Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio

"...Zezali smo se malo foto-aparatom dok smo čekali a onda razmenili pozdrave i ušli u voz, plus
mahanje za zbogom kroz prozor vagona kada je voz krenuo. Ako ti je stalo, to je jedan od najtužnijih
događaja u životu, i najbolji je trik praviti se kako ti je dosadno, inače može da postane nezgodno, a
voz neće da stane niti pođe unazad, i sve to liči na lagano umiranje, nije dobro, najbolje je da sedneš
u kupe i tražiš mape i cigarete, nameštaš prtljag da ti ne padne na glavu, gledaš da li se nasloni za
ruke obaraju i dižu tako da možeš da se opružiš, proveravaš gde je pasoš i da li ti se kenja, zatim
razmatraš kako ćeš i kada uzeti svoje prvo piće..."
Bukovski
"Ja ne pišem, samo snimam fotografije", izjavio je negde Bukovski. Ovog puta snimali su njega i
njegovu devojku, Lindu Li, na turneji po Evropi... Šekspir nikada ovo nije radio dokument je iz života
danas možda najčitanijeg američkog pisca na ovim prostorima, literarni presedan, prilika da se ne
samo čita već i vidi jedan od genija književnosti XX veka...
Iz recenzije Mome Mrdakovića
Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920. u Nemačkoj. Prva knjiga Cvet, pesnica i zverski jauk
(1960). Objavio preko 30 naslova, među kojima roman Bludni sin (1982). Živi u Los Anđelesu.

Naslov originala
SHAKESPEARE NEVER DID THIS
by Charles Bukowski City Lights, San Francisco ©1979 by Charles Bukowski
Preveo s engleskog
Flavio Rigonat

Čarls Bukovski
Šekspir nikada ovo nije radio
Fotografije Michael Montfort
BEOGRAD 1989

1
U početku beše nevolja s francuskim izdavačem, Rodanom, rekao je dve karte a onda rekao jednu
kartu i ja rekoh: u redu je, i uzeh kartu za Lindu Li, i onda je bila subota, dan leta, pa sam zvao
aerodrom i oni rekoše: da, imam rezervaciju ali nema karte za mene. Seo sam u kola i krenuo da
nađem putničku agenciju. Sve su bile zatvorene. U Los Anđelesu su, iz nekog razloga, te agencije
zatvorene subotom. Posle dva-tri sata našao sam na pijaci jednu koja radi. Onda sam čekao sat
vremena. Muvao sam se naokolo s turistima, uzeo ćureći sendvič i kafu pa se vratio i podigao kartu.

2
Ništa naročito u toku leta: Lindu Li i mene optužili su da pušimo travu. Trebalo je dobrih deset ili
dvadeset minuta da ubedimo kapetana ili ko je to već bio kako ne pušimo travu. Popili smo sve belo
vino u avionu, zatim sve crno. Linda je zaspala a ja popio sve pivo u avionu.

3
Smestili su nas u pariski hotel preko puta zgrade francuskog izdavača. Bila su dva francuska
izdavača: Rodan i Žardan. Poručio sam pet flaša vina u sobu pa Linda Li i ja legosmo u krevet i
počesmo da pijemo. Ta dva izdavača objavljivala su četiri moje knjige. Posle flašu-dve uzeo sam
telefon i pozvao ih. Javio se jedan. "Slušaj, mamlaze" rekoh, "jesi li ti Rodan ili si Žardan?" Koji god
da je bio, pošteno sam mu jebao sve po spisku jedno pet-deset minuta. Spustio sam slušalicu pa smo
Linda Li i ja pili još. Onda sam ponovo zvao: "Slušaj, mamlaze, jesi li ti Žardan ili si Rodan? Moram
da znam s kim govorim! Jesi li ti Žardan ili si Rodan? Jesi li Rodan ili si Žardan? Moram da znam!"
Posle nekog vremena svi smo zaspali.

4
Da bi nas probudio Rodan koji reče da me čeka intervju u 11 pre podne u bašti hotela. "Vrlo
značajne novine..." "U redu", rekoh, ne znajući da me čeka 12 intervjua u toku četiri dana. Jutarnji
intervjui bili su uvek najteži, onako mamurnom, dok pokušavam da ulijem pivo u sebe. Ne, pojma
nemam zašto sam pisac. Ne, moje pisanje nema neku posebnu poruku, koliko ja znam. Selin?
Naravno. Što da ne. Volim li žene? Pa, mnoge bih radije jebao nego živeo s njima. Šta je po meni
važno? Dobro vino, dobre vodovodne instalacije i da možeš da spavaš do podne. Da li me gnjavite?
Itekako. Zar očekujete da počnem da lažem u pedeset osmoj? Donesite mi piće. Ne, ne pušim travu.
Ovo je šer bidi iz Džabalpura u Indiji...
Jedan od poslednjih koji me intervjuisao bio je glavni panker grada Pariza. Došao je u kožnoj
jakni izukrštanoj patent-zatvaračima. Reče mi da je u teškom daunu, kako bi morao da dune nešto za
početak. Rekoh mu da nemam pri ruci. Nosio je magnetofon. Pili smo pivo sa ledom. Intervjuisao
sam ga dok je vukao one patente gore-dole. Dojadilo mi da mene intervjuišu. Pitao sam ga da li mu je
majka živa, razne druge stvari. Jedna od najlepših njegovih izjava bila je da voli svršavanje u snu...

5
U petak uveče trebalo je da se pojavim na poznatom šou-programu francuske televizije. Bio je to
razgovor uživo u trajanju od 90 minuta, striktno književni. Tražio sam da mi obezbede dve flaše
dobrog belog vina dok sedim tamo. Program je posmatralo 50-60 miliona Francuza.
Počeo sam da pijem kasno popodne. Pamtim kako Rodan, Linda Li i ja prolazimo kroz
obezbeđenje. Onda su me postavili pred šminkera. naneo je razne pudere koji su trenutno nestali u
masnoći i rupama mog lica. Uzdahnuo je i digao ruke od mene. Sedeli smo u grupi i čekali da šou
počne. Otčepio sam flašu i otpio. Nije bilo loše. Sa mnom su sedela 3-4 pisca i voditelj. Bio je tu i
psihijatar koji je davao šokove Artou. Voditelja kao da je znala čitava Francuska, ali nije ostavio
utisak na mene. Sedeo sam pored njega a on je cupkao nogom. "Šta je bilo?" upitah. "Nervoza?" Nije
odgovorio. Natočio sam čašu vina i poturio mu pod nos. "Evo, popij malo ovoga... srediće ti
ganglije..." Odmahnuo je s nekim prezirom.
Onda smo nastupili. U uhu sam imao priključak u kojem je francuski prevođen na engleski. A
mene je trebalo da prevode na francuski. Bio sam počasni gost pa je voditelj počeo od mene. Prvo što
sam izjavio bilo je; "Znam mnoge američke pisce koji bi voleli da se pojave na ovom programu.
Meni to ne znači mnogo..." Na to se voditelj hitro prebacio ka drugom piscu, starinskom liberalu
kojeg su već bezbroj puta izneverili, a on im i dalje ostao veran. Veze nemam s politikom, ali rekoh
starom momku kako ima dobar šmek. Govorio je i govorio. Uvek to rade.
Onda je žena-pisac počela da govori. Već sam se pošteno nalio vinom i nisam bio siguran o čemu
je pisala, ali mislim o životinjama, dama je pisala basne. Rekoh joj da mi još malo pokaže noge pa ću
moći da joj kažem da li je dobra spisateljka. Nije mi pokazala. Psihijatar koji je davao šokove Artou
nije skidao oči s mene. Onda je neko drugi počeo da kenja. Neki francuski pisac s brkovima kao
volan na biciklu. Ništa nije rekao, ali je i dalje palamudio. Svetla su postajala sve bleštavija, žitko
žuta. Postalo mi je vruće pod svetlima. Sledeće što pamtim su ulice Pariza i neprekidna šokantna huka
i svetlost svuda oko mene. Deset hiljada motociklista na ulici. Tražim da vidim kan-kan, ali me vode
natrag u hotel obećavajući mi još vina.

6
Ujutru me probudila zvonjava telefona. Kritičar iz Monda. "Svaka čast, bitango", reče, "oni drugi
mogli su samo da ga puše..." "Šta sam radio?" upitah. "Ne sećaš se?" "Ne." "E pa reći ću ti, nijedne
novine nisu pisale protiv tebe. Najzad se videlo nešto pošteno na francuskoj televiziji."
Kad je kritičar završio okrenuo sam se Lindi Li. "Šta se desilo, bejbi? Šta sam radio?"
"Pa... ćapio si damu za nogu. Onda si počeo da piješ iz flaše. Rekao si neke stvari. Prilično dobre,
naročito u početku. Onda te tip koji je vodio program sprečio da govoriš. Stavio ti je šaku preko usta
i rekao: ’Umuknite! Umuknite!’"
"To je uradio?"
"Rodan je sedeo pored mene. Stalno mi je govorio: ’Ućutkajte ga! Ućutkajte ga!’ On te čovek ne
poznaje. Eto, na kraju si iščupao slušalicu za prevođenje iz uveta, iskapio poslednji gutljaj vina i
napustio program."
"Pijano govedo."
"Kad si stigao do obezbeđenja dočepao si jednog čuvara za kragnu. Onda si izvadio nož i svima
im pretio. Nisu bili sigurni da li se zezaš ili ne. Ali su te na kraju dočepali i izbacili te napolje."
Ušao sam u kupatilo i šorao. Sirota Linda Li. U Nemačkoj i Francuskoj, u svim novinama i
časopisima pominjali su je kao Lindu King, bivšu moju devojku s kojom već tri godine nisam bio. To
je zaista vređalo. Ja ne bih mario da me predstavljaju kao nekog drugog, naročito kao bivšeg dečka.
A kad bih govorio prilikom intervjua: "Uzgred, ovo je Linda Li, ne Linda King..." nikad je ne bi
pomenuli. Svaka žena sposobna za patnju života sa mnom morala bi da bude pomenuta svojim
pravim imenom.
Kad sam izašao iz kupatila telefon je još zvonio. Javio se i Barbo Šreder, moj prijatelj i režiser
mnogih čudnih i otkačenih filmova. "Strašan si bio, Henk", reče "francuska televizija nije još nikad
videla tako nešto." "Hvala, Barbo, ali slabo se sećam prošle večeri." "Misliš, sve si to radio a ne znaš
šta si radio?" "Da, dešava mi se kad pijem..."
Linda Li i ja imali smo Eureil karte za put po Evropi. Vreme je bilo da odemo iz Pariza. Nekoliko
nedelja ranije pozvani smo da posetimo njenog ujaka u Nici. I Lindina majka je bila tamo. Što da ne?

7
Linda je više puta zvala ujka Bernara telefonom iz hoteIa. Niko se nije javio.
"Nije mi jasno. Rekla sam im da ću ih pozvati istog dana kad stignemo u Pariz."
"Bolje da ne idemo."
"Ne, rekla sam im da dolazimo. Hoću da plivam u njegovom bazenu, ležim na suncu i lenčarim.
On ima kuću na planini. I hoću da vidim mamu. Ti voliš mamu."
"Da, ima lepe noge..."
I tako smo otišli iz hotela a Rodan je poslao jednog od svojih fotografa da nas odvede na
železničku stanicu. Neki simpatičan jednooki druškan...
Putovanje je trajalo deset sati. Stigli smo u 11 noću. Nikoga nije bilo da nas dočeka. Linda je
telefonirala. Očigledno su bili tu. Video sam kako Linda govori i gestikulira. Potrajalo je. Onda je
okačila slušalicu i izašla.
"Ne žele da nas vide. Mama plače a ujka Bernar besni u pozadini - Neću takvog čoveka u mojoj
kući! Nikada. Gledali su televiziju. Voditelj je jedan od ujka Bernarovih idola. Ujak je uzeo telefon i
ja ga pitam gde su bili onog dana a on mi kaže da su namerno izašli tako da ne moraju da se jave na
telefon. Pustio nas da putujemo čak ovamo nizašta, namerno nas pustio da putujemo čak ovamo da
priušti sebi neku govnarsku osvetu. Rekao je majci da su te izbacili s programa! Nije tačno, sam si
otišao!"
"Ajde", rekoh, "idemo u neki hotel."
Našli smo jedan preko puta železničke stanice, uzeli sobu na drugom spratu, izašli i našli ulični
kafe u kojem su služili sasvim pristojno crno vino.
"On je isprao mami mozak", reče Linda, "sigurna sam da ona neće oka sklopiti noćas."
"Ne smeta mi što neću videti tvog ujaka, Linda."
"Ja mislim na mamu."
"Pij."
"Kad pomisliš da nas je namerno pustio da putujemo čak ovamo nizašta."
"Podseća me na mog oca. Večito je radio takve sitne pakosti."

Tada priđe kelner s parčetom papira.
"Vaš autogram, ser."
Potpisao sam se i našarao mali crtež.
Pored našeg kafea nalazio se drugi kafe. Pogledao sam udesno i video 5 francuskih kelnera kako
se smeju i mašu rukama. Uzvratio sam im osmehom, uzdigao piće ka njima. Svih 5 francuskih
kelnera se pokloniše. Stajali su neko vreme na toj razdaljini, razgovarajući među sobom. Onda su
otišli.

