деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski)

DECO
DARVIN NIJE
ZNAO ISTINU!
Harun Jahi
SADR@AJ
UVOD 4
KAKO JE NASTAO SVEMIR? 6
OVO JE NA[E TELO! 23
PREDIVNE OSOBINE STVOREWA KOJA SE
NALAZE OKO NAS 35
ZANIMQIVE @IVOTIWE 55
KAKO RAZNOBOJNE BIQKE MOGU DA
IZRASTU IZ ZEMQE? 74
DA RAZMISLIMO JO[ JEDNOM! 76
[TA JE U STVARI TEORIJA EVOLUCIJE? 79
KAKO SU PREMA EVOLUCIONISTI^KOJ
PRIÎ @IVA BI]A EVOLUIRALA? 84
FOSILI KOJE EVOLUCIONISTI NIKAKO
NE MOGU DA NAU 91
[TA SE DOGODILO TOKOM TAKOZVANOG
“KAMBRIJUMSKOG” PERIODA? 97
IZMI[QENA PRIÂ O TOME KAKO SU SE
RIBE PRETVORILE U @ABE 100
BESMISLENO! 104
DA LI OVAKO NE[TO MO@E DA SE DOGODI? 108
EVOLUCIONISTI^KA PRIÂ O QUDIMA 110
NEPRELAZNE PREPREKE ZA DARVINA
I EVOLUCIONISTE 122
DNK-SKLADI[TE PODATAKA O NA[EM TELU 126
BOG JE STVORITEQ SVEGA 130
ZAKQUÂK 132
UVOD
Deco!
Da li ste se ikad zapitali?
- Kako je nastao svemir?
- Kako su nastali Sunce i Mesec?
- Gde ste bili pre nego {to ste se rodili?
- Kako su nastala mora, drve}e i ìvotiwe?
- Kako je raznovrsno, privla~no i veoma ukusno vo}e: banane, tre{we, {qive, jagode, izraslo iz tamne
zemqe? Ko im je dao boju i ukus?
- Gde je mala p~ela nau~ila da pravi tako ukusan med? Kako ona pravi svoje sa}e u ko{nici sa tako
pravilnim stranicama?
- Ko je bio prvi ~ovek?
- Tvoja mama je rodila tebe. Me|utim, prvi ~ovek nije mogao da ima mamu i tatu. Kako se onda pojavio
prvi ~ovek?
Iz ove kwige mo}i }e{ da sazna{ najta~niji odgovor na sva ova pitawa.

Da li zna{ {ta je najta~niji odgovor? Najta~niji odgovor je sve ono {to ose}a{ i vidi{, ukqu~uju}i samog
sebe, svoje drugove, roditeqe, zemqu, Sunce, hranu koju voli{, banane, tre{we, jagode, raznobojne ruè,
qubi~ice, predivne mirise, qude, ma~ke, pse, mrave, p~ele, kowe, ptice, leptire, ukratko sve {to je Bog
stvorio.
Da te ne{to upitamo: “Da li si ikad razmi{qao o tome gde je mala p~ela nau~ila da pravi tako ukusan
med?” I na to pitawe moèmo odgovoriti - Bog je nau~io p~elu da pravi med.
Me|utim, postoje qudi koji pri~aju ne{to {to se ne moè verovati kada traìmo odgo-vore na ova pitawa.
Oni ne veruju da je Bog sve stvorio i govore neistine o tome. Ti qudi se zovu “evolucionisti”, a neistina
koju su izmislili zove se “evolucija”.
Dakle, veoma je va`no da nau~i{ {ta je istina i zato }emo ovu kwigu po~eti od onoga {to je istina. U
drugom delu ove kwige pokaza}emo ti kako oni koji veruju u evoluciju ne mogu da kaù istinu qudima.
Kada bude{ pro~itao ovu kwigu, pa se posle toga jednog dana sretne{ sa nekim koji }e te pozvati da
prihvati{ i veruje{ u teoriju evolucije, mo}i }e{ da mu kaè{ da teorija evolucije nije ta~na i da je Bog sve
stvorio.
KAKO JE NASTAO SVEMIR?
Da li zna{ {ta je svemir? To je beskrajni prostor u kome se nalaze Zemqa, Sunce, Mesec, planete i zvezde.
âk i kad bi oti{ao milione i milione kilometara daleko, ne bi mogao da do|e{ do kraja svemira. Razlog je u
~iwenici {to je taj prostor previ{e veliki i nije ga mogu}e obi}i.
Na{a planeta Zemqa kre}e se u tom neograni~enom prostoru. Kao i Zemqa, i Sunce, i Mesec, i milioni
zvezda kre}u se u tom prostoru.
Ali, kako je sve to nastalo? Na primer, kako je nastalo Sunce? Ili, kako se pojavila Zemqa?
Postoje dva odgovora na ovo pitawe. Jedan od tih odgovora je ta~an, a drugi je pogre{an. Oni koji
pogre{no odgovaraju na ovo pitawe tako|e su oni koji veruju u teoriju evolucije. Na slede}oj strani }emo ti
prvo pokazati pogre{an odgovor, a onda onaj pravi.
POGRE[AN ODGOVOR:
Oni koji pogre{no odgovaraju na pitawe “Kako je nastao svemir?”, kaù: Svemir je oduvek postojao i on je
nastao sam od sebe. To jest, mno{tvo materijala se ujedinilo i tako se formiralo Sunce, zvezde, Zemqa,
mora, drve}e, reke i planine; i to sve slu~ajno.
