хипнотисати човека или му мисли читати и остало у
истом духу.
Утоливши глад и жеђ, а одмарајући се од пута, Јехова је
одлучио да се поигра. Скромно се похвалио пред неписменим
32

33. пастирима да ће да створи Авраму наследника од Саре, чак и у
тако запуштеном случају када је "уобичајена женска ствар код
Саре престала." У пролазу је оптужио Сару за то да она сумња у
својим мислима у Њега, што је силно уплашило пастира. Заиста,
„постоји ли ишта тешко за Господа?“ Замислите призор:
„Створитељ и Господар Универзума“ појављује се пред
неписменим номадима.
Настављајући у добром расположењу, теле је било веома
добро, Јехова је још једном подсетио свог изабраника да ће
Аврам дефинитивно постати отац силног народа, који ће "ходати
путем Господњим, творећи истину и суд" (наравно истину,
како је сам Јехова схвата, а што се тиче суда, већ смо се мало
упознали са његовим методама). Даље, Јехова „није могао да
сакрије“ од свог слуге - Аврама, да су (баш као у случају
Вавилонске куле) до њега стигле притужбе на Содому и Гомору.
Интересантно је знати ко се то све жалио? Али Јехова мора
подићи своје божанско дупе и да одведе своје људе до тог места
да би проверио да ли је то била лажна притужба? И овде се
догађа нешто апсолутно невероватно! Аврам, безпоговорно се
покоравајући Богу, одједном је дозволио себи да уђе у расправу
са Богом (!) по тако „безначајном разлогу“ као што је
забринутост за Содомске и Гоморске праведнике! Шта ли га је
снашло? Да ли се можда сетио да Лот живи у Содоми? Или се
осећао важан због Господњих откровења?
Али Свемудри је дозволио Авраму да иступи у "одбрани
правде". Генерално, сложили су се о броју 10, односно ако у
Содоми има 10 праведника, нико неће никога уништити. То је
управо оно што је био аргумент за спор на пола странице, ако,
као што ћемо видети касније, нико није ни прст подигао да би
пронашао и пребројао те праведнике. Чак се ни код Лота није
заинтересовао да ли случајно познаје неколико безгрешних
суседа. Док се Господ препирао са својим робом о броју
праведника, анђели су се расули по Содоми. На капији града у то
време, ко би помислио, седео је Лот. Он је најпонизније молио
високе госте да остану код њега кући.
33