8
Telefon u hotelu zazvonio je u pola deset ujutru. Linda je podigla. Bila je to Serena, Lindina
majka. Htela je da dođe da nas vidi, autobusom. Ujka Bernar je odbio da je vozi. Ujka Bernar je bio
ginekolog u penziji, veoma bogat čovek. Linda je rekla Sereni kako bi dva popodne bilo možda bolje
vreme. Ponovo smo zaspali. U jedan sat telefon je ponovo zvonio. Opet Serena.
"Mama", reče Linda, "rekla sam ti u dva".
"Ah ja već sat vremena šetam naokolo", reče ona.
Sišli smo da je vidimo.
"Srela sam najslađe engleske dečake", reče ona, "objasnili su mi gde je najbolje mesto da se
ruča."
"Okej", rekoh, "idemo."
Bilo je to neko mesto kod Viktora Igoa pa smo hodali i hodali dok nismo našli Viktora Igoa, ali
mesto kod Viktora Igoa nije izgleda bilo tamo pa smo pošli u drugom pravcu. Ni tamo ga nije bilo.
"Pa, možda su mislili na neko drugo mesto", reče Serena, "potražimo još malo. Rekli su da je
hrana izvanredna. Zamara li vas hodanje?"
"Potražimo", rekoh.
Serena je imala naziv mesta na parčetu papira. Hodali smo i hodali, ali tog mesta nigde nije bilo.
Na kraju smo naišli na čoveka koji je sedeo u kolima, simpatičnog mladog Francuza, i Serena mu je
pokazala ime na papiru i pitala ga da li je čuo za to. Čuo je.
Uzeo je olovku i parče hartije iz svoje kasete i nacrtao nam mapu kako da tačno stignemo tamo.
Zahvalili smo mu se i krenuli. Hodali smo jedno pola kilometra po mapi i kad smo stigli, mesto i
dalje nije bilo tamo. Do tada su već sva mesta za ručavanje bila zatvorena; bar ona gde se služila
kuvana hrana. Zatvarali su posle 4.
Spustili smo se do vode, našli klupu i seli. Plaža je bila mala, prekrivena šljunkom, sitnim
šljunkom, bez peska, a talasi su bili slabašni, umorni od talasanja. Na šljunku je sedeo priličan broj
deformisanih i starih ljudi, za razliku od Amerike gde samo mladi s dobrim figurama opsedaju plaže.
Onda nam je prišla žena i tražila novac zato što sedimo na klupi.
"Neverovatno", rekoh.
Digli smo se sa klupe i spustili se na sitni zeleni šljunak. "Hoću da okupam noge u Mediteranu",
reče Linda. Prava romantičarka, ta cura. Izula je cipele i otišla do vode. Smestio sam dupe na šljunak.
Serena je sela pored mene. Bila je prilično viktorijanski vaspitana, ali slagali smo se. Znala je
ponešto o meni. Znala je da sam, uprkos svih mojih bezobraznih priča, samo stidljivko pod maskom
razvratnika.
"Oh", reče Serena, "mislim da bih mogla da svučem hulahopke i malo brčnem noge."
"Serena", rekoh, "ja mislim da bi to bilo vrlo nedolično. Ne odobravam tu ideju."
"Možda si u pravu."
"Serena, nema tu nikakvog možda."
Linda Li je brčkala gležnjeve u zagađenom Mediteranu. Ta je devojka uživala u svemu što je meni
dosadno i sve u čemu sam ja uživao bilo je njoj dosadno. Savršen par: ono što nas je držalo zajedno
bila je podnošljiva i nepodnošljiva distanca među nama. Svakog smo se dana viđali - i svake noći - ne
rešivši ništa i bez šanse da išta rešimo. Savršeno.
Linda Li izađe iz vode i uze Serenin fotoaparat.

"Uslikaću vas dvoje", reče.
"Henk", reče Serena, "mislim da mi se vide noge. Misliš da mi se vide noge?"
"Pusti neka se vide malo, samo malo, ali ne previše."
"U redu."
Onda sam ja ustao i uslikao majku i ćerku. Zatim je majka ustala i uslikala ćerku i matorog
čoveka. Ljudi vole da se slikaju. Ja ne mrzim. To samo hvata stanje umiranja, zadrži ga fiksiranog na
trenutak, i da, može da bude smešno.
Obavili smo Mediteran i slikanje. Sedeli smo i čekali. Onda se podigla jedna devojka, s neznatnim
viškom sala, i skinula gornji deo svog kupaćeg kostima. Dobre je imala. Kinjio sam je. Linda Li me
večito optuživala da potajno kinjim žene. Govorila je kako nikad ne gledam direktno u ženu. To je
uglavnom istina, pre svega zato što smatram da ljudi zaslužuju neki lični mir, meni je potreban, a
svestan sam i toga da sam ružan čovek. Postoji znači taj zid koji treba preskočiti. Ali ponekad imam
sreće. To, ipak, mora da bude neka žena. Kao ona poslednje noći u Parizu, došla je s druge strane
ulice i bilo je to njeno telo i haljina i kosa i način na koji je hodala, i osećanje povezano s njom -
usamljenost? Šta? Ne znam - ali osećanje se zgušnjavalo dok smo se približavali jedno drugom,
obostrano se zgušnjavalo - i oči, više nego oči, šta? zračilo je i strujalo između nas dok smo se
mimoilazili, volšebnije od seksa, volšebnije od govora, volšebnije od svakog drugog kontakta. Sve u
svemu, to nije tako loše.
Devojka s neznatnim viškom sala spremala se da uđe u vodu. A imala ih je. Ja sam ljubitelj nogu,
nisam ljubitelj sisa, ali dobro je izgledala, moram da priznam. Možda mi se dopalo što nije imala
stida; bila je ponosna, ali nije pravila odvratan cirkus od toga.
Ušla je u vodu i čarobno plutala na njoj.
"Vidim da gledaš", reče Linda Li.
"Da", rekoh.
Devojka je ostala pet minuta u vodi, onda izašla. Njene moćne sise prošle su pored nas. Sedela je
neko vreme. Nakon dva-tri minuta vratila je gornji deo kupaćeg kostima na sebe i zurila u vodu. Lepo
je bilo. U Americi bi mnogi saletali samu devojku na plaži. A još toples - u svesti američkog
muškarca to bi značilo kako devojka želi da bude silovana. Amerikanac je u startu pun sebe i užasno
neoriginalan.
Napustili smo plažu i šetali između hotela i vode. Nica nije bila ništa naročito. Ušli smo u hotel s
baštom. Uzeli smo kafu, mineralnu vodu, oranž-đus i tost. Izašlo nas je deset-petnaest dolara. Turisti i
američki dolar su iščezavali. Šta sam ja radio tu? Eto, po- setio sam ujka Bernara u Nici. Neki elitni
Francuzi sedeli su u bašti. Sedeli su već satima tu; sedeće još satima. Pijuckali su svoje kafice i pušili.
I zurili su, njihova su usta s vremena na vreme lagano uvlačila dim. Bili su zadovoljni onim što jesu i
ako vide rupu od cigarete u tvojoj košulji bio si gotov. Kasnije, u hotelskoj sobi, ona bi mu rekla:
"Jesi li video Amerikanca? Onog sa crvenim nosem? Imao je rupu od cigarete u košulji..."
"Da", rekao bi on, "video sam ga..."
Platili smo i otišli.
"A sad", reče Serena, "moram na autobus za nazad. Nisam sigurna gde je stanica, ali mislim da ću
je naći."
Hodali smo.
"Bila je pored parka, mislim da nije daleko odavde."
"Zašto ne telefoniraš ujka Bernaru da te pokupi?" upita Linda.
"O ne, neće on doći."
"Slušaj", rekoh, "ja ću da se sakrijem negde."
"Ne, neće on doći."
Hodali smo. Hodali smo i hodali.

"O, evo parka!"
Išli smo za Serenom. Onda se popela na usku betonsku traku na kolovozu. To nije bio trotoar.
Samo uska betonska traka oko pola metra iznad kolovoza. Pošao sam za njom. Linda Li je ostala, nije
pošla za nama. Stajali smo. "Ovde me autobus ostavio", reče Serena.
Stajali smo tako. Autobusi su prolazili, veoma brzo, ali nijedan nije stao. "Ne verujem daje ovo
autobuska stanica, Serena."
"Ali sigurna sam da sam ovde sišla."
"Linda", dreknuh, "dođi ovamo, čekamo autobus!"
"Ne pada mi na pamet!" doviknu ona. "Ne mogu da dođem! Poginuću! To nije trotoar!"
"Ma ajde, šta izvodiš!"
Tako je i ona došla pa smo sve troje stajali zajedno još deset minuta dok su autobusi prolazili.
"Ovde nema znaka za stanicu, Serena", rekoh, "biće da grešiš."
"U redu, probajmo negde dalje."
Vratili smo se na pločnik i nastavili da hodamo. Na sve strane bili su parkirani autobusi, ali
nijedan nije imao pravi znak a nijedno od nas troje nije znalo francuski. Serena je ipak bila
najsposobnija od nas u toj sferi pa sam joj predložio da pokuša da pita vozača nekog autobusa. Našli
smo jednog druškana ljubaznog debelog lica i potrudili se oko njega. Dobili smo uputstva i hodali
dalje. Ali uputstva su bila pogrešna ili smo mi pogrešno čuli. Autobus nije bio tamo. Hodali smo
dalje. Digao sam ruke od svega. Imao sam osećaj kako Serena voli da pati. Zašto, ne znam. Ja ne
volim da patim. Dosta mi je bilo patnje. Vrlo sam umoran od toga. Osećam kako bi samo još kap toga
bila poslednja kap i da bi me onda smestili u ono mesto a ja ne želim da me smeste tamo. Onda
Serena ugleda autobus. Stajao je kao spomenik s neba.
Zagrlili smo se, Serena nam je rekla poslednje zbogom. Ipak je bila dobra stara cura.
"Zbogom, Linda!"
"Zbogom, mama!"
"Zbogom, Henk!"
"Zbogom, Serena!"
Posmatrali smo je kako se penje u autobus. Pokrenuo se sa Serenom koja je mahala kroz prozor...

9
Telefon je zazvonio u pola deset ujutru. Bili smo opako mamurni. "Jebem ti!" dreknuh. "Ko je to?
Ko se usudio? Kaži im da jedu govna i teraju se u kurac!"
Telefon je bio na Lindinoj strani kreveta. "Halo?" javila se.
Pogledala me: "To je Serena", reče.
Krv, pomislih, krv krv krv, krv. Porodica, Bog, Domovina, Novac. Krivica i Dužnost. Isus. Greh.
Krv, krv i krvavi mamurluk, na krstu, znojenje, smrad iz bulje, čupanje u trbuhu, tamna rutavost u
grlu; slatki san kao jedina šansa, slatki san kao jedini lek...
"Slušaj, mama, suviše je rano. Dođi u dva sata. Dođi u tri..."
Linda je slušala. Onda se okrete ka meni. "U holu je... čeka.."
"Zamoli je bar za pola sata..."
"Mama, daj nam pola sata, silazimo za pola sata..."
Serena je bila sigurna da zna gde je kafana o kojoj su joj pričali divni engleski dečaci. Sad joj je
bilo jasno kao dan. Nema problema, kod Viktora Igoa, dva bloka istočno, jedan severno. Ona će da
plati jelo, doručak ili ručak. Šta želimo? Kad me spopadne teži mamurluk nikad mi se ne jede,
naravno, ali mi se zato onaniše. Uvek se budim s tom stvari koja bi da mi se zavuče u uvo. Sad nije
bilo šanse: moja velika jaja samo će da se sapliću jedno o drugo dok budemo hodali.
Počeli smo da hodamo. Onda je došio do prepirke oko toga u kom je pravcu istok a u kom sever,

i tako dalje. Majka i ćerka se nisu složile. Pokazivale su ka vodi i tvrdile ovo i ono. Nisam se upuštao
u to. Ništa nisam znao. Nisam želeo kafanu. Patka me zabole za tu kafanu. Želeo sam da je nađu zbog
bilo čega što bi ih usrećilo. Dobro je što im je bila važna. To sam morao da im priznam. Hodali smo,
pokušali smo i severno i južno, istočno i zapadno, hodali smo. Nije mi se više onanisalo. Serena je
bila odlučna. Znala je da je kafana tamo. Na kraju smo našli grbavu ženu s krpom oko glave i zlatnim
prstenjem na svim prstima. Bila je veoma ljubazna. Da, znala je gde se nalazi kafana. Bila je to veoma
dobra kafana. Pošli smo za njom. Samo dve ulice ovim putem. Sada smo jedna ulica. Onda se pojavila
isturena firma, eto imena tog mesta. Bilo je tu. Prišli smo. Zatvoreno. Zahvalili smo ljubaznoj ženi s
grbom i ponovo počeli da hodamo...
To veče sedeli smo u predvorju hotela čekajući da ujka Bernar pokupi Serenu. Dolazio je sa
svojom ženom, bivšim foto-modelom. Trebalo je da se pojavi u šest. U šest i petnaest Serena reče:
"Možda se izgubio. Teško je naći ovo mesto, baš preko puta železničke stanice. Bernar ne poznaje
ovaj deo grada."
Sedeli smo dalje. Prošuštala su dugačka kola boje slonovače.
"To su bila njegova kola", reče Serena, "ne postoje slična kola u gradu. To je Bernar. Siroti
Bernar, nije video hotel."
"Naći će ga, majko", reče Linda.
Novih sedam-osam minuta. Onda se kola boje slonovače ponovo pojaviše, uparkirala su se.
"To je on!" reče Serena. "To je on!"
"To je ujka Bernar", reče Linda Li.
Skočile su. Linda se okrete ka meni. "Dođi kaži ’zdravo’."
"Ne."
"Samo kaži ’zdravo’, dođi..."
"Ne."
Istrčale su da vide ujka Bernara. Postoji nešto u vezi s novcem i nešto u vezi s krvnim srodstvom...
Sedeo sam u fotelji, čekao. Čekao sam 15 minuta, onda sam se popeo liftom. Ušao sam u sobu,
izuo cipele i pružio se na krevet u mraku. Krv i novac, i Crvenkapica i Tarzan majmun i Sirota mala
Eni i Peća i vuk i Svi londonski mostovi se ruše i Robin Hud i Tri praseta koja su otišla na pijacu i
Starica koja je živela u cipeli i imala toliko dece da ni sama nije znala, i Snežana, i moja majka i moj
otac i osnovna škola i školski siledžija Stenli Grinberg i moj prvi posao i teror zidova i ubijanje
časova i ljudi koji rade u fabrikama pored mene s izgrebanim klikerima umesto očiju i jedinom
željom da se zadrže na poslu koji ih je već ubio, i onda sve kurve u mom krevetu i u mojim bednim
automobilima, rutavih srca, i ja, još se držim, Krejzi Ket, a one dole ližu bulju bogatoj budali, više
zbog novca nego zbog krvi; komunizam to nije razrešio, književnost je omašila kao i uvek, i ubijanje
je bilo sveopšte...
Zaspao sam.
Probudio sam se kad je Linda Li otvorila vrata.
"Taj ujka Bernar je pravi skot", rekla je.