Zar ne misli{ da je jedno takvo razmi{qawe pogre{no? Ako bi ti tvoj drug rekao: “Stavio sam malo zemqe,
kamewa i vode u jednu veliku kutiju. Sa~eka}u nekoliko godina i od te kutije }e nastati kompjuter”, da li bi
mu verovao? Ti bi verovatno pomislio da se tvoj drug ili {ali ili govori neistinu.
Evolucionisti na isti na~in otvoreno iznose neistine. Kompjuter ne moè nastati sam od sebe kao rezultat
slu~ajnosti. Prvo neko mora da isplanira kako }e kompjuter izgledati i odlu~i koje }e komponente koristiti.
A onda, u velikim fabrikama, inèweri, tehni~ari i stotine radnika, prihvataju se zajedni~kog posla. Oni
koriste mnoge ma{ine da bi sastavili kompjuter. Drugim re~ima, kada vidi{ kompjuter ti zna{ da on nije
mogao da nastane sam od sebe. Zar nije o~igledno da qudi koji mnogo znaju prave kompjutere?
Sunce, Zemqa i druge planete mnogo su ve}i od kompjutera. Zato, ako je neko napravio kompjuter, mora
da postoji Neko ko je stvorio Sunce, Zemqu, Mesec i zvezde.
TAÂN ODGOVOR:
Da li zna{ {ta je ta~an odgovor? Ta~an odgovor je da je svemo}ni Bog stvorio Sunce, Zemqu, planete i
zvezde. Sve {to postoji u svemiru stvoreno je savr{eno i na pravilan na~in. To je zato {to je svamo}ni Bog
stvorio svemir i sve postavio na svoje mesto.
JO[ JEDAN POGRE[AN ODGOVOR:
Tokom proteklih godina evolucionisti su izjavili da su otkrili ne{to veoma va`no. To wihovo, navodno
va`no otkri}e glasi: Pre nego {to je svemir nastao, ni{ta nije postojalo. Nije bilo zemqe, ni vazduha, ni
vode, ni zvezda. Nije bilo ni svemira. Unutar tog ni{tavila postojala je samo jedna mala ta~ka. Ta ta~ka
bila je tako mala da je ~ak i obi~nom oku bilo te{ko da je vidi. Unutar te ta~ke bila je sabijena velika

koli~ina materije. A onda, u jednom trenutku, ova ta~ka je eksplodirala. Posle eksplozije, sva ova sabijena
energija se oslobodila i izletela. Zatim je po~ela da se skupqa i formira atome, a onda od tih atoma nastale
su zvezde, na{e Sunce, Zemqa i druge planete. Evolucionisti su nazvali ovu eksploziju “Veliki prasak”. Oni
kaù da je sve u svemiru nastalo kao rezultat Velikog praska.
Razmisli sada o ne~emu {to je veoma va`no. Zamisli da si deli}e slagalice nasu-mice sta-vio u jedan balon.
Posle toga si ga naduvao, a onda u~inio da on eksplodira. Drugim re~ima, balon je doìveo “veliki prasak”.
[ta se desilo sa deli}ima slagalice koje si stavio u balon? Mogu li ti deli}i formirati predivnu ku}u ili
aerodrom, ili ne{to {to te{ko moè{ i da zamisli{, i to usred tvoje sobe? Ili }e se ti deli}i razleteti po celoj
sobi? Naravno, oni }e se razleteti po celoj sobi. Za sastavqawe jedne slagalice potrebno je da ti sam sakupi{
sve wene deli}e i napravi{ aerodrom ili ku}u.
Isto tako, sve {to vidi{ u prirodi nije moglo da nastane kao rezultat eksplozije u svemiru, kako tvrde
evolucionisti. Bog je stvorio Zemqu, Sunce, planete i zvezde. Wegova snaga je dovoqno velika da sve to
u~ini. Kada poèli da ne{to u~ini, On to odmah i za kratko vreme u~ini.
Bog nam je poslao kwigu koja se zove “Biblija”. U woj moèmo prona}i odgovore na sva va`na pitawa. Na
primer, kada se zapitamo: “Kako je Bog sve stvorio?” dobijamo ovakav odgovor iz Biblije: “Re~ju Bo`jom
nebesa se stvori{e i duhom usta Wegovih sva vojska wihova. Jer On re~e i postade; On zapovedi i pokaza
se.” (Psalam 33,6.9) “Za {est dana stvori Bog nebo i zemqu, mora i sve {to je u wima.”
(2. Kwiga Mojsijeva 20,11)
Bog je Zemqu stvorio za nas
Kao {to vidi{, svemo}ni Bog je stvorio Zemqu, Sunce, zvezde i Mesec. Ali, kako su nastala sva bi}a na
Zemqi? Ako moè{, zamisli veliku planetu sa wenom povr{inom koja je potpuno prazna. Na woj nema
qudi, ni ìvotiwa, ni biqaka, ni insekata.
Na{a planeta Zemqa ure|ena je sa mnogo pojedinosti da bi bi}a mogla da ìve na woj. Bog je u~inio da na
na{oj Zemqi postoje sve te pojedinosti. Bez toga, niko od nas ne bi mogao da postoji, ni ti, ni tvoji roditeqi,
ni tvoji prijateqi.