10
Sledećeg dana otišli smo na železničku stanicu da nađemo voz za Manhajm, u Nemačkoj, gde je
trebalo da se vidim s prijateljem i nemačkim prevodiocem, Karlom Vajsnerom. Imali smo Eureil
karte. Hteli smo da uzmemo rezervacije, ali nismo znali kada polazi voz za Manhajm pa smo otišli na
informacije. Red je bio veoma dug. Na informacijama su nam rekli kako ne mogu da nam kažu kada
polazi voz za Manhajm, moramo da pitamo na rezervacijama. Još jedan dugačak red. Na
rezervacijama su nam rekli da su informacije mesto gde može da se sazna kad vozovi polaze. Onda
smo ugledali informacije Eureila. Unutra je bilo samo dvoje-troje ljudi. Pitali smo kada polazi voz za
Manhajm u Nemačkoj i kako da dođemo do rezervacija. Rekli su kako ne mogu da nam pomognu,
kako moramo da idemo na informacije železničke stanice. Svi ti ljudi obraćali su nam se na krajnje
ponižavajući i bahat način, kao da smo gubavi ili umno poremećeni ili kao da smrdimo, i dušom i
telom. Znojili smo se i bili smo mamurni, možda smo i smrdeli. Došlo mi je da legnem na ulicu i
dignem ruke od svega.
"Slušaj", rekoh Lindi Li, "ajde lepo da se vratimo u našu hotelsku sobu i pijemo danju i noću,
samo pijemo dok ne spiskamo lovu i onda ostanemo sve dok nas ne izbace. Muka mi je od svega."
"Ne", reče ona, "potrudimo se još malo."
Onda smo ušli u radnju koja nije bila u neposrednoj vezi sa železničkom stanicom i unutra je bila
veoma fina žena koja nam je rekla da je vozni red izložen ispred perona gde ljudi ulaze u voz. Zašto
nam to Eureil, Informacije i Rezervacije nisu rekli? Izašli smo i pogledali vozni red. Postojao je voz
koji je išao popodne za Manhajm. Vratili smo se u hotel i spakovali stvari.

11
Našli smo kupe prve klase i ušli. Putovali smo divnih 14 sati, s blagoslovom ujka Bernara. Tek
kad smo ušli otkrili smo da je to voz bez vagon-restorana, čak i bez kolica koja guraju kroz vagone.
Ostavljeni smo bez hrane, vode i pića punih 14 sati; nikakvi novi vagoni nisu priključivani na voz.
Postojali su ipak toaleti. Nica zamalo da ostane nenagrađena...
Stigli smo u Manhajm i telefonirali Karlu sa stanice.
"Odmah dolazim", rekao je.
I jeste. Otišli smo u Park hotel i dobili sobu 218 s pogledom na park i fontane. Čekalo me čitanje
poezije u Hamburgu. I dalje sam mrzeo čitanja poezije; napijao sam se i svađao s publikom. Nikada
nisam pisao poeziju da bih je čitao, ali to mi je plaćalo kiriju. Svi pesnici koje sam ikad upoznao, a
upoznao sam ih isuviše, voleli su da čitaju svoju poeziju. Oduvek sam se osećao kao pustinjak, izrod,
ali moja braća pesnici kao da su veoma ekstrovertni, veoma društveni. Ne volim ih. Izbegavam ih.
Karl nas je pozvao na večeru kod sebe. "U redu", rekoh, "ali idemo prvo po vino." I tako smo izašli
na ulice i uzeli dosta vina. Uzeli smo i kišne mantile. Kiša je neprestano padala. Rajna je nabujala.
"Poplava stoleća", govorili su.
Uvek bih prouzrokovao užasno vreme, gde god da odem. Jednom sam čitao u Ilinoju i dan posle
toga država je pretrpela najgori tornado u istoriji, a mesec dana kasnije umro je pesnik koji je
organizovao čitanje. Jednom sam čitao u Muzeju moderne umetnosti u Hjustonu i, kad sam otišao,
bujica je uništila muzej, upropastivši milion i po dolara umetničkih dela. Jednom sam čitao u
Kalifornijskom institutu za umetnost i, docnije, u profesorovoj kući u planinama, dok sam pio viski i
gledao u noge njegove žene, lešinari su počeli da kruže iznad krova i jedan se spustio u baštu. Zato
uvek naplaćujem visoke sume za svoja čitanja: nikad ne znam da li ću ostati živ.
Upoznali smo Valtro, Karlovu ženu i Mikija, njegovog sina. I njihovu mačku. Miki je bio na
vatrenom tripu. Svima nam je palio cigarete. Sve je želeo da pali. Bio je opčinjen vatrom, vatra je bila
put, vatra je bila bog. Pili smo i razgovarali. Rekao sam Karlu kako Barbo Šreder dolazi u Manhajm
da nam prikaže svoj film Koko. Koko još nije bio prikazan u bioskopima. Hteo sam da se Karl i
Barbo upoznaju; bili su to dva originalna i neobična čoveka.
Pili smo i čekali na večeru. Večera se pojavila, kao i mačka koja je htela moju. Vrlo drzak mali,
taj nemački mačor. A Valtro je bila divna i saosećajna. A Miki hiperkinetičan, bomba energije.
Budućnost Nemačke bila je osigurana s njim - ako je ne spali.
Posle večere je Miki otišao u krevet i pilo se dalje. Karl je pio, ali nije bio alkoholičar; radio je to
zbog mene i dobro smo to radili. Samo piće može da učini da se svuda osetiš kao kod kuće; flaši ne
treba jezik. Nakon nekoliko sati strpali smo se u taksi, Linda i ja, uspeli smo da se vratimo. Ne sećam
se toga, niti ostatka noći. Ali poneli smo neke flaše i pili još i Linda kaže da sam otišao u kupatilo i
počeo da pevam i derem se, bilo je kao odaja odjeka:
"DROZDE! DROZDE! ZBOGOM DROZDE!"
"DROZDOVI UMIRU! SVE UMIRE, UMIRE, UMIRE!"
"DINJE I PSI UMIRU! ŽABE I KUĆE! KURVE I RIBE!"
"DROZDE, DROZDE, DROZDE, ZBOGOM DROZDE!"
Nastavio sam s drozdom jedno 25-30 minuta. Onda je Linda ušla u kupatilo i ujela ME. Kad je to
uradila izašao sam iz kupatila, legao u krevet i zaspao.

12
Barbo je došao u Park hotel, upoznao Karla, izašli smo po vino i onda se vratili da postavimo
projektor i gledamo Koko. Niko od nas nije znao kako radi projektor, pogotovo ja. Zato sam
promovisao sebe u zvaničnog točioca vina. Zidovi su bili beli i to je pomagalo, pa smo ga najzad
pokrenuli.
Koko je bio ženski gorila koji je znao tri stotine reči američkog jezika znakova. Drugim rečima,
umela je prstima da nam kaže šta hoće, kako se oseća i tome slično. Bilo je to očigledno približavanje
čoveka i zveri, način signalizovanja misli i osećanja koji je delimično uklanjao ono što nas razdvaja.
Barbo je rekao da mu se najviše dopada kad Koko kaže: "Ne znam."
Veoma je teško opisati uzbuđenje koje je ovaj fllm izazivao kad je otpala prepreka u
komunikaciji. Mislim da je vrhunac za mene bio kada Koko traži džemper za šetnju.
"Ovaj?" pitaju je.
"Ne."
"Ovaj?"
"Ne."
"Koji onda?"
"Crveni", kaže Koko.
Bilo je kao razgovor s Marsom, kao razgovor sa drvetom. Zastrašujuće, veličanstveno. Da Bog
postoji, bila bi to gotovo prevara Boga, ili je možda imala Njegov blagoslov. Sve u svemu, bila je to
žestoka stvar i ja sam isuviše popio. Ali to je nevolja s pijancem: Suviše pije kad se uzbudi, suviše
pije kad mu je dosadno, suviše pije ako ima sreće, suviše pije ako nema sreće, i tako dalje. Lepo, ako
taj film ne uspe, čovečanstvo je još gore nego što sam mislio...

Barbo je morao da se vrati u Pariz pa smo pili ostatak noći i ja se napio više od svih i stalno
ponavljao Karlu i Barbou kakvi su veliki ljudi njih dvoje, kakvi su topli i živi ljudi, jedini moji
prijatelji, bili su prinčevi i kraljevi i veliki klošari, bili su najbolji, moji prijatelji moji prijatelji, i
Linda mora da vas voli, i Linda vas voli, moji volšebni i ludi drugari, dali ste mi veru i nadu tamo
gde ih gotovo nije bilo, sreća što vas znam je kao sunce koje večno sja...
Što je bilo i ostaje istina.

13
Čitanje u Hamburgu se bližilo, ali je Linda volela zamkove i prvi je zamak bio u Švecingenu. Bilo
mi je veoma loše, mada samo od trovanja alkoholom, ali tresla me groznica pa sam uzeo ćebe iz kola
i prebacio ga preko sebe.
Zamak i park oko zamka bili su ogromni pa smo samo hodali i hodali. Onda smo stigli do
beskrajnog jezera. Nekada su pravili zabave na ivici jezera, bez pubova nad glavom. Kada stigneš na
vrh ostaje samo da zgrćeš još novca, još moći; ostaje samo da piješ, jedeš, jebeš, drogiraš se i ubijaš.
Pravili su i neke orgije tamo, vatromete, palili nebesa i izbacivali životinje iz katapulta visoko u
vazduh: veprove, jelene, bilo šta, i pokušavali su da ih ubiju iz svojih oružja dok lete preko neba. Ko
zna, možda su lansirali i neke ljude. Ali postojala je i mala počast: sve što prođe kroz taj nebeski
cirkus i ostane živo nikada više nije moralo da radi takve stvari.
Ekipa Nemaca je bila s nama i ekipa je volela zamak i parkove oko zamka. U jednom trenutku,
prolazeći pored jezera, došlo mi je da skočim u njega.
Ono što većinu ljudi interesuje, mene ostavlja potpuno nezainteresovanim. To uključuje dugačku
listu stvari kao što su: plesanje, vožnja toboganom u luna-parku, odlasci u zoološki vrt, izleti,
filmovi, planetarijumi, gledanje televizije, bezbola; odlaženje na pogrebe, venčanja, zabave,
košarkaške utakmice, auto-trke, poetske večeri, muzeje, mitinge, demonstracije, dečje igre, igre
odraslih…

Ne interesuju me plaže, plivanje, skijanje, Božići, Nove Godine, državni praznici, rok muzika,
istorija sveta, otkrivanje svemira, psi ljubimci, fudbal, katedrale, čuvena umetnička dela.
Kako može čovek koga gotovo ništa ne interesuje da piše o bilo čemu? Eto, ja mogu. Pišem i
pišem o onom što ostaje: psu lutalici koji hoda niz ulicu, ženi koja ubija muža, mislima i osećanjima
manijaka dok žvaće hamburger; o životu u fabrici, životu na ulicama i po sobama bednika i sakatih i
poremećenih, takva sranja. Pišem dosta takvih sranja...
Hodali smo i hodali.
Onda smo naišli na džamiju. Mirisala je na ćurku, polupečenu.
"IZUJTE CIPELE" pisalo je. Izuli smo ih i stavili na policu. Matora cura unutra, čuvar hrama, išla
je u cipelama i imala pljosnate, tanke gležnjeve, tupavo lice i mlohavo dupe. Bila je blazirana od
motanja po džamiji. Nemačkoj ekipi se dopala džamija. Zurili su naviše u umetničke radove nad
glavom, omamljeni.
S velikom mučninom stajao sam u džamiji, neka su prokleti Islam i Muhamed, stajao sam umotan
u ćebe, osuđen na propast, čekao sam.
Zapazio sam neke haljine omotane oko propovedaonice, haljine su izgledale svete. Trebalo mi je
pivo kao oslonac da teram dalje. Onda sam video moderni usisivač na tepihu. A napolju iza džamije
stajao je narandžasti buldožer. Sve u svemu, ubrzo posle izlaska iz džamije i čitavog zamka...

14
Čekao me još jedan zamak u Hajdelbergu sledećeg dana. Imao sam i film koji je jedan mladi
čovek snimio u San Francisku po mojoj priči. Smatrao sam da je prilično dobro pratio liniju priče,
bez uplitanja sopstvenog ega. Malo je režisera, mlađih ili starih, koji su sposobni za to. Hteo sam da
pokažem film posle čitanja u Hamburgu, ali želeo sam da ga prvo vidi Karl. Nisam znao koliko
Nemci mogu da podnesu. Bili smo vratili naš iznajmljeni projektor, ali je Karl znao neke studente u
Hajdelbergu koji su ga imali.
Poneli smo film uz stepenice i tamo su bili, lepi klinci, imali su lepe oči, bilo ih je troje-četvoro s
lepim očima i bilo je crnog vina.
Pustili su projektor pa smo gledali film. Onda se završio.
"Šta misliš, Karl?"
"Ma prikazaćemo ga."
'U redu", rekoh, "popijmo još vina."
"Suviše je rano da se toliko toga pije", reče mi Linda Li.
Odmerio sam je svojim bogartovskim pogledom, izbacio oblak dima iz usta i natočio u visoku
čašu...
Klinci lepih očiju pošli su u hajdelberški zamak s nama. Usput su me uveli u knjižaru koja je
imala gotovo sve moje knjige. Ali bilo je u stvari neprijatno a ne veselo stajati tamo i gledati u svoje
knjige. Nisam zato pisao. Naravno, dobro je bilo iščupati se iz fabrika, ali to je bila stvar koju sam
proslavljao sam, najčešće u krevetu, budeći se s jutarnjom mučninom.
A onda, kad smo odlazili, stara cura za kasom istrča napolje i reče mi: "Vi ste čovek kojeg bih
uvek mogla da volim!"
"Uh, hvala", rekoh.
To je montirao Majkl, fotograf, koji je naveo na akciju. Majkl je sve njih huškao na mene:
prodavce kišnih mantila, osoblje iz perionica, ljude u kafanama, taksiste i mlade šizike. Dosadilo mu
da škljoca foto-aparatom. Majkl i Kristof, nemački pesnik, pridružili su nam se u knjižari. Moja
turneja bila je unapred zacrtana, vodili su me, znalo se gde sam u svakom momentu. Osećao sam se
daleko više kao turista nego kao američki pisac koji posećuje zemlju u kojoj se rodio...
I tako smo tumarali po hajdelberškom zamku, obavili smo zamak u Hajdelbergu. Imali smo sreće:
u zamku je bio podrum vina s jednom od najvećih bačvi na svetu. Seli smo za sto i uzeli turu vina,
klinci s očima, Karl, Majkl, Linda Li i nemački pesnik, Kristof, koji je nazivao sebe "sin Bukovskog"
i "sunce Bukovskog"1. Stalno je nosio Bukovski-majicu s mojim fotosom, onu na kojoj sam se
potpisao dok je imao na sebi. Bio je dobra duša; činio mi se lud i razuzdan na najbezazleniji način.
Pili smo još malo i onda prošetali po gornjem delu bačve. Kristof je skakao gore dole na bačvi.
Uživao je u tome. Nešto ipak nije valjalo kod te proklete bačve: bila je prazna...
I tako smo se popeli na zamak radi slikovitog snimka s pogledom na Rajnu i Majkl je stalno
ponavljao: "Priđi bliže." Nije shvatao da sve to piće i mamurluci slabe ravnotežu. Njihao sam se na
ivici, pretvarajući se da gledam ka reci i varošima. Bili smo na 600 metara visine, bez padobrana, a
kamera je samo škljocala klik, klik, i drago mi je bilo kad sam se spustio odatle.
Klinci lepih očiju otišli su svojim kućama da prave bombe ili kod svojih devojaka ili da prave
filmove ili razgovaraju o životu ili peku kobasice. Pitao sam se koliko će dugo izdržati njihove oči.
Odvezli smo se dole u seosku pivnicu gde su stari ljudi sedeli pijući pivo za lepim dugačkim

stolovima i razmišljali o svojim životima. Bili su veoma spokojni, ali i veoma stvarni. Osim Linde
Li, nije bilo nijedne žene unutra, samo ti matori ljudi. Onda sam se setio američkih barova i koliko
malo žena sedi u njima. Dopali su mi se ti stari nemački druškani. Svaki je sedeo sam za svojim
stolom ne razgovarajući ni sa kim. Lica su im bila veoma crvena, ali mogao sam da osetim kako
razmišljaju o danima i godinama svojih života: o istoriji, o prošlosti i sadašnjosti. Čekali su da umru,
mada bez posebne žurbe: bilo je mnogo stvari o kojima može da se razmišlja.

15
I tako, na redu je bio Hamburg: čitanje mi je visilo nad glavom, držalo ine za jaja. Preživeti kroz
kenjažu. Klošario sam 10-15 godina u Americi pod najgorim mogućim uslovima - čitaj: skapavanje
od gladi, zatvori, rđave žene ili bez žena, rđavi poslovi ili bez posla. Sedeo sam u najgorim rupama
širom čitave Amerike, upadao u tuče, od kojih sam neke gubio (od kojih sam većinu gubio), a neke
dobio. Moguće da sam gubio većinu tuča zato što sam bio izgladneo i pijan i što nisam imao
interesovanja za tuču, ali ponekad nije bilo šta drugo da se radi. Bio sam jeftin zabavljač, klovn, i
morao sam da izvodim sitne trikove kako bih došao do besplatnog pića.

Tuče su mi bile čudne iz jednog razloga: zapanjivalo me da ljudi mogu toliko da se razbesne
povodom tako sitnih stvari. Tukao sam se uglavnom po navici, samo da se zabavim, dok se kurvin sin
protiv mene stvarno unosio u to, totalno zaokupljen, fanatično se koncentrišući na moju smrt.
Znao sam tada da nisam mnogo sličan svom sabratu i kako bi bolje bilo da uradim nešto
povodom toga.
Pokušao sam samoubistvo dva ili tri puta, ali bez uspeha iz ovog ili onog razloga; jednostavno
sam bio amater za te stvari.
Bilo je baš kao što mi je otac stalno ponavljao u mladosti: "Nemaš nikakvog pravca, nemaš
ambicije, nemaš elana! Henri, kako misliš da uradiš bilo šta u životu?"
Govorio je to pred samu večeru, uvek. Teško da mi je pomagalo varenju...
U vozu za Hamburg, s ruksakom mojih pesama, čekali smo na kolica s pićem. Rekli su nam da
postoje jedna, ali nije ih bilo. Odlazio sam do kola za ručavanje po vino i pivo. Mladi nemački
vojnici u civilnom odelu jurcali su gore-dole kroz vagone, pijani, derući se; to što su zajedno i što su
mladi i što su vojnici ulivalo im je hrabrost i osećaj muževnosti. Podsetili su me na američke
marince. Nije se moglo pobeći od vojničkog nasilja...
Nemačka ekipa je čekala, dvoja ili troja kola, i odvezli smo se sa stanice kroz kišu, a na kiši,
oslonjene na blatobrane automobila, bile su hamburške kurve, čekajući.
Zdravo, devojke, evo došla vam još jedna...
Stigli smo u hotelsku sobu pa sam izvadio pesme pitajući se mogu li još jednom da prevarim
publiku. Onda je zazvonio telefon. Karl. Rekao je kako bi možda bilo dobro da siđemo do Markthola
i isprobamo mikrofone i ostalo. Rekao sam: važi, pa je došao kolima po mene. Linda Li i ja izašli
smo kod Markthola i prišli službenom ulazu. Čekali su nas: televizijske kamere i pitanja voditelja.
Nisam to očekivao. Osećao sam se kao političar. Pratili su me kamerama i blicevima a reporteri

držali male notese u koje su zapisivali odgovore na svoja pitanja. Odgovorio sam na neka pitanja,
onda im odmahnuo.
Unutra su se ponovo bacili na mene. Devojka sa austrijskog dnevnika. Stolovi, svetla. Seo sam.
Večito su tražili više od poezije i to je bilo besmisleno, jer je pesma najbolje izražavala stvar. Isuviše
pisaca postali su učitelji, postali gurui; zaboravili su na pisaće mašine.
Devojka me pogleda. "Hoću da vam postavim neka pitanja, mister Bukovski."
"Pre nego što odgovorim treba mi flaša vina."
Dala je znak jednom iz svoje ekipe i on otrča. Ubrzo se vratio s flašom crnog, flašom lošeg
crnog vina. Otpio sam iz čaše, ispljunuo ga i rekao: "Dobro, u redu, pitajte."
Upustila se u feminizam i politiku. Izbacivala je sitna pitanja koja su krila klopku u koju treba da
upadnem. Nije bilo u šta da se upadne; pitanja su bila tupava i providna. Možda i odgovori. Osećao
sam se uspavano i ravnodušno. Vino je bilo da bljuješ. Onda je zasvirao Marš za vešala iznad glave.
Osetio sam se kao na maturskoj proslavi. Došlo mi je da otvorim šlic i prebirem po jajima. Svetla su
bila vrela. Nisam mario, nisam se trudio. Govorio sam da i govorio ne i govorio možda, i rekao:
"Ne, ne bih tucao majku, mrtva je, znate, kosti bi mi zgulile kožu, ali sanjao sam jednom da imam
odnos s mamom. Najbolji vlažni san koji sam ikad sanjao..." Ne. Da. Ne. Ne. 'Volim Tomasa Karlajla,
madam Beterflaj i oranž-đus s kožicama koje plivaju u njemu. Volim crvene radio-aparate, perionice
kola i zgnječene pakle cigareta i Karsona Mek Kjulersa." Ne. NE! Ne. Da, naravno. "Mik Džeger? Ne,
ne volim njegova usta." "Bob Dilen? Ne, ne volim njegovu bradu."
Intervju se završio.
Digao sam se i otišao da probam kamere i svetla i mikrofon i ostalo. Bili su u redu...
Te večeri sedeli smo kod Kristofa i pili, uglavnom pivo. Onda je riđokosa liberalka, neka Pegi,
sviđala mi se, na stranu s politikom, rekla kako ću da se pojavim na televiziji u 6 sati. Uključili smo
je. Bio je to sićušni portabl, ali videlo se. "Čuveni američki pisac stigao je u Nemačku." Mislili su da
sam Norman Majler. Nisu znali da me u sopstvenoj zemlji štampaju u 5.000 primeraka po izdanju. I
eto sve ponovo. Prilazio sam službenom ulazu sa Lindom Li da proverim mikrofone u Marktholu.

Mikrofoni su bili upereni u moje lice. Bio sam mamuran i delovao razdraženo. Kosa mi se mrsila
na vetru. "Ne", rekoh, "nikakva politika. Nikakav Bog. Ništa od toga... Da, sviđaju mi se žene, ponekad
ih čak i volim, ali to ne nosi uvek radost... Šta je poenta mog pisanja? Eto, da se popovima digne...
Nemačka? Ništa ne znam o njoj... Šta? O, volim Selina, Knuta Hamsuna. Hemingvej? Pa, znao je da
piše, ali nije znao da se smeje... Ne, nemam ništa posebno da izjavim... Došli smo da vidimo mog
ujaka, ima devedeset godina, živi u Andernahu gde sam se rodio, šesnaestog avgusta dvadesete. Došli
smo na promociju mojih knjiga, da se obogatim... Došli smo da vidimo neke zamkove, volim
zamkove..."
Autentično je izgledalo. Ali mnoge stvari tako deluju, kao recimo nadgrobni spomenici. Onda se
slika u malom televizoru prebacila na nekog drugog.

16
Te noći u Marktholu ulaz je koštao 10 maraka. Čovek na vratima pokušao je da mi naplati.
Objasnio sam mu da sam ja čitač.
Kasnije su mi rekli da je 300 ljudi ostalo napolju. Privukao sam 1200 ljudi a unutra je bilo samo
800 mesta. Ginter Gras, rekli su mi, čitao je tu i privukao samo 300. Što, naravno, nije značilo da sam
bolji pisac. To je samo pitanje potreba mase: za Bilija Grahama ili Boba Houpa trebao bi čitav
stadion.
Ušao sam. Bilo je zadimljeno, lepo se video dim kako se izdiže u vazduhu. Publika je bila pijana i
drogirana, trezna i luda. Sva su mesta bila popunjena, sedelo se po prolazima između redova. Neki su
se popeli na grede iznad glava. Bilo je vruće, jedva se disalo. Nalazili smo se iza poslednjih redova i
pokušavali da se proguramo ka bini. Sto za kojim je trebalo da čitam bio je daleko naniže, bleštavo
osvetljen, okružen televizijskim kamerama i mikrofonima.
Preda mnom je bila ta publika, tolika tela bila su unutra da me vide, da me čuju. Očekivali su neku
volšebnu akciju, čudo. Osetio sam slabost. Poželeo sam da sam na konjskim trkama ili da sedim kod
kuće i pijem, slušam radio ili hranim mačku, radim bilo šta, spavam, punim kola benzinom, čak idem
kod zubara. Držao sam ruku Linde Li, bio sam uplašen. Priterali su me uza zid.
"Karl", rekoh. Stajao je blizu nas. "Karl, popio bih nešto, sad."
Dobri stari Karl je znao. Odmah iza i iznad nas bio je mali šank. Karl poruči nekoliko pića kroz
ogradu.
Gomila je bila glomazna, kao neka zver, čekala je.
Piće je pomoglo. Čak je i držanje pića pomoglo. Stajao sam i ispio ga do dna. Onda smo se gurali
probijajući se kroz tela da bismo došli do bine. Sporo sam išao. Jednostavno smo morali da krčimo
put kroz tela i preko njih. Sedeli su rame uz rame, dupe uz dupe. Obično sam povraćao pred svako
čitanje; sada to nisam mogao da učinim... Tu i tamo bi me prepoznali i ruka se pružala ka meni,
držeći flašu. Otpijao sam iz svake flaše dok sam krčio put naniže.
Kako sam se približavao bini gomila je počela da me prepoznaje. "Bukovski! Bukovski!"
Počinjao sam da verujem kako sam Bukovski. Morao sam da izvedem stvar. Čim sam stigao do
podijuma osetio sam kako nešto struji kroz mene. Strah me napustio. Seo sam, ispružio ruku u
hladnjak i otčepio bocu tog dobrog nemačkog belog vina. Pripalio sam bidi. Probao sam vino,
izvadio pesme i knjige iz ruksaka. Konačno sam bio spokojan. Radio sam to već 80 puta pre toga. Bio
sam spreman. Našao sam mikrofon.
"Zdravo", rekoh, "dobro je vratiti se"
Trebalo mi je 54 godine za to.
Neki mršavi nemački klinac nasrnuo je ka bini i vikao: "Bukovski, skote debeli, svinjo, fukso
matora, mrzim te!"
To mi je uvek pomagalo da se opustim. Oduzimalo je svetost poeziji. U Americi je bilo mnogo
takvih kao taj nemački klinac.
Ispio sam još jednu čašu vina i gledao ga dok se drao na mene. Uvek sam govorio: kad ih nateraš
da te mrze onda si siguran da dobro radiš svoj posao.
Kružio sam pogledom po masi i brinući za svoju guzicu pitao: "Može li neko da mi kaže gde je
najbliži izlaz u slučaju požara?"
Posvetio sam čitanje, da bude bolje ili gore, Karlu Vajsneru. Onda se neko prodrao: "Gde vam je

I ja zamolih: "Linda Li, hoćeš li molim te da ustaneš?"
Skočila je, mašući rukama, pravi klovn divne plameno-žute kose.
Posle toga sam krenuo s prvom pesmom dok se mršavi nemački klinac drao ispred mene. Ubrzo
su ga neki ljudi odvukli malo dalje pa se drao odande. Morao sam nežno da tretiram svoje napasnike.
Jednom, u noćnom klubu, uzvratio sam na verbalni napad: "Izbacite tog čoveka!" Rekao sam to u šali
i prešao na sledeću pesmu, ali sam docnije saznao kako su tri masivna džentlmena zaposlena u klubu
digli čoveka sa stolice, izneli ga napolje i nabili ga u kantu za đubre...
Čitao sam i pričao s publikom između pesama. I pio sam mnogo vina jer je bilo džabe. Čudesnije
je kad te plaćaju da piješ nego da te plaćaju da jebeš. Čitao sam dalje, pio sam.
Drukčija je bila ta nemačka gomila. Čitao sam mnogo puta, u početku po knjižarama, onda na
univerzitetima, zatim u noćnim klubovima. To je plaćalo kiriju baš kad je bilo gusto. Tim se ljudima
sviđala posebna vrsta poezije, naročito u noćnim klubovima gde sam se nadmetao sa rok-grupama.
Tražili su pesme koje će da ih nasmeju. Vlasnik jednog takvog kluba pored obale stalno mi je
telefonirao: "Slušaj, u stanju si da zajebeš i rok-grupe koje sviraju kod mene. Hoću da čitaš svakog
utorka, petka i subote uveče." Nije shvatao da svaki put kad ponovo čuješ neku muziku ona ima šanse
da postane bolja, ali svaki put kad ponovo čuješ istu poeziju ona može samo da postane gora.
Čudna je bila hamburška gomila. Kad sam im čitao smešnu pesmu smejali su se, ali kad sam
pročitao ozbiljnu pesmu snažno su aplaudirali. Druga kultura, zaista. Možda je razlog bio poraz u dva
velika rata uzastopce, možda zato što su im gradovi sravnjeni sa zemljom, gradovi njihovih roditelja.
Nisam znao. Moje pesme nisu bile intelektualne, ali su neke od njih bile ozbiljne i lude. Stvarno je
bilo prvi put, za mene, da ih gomila shvati. To me otreznilo pa sam morao da pijem još.
Završio sam čitanje i zahvalio im se. Onda se stvorio zid od tela: potpisivanje mojih knjiga.
Pojma nemate kako je vruće postalo unutra. Ali ponovo je nemačka gomila bila drukčija: imali su
moje knjige. U noćnim klubovima većina je donosila papirne salvete za autogram. Prošlo je 15-20
minuta i onda sam molio za milost, rekao sam da ne mogu više da potpisujem.