Evo kako je Bog sve to lepo stvorio da bi bi}a mogla da preìve:
1. Pogledaj kako je svemir lepo ure|en. Suncu je odre|en pravi poloàj da bi moglo da nas greje i da nas u
isto vreme osvetqava. Ako ne bi bilo Sunca, ne bi nijedno bi}e postojalo na Zemqi. Ni ti, ni ja, ni bilo koja
ìvotiwa, niti bilo koje drugo bi}e ne bi moglo da opstane.
2. Svemo}ni Bog je, tako|e, postavio Sunce onoliko koliko treba da bude udaqeno od Zemqe. Kada bi
Zemqa bila samo malo bliè Suncu, ona bi se zapalila od toplote i mi ne bi mogli ìveti. Kada bi Zemqa bila
samo malo daqe od Sunca, onda bi sva bila prekrivena ledom i opet nijedno bi}e ne bi moglo da preìvi.
Zbog toga nema ìvota na drugim planetama, jer su one ili previ{e blizu ili previ{e udaqene od Sunca.
3. Kao {to zna{, bi}a moraju da di{u da bi preìvela. Nama je potreban kiseonik da bismo mogli da di{emo.
U vazduhu ima kiseonika upravo onoliko koliko je potrebno da bi qudi mogli da di{u. Kada bi ga bilo samo
malo mawe ili malo vi{e, niko od nas, niti bilo koja ìvotiwa ili biqka, niko ne bi mogao da preìvi. Dakle,
kao {to smo ve} rekli, nama je potrebno da di{emo da bismo preìveli. A za to nam je potreban kisonik.
4. Voda je jedan od najva`nijih ~inilaca koji nam omogu}ava da preìvimo. Nijedan organizam ne moè da
ìvi bez vode. Zbog toga je Bog jedan deo Zemqe prepustio vodi. Tri ~etvrtine Zemqine povr{ine
prekriveno je vodom. Me|utim, vode nema ni na jednoj drugoj planeti. Vode nema ni na Mesecu koji
vidi{ no}u. Sve ono {to je neophodno bi}ima postoji samo na Zemqi.
Na Zemqi postoje mnogi ~inioci koji nam omogu}avaju da ìvimo. Ako samo jednog od wih ne bi bilo,
nijedno bi}e ne bi opstalo na Zemqi. Da li je mogu}e da je hiqade takvih ìvotno va`nih pojedinosti
slu~ajno nastalo i formiralo jedno takvo mesto kao {to je Zemqa? Naravno da ne. âk nijedna od tih
pojedinosti ne moè slu~ajno da nastane. Svemo}ni Bog je stvorio Zemqu za qude. I zbog toga, Zemqa je
najpogodnije mesto za nas.
Moèmo navesti jo{ jedan primer za one koji tvrde da su Zemqa i ceo svemir slu~ajno nastali. Zamisli da se
{eta{ na plaì i vidi{ da ti se pribliàvaju veliki talasi; zbog toga odlu~uje{ da se vrati{ svojoj ku}i. Kada si
se posle nekoliko sati vratio na plaù, zapaà{ predivan prizor. Na plaì vidi{ divan grad napravqen od
peska. Tu su ku}e, {kole, bolnice, aerodrom, autobusi. Tu su ~ak i qudske figure. Zadivqen pita{ prijateqa
koji tu prolazi, da li mo`da zna kako su nastale sve ove stvari. [ta bi pomislio, ako bi ti on odgovorio:
“Mislim da su veliki talasi, koji si dospeli do plaè, napravili sve ovo”? Zar ne bi pomislio da je tvoj
prijateq sve to izmislio, ili zar se ne bi nasmejao, misle}i da se on si-gurno {ali?

Ti bi verovatno sve to prihvatio kao duhovitost, jer je nemogu}e da talasi slu~ajno naprave tako savr{en
grad od peska. O~igledno je da je neki stru~wak za izgradwu takvih gradova - do{ao, napravio i oti{ao.
Me|utim, pojedini qudi, iako imaju ugled profesora i nau~nika, prihvataju jednu takvu sme{nu ideju. Oni
ne}e re}i: “Talasi su napravili grad od peska”, ve} }e re}i: “Si}u{ni delovi materije, zvani atomi, slu~ajno
su se sakupili i sami od sebe formirali Sunce, zvezde i Zemqu.” Ovi qudi sve to ~ine zato {to ne èle da
priznaju da je svemo}ni Bog sve stvorio. Oni brane ono {to je pogre{no, da ne bi prihvatili ono {to je
ispravno. Na kraju ove kwige detaqnije }emo objasniti ko su ti qudi.
Spoqni za{titni omota~ Zemqe: Atmosfera
Da li zna{ da svakoga dana veliki broj meteora pada na Zemqu?
Prilikom pada na druge planete, meteori formiraju velike kratere. Ali, kad padnu na Zemqu, ne izazivaju
nikakva o{te}ewa.
Za{to meteori izazivaju velika o{te}ewa na povr{inama ostalih planeta, a povr{ina Zemqe ostaje
neo{te}ena?
Ova pojava je u skladu sa postojawem atmosferskog omota~a oko Zemqe. Atmosfera kao za{titni omota~
okruùje na{u planetu. Meteor koji u|e u Zemqinu atmosferu ubrzo se smawuje zato {to se u woj zapali.