Najzad smo prešli u službene prostorije a oni su dolazili, priljubljenih noseva o staklo, gledajući
nas kako sedimo i pijemo šampanjac. Nisu hteli da odu. Sve te zgodne mlade devojke priljubljene o
staklo, spljoštenih noseva....
A onda, baš kao u filmovima, sjurili su nas niz vlažno sporedno stepenište i napolju je stajala
dugačka crna limuzina u koju smo strpani i odvezeni, tiho i brzo, na ekskluzivnu zabavu za
privilegovane, s mnogo toga za piće, pušenje, šmrkanje, baš kao u filmovima...

17
Zatim ponovo u Manhajmu, mom omiljenom gradu, i Park hotelu, mom omiljenom hotelu. I s
našom omiljenom grčkom sobaricom. Bila je stalno u euforiji iako ništa nije uzimala. Siguran sam
da je imala i teških trenutaka, ali mi ih nikad nismo videli. Upadala je svakog jutra bez kucanja u
sobu, donoseći nam 4 oranž-đusa. Meni je uvek bilo loše i ležao sam a ona vikala na mene visokim
glasom na brzom nemačkom jeziku da dignem dupe s kreveta. Jednom je upala u kupatilo i vikala na
mene dok sam bio u kadi. Samo sam joj mahnuo. Bilo mi je zabavno. Linda Li je mislila kako to nije
tako smešno. Shvatao sam...
Svake noći pili smo kod Karla. Uvek bih pamtio neke stvari s pijanki kod Karla, ali teško da sam
se ikad sećao povrataka taksijem u Park hotel, zajedno sa Lindom Li. A ipak smo se svakog jutra
budili tamo. "Sećaš li se nekog taksija u povratku?" pitao bih Lindu. "Ne", govorila je. Najgore je od
svega što je verovatno Karl plaćao taj taksi...
Pili smo kod Karla noć ili dve posle čitanja i neki iz nemačke ekipe bili su tamo i sve je bilo u
redu dok neko nije rekao kako dva tipa iz susednog stana vode javnu kuću. Ima nečeg romantičnog i
užasnog u vezi s bludnicama i, naravno, uvek može da se piše o njima. U svoje vreme pokušao sam
da spasem neke. Pokušao sam da pretvorim nimfomanku u nešto drugo. Pokušao sam i da pretvorim
lezbijku u ženu. Omanuo sam, naravno, u svim tim pokušajima.

Zašto se ljudi ne okane petljanja u takve stvari? Sada pokušavam samo da spasem sebe. Ako žena
hoće da prodaje svoje telo to možda nije bitno drukčije od violiniste koji na bini izvodi svoj koncert -
borba da preživiš kako god znaš, smrt će svejedno doći, ali bolje obmanuti je da pričeka malo.
Na tu temu: šta čini pisca a šta čini kurvu i u čemu je razlika? Zato sam nagovorio nemačku ekipu
da skoknemo tamo.
Tip koji je vodio javnu kuću izgledao je američki više od svakog Amerikanca. Imao je na sebi čist
beli džemper i čistu ispeglanu košulju i čiste ispeglane pantalone i uglancane cipele. Nije bio odeven
na opušten već na uštogljen nemački način. Pravio se važan. Odmah mi je pripala muka od njega. I
njegov ortak je bio isti. Hodali su pažljivo kao da se boje da ne izgužvaju svoju odeću i sedeli su na
isti način, povlačeći pantalone naviše, i držali pića dalje od sebe, svesno; pili su ne da piju već da
izgleda kako piju. Kakvi li su to makroi? Pitao sam se.
Glavni makro nije govorio engleski a ja nisam govorio nemački. Podsetio me na uredno
podšišane momke koji se pojavljuju na američkoj televiziji - glatka lica kao papir, magla od lica,
bezbolna lica malih ljigavih usta koja se smeje i pamte viceve - bezopasni melem, nikakva pretnja
američkom domu ili američkom uređenju. Kao da nemaju ni guzicu da ih šutneš. Verovatno nemaju
čak ni pupkove, ali ako ih imaju sigurno su u obliku zvezde, obrubljeni zlatnim prahom.
I tako on nije govorio engleski a ja nisam govorio nemački pa sam izmislio neki nemački i
pošteno ga ispičkarao. Slušao je.
Pušio je tompus u istom maniru na koji je pio, kao da govori: gledajte me, pušim tompus.
Cimnuo sam mu cigaru iz usta i povukao dim da mu pokažem kako se puši tompus - totalno
prirodno i opušteno.
Kurve su ostale u pozadini. Jedna je nosila tesnu žutu haljinu, sise su joj ispadale iz dekoltea.
Druga je imala dugačku jarko crvenu haljinu, s jedne strane je bio izrez skroz do kukova, mogao se

videti krajičak njenih purpurnih gaćica. Obe su delovale kao da se odlično rabe.
Bar smo doneli vino u čašama. Kad je to iščezlo, ostalo nam je samo da pijemo njihovo šugavo
pivo. I dalje sam govorio glavnom makrou šta mislim o njemu, na mom izmišljenom nemačkom.
Onda mi neko iz nemačke ekipe reče: "Slušaj, Henk, ovo nije javna kuća. Ovo su Karlovi susedi a
žene su njihove supruge..."
"E jebi ga", rekoh, "to je odvratno! Idemo odavde!"
Vratili smo se kod Karla, na ono dobro vino. Karl je na poseban način pričao, svojim dubokim
ležernim glasom, gledajući pravo ispred sebe a zatim u plafon, mašući rukom koja nije držala piće, i
kružeći njom, govoreći: evo šta se desilo. Imao je svoj ugao gledanja, svoj pogled na stvari i znao je
šta da učini s njim, a što je najbolje, priče su imale nikakvu posebnu poruku osim što su možda
ukazivale na neku ljudsku otkačenost, ne uopšte, već pojedinačno. On i Barbo Šreder bili su nadahnuti
istim jebenim anđelom: telo opasnosti i ludila s krilima vrtoglavog smeha. Sreća je za sve nas što
postoje takvi ljudi.
Zazvonio je telefon. Karl se javio. Bio je to komšija. Hteo je da razgovara sa mnom. Slušao sam
njegov nemački. Onda sam ga počastio svojim nemačkim. Svašta sam mu rekao. Rekao sam mu stvari
koje će pamtiti za čitav ostatak života. Cak i kao ne-makro bio je ispod svake kritike. Rekao sam mu
kako me podseća na mrmota prženog na puteru. To ga je ućutkalo pa sam spustio slušalicu.
Zabavno je bilo posle toga. Ustao sam i pokazao Karlu kako izbacuje nogu kod hoda.
"Gledaj, bejbi, ti hodaš i najednom - opa! - ode ti noga - uau - ovako, samo ti ode! - a ti pojma
nemaš. Bog te, bejbi, gledaj, ovako je to - opa, uou. Ode ona!"
Onda je ustala Linda Li i pokazala Karlu kako mu idu noge. Skinula je to bolje od mene. Često
smo se smejali povodom toga kad se vratimo u hotel, Karlova gracizona falinka, voleli smo je ne da
bi ga zezali već kao novo otkriće.
Onda je ustao Karl sa svojom nemačkom suzdržanošću i jedna primetnim osmehom.
"Ovako?" pitao je, izbacivši nogu.
"Aha, Karl", rekoh.
"Potrefio si, Karl", reče Linda.

Podigao je nogu više i počeo da je obrće.
"Ovako?"
"Vrlo dobro, Karl", reče Linda.
"Aha", rekoh.
Karl poče brže da je obrće.
"Ovako?”
"Aha, bejbi", složio sam se.
"Uau", reče Linda.
Karl je obrtao i obrtao, sve brže i brže. Najednom mu naočare odleteše s nosa i lupiše u zid. Svi
smo se smejali a Karl otišao i podigao naočare. "Milo mi je što se nisu razbile", reče, "imam samo
ove."
Karl je nosio posebne naočare s vrlo debelim staklima. Prevođenje Bukovskog i Bob Dilena,
Barouza i Ginzberga i još nekih imalo je svoju cenu, ali on to nikad nije pominjao. Bližio se slepilu i
imao jako malo vremena za sopstveno pisanje, morao je dalje da prevodi, ali nikad se nije žalio.
Pili smo još i onda je došlo vreme za taksi. Karl nas je ispratio napolje i, kad smo ušli u taksi,
počeo je da obrće nogom, obrtao je i obrtao i, dok je taksi kretao, mi smo vriskali i mahali mu i, dok
smo se udaljavali, on je još uvek obrtao nogom sve brže i brže na mesečini, dižući nogu sve više,
izbacujući je iznad niza čeličnih, metar visokih stubova pobijenih uz ivicu pločnika...

18
Andernah, u kojem sam se rodio 16.3.1920., bio je uz samu Rajnu i u tom je gradu živeo moj ujak
Hajnrih, 90 godina star, pa smo pošli da ga vidimo. Našli smo kuću i zazvonili. Bili smo se smestili u
hotelu na Rajni; bogovska soba, 5-6 lavaboa, kada, ali bez klozeta, klozet je bio u hodniku i imao
natpis na engleskom: "Molim ne cimajte jako". I tako, zazvonili smo na vrata ujkine kuće i otvorila ih
je prilično masivna, ali ljubazna žena od oko 85 godina, docnije identifikovana kao "Lujza", već 50
godina ujka Hajnrihova konkubina.
"Zdravo", rekoh, "ja sam Henri a ovo je Linda Li." "O", reče ona, "uđite molim vas. Hajnrih je
malo prilegao." "Čekajte", rekoh, "doći ćemo kasnije." "O ne", reče Lujza, "on mi to nikad ne bi
oprostio. Molim vas sedite i pričekajte."
Ušli smo. Lujza je pošla uz stepenice. Nismo dugo čekali. Ujka Hajnrih je strčao niz stepenice,
kompletno odeven, uglancane cipele, tregeri, sve... Hitro je sišao niz stepenice; kao da ima 60, kao da
ima 58, imao je 90 godina. Utrčao je u sobu - "HENRI! HENRI! BOŽE MOJ! NE MOGU DA
VERUJEM! TO JE HENRI! POSLE TOLIKO GODINA, TO JE HENRI!" "Drago mi je da te vidim,
ujka Hajnriče!" Zagrlili smo se...
"Sedite, sedite..."
"Ujko, ovo je Linda Li. Linda, ujka Hajnrih..."
"Zdravo, zdravo... Lujza će odmah doneti nešto... Pa kako je?"
"Odlično. Neka vrsta poslovnog putovanja, recimo... da prodam knjige i, naravno, hteli smo da te
vidimo..."
"Moj bože, divno je, nikad nisam mislio da ću te videti... oprosti mi moj engleski..."
Onda je mlađa žena došla iz kuhinje. "Ovo je Jozefina, moja snaja. Sin mi je šofer i sad je u gradu
s gazdom."
Jozefina nije znala ni reč engleskog.
Ujak se ponovo izvinjavao zbog svog engleskog.
Moj nemački je dolazio isključivo iz turističkog vodiča i uvek mi je bilo neprijatno kad ljudi
kažu: "Oprosti mi moj engleski."
"Tvoj engleski je odličan", rekoh, "oprosti mi što ja ne znam tvoj jezik."

Nekada sam govorio nemački, sada ništa. Lujza je ušla s kolačima i svim mogućim đakonijama.
Sipala je kafu u šoljice. Kuća je bila maksimalno čista, u nemačkom stilu, takvi su bili i kolači i kafa.
Podsetilo me na moje roditelje, moju babu - uvek je bilo kolača i kafe, veoma čiste salvete i stolnjaci,
lep srebrni pribor i lepi tanjiri. I razne đakonije. Za prilike kada čovek sedne i opušteno razgovara;
neophodna pauza u životnoj borbi. Ujak je počeo da priča o svom životu, o prošlosti...
’Vidiš onu kuću preko puta?" pokazao je ka drugoj strani ulice. "Tamo si živeo... Kao vetar si
bio... nikada se nisi zaustavljao... trčao si ovamo... ’Ujka Hajni! Ujka Hajni!’ vikao si me..."
Okrenuo se Lindi Li. "Jedi nešto, dete! Moraš da jedeš nešto!"
"Da, uzmite torte", reče Lujza.
Sirota Linda Li, bavila se zdravom ishranom, mrzela je torte i slatkiše. "U redu", reče, "ali samo
malo parče..."
"Hoćeš li ti još, Henri?" upita ujka Hajnrih.
"Kako da ne, baš je fina..."
"Da nećeš možda vina?"
"Ovaj, hteo sam da donesem, ali..."
"Izvinite me", reče ujka Hajnrih odlazeći u kuhinju. Vratio se s bocom vina. Sam je otvorio. Lujza
je donela čaše za vino. Lujza nije pila. Nije ni Linda Li. Nije pila preko dana. Ostali smo ujak i ja.
"Dopuštam sebi tri čaše dnevno", reče on.
"Pušiš li?" upitah.
"Ne, prestao sam da pušim u šezdesetoj."
Zapanjivao me. Koža mu je bila glatka, nigde ni najmanje bore, imao je svoje zube; obrve su mu
bile guste a oči sasvim budne, pažljive, dok su mu leđa bila prava kao strela; hodao je živahno i brzo.
Delovao je razdragano u svakom trenutku. Ja sam bio onaj koji je umoran. Ispraznio sam čašu pa mi
je ponovo natočio. "Ima ga dosta. Dobro je, šta misliš?"
"Da, hvala ti..."