Kada stigne blizu povr{ine Zemqe, meteor je postao veoma mali. Dakle, meteor }e ostati veoma mali ili }e
biti potpuno uni{ten, tako da ne}e mo}i da nas povredi.
Atmosfera ne samo da {titi od udara meteora, ve} upija i {tetne zrake koji poti~u od Sunca. Ako bi ti {tetni
zraci dospeli do Zemqine povr{ine, bi}a na woj ne bi mogla da preìve.
Spomenulismo samo dve osobine koje su vi{e nego do-voqne da nam pokaù da atmosfera nije nastala
slu~ajno. Svemo}ni Bog, koji ima neograni~eni uticaj na sva bi}a na Zemqi, stvorio je atmosferu. Uz
pomo} atmosfere, On nas {titi od spoqnih opasnosti.
Mogu li atomi da misle?
Bog je u po~etku stvarawa stvorio ATOME. Ali, da li zna{ {ta je atom?
Da ti najpre objasnimo na {ta li~i jedan atom. Atom moèmo uporediti sa klikerom. Me|utim, ovi klikeri su
toliko mali, da tako ne{to nikada ranije nisi video.
A sada, okreni se oko sebe! Sve {to vidi{ oko sebe napravqeno je od tih klikera koji se zovu atomi. Stolica
na kojoj sedi{, kwiga koju drì{ u ruci, tvoja mama, tvoja u~iteqica u {koli, televizor koji gleda{, jabuke,
banane, ~okolada, tvoj drug, voda, cve}e u ba{ti, tvoje igra~ke, ~ak i tvoje telo, sve je sa~iweno od tih
atoma. Zvezde i planete koje ~ine svemir, svet u kome ìvimo, tako|e su sastavqeni od istih atoma od kojih
si i ti sastavqen. Sva mesta na kojima si bio i sve {to vidi{ oko sebe, sastavqeno je od atoma.
Ali ti ne moè{ da vidi{ te male klikere koji se zovu atomi, jer su oni toliko si}u{ni da ne moè{ to ni da
zamisli{. Oni su toliko mali da ~ak ni uz pomo} najboqeg mikroskopa nije mogu}e videti nijednog od wih.
Da bi mogao da shvati{ koliko su atomi mali, pogledaj slede}i primer:
Zamisli da ima{ kqu~ u svojoj ruci. O~igledno je da nema{ nikakve mogu}nosti da vidi{ atome koji
sa~iwavaju taj kqu~. Ako kaè{: “Ja moram da vidim te atome”, onda mora{ da zamisli{ da je taj kqu~
veliki kao Zemqa. Ako bi mogao da zamisli{ da kqu~ bude veliki kao Zemqa, onda bi svaki atom u wemu
bio veliki kao jedna tre{wa, a to bi ti omogu}ilo da ga vidi{.
Kako su se svi ti atomi skupili nakon po~etnog stvarawa? Atomi nisu ìvi. Oni nemaju mozak, niti bilo
kakvu inteligenciju. Oni ne mogu da donose nikakve odluke. Na primer, oni ne mogu re}i: “Hajde da se
okupimo zajedno i napravimo zvezdu”, ili: “Hajde da budemo bliì jedni drugima i oblikujemo Zemqu.”
Moèmo, tako|e, razmotriti i slede}i primer: Ve} smo spomenuli slagalicu. Deli}i te slagalice nisu ìvi, i
ba{ kao i atomi, ni oni ne mogu da donose odluke. Ako bismo razbacali deli}e slagalice, oni nikada ne bi
mogli da pomisle: “Da se odmah sakupimo i ostanemo zajedno i da izgradimo ku}u ili oblikujemo
~oveka!”
Ponovo postavqamo pitawe: “Kako su nastale sve te zvezde, planete, qudi i ìvotiwe, koji se svi sastoje od
atoma? Ako atomi ne mogu da donose odluke, ko ih je sastavio zajedno?”
Naravno, ni{ta oko nas ne moè slu~ajno da nastane. Svemo}ni Bog je sakupio sve te atome i u~inio da
ostanu zajedno. On je od atoma stvorio ceo svemir, planete, zvezde, Zemqu, ìvotiwe i biqke.
Kako su qudi stvoreni od atoma?
Rekli smo da su se atomi okupili i oblikovali ~oveka. Naravno, mo`da se pita{ kako je to moglo da se
dogodi. Prvo, atomi su se sakupili i formirali ]ELIJE! Ponovo se susre}emo sa ne~im novim. [ta je to }
elija?

Tela svih bi}a sastavqena su od }elija. Iako }elije nisu tako male kao atomi, one su ipak toliko si}u{ne da
se ne mogu videti golim okom. Poku{a}emo da prikaèmo veli~inu }elija pomo}u slede}eg primera: Ako
bismo sakupili zajedno oko 10.000 }elija, mogli bismo da od wih napravimo samo glavu ~iode. Zato }elije
ne moèmo da vidimo golim okom. Me|utim, }elije su gradivni blokovi qudi, mrava, ma~aka, ruà, drve}a i
svih drugih bi}a koja postoje oko tebe. Na primer, ti si sastavqen od hiqadu milijardi }elija.
Ali, odakle je do{lo tih hiqadu milijardi }elija?
Pogledaj svog malog brata. On nije bio tu pre dve godine, a onda se iznenada pojavio i po~eo polagano da
raste. Tvoj brat je zapo~eo svoje postojawe kao jedna }elija u stomaku tvoje mame. Ali ta jedna }elija
sadràla je u sebi izuzetno veliki obim va`ne informacije. Potpuna informacija na osnovu koje je izgra|en
tvoj brat nalazila se u toj jednoj }eliji: boja wegovih o~iju, boja wegove kose, wegova visina i tako daqe.
Onda je ta }elija malo porasla i po~ela da se deli. Najpre se podelila na dva dela. Me|utim, ovde otkrivamo
ne{to vrlo zanimqivo, a to je ~iwenica da se informacija u }eliji nije podelila na dva dela. To zna~i da se
ista informacija iskopirala u dve }elije. Posle toga, }elije su nastavile da se dele i nastavio se isti proces
kopirawa informacije u svakoj od wih, {to je doprinelo stvarawu mnogo }elija sa istom informacijom.
Zatim su se ove }elije podelile u druge }elije, a one su se opet podelile u druge... Ta deoba je nastavqena, i
tako su se formirali milioni }elija.
Ove }elije, iako sadrè istu informaciju, po~ele su da izvr{avaju zadatke koji se razlikuju jedni od drugih.
Neke od wih pretvorile su se u }elije koè; druge u }elije mi{i}a, zatim ko{tane }elije, nervne }elije i tako
daqe. I po{to su }elije nastavile da se umnoàvaju, one su dobijale izgled lopte koja po~iwe da se {iri i
dobija svoj oblik. Kao {to moè{ videti na gorwim slikama, prvo je nastala glava tvog brata, a zatim
wegove male ruke i noge. ]elije su nastavile da rastu i da se dele, i posle devet meseci one su oblikovale
pravu bebu. Tada si mogao da se susretne{ sa wom.
Sigurno su te iznenadila sva ova saznawa sa kojima smo te upoznali. Verovatno se pita{ kako }elije
uspevaju da obavqaju tako razli~ite zadatke ili kako su bile u stawu da bebu tako lepo oblikuju. Svemo}ni
Bog je sve to u~inio. ]elije su male i nevidqive za golo oko. Kao i atomi, ni }elije ne mogu da donose
odluke ili da same od sebe stvore zajednicu i formiraju ~oveka. Besmisleno je ~ak i pomisliti da su tvoj
brat ili druga qudska bi}a nastala od }elija koje su se slu~ajno okupile na jednom mestu.
Svemo}ni Bog, Tvorac svega, savr{eno je stvorio qude i pozvao ih da razmi{qaju o tome.
I ti, kao i tvoj mali brat i svi drugi qudi, po~eo si da raste{ od jedne }elije, razvijao si se i postao veliki.
Sada moè{ da ìvi{ u ovom svetu. Za to moè{ da zahvali{ Bogu. On te mnogo voli i nudi ti mnogo lepih
stvari. Zato nikad nemoj da zaboravi{ da zahvali{ Bogu za sve to.
OVO JE NA[E TELO!
Na{e telo je savr{ena ma{ina koja nam omogu}ava da lepo ìvimo na Zemqi, da tr~imo i igramo se, da
~itamo i pi{emo, ukratko, omogu}ava nam da obavimo svaki posao. Ta ma{ina je tako savr{ena da ~ak ni
najnaprednija tehnologija nije u stawu da napravi ne{to sli~no.
Od kada zna{ da tvoje telo neprekidno radi i da popravqa samo sebe kada se dogodi neko o{te}ewe?
Na{i prozori u svet: Na{e o~i
Svaki organ, deo na{eg tela, veoma je vaàn za nas. Na{ ìvot bi se potpuno promenio ako bi nedostajao
samo jedan od wih. Na primer, na{e o~i... Da li si nekada razmi{qao o tome kakav bi nam ìvot bio kada ne
bismo imali o~i? Onda ne bismo mogli da znamo kako nam izgledaju roditeqi, bra}a, sestre i prijateqi. Ne
bismo mogli da vidimo sve lepe stvari koje postoje. Ne bismo mogli da se igramo sa ve}inom svojih
igra~aka. Ne bismo mogli da ~itamo ovu kwigu, niti da vidimo slike koje su u woj. Ne bismo mogli ni da
zamislimo kako izgleda zec ili pas, po{to ih nikada ne bismo videli. Ne bismo mogli da gledamo nijedan
crtani film na televi-ziji. Ne bismo mogli ni svoje poslove da obavqamo. Ne bismo mogli da na|emo put do
ku}e. Ne bismo mogli da vidimo nijednu boju ni oblik, ne bismo znali {ta je svetlost, niti bismo mogli da
prepoznamo bilo {ta od svega toga. Beskona~an je spisak onoga {to ne bismo mogli da vidimo.
Ali, Bog je stvorio sve qude sa o~ima koje mogu da vide. To je veoma va`na prednost koju je Bog dao
qudima.
Pogledajmo ukratko kako moèmo da vidimo:
Svaki objekat na svetu {aqe svetlost u svoju okolinu. Na primer, dok ~ita{ ovu kwigu, svetlost koja dolazi
od ove kwige prolazi kroz zenicu do zadweg dela tvog oka.

Po{to ova svetlost pro|e kroz seriju procesa u pozadini tvog oka, pretvara se u elektri~ni signal. Ovaj
elektri~ni signal odlazi do tvog mozga. U zadwem delu tvog mozga nalazi se centar za posmatrawe koji ti
omogu}ava da vidi{. Centar za posmatrawe je jedna mala ta~ka.To je malo mesto na kome elektri~ni
signali prave sliku kwige u trenutku u kome je posmatra{.