"Ima još boca. Znaš, čitao sam tvoje knjige, sviđaju mi se. Sve ih volim osim jedne. Eto, ja volim
realne stvari, stvari iz života, stvarni život. Ne volim izmišljotine. Ne sviđa mi se Mašina za jebanje..."
"To je u redu, ujko, kad napišem nešto trudim se da to zaboravim. Nije mi važno posle toga, čak i
kad kažu da je dobro."
'Voleo bih da vidiš kuću u kojoj si rođen", reče on. "Nije daleko."
"Ujko, je l’ ti ne smeta da te fotografišu?"
"Ne."
"Imam prijatelja, fotografa, Majkl, tako se zove, došao je ovamo s nama. Voleo bi da dođe i slika
te... Uzeo je kola... Kasnije možemo da odemo i vidimo kuću..."
"Da", reče on, "slažem se..."
Čuo sam za tu kuću, čuo sam da je sada bordel. Pitao sam se da li on to zna.
"Prodaje se", reče ujka Hajnrih, "neke su žene živele u njoj, ali iselile su se. Sada se prodaje..."
Bila je to visoka uska žuta zgrada podignuta na trouglastom zemljištu.
'Vidiš onaj prozor?" upita ujak.
"Da."
"Tamo si rođen, to je spavača soba."
"O, kuća je na prodaju", reče Linda Li, "kupimo je!"
Gledali smo malo, onda ujak reče: "Idemo. Hoću da ti pokažem gde je tvoj otac upoznao tvoju
majku..."
Ušli smo u kola i vozili se tamo.
"Eto, vidiš", reče ujak, "američke trupe bile su stacionirane ovde dole. Tvoja majka i njeni otac i
majka živeli su gore i često sam ih posećivao. Tvoj otac je bio oficir i savršeno je govorio nemački.
’Taj lepi oficir Bukovski’, govorila je tvoja majka, ’kladim se da zavodi sve devojke. Bila je to
odmah posle rata i bilo je vrlo malo hrane za Nemce. Američka vojska je sedela dole oko vatre i jela
meso i bacala masnice i slično u vatru. To je izluđivalo tvoju majku. ’Mogli bismo mi da jedemo tu
hranu koju spaljuju! Pravi su izrodi kad tako bacaju hranu!’ I tako, tvoju su majku predstavili vodniku
Bukovskom a ona mu je pljunula na cipele i otrčala gore. Dve-tri noći posle toga, vodnik Bukovski
se popeo uz stepenice i kucao na vrata. Nosio je meso, dobro meso, pečeno, plus druge stvari... hleb,
povrće. Pojeli smo. A posle toga, kasno u noć, svake je noći dolazio s mesom i mi smo ga jeli. Eto
kako su se upoznali i venčali se..."
Tako je to izveo, znači? pomislih. Lepo, uklapa se u moje mišljenje o njemu.
"Tvoj je otac bio veoma inteligentan čovek", reče ujka Hajnrih.
Pošli smo okolo do stepenica.
"Vidiš", nastavio je, "ovo su stepenice uz koje se peo. I to je kraj priče. Idemo sad."
Ušli smo u kola i otišli...

19
Te je noći jedan od Nemaca, Tomas, došao u naš hotel da nam pokaže dokumentarac koji je
snimio o meni. Došao je s projektorom... ne, nije bilo to nego nešto prikačeno na televizor i
prikazivalo je dokumentarac preko ekrana. Tomas je doveo i neke prijatelje, troje-četvoro mirnih
ljudi pa smo sišli u salu za ručavanje i postavili opremu pa sam otvorio boce vina koje sam
pripremio.
"Popijmo malo pre nego što krenemo s tim", rekoh.
Tomas se složio. Počeli smo da pijemo i pričamo o starim vremenima, o vremenu kada je on
dolazio u Los Anđeles i šta smo sve radili i govorili i pili. To je bilo tri godine unazad. Pitao me za
razne ljude.
"Ne, nisu tamo."
"Ne, ni oni više nisu tamo."
"Ne, otišla je. Rastali smo se. Ne viđam je više."
Tomasovi prijatelji nisu pili. Linda Li jeste, kao i ja, a Tomas je stvarno pio. Prešli smo na
dokumentarac. Imao je dobro oko za kameru. Znao je šta radi, ali razišao se sa ženom i bio je
nesrećan, i pored toga što je izgleda imao novu devojku, mada nisam bio siguran da li su samo
prijatelji ili ljubavnici. Ili i prijatelji i ljubavnici. Ili ljubavnici i neprijatelji. Pili smo i gledali. Onda
se film završio.
"Dobro urađeno", rekao sam Tomasu.
Naravno, uvek me interesovalo nešto gde se ja pojavljujem.
Tomas je pakovao opremu i pio. Ušla je grupa Nemaca i posedala za stolove. Bilo ih je
petnaestak. Uspešno su izgledali, bili su između 40 i 65 godina stari. Onda počeše da pevaju. Nisu bili
loši. Stigla im je tura piva. Pevali su drugu pesmu. Nije bila loša. Onda je ušao čovek nalik na
Džimija Durantea. Oči su mu blistale više nego oči ostalih. Seo je i pevao solo. Glas mu je bio blag i
dubok, bio je zaista dobar. Stigla je tura piva. Onda su svi pevali zajedno. Došao je vlasnik hotela,
jednooki druškan veoma crvenog lica, i pevao s njima, vodio je pevače stojeći pred njima i mašući
rukama. Dopale su mi se nemačke reči. Nisam znao šta znače, ali voleo sam da ih slušam. Pio sam još
vina i slušao. Onda sam ustao i stao pored vlasnika hotela i mahao rukama kao on i pevao s
Nemcima. Nije im smetalo. Vratio sam se po još vina i ponovo pevao s Nemcima. Bilo je dobro i
trajalo je i trajalo. Onda sam počeo da pevam: "Dojčland, Dojčland, uber ales..." Nekoliko njih se
pridružilo, ali veoma tiho. Neko me poveo na stranu i rekao mi na engleskom: "Boje se kad pevate tu
pesmu. Neki od njih povezuju je sa nacizmom." "E jebi ga!" rekoh. Onda sam ponovo otpevao pesmu
i vratio se i seo i pio vino s mojim nemačkim drugarima i Lindom.
Ubrzo smo popili sve vino. "Dođite gore u sobu", rekao sam Tomasu. "Ima još vina."
"U redu", reče Tomas.
Žena vlasnika hotela me je čula. Kako smo Linda i ja krenuli uz stepenice postavila se između nas
i Tomasa s njegovim prijateljima.
"Ne", rekla je, "suviše ste pijani! Ne dozvoljavam!"
Tomas je padao na stepenicama. Bio je maksimalno pijan. Njegovi prijatelji rekoše: "Odvešćemo
ga kući. Ne brinite!"
"Slušajte, gospođo", obratih se vlasnikovoj ženi, "noć je tek počela. Bićemo tihi gore. Želimo
samo da mirno pijemo u mom rodnom mestu."

"Ne", reče ona, "on je suviše pijan, ne dozvoljavam!"
I tako smo se popeli i stali na balkon s pogledom na Rajnu i eto mog dokumentariste, Tomasa,
nosili su njega i njegovu opremu ka kolima.
"Tomas! Magarčino pijana!" vikao sam. "Živela Nemačka! Živeo ti!"
Nije me čuo.
"Laku noć, Tomas!" povika Linda.
Nije ni nju čuo. Posmatrali smo kako kola odlaze, onda se vratismo u sobu. Otčepio sam novu
bocu vina.
"Ne bismo trebali da pijemo više", reče Linda.
"Samo još ovu", rekoh, "onda ćemo na spavanje. Seti se, ujka Hajnrih nas vodi u zamak sutra."
"Volim zamkove", reče ona, "ali gde su cigarete? Ne mogu da nađem cigarete..."

20
U nedelju smo otišli na hipodrom u Diseldorfu. Nemačka ekipa je bila s nama; kamera je radila,
kao i fotograf i novinar. Teško je bilo živeti normalno u Nemačkoj, ali čovek se mirio s tim jer je
privremeno. Natrag u Americi gde me malo ko znao ponovo me čekala moja izolacija. Bogovi su
bili dobri prema meni: štitili su me već punih 58 godina.
Nemački kladioci na konje bili su bolje odeveni od onih u Americi. Nišu delovali tako očajnički;
pre bi se reklo kako su došli da gledaju film. U Americi mnogi ljudi ulažu novac od kirije, novac za
hranu, pozajmljeni i kradeni novac donose na hipodrom.
"Gde je, jebi ga, tabla?" upitah jednog Nemca.
"Tabla?” reče on. "Kakva tabla?"
"Tabla koja ti govori izglede tvog konja u toku klađenja. Izgledi se obično menjaju tokom
klađenja."
"Pitaću", reče on.
Bio je to druškan koji je radio na jednoj od kamera.
Okrenuo sam se drugom druškanu koji je držao mikrofon.
"Gde je tabla?" upitah.
"Kakva tabla?"
"Koja ti kaže izglede konja."

"Da li je Selin uticao na vas?" upita on.
"Dosta", rekoh, "hoću da znam gde mogu da nađem izglede svog konja."
"Izglede?" reče on.
Seli smo za sto i počeli da pijemo pivo.
Onaj prvi se vratio.
"Nema table", reče.
"Kako doznaš izglede svog konja?"
"Ne znam", reče on.
Linda Li je našla novine, "Vidi", reče, "evo nešto o konjima. Mislim da ti kaže na kom je mestu
konj završio u prethodnim trkama. Vidi ovo..."
Pružila mi je novine. Tačno, pisala su imena konja a iza svakog konja ovako nešto:
9/8/2/6/7/5/9/1/2/5/3 ili 6/4/7/2/1/9/2/8/3.
Nije postojao nikakav podatak o usponu ili padu u klasi, o tome koja je procena svake trke, ili o
težini samih konja ili podaci o džokeju ili stanju staze itd. Ništa s čim bi čovek operisao. I bez table.
Nikad nisam išao na trke da bih se kladio na sreću. Čovek tako može komotno da ostane kući i
igra tombolu s babom. Mora postojati neki stil, neka postavka u klađenju, ili sve postaje besmisleno.
Trka je počela i odabrao sam jedan broj. Postojala je čak i zbrka oko šaltera, gde da se kladiš na
pobedu, na poredak u trci ili vezano. Nikad nisam voleo gužve. Volim da idem na trke sam i na miru
rešim ko su moji favoriti. Imam tuce sistema koji dobijaju i tuce sistema koji gube, ali držim se
određenog metoda u igri koji se bazira na prognozama i podacima sa table. Ovde sam se osećao
kao da pljujem u mračni podrum da bih potrefio miša u oko. I tako sam odabrao konja broj 6, iz
bilo kog razloga, i vodio je do samog cilja a onda je konj Linde Li projurio pored mog.
Skakala je gore-dole. "Ojojoj", vikala je, "juhuu!"

"Koje sranje", rekoh.
Pre sledeće trke jedan od Nemaca provalio je nešto.
"Posle prvih nekoliko minuta klađenja objavljuju sumu novca uloženu na svakog konja."
I tako smo čekali da objave i onda zapisali koliko je uloženo na svakog konja. Ni s tim nisam
znao šta da učinim. Mislim, u Americi se prava lova obično ulaže pred zatvaranje šaltera pa koristiš
to sa svojim prognozama i trenutnim izgledima konja da provališ gde je prava lova a gde lova mase.
U Americi je uvek isto: ljudi koji ulažu pravu lovu uzimaju lovu mase i trpaju je u džep, bez poreza.
Ne dobijaju svaku trku, ali dobijaju 3 od 4 i, posmatrajući trke, izglede konja i obrćući opšte
prognoze i prethodne rezultate u Trkačkom glasniku, uglavnom solidno prolazi na trkama. Trebalo
mi je dobrih 20 godina da naučim kako se igra i eto me sad u Nemačkoj, igrajući na slepo, uzdajući
se u sreću.
Kladili smo se i kladili, Linda je imala sreće, donekle, nisam mogao da stavljam velike uloge,
čitava je stvar bila kao seoski vašar, nisam mogao da se popalim. Nemci su mislili kako ja obožavam
da gluvarim po hipodromu i gledam konje kako trče. Patka me zabole za konje; lepo izgledaju i
kenjaju slamnata govna, to je sve što znam. Odlazio sam na trke da bih se nekako iščupao iz fabrika,
iz poštanske službe Sjedinjenih Država. Odlazio sam na trke kao na šansu u životu. Nemci su čitali
moje priče i mislili kako volim da se motam po hipodromu, pretpostavljam, kao što neki ljudi vole
da se motaju po svojoj bašti i glancaju svoje automobile. Tako je čitav pogled na taj dan bio
iskrivljen i kamere su šetale i gurali su mi mikrofon u lice i čitavog sam dana samo ponavljao: "Isuse
Hriste, ova je nameštaljka čisto sranje, besmislice. Ovde nema šanse. Isto je kao da smo svi odreda u
mučilištu, s jebenim đavolom..."

I tako, naravno, pilo se te noći, kamera se najzad uklonila, ali ostao je druškan koji mi je gurao
mikrofon u lice, traka se vrtela i vrtela a on postavljao nova i nova pitanja, pokušavajući da izvuče
neke dubokoumnosti iz mene:
"Mislite li da vredi živeti?"
"Ne s tim mikrofonom u mojoj faci, klipane..."
"Mrzite li žene?"
"Ne toliko koliko mrzim decu."
"Šta je smisao života?"
"Negacija."
"A radost?"
"Masturbacija."
"A suština?"
"Rasprodaja upola cene."
Ne sećam se tačno kako se ta noć okončala osim da je postojalo veoma usko i strmo stepenište
kojim si morao da siđeš kad god treba da pišaš, s telefonom na pola puta da testiraš pamćenje. Uprkos
svemu, nije to bilo loše mesto, pića su stizala, ali su me sledećeg dana rano digli iz kreveta i nacrtali
me na balkon s pogledom na grad, bilo je odvratno hladno i bio sam mamuran i tražio sam pivo i
onda još jedno pivo i sedeo ljušteći etiketu s pivske boce i gledao naniže i onda video mikrofon i
kamera je ponovo počela da zuji a naspram mene je seo moj dobri drugar Tomas, mamuran, i počeo:
"Lepo, šta sad misliš o Nemačkoj?"