Zar to nije savr{en sistem? Ako se se}a{, ranije smo u ovoj kwizi spomenuli evolucioniste. Rekli smo da ti
qudi veruju da su Zemqa, svemir, zvezde i sva bi}a slu~ajno nastali. Oni kaù: O~i su nastale slu~ajno,
same od sebe. Da li je jedno takvo sloèno i predivno ustrojstvo moglo da nastane samo od sebe?
Nave{}emo jedan primer da bismo razjasnili koliko je ovo mi{qewe neozbiqno:
Inèweri su napravili fotoaparate i video-kamere kopiraju}i qudske o~i. Me|utim, nijedan od tih ure|aja ne
moè da nam da tako jasnu sliku kao na{e o~i. Podigni sada svoju glavu sa ove kwige i pogledaj oko sebe.
Zar nije jasno sve ono {to vidi{? U tvom pogledu nema zamagqenosti, sne`nih ta~kica ili linija koje
preska~u. A sada pogledaj svoj televizor. Na wegovoj slici ~esto moè{ da vidi{ sne`ne ta~kice ili linije
koje preska~u. âk i kada se to ne bi de{avalo, nova televizijska tehnologija jo{ uvek ne bi mogla da
proizvede tako dobru sliku kao {to to mogu tvoje o~i.
A sada, za trenutak razmisli. To zna~i da su tvoje o~i mnogo naprednije i boqeg kvaliteta nego bilo koja
video-kamera, fotoaparat ili televizor. [ta bi pomislio ako bi ti neko do{ao i rekao slede}e:
“Prohujala je velika oluja koja je po dvori{tu razbacala elektri~ne kablove, zavrtwe, ~eki}, odvija~, daske i
staklo. Onda je pala ki{a i udarali gromovi, i svi ti delovi pome{ali su se sa zemqom. Zatim je pro{lo odre|
eno vreme i pojavio se televizor. Ja sam ga uzeo i uneo u ku}u.”
Ti bi verovatno pomislio da je taj koji je to ispri~ao ili nerazuman ili neozbiqan, jer svi mi znamo da se
televizori prave u velikim fabrikama u kojima rade stotine inèwera, dizajnera i veoma obu~enih radnika.
Nemogu}e je da televizor nastane sam od sebe.
Da li je onda mogu}e da su na{e o~i, koje su mnogo sloènije i kvalitetnije od bilo kog telezivora, nastale
same od sebe? Naravno da ne! Ba{ kao {to televizor ne moè da nastane sam od sebe, ve} ga je neko
napravio, isto tako ni na{e o~i nisu rezultat slu~ajnosti. Svemogu}i Bog je Onaj koji je stvorio na{e o~i da
sve moèmo jasno da vidimo, u tri dimenzije i u boji. Zato smo zahvalni Bogu za sve lepo {to moèmo da
vidimo.
Na{e u{i ~uju bez ikakvih smetwi
Bog je stvorio na{e u{i savr{eno, kao {to je savr{eno stvorio i na{e o~i. Zamisli za trenutak jedan muzi~ki
ure|aj. âk i ako bi ukqu~io najboqi muzi~ki ure|aj, ~uo bi neka pucketawa i {umove. Kanali na radiju
~esto se me{aju. A sada, zastani, nemoj ni{ta da pri~a{, ve} samo slu{aj. Da li ~uje{ bilo kakav {um?
Tvoje u{i nikada ne stvaraju {umove. Ti savr{eno i jasno ~uje{ zvuke. Zar ne o~ekuje{ da i na{e u{i mogu
da stvaraju {umove kao {to to ~ini muzi~ki ure|aj? I ovde moèmo re}i da je Bog savr{eno stvorio na{e u{i
i mi, bez ikakvih {umova, moèmo jasno da ~ujemo ~iste zvuke koji nastaju oko nas.
Bog je stvorio na{e u{i tako da mi ne moèmo ~uti odre|ene zvuke. Na primer, krv u na{em telu te~e
veoma brzo i stvara mno{tvo zvukova tokom svoje cirkulacije. Me|utim, na{e u~i ne ~uju zvuke koje krv
stvara. Na{a planeta svojim kretawem, tako|e, stvara veoma sna`ne zvuke. Ali, Bog je stvorio na{e u{i tako
savr{eno da mi ne moèmo ~uti te zvuke. Bog je tako pokazao da se On veoma brine o nama. On zato nije
dopustio da tokom svog ìvota ~ujemo odre|ene, neprijatne zvuke. Zbog toga treba da budemo zahvalni
Bogu {to neprekidno brine o nama.
Na{e srce nikad se ne umara
Na{e srce je veoma zanimqiv organ. Ono pumpa krv 72 puta u minuti i oko 40 miliona puta u godini. Da bi
shvatio koliko je to naporan posao, poku{aj da stegne{ svoju {aku u oblik pesnice, a onda otvori {aku, i
nastavi da to ~ini{ vi{e puta. Koliko minuta bi mogao to da radi{? Tvoje srce, koje je otprilike veli~ine
tvoje pesnice, nastavqa tako da radi tokom celog tvog ìvota bez umarawa i bez zastajawa. Srce ne prestaje
da radi ~ak ni kad spavamo. Ako se uzbudimo - srce }e raditi brè, a ako se odmaramo - radi}e sporije.