21
Otišli smo da vidimo katedralu, ostavila je neki utisak na mene, sva ta arhitektura, pa smo ušli u
nju, napolju je sipila kiša, a unutra je malo zaudaralo, kao na mokraću, i unutrašnjost je bila
fascinantnija od spoljnog izgleda, pela se sve više i više i gotovo me nagnala da poželim da
prihvatim hrišćanskog Boga umesto mojih sićušnih 17 bogova zaštitnika, jer bi mi jedan veliki Bog
pomogao kroz toliko kala i strave, bola i užasa, bilo bi lakše i možda čak pametnije, pomoglo bi mi
da shvatim neke od kurvi s kojima sam živeo i neke žene, idiotske poslove, noći ludila i gladi, i
pretpostavljao sam kako svaka osoba koja uđe u tu katedralu ima neke misli i neke od tih misli mogu
da dovedu do preobraćenja, ali ja, mislio sam, kad bih se ja preobratio, zadobio veru, onda bih
morao da ostavim đavola sasvim samog dole u njegovom plamenu i to ne bi bilo lepo od mene jer u
sportu gotovo uvek navijam za slabijeg a u duhovnom sam pogledu pogođen istom bolešću jer nisam
misaon čovek, povodim se za onim što osećam a moja su osećanja uvek uz obogaljene, mučene,
proklete i izgubljene, ne iz simpatije za njih već iz bratskog osećanja jer sam jedan od njih, izgubljen,
zbunjen, nepristojan, sićušan, uplašen i kukavica; nepravičan, i dobar samo na momente, a i pored
toga pregažen, svestan da to ne pomaže, to me nije lečilo, bio sam sve okoreliji.
Veliki bog imao je jednostavno previše pušaka za mene, bio je odviše u pravu i odviše moćan.
Nisam želeo da dobijem oproštaj ili budem prihvaćen ili pronađen, želeo sam nešto manje od toga,
nešto skromno - ženu prosečne lepote duha i tela, automobil, četiri zida, malo hrane i bez previše
zubobolja ili izduvanih guma, bez dugih bolesti pred smrt; čak je i televizor s lošim programima u
redu, i lepo bi bilo imati psa, i vrlo malo prijatelja i dobre vodovodne instalacije, i dovoljno pića da

ispuniš prostore do smrti, od koje sam, takva kukavica, imao vrlo malo straha. Smrt mi je malo
značila. Ona je poslednja šala u seriji loših šala. Smrt nije nikakav problem za onog ko je mrtav. Smrt
je drugi film, u redu je. Smrt stvara probleme samo onima koji ostaju i u nekoj su vezi s pokojnikom,
i problemi rastu u direktnoj proporciji s bogatstvom koje ostaje iza pokojnika. Kod klošara jedini je
problem izbaciti đubre. Neki ljudi dolaze s bogatstvom na svet, ali svi ga napuštaju praznih džepova.
Naravno, s umetnikom je drukčije: on ostavlja kao neki miris iza sebe što neki nazivaju besmrtnost, i,
naravno, što je bolji u onome što radi, veći je smrad koji ostavlja iza sebe - u boji, zvuku, štampanoj
strani, u kamenu i drugim oblicima. Ali ta je besmrtnost samo zabluda preživelih - oni se kače na
smrad, obožavaju ga. To nije zabluda umetnika. Umetnik zna da to ništa više ne pripada besmrtnosti
koliko pripada životu - samo jedan snimak, dovoljno, neka sledeći okuša svoju sreću.
Neću da kažem kako mi je dosadilo da stojim u katedrali, ali promislio sam svoje i bio sam
mamuran i pospan, kao i obično; teško mi je da držim oči otvorene, mada to nije problem - stvarno
mislim da je greška gledati u sve, to je iscrpljujuće - stvari treba oda- brati, progutati malo i ostaviti
ih na miru.
Ljudi se uzbuđuju jer ne shvataju osnovnu matematiku života i ostaju suviše dugo na istom dolapu
i docnije iste noći odbijaju da se jebu ili tuku svoju decu ili pate od lošeg varenja ili nesanice, gasova,
krvarenja u želucu, mrze ekonomiju i vladu, autoputeve - sve same razumne i beskorisne mržnje -
grče im se palčevi, koče im se leđa a nesanica se pretvara u košmar. Samo zato što su čitavog
prokletog dana držali oči širom otvorene i suviše videli.
"Odjebimo odavde", rekao sam ljudima oko sebe i to je bio Keln.
Edited by Foxit Reader
Copyright(C) by Foxit Corporation,2005-2009
For Evaluation Only.

22
Po povratku u Manhajm trebalo je sačekati da prođe naš 21 dan kako bismo dobili posebno jeftin
let natrag i rešili smo kako je možda bolje da odemo iz Frankfurta za Los Anđeles nego da se
prethodno vraćamo u Pariz. Karl nas je odveo u putničku agenciju pa smo promenili karte i dobili
rezervacije. To je značilo još dobrih noći za pijančenje i odmaranje u Park hotelu i kod Karla.
Manhajm je i dalje bio moj najdraži grad van Los Anđelesa, ali iz drugih razloga - bilo je tako čisto i
mirno u njemu, ljudi tako normalni i prirodni, dobra promena za mene, a i Karl i Valtro su bili tu.
Oboje sam zaista voleo, i to me je čudilo, jer imam toliko problema s ljudima. Nema ih mnogo za
mene. Tu je bio taj ludi Barbo i Linda Li i moja ćerka, a van toga sve se gubilo, ljudi su isto tako
mogli da budu muve ili šljunak. Dobro, ne, šljunak nije tako loš.
Siroti Karl, prevodio je Ginzberga, težak posao, a mi smo bili svake noći u njegovom stanu i
pijančili, ali čovek misli da će ko zna kad ponovo videti Evropu i Karla, dok će Ginzberg ostati,
možda vekovima. I tako smo se uvaljivali. Noći su bile dobre, Karl je bio pripovedač kamenog lica,
dobro je pričao i odavno se nismo tako smejali. Ali došao je dan za povratak pa su se Karl i Valtro i
Miki i Linda Li i Bukovski i prtljag strpali u Karlova kola i krenuli ka Frankfurtu.
Bila je to duga vožnja, ali smo na kraju stigli i izašli su svim prtljagom, foto-aparatom, i
aerodrom je bio veliki, VELIKI, ostavili smo Valtro i Mikija s prtljagom i počeli da hodamo, tražeći
ER FRANS. Naravno, bio je na drugom kraju aerodroma i onda smo im dali naše karte. Dama je
počela da nabada po kompjuteru, zatim je stala. Otišla je u kancelariju iza svojih leđa i razgovarala s
drugom damom.
"E jebi ga", rekoh, "nešto ne valja."
"Putnička agencija je rekla kako je sve u redu", reče Linda.
'Verovatno su pronašli da vam duguju neke pare", reče Karl.
Osetio sam nešto loše u stomaku. Otišao sam i uzeo šolju crne kafe. Okrenuvši se, video sam 3
mladića kako mi se keze. 'Vi ste Čarls Bukovski", reče jedan. Klimnuo sam. Stajali su kezeći se.
"Čekajte", reče jedan. Prišao je s 3 parčeta papira. Video sam da rade na aerodromu, nosili su kao
neke uniforme. "Molim vas potpišite ovo..."
Jedva sam pisao svoje ime. Poslednja noć pijančenja bila je od boljih. Znojio sam se i vrtelo mi se
u glavu. Potpisao sam sva 3 papira i našarao male crteže. Iskezili su mi se. "Hvala, mnogo vam
hvala!" rekoše. "Nema na čemu", rekoh.
Kad sam se vratio Karl mi reče: "Kažu da karta nije dobra. Važi samo od Pariza do Los Anđelesa."
"Isuse Hriste", rekoh, "hoćeš da kažeš kako ovde stoje toliki avioni a oni neće da nas puste u
njih?"
"Devojka u putničkoj agenciji nije znala šta radi", reče Linda.
"Doplatićemo", rekoh, "samo da uđemo u avion."
"Ona kaže kako su to karte s popustom i da mogu biti upotrebljene samo na relaciji Pariz - Los
Anđeles", reče Karl
Svi smo se vratili kod devojke. Govorili smo na francuskom, engleskom i nemačkom, bar smo se
trudili. Devojka je rekla kako je jedini način da uđemo u avion kupovina dve karte u jednom pravcu
od Frankfurta do Los Anđelesa.
"U redu", rekoh, "koliko?"
Devojka je radila neko vreme olovkom i onda rekla kako bi svaka karta koštala po 845 dolara.

"Kaži joj da nisam Norman Majler", rekoh Karlu.
Došlo mi je da legnem nasred aerodroma i dignem ruke od svega. Znam toliko ljudi koji baš vole
da putuju. A neki ljudi šetaju mračnim sporednim ulicama jer ih uzbuđuje što mogu biti ubijeni.
"Moraćemo vozom do Pariza, to je sve", rekoh.
"Ajmo da jedemo", reče Linda.
Odgurali smo naša kolica s prtljagom u restoran i našli sto. Dok smo sedeli prošao je kelner,
okliznuo se na nešto; pao je, i njegov veliki poslužavnik je pao; razbili su se tanjiri, hrana se rasula
po podu, šireći smrad. Bilo je mnogo toga i za dlaku me promašilo. Zavladao je opšti muk a kelner
se digao i počeo da skuplja otpatke i lom dok su svi blenuli u njega. Dobro, mogao je bar da ode kući
i izdrka, onda pročita oglase za posao. Neko je došao i pomogao mu. Pokupili su veći deo toga a
onda su čistač i perač sudova došli s portvišem i prešli njime preko patosa; jednom ili dvaput osetio
sam štrokave rese portviša kako me šibaju po gležnjevima. Istina je daje život nepodnošljiv, samo što
je većina ljudi naučena da se pretvara kako nije takav. S vremena na vreme neko se ubije ili ga
odvedu u ludnicu, ali najveći deo masa tera dalje i dalje pretvarajući se kako je sve normalno i
prijatno.
Posle nekog vremena smo poručili. Drugom kelneru. Onog što se okliznuo nigde više nije bilo.
Verovatno je drkao u toaletu ili telefonirao majci. Počeo sam da shvatam anarhiju: naručio sam dva
piva. Ostali su uzeli različita jela i čajeve, limunade, prelivene sladolede i pitu od višanja.
"Smučiće ti se od tog piva", reče Linda Li.
Karl je sedeo i gledao kroz svoja santimetar debela stakla u Mikija koji je počeo da pali papirne
salvete.
"Lepo", reče Karl, "kome se JEBE!"
Ubrzo je hrana stigla i bila je kao na svakom aerodromu - niko nije mogao da jede. Miki se
pošteno trudio oko prženih krompirića, onda je na trećini puta odustao i pokušao da ih zapali; nije
mu uspelo: već su bili izgoreni.
I tako smo obavili aerodrom i vratili se u kola sa svim prtljagom i foto-aparatom i ukrcali sve to i
sebe unutra i krenuli ka železničkoj stanici. Karl nas je vozio, imao nas i dalje na grbači, Valtro je
saosećala a Miki čekao svoj red da testira svemir. Imati takve prijatelje znači zauvek biti iščupan iz
ralja ajkula i čini sitne i tihe ljudske stvari daleko volšebnijim od mrtvih katedrala.
Eto, ispred voza smo imali marke, franke i dolare, čekah smo i Karl reče: “Telefoniraću Barbou
kad stižete u Pariz. Ako ga ne nađem, pokušaću Rodana ih Žardana."
"Hvala, Karl..."
Zezah smo se malo s foto-aparatom dok smo čekah i onda razmenili pozdrave i ušli u voz, plus
mahanje za zbogom kroz prozor vagona kada je voz krenuo. Ako ti je stalo, to je jedan od najtužnijih
događaja u životu, i najbolji je trik praviti se kako ti je dosadno, inače može da postane nezgodno, a
voz neće da stane niti pođe unazad, i sve to liči na lagano umiranje, nije dobro, najbolje je da sedneš
u kupe i tražiš mape i cigarete, nameštaš prtljag da ti ne padne na glavu, gledaš da li se nasloni za
ruke obaraju i dižu tako da možeš da se opružiš, proveravaš gde je pasoš i da li ti se kenja, zatim
razmatraš kako ćeš i kada uzeti svoje prvo piće.

23
Linda Li me obavestila kako ne postoje kola za ručavanje niti vagon sa šankom, ali da će čovek sa
kolicima ubrzo da prođe.
"Ma to kažu samo da ne bismo jurcali gore-dole po hodnicima."
"Ne, piše na ovoj karti."
"U redu", rekoh.
"Šta ako Barbo ne dođe na stanicu u Parizu?"
"Ništa, uzećemo negde hotel i rešiti šta ćemo dalje."
"Možda dođe Rodan."
"Ili Žardan."
"Bolje Barbo."
"Naravno, pakleno smo se trudih da smislimo kako da uđemo u avion za Los Anđeles. Isuse,
voleo bih da se vratim. Ova Evropa je postala jebeni košmar."
"Oh, meni je bilo divno. Zar ne možemo da ostanemo još? Ostanimo dve nedelje u Parizu. Pustiću
te čak kod neke od onih kurvi."
"Ne, hoću da se vratim u Holivud, da odem na hipodrom s tablom. Hoću da čujem kako mi pisaća
mašina trese zidove. Hoću da odem u lokal i naručim jelo bez mog malog turističkog vodiča. Hoću
da vidim izdrkanu mačku!"
"Treba ti piće."
"Treba mi piće i geografska promena."
"Sedi i čekaj na čoveka s kolicima. Opusti se."
"U redu."
"Izuj cipele."
"U redu."
Sedeli smo i gledali pejzaž kako promiče. Svi ti ljudi u svojim kućama, sede u foteljama, uvaljeni
i zdravi, odmaraju se, čekaju na smrt.
"Henk..."
"Šta?"
"Mislim da sam izgubila torbicu. Naši su pasoši u njoj, sav naš novac, naše avionske karte..."
"Sediš na njoj."
"A..."
Linda uze torbicu i otvori je. "Oba pasoša su tu'." Gledala je dalje. "Henk..."
"Šta?
"Našla sam samo moju avionsku kartu...tvoje nema..."
"E jebi ga..."
"Moraćeš da ostaneš. Hoćeš li da me ispratiš na avion?"
"Traži dalje!"
"Ne, zar se ne sećaš? Na aerodromu u Frankfurtu devojka je ponela obe naše karte u kancelariju
da razgovara sa šeficom i sećam se da je imala samo jednu kartu kad je izašla."
"Zašto onda nisi..."
"Čekaj, šta je ovo? Oh, evo je..."
Smejala se. "Prešla sam te, a?"