Na{e srce samo vr{i sva ta pode{avawa, a da mi toga nismo ni svesni. Prilikom svakog otkucaja srce
pumpa krv u na{e telo. A ono {to nam je potrebno da bismo preìveli nalazi se u krvi. Zahvaquju}i tome,
svaka od na{ih }elija dobija kiseonik i hranu koji su joj potrebni. Na{e srce pumpa oko 43 hiqade litara

krvi svakoga dana. Da li zna{ koliko je to? To je oko 150 kada za kupawe ispuwenih do vrha. Zar se ne bi
umorio kada bi, samo pomo}u jedne {oqice, poku-{ao da isprazni{ jednu kadu za kupawe punu vode? A
sada zamisli da treba da isprazni{ 150 kada za kupawe, napuwenih vodom, pomo}u samo jedne {oqice?
Sigurno da ne bi mogao da izvr{i{ tako teàk zadatak. Me|utim, na{e srce izvr{ava takav zadatak od dana
kada smo se rodili i nastavi}e tako da radi sve dok ne umremo. Na primer, ti }e{ zastati u jednom trenutku,
ako radi{ naporan posao. Verovatno }e{ imati potrebu da legne{ ili predahne{. Ali, na{e srce se ne umara,
zato {to je ono izuzetno vaàn ~inilac u odràwu na{eg ìvota. Srce je malo po veli~ini, ali posao koji
obavqa je veliki. Bog je, dakle, stvorio takvo srce, i na takav na~in, da se nikad ne umara.
Da li zna{ da u na{em telu postoji vojska koja nas {titi
od bakterija i virusa
Mesta na kojima sedimo, vazduh koji udi{emo, stvari koje uzimamo, prepuni su bakterija i virusa, ali ih mi
ne moèmo videti. Bakterije i virusi su mali organizmi koji izazivaju bolesti u qudskom organizmu. Mi ih
ne moèmo videti, ali oni mogu da u~ine da budemo bolesni i slabi. Postoje, tako|e, i druge korisne ~estice
koje mi ne moèmo videti. One sa~iwavaju vojsku koja ìvi u nama i {titi nas od bakterija i virusa. Ova
vojska zove se “odbrambeni sistem” (ili imunolo{ki sistem). Na{ odbrambeni sistem nalazi se u na{oj krvi.
]elije koje sa~iwavaju na{ odbrambeni sistem zovu se krvne }elije. Kada neprijateq u|e u na{e telo, na{a
krv po~iwe da deluje kao laboratorija. Ona odmah po~ne da proizvodi specijalne materije koje se bore
protiv neprijateqa i umnoàva ih u zavisnosti od snage neprijateqa. I velika bitka po~iwe. Vojska u na{em
telu ~esto pobe|uje u borbi, u kojoj bakterije i virusi umiru, a da mi to i ne osetimo.
Nekada osetimo tu borbu. Mo`da }e{ se zapitati: Kako? Tako {to osetimo da smo bolesni! Verovatno si do
sada nekada bio bolestan. To se de{avalo kada se neprijateq borio protiv vojske u tvom telu. Tokom te
borbe, tvoje telo je iskoristilo svu energiju i bilo mu je potrebno jo{ energije. Ako bi ti iza{ao da tr~i{, dok
se tvoje telo bori protiv neprijateqa, onda bi potro{io energiju koja je tvom telu potrebna za borbu. U tom
slu~aju, tvoja vojska bi izgubila bitku i ti bi te{ko oboleo. Zato kad oseti{ da si bolestan, legni da se
odmori{, a tvoja vojska korisno }e upotrebiti svu tvoju energiju. Tvoja vojska }e na taj na~in pobediti.
Kada se temperatura na{eg tela povisi, telo nam {aqe poruku “Odmori se!”.
Da li zna{ {ta bi se desilo kada ne bismo imali odbrambeni sistem? Ubrzo posle na{eg ro|ewa, prva
bakterija koja bi dospela u na{e telo mogla bi da nas ubije. Ali milostivi Bog brine se o svim qudima, On je
stvorio svakog ~oveka sa odbrambenim sistemom. Kao {to smo od po~etka ove kwige videli, od Boga
zavisi svaki minut na{ega ìvota, ~ak i to {to moèmo da gledamo predivne stvari i jedemo ukusnu hranu.
Zato treba da budemo zahvalni na{em Bogu za sve lepo {to nam je dao i da Mu kaèmo: “Dragi Boè,
hvala Ti na svemu lepom {to si mi dao.”
PREDIVNE OSOBINE STVOREWA KOJA SE NALAZE OKO NAS
Da li zna{ da bi}a koja svakoga dana vidi{ imaju veoma zanimqive osobine?
Kada je stvorio Zemqu, Bog je na woj stvorio mno{tvo bi}a. ôvek je jedno od tih bi}a. Rekli smo ranije
kako je ~ovek stvoren. Ali, osim ~oveka postoje i druga bi}a na ovoj planeti.