"Da jesi..."
Tada se već i čovek s kolicima pojavio. Pregledao sam kolica. "Šta, zar imate samo četiri flaše
crnog vina na kolicima?" Bile su to male flaše, za dve čaše vina. To je sve što je imao, te četiri. Ništa
drugo osim bezalkoholnih pića, sendviča sa sirom i šunkom, kesica kikirikija, krpenog cveća,
razglednica, prezervativa, igračaka, balona, lažnih pozorišnih dvogleda i kineskih slagalica.
"Pretpostavljam da su kupili sve vino dok si stigao dovde?"
"Ne, prodao sam samo dve boce. Želite li još?"
Bio je mlad čovek i savršeno je govorio engleski, bez trunke akcenta. Zaista zapanjujuće.
"Da, voleo bih još."
"Koliko još?"
"Sve što imate na lageru."
"Molim vas pričuvajte mi kolica, gospodine. Odmah se vraćam."
Otvorili smo prve dve flašice vina.
"Baš dobar dečko", reče Linda, "i tako prirodno govori engleski."
"Verovatno je neki američki klošar koji ne može da provali kako da se vrati. Izgubio se ovde
zauvek."
"Ima i gorih stvari", reče Linda.
"Ima: paraliza ili rak u metastazi."
"Znaš", reče Linda, "mislim da ovaj voz ide natrag istim putem koji smo prošli. Čini mi se da se
sećam svih ovih stanica, mislim da smo ih već prošli."
"Slušaj, Karl nas je stavio na voz. Rekao je da ovaj voz ide u Pariz."
"Znam da imaš visoko mišljenje o Karlu. Istina, on je veliki prevodilac i prijatelj i divno ljudsko
biće, ali ima stvari u kojima se baš ne snalazi, a stvari kao aerodromi ili vozni redovi železnice, eto,
on to jednostavno ne zna, gubi se."
"Svi ti gradovi izgledaju isto. Popij vino."
"Nije samo to. Radi se o imenima stanica, sećam ih se."
Linda je ustala i otišla do kraja vagona. Onda se vratila.
"Na znaku tamo piše Hajdelberg. Vraćamo se u Hajdelberg, putujemo u pogrešnom pravcu!"
Digao sam se i pogledao znak - pisalo je "Hajdelberg".
"O Isuse", rekoh, "jadni će Barbo da nas čeka na stanici u Parizu a mi nećemo doći!"
Sedeli smo pijući vino.
Onda se vratio čovek od kolica. Nosio je još 8 boca vina.
'Veoma ljubazno od vas", rekoh.
"Ma ništa", reče on, "i drugi put."
Platio sam mu vino i dao mu bakšiš. Odgurao je kolica.
"Zrno dobrog u svemu lošem", rekoh.
"Lepo", reče Linda, "možda i nije tako loše ponovo videti Hajdelberg, dopao mi se. Volela bih da
ponovo vidim zamak."
"Linda, ja hoću samo da se vratim u Holivud. Hoću da se nacrtam uz neki kiosk i gledam ulicu."
Sedeli smo pijući i posmatrajući šta prolazi kroz noć.
"Čudim se", rekoh, "zašto nismo pitali tog čoveka s kolicima kuda ide ovaj voz? Čovek perfektno
govori engleski. Biće da sam bio suviše uzbuđen oko nabavke vina."
"Možemo da pitamo konduktera."
"Aha."
Ustao sam i čekao konduktera. Obično dolaze pravo u tvoj kupe. Ugledao sam jednog kako
prolazi. "Ej!" viknuo sam. "Ej!" Samo je projurio.
Video sam čoveka ležernog izgleda kako stoji u hodniku i gleda kroz prozor. Prišao sam mu i

stao pored njega. Pravio se da me ne primećuje. Rekao sam, na engleskom: "Oprostite, gospodine,
ide li ovaj voz u Pariz?"
Pokazao je na svoj ručni sat.
"Znam koliko je sati", rekoh, "ono što ne znam je ide li ovaj voz u Pariz ili ne. Ide li ovaj voz u
Pariz?"
Pogledao je u sat. "Sedam i petnaest", reče.
Vino me bilo dobro uhvatilo. Primakao sam mu se sasvim blizu. "Neću ponovo da vas pitam. Ako
mi ne kažete, ubeđen sam da će vam se nešto užasno desiti. Zato vas poslednji put pitam: "IDE LI
OVAJ VOZ U PARIZ?"
"Da, ide", reče on.
"Hvala vam", rekoh.
Vratio sam se u kupe i seo. "Idemo u Pariz", rekoh Lindi Li.
"Otkud znaš?"
"Jedan džentlmen mi rekao."
Vino je bilo bolje nego ikad i kada su, nedugo posle toga, ušli francuski carinici, znali smo da
idemo u dobrom pravcu. Sviđale su mi se njihove uniforme i efikasnost. Kad sam bio dečak imao
sam male vojnike: Francuze, Amerikance i Nemce. Pravio sam rovove na pokrivaču mog kreveta i
bilo je bitaka, mada bi na kraju Nemci uvek pobedili. Prošle su dve postave carinika; nisam baš
siguran, ali prvi su izgledali kao policijski službenici a druga postava kao da su bila vojna lica. Više
su mi se dopala vojna lica, nisu bili tako debeli i kao da su bili samosvesniji. Sve u svemu, Pariz se
koturao ka nama. Jači sam ja pisac bio, nisam čak ni zapisao imena gradova i mesta, vidika, godišnjih
doba i velikih osećanja. Sve je to uostalom smeće. Čak i moderni priznaju da Pariz nije više ono što
je bio. Ali meni je izgledao dobro mesto da poludiš u njemu, kao bilo koje drugo. Kako god okreneš,
svršeno je s vremenom američkih turista. Sada putuju samo biznismeni, gangsteri i oni koji su skoro
bogataši. Pravi bogataši ne mogu to sebi da dozvole, kidnapovali bi ih. Što je manje novca u opticaju
to su očajniji oni što ga nemaju, bar oni koji su sposobni da misle. Ostali trpe kao pravi pozitivci i
gledaju televiziju, ako mogu i to da priušte. Drugi, oni što su sposobni da misle, oni bez love, ne
možeš mnogo da ih kriviš što se ne osećaju najbolje, i kad njihovi metodi postanu okrutni kao i
metodi onih koji kontrolišu, ne možeš tek tako da se opredeliš i kažeš: ovo je ispravno a ovo nije i
možda to nije trebalo da čine. Ali lečenje je oduvek bilo problem i pacijent vekovima ne pokazuje
znake ozdravljenja. A on (ona, pardon devojke) i ne može da ozdravi. Većina ljudi traži samo tri
poštena obroka i malo seksa, a u najvećem delu sveta, čoveku za čovekom, ovo je uskraćeno, te
bazične želje. Došao sam iz niže klase, neobrazovan, i sedeo sam u vozu s divnom ženom i
približavao se Parizu, gotovo 60 godina star, izluđen, s vrtoglavicom, proklinjući svoju sudbinu.
Kakva sam žaba, kakva papiga postao... jebi ga, znate već, želeo sam jaje u svom pivu...
"Daj mi malo tvog vina, bejbi..."
"Henk, suviše si brzo pio. Biće ti muka..."
"Znam. Ali samo mali gutljaj, bejbi, za dušu... slab sam čovek. Samo da gucnem, mala moja..."
"U redu..."
"Hvala ti..."
"Polako, to je poslednja flaša..."

Voz se koturao dalje i napolju smo videli male varoši koje su, isto kao u Nemačkoj, izgledale
čudesno i čisto, kao nešto iz bajki, uske kaldrmisane ulice, visoki krovovi, ali i tu je bilo agonije,
razvrata, ubistva, ludila, neverstva, besmisla, straha, tuposti, lažnih bogova, silovanja, droge, psa,
mačaka, dece, televizije, novina, zapušenih klozeta, slepih kanarinaca, usamljenosti... Stvaranje deluje
kao neki izlaz, način da krikneš, ali toliko njih loše stvara, zagušuje klozete i guši kreaciju. Jednom u
sto godina pojavi se neko dobar kao Selin i možeš da ga čitaš i smeješ se jer je on znao kako nema
šanse i to je tako otvoreno govorio. Isuse Hriste, želeo sam samo da se izvučem iz Evrope i vratim se
onoj debeloj pisaćoj mašini; sedela je tamo čekajući me i prosto rigala sve moguće redove koje
nisam mogao da kontrolišem i bila je slobodna i nije bila sveta, ali je svakako bila sreća za mene.
"Nemoj toliko da brineš", reče Linda, "pokušaj da zaspiš."
I još sreće za mene: dobra žena. Trebalo je 56 godina da nađem Lindu i bilo je vredno čekanja.
Čovek mora da upozna mnogo žena kako bi našao pravu, i ako ima sreće on će da je nađe. Muškarac
koji se zadovolji prvom ili drugom ženom u svom životu neznalica je; on pojma nema šta je žena.
Čovek mora da prođe kroz tu školu, a to ne znači samo spavanje sa ženom, da ih jebeš jednom ili
dvaput; to znači življenje sa ženom, mesecima i godinama. Ne krivim ljude koji se boje da to učine -
jer to znači izložiti dušu na pijacu. Naravno, neki se ljudi jednostavno uvale s jednom ženom,
odustanu, kažu: to je to, to je najviše što mogu. Mnogo je takvih i, u suštini, većina se ljudi pomiri sa
sudbinom: uviđaju da ne ide kako valja, ali nije važno, pretvarajmo se, nema svrhe da se ponovo
prolazi kroz sve to, šta je na televiziji večeras? Ništa. Svejedno, gledajmo je. Jer, to je ipak bolje od
gledanja jedno u drugo, bolje od razmišljanja o tome. Televizija drži više loših parova zajedno nego
što to čine deca iii crkva.
Pomisli na sve te milione koji žive zajedno a ne vole to, i mrze svoj posao a plaše se da ga ne
izgube, nije čudo što im lica izgledaju tako kao što izgledaju. Gotovo je nemoguće pogledati u
prosečnu fizionomiju a da na kraju ne moraš da okreneš glavu i pogledaš u nešto drugo, bilo šta,
narandžu, kamen, flašu terpentina ili pseće dupe. Nema pristojnih lica čak ni u zatvorima i ludnicama,
a lekar koji se naginje nad tobom dok umireš ima masku idiota. Ne volim ni sopstveno lice, mrzim

ogledala; nekada davno skrenuli smo u pogrešnom pravcu i ne možemo da nađemo put natrag. Koje
sranje, a, brate, kada naše govno bolje izgleda od nas...
Nećete verovati, ali se Pariz konačno pojavio, dobro, bar železnička stanica grada Pariza.
Povukao sam ručku na vratima i stepenice se izvukoše pa sam istovario prtljag dole. Pomogao sam
Lindi da siđe.
Gledali smo oko sebe.
"O, Henk, nikoga nema! Šta ćemo sad?"
"Izaći ćemo odavde, uzećemo taksi do nekog hotela i odatle rešiti šta ćemo dalje."
"Trebaju nam kolica za sav ovaj prtljag.”
"Idem da nađem neka."
To je još jedna greška koju ljudi čine kad putuju - zlostavljaju i sakate sebe bespotrebnim
prtljagom i bespotrebnim foto-aparatima. Potrebna je samo portabl pisaća mašina i mala torba čarapa
i gaća, otvarač za flaše i perorez.
Video sam kolica za prtljag na drugom kraju perona i pošao da ih uzmem. Gotovo sam stigao do
njih kad začuh Lindin uzvik:
"BARBO!"
Dolazio je s drugog kraja gurajući kolica. Linda potrča ka njemu, skočila je, obujmila ga nogama
oko kukova i ljubila ga. Došlo mi je da i sam uradim isto, ali se čovek istrošenog dostojanstva i s
deset hiljada mamurluka iza sebe mnogo sporije kreće.
"Barbo, baš je dobro što te vidim, bog te, baš dobro..."
"Ohladio sam odlično belo vino, a čeka vas i riba, genijalna riba! Ona jede druge ribe i čaroban
je stvor, volim je! A u Americi, čak je i ne jedu, ovu genijalnu ribu, ne jedu je. Zove se štuka! Kakve
čeljusti! Kakva glava! Krvoločna je i dugačka i ukusna, lično je spremam, znam poseban način kako
se sprema, ima da se topi, i pićemo vino pre i uz nju i posle!"
Otišli smo niz peron i spakovali se u njegova kola, prtljag i mi, i vozio je kao da jaše na rodeu,
smejući se, za dlaku izbegavajući sudare s drugim vozilima, smejući se, voleo je da se igra sa smrću,
ne mislim da je to bilo samoubilački, tek da se nešto dešava. Linda je to volela a ja podnosio. Šta sad,
završio sam svoj treći roman, a 3 dobra romana su sve što čovek može da zahteva. Naravno, mislio
sam na četvrti, o svom detinjstvu, ali su romani o detinjstvu gotovo nemogući, suviše su promišljeni i
dosadni, nikad nisam čitao neki dobar. Nisu znali kako. I plašio sam ga se. Niko neće poverovati u
moje roditelje. Ubice, sadisti, pošteni građani... eto, jebi. ga, bili smo pred Barbovom zgradom,
majušnim liftom do vrha, prtljag i ljudi stisnuti u malom žičanom kavezu, popeli smo se...
Bul, njegova devojka, bila je tamo, kasnije sam otkrio da je igrala u filmovima - Barbo mi je
krišom dodao isečke iz novina: "Vrati mi ih i nikad nemoj da sazna da sam ti ih pokazao. Naljutiće
se." Bul je imala neku prefinjenost u držanju, ali nije bilo problema s njom. Talentovane ljude bije
glas da je teško komunicirati s njima u svakodnevnim situacijama - tako sam čitao i tako su mi
govorili i tako sam gledao na filmu. Ali otkrio sam da nije tako. Što su ljudi talentovaniji to je lakše s
njima; biće da čuvaju svoje loše trenutke za časove kad su sami.
Vino je stiglo i Barbo je odčepio bocu, napunio čaše pa smo ga probali - izvanredno. Vratio se u
kuhinju i izašao s ribom: "Gledajte je! Gledajte ove zube! Kakvo moćno stvorenje!"
Visila je u njegovim rukama, mrtva pre nas i pred nama, taj dugački vitki ubica, i čak je u smrti
izgledala divno, bez ijedne greške, bez viška sala, nikakve laži nije bilo u njoj, bila je savršena -
nasrtaj života koji je parao i kidao i gledao oko sebe i plivao, bez morala, bez biblije, bez prijatelja.
"Spremiću je sad”, reče Barbo.
Nestao je s ribom i ubrzo se vratio s automatskim loncem za kuvanje pirinča. Problem kod lonca
bio je što utikač nije pasovao u šteker u zidu i slušajte ovo - Barbo je improvizovao splet žica, spojio
ih dodirom, desila se mala eksplozija, nasmejao se (još jebene opasnosti, znate već), i pirinač je

Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio

Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio

Similar to Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio (14)

More from Broj Jedan

More from Broj Jedan (20)

Carls-Bukovski-Sekspir-nikada-ovo-nije-radio