Postoje i biqke i ìvotiwe. U ovom delu objasni}emo i prikaza}emo zanimqive osobine nekih ìvotiwa i
biqaka. Neki od wih su ìvotiwe koje mo`da vi|a{ svakoga dana dok {eta{, dok se igra{ u dvori{tu ili
sedi{ na terasi. Verovatno nisi mnogo razmi{qao o wihovim izuzetnim osobinama. Kada je stvorio qude,
Bog im je dao neke osobine koje }e ih stalno podse}ati na Wega kao Tvorca. Na pri-mer, na prethodnoj
strani moè{ videti slike deteta i ko-marca. Ko-marac je vi{e hiqada puta mawi od deteta. Ali, bez obzira na
to, dete koje spava u svom krevetu potpuno je bespomo}no u odnosu na komarca. Bez obzira na to {ta sve
dete moè da uradi, ono ne}e mo}i da se za{titi od uboda komarca. To je zato {to komarac ima mnoge i
posebne osobine, i zato je tako nasrtqiv i opasan, iako je mnogo puta mawi od ~oveka. Bog èli da qudi
razmi{qaju. Bog èli da qudi shvate da sami, bez Wegove pomo}i, ne mogu ni{ta da u~ine, ~ak ni protiv
komarca. Na taj na~in qudi mogu da shvate da su sami i bez Boga potpuno bespomo}ni.
A sada, razmisli o sebi. Odlazi{ u krevet i stalno ~uje{ zujawe. To je zujawe komarca. Kao {to moè{ da
vidi{ na slici, komarac je veoma mali, ali wegovo zujawe je dosta jako. On to uspeva zahvaquju}i
specifi~noj sposobnosti koju mu je Bog dao. Me|utim, da li zna{ za{to komarac stalno poku{ava da te
ubode? Nastavi da ~ita{ i dobi}e{ odgovore na mnoga zaminqiva pitawa koja se odnose na komarca.
NEVEROVATNA OTKRI]A O KOMARCU

Komarac je insekt koji je ve}ini qudi poznat, jer kao nezvani gost pose}uje tokom leta wihove ku}e. Da li
si nekada izbliza posmatrao komarca? Ako nisi, pogledaj sliku na prethodnoj strani i da poku{amo da je
zajedno prou~imo. Da li zna{ za{to je stomak ovog komarca crven? Wegov stomak je crven zato {to je
ispuwen krvqu osobe na koju je sleteo. Za{to komarci sisaju krv? Mnogi qudi veruju da se komarci hrane
krvqu. Ali, u stvarni, komarci se hrane proizvodima sa cve}a. Jedino ènka komarca sisa krv jer joj je
potrebna za jaja koja nosi. Sada kada ovo zna{, sigurno }e{ na komarce druga~ije gledati. Me|utim, postoje
i druge osobine komaraca koje }e te jo{ vi{e iznenaditi. Kao {to zna{, komarci su insekti koji lete i ìve na
kopnu. Ali, oni se razvijaju u vodi i kada odrastu izlaze iz vode, ali uop{te se ne pokvase. Da li si ikada ~uo
ne{to tako neverovatno? Ako nisi, nastavi da ~ita{ i zaista }e{ se iznenaditi.
Avantura po~iwe...
Avantura malog komarca po~iwe kada ènka komarca svoja jaja ostavi na povr{ini vode ili na vla`nom
li{}u. Treba da zna{ da ona svoja jaja ne ostavqa nasumi~no. Ona ih uredno slaè jedno pored drugog.
Ovako sloèna jaja li~e na splav. Da li zna{ za{to ènka komarca svojim jajima daje ovakav oblik?
Ona svojim jajima daje takav oblik, jer dok leè na vodi ona lako mogu da potonu. Ali ako su spojena na
ovakav na~in, nema bojazni da }e potonuti. Bela jaja koja ènka pa`qivo re|a, odmah postaju tamna. Drugi
insekti i ptice ne prime}uju ova jaja jer je wihova boja tamna. Na taj na~in jaja bivaju sa~uvana od napada
drugih insekata i ptica. Gde je to malo jaje komarca nau~ilo da treba da mewa svoju boju? O~igledno da
malo jaje ne poseduje to znawe. @enka komarca koja je izlegla ova jaja tako|e ne zna da mewa boju svojih
jaja. Tvorac koji {titi sva bi}a za{titio je i wih.
Ali, sa~ekaj! Avantura komarca tek je po~ela. Mali komarci unutar jaja uskoro }e se pretvoriti u larve. A te
larve, kao {to moè{ videti na slede}oj strani, nalaze se u vodi glavom okrenutom nadole. [ta misli{, kako
ove larve di{u kada se wihove glave nalaze u vodi? Tvorac im je dao jedan organ koji im omogu}ava da
di{u. Da li zna{ na {ta li~i taj organ? On li~i na cev za disawe kod ronilaca, kao ona koju ima de~ak na
slede}oj strani. To je jedna cev ~iji se vrh nalazi iznad vode. Vazduh koji prolazi kroz tu cev omogu}ava
disawe malom komarcu koji se nalazi ispod vode.
Me|utim, ovde se pojavquje veliki problem. Ova cev nalazi se iznad vode, ali i najmawi talas mogao bi da
ubaci vodu u wu, i ta voda udavila bi malog komarca. Ali, to se ne de{ava. Na kraju ove cevi postoji
lepqiva materija koja spre~ava vodu da u|e u cev. [ta misli{, da li larva, kao {to je ova na slici, moè re}i:
“Hajde da stavim lepqivu supstancu na kraj moje cevi da voda ne bi ulazila unutra”? Da li mali komarci
imaju takvu sposobnost i inteligenciju? O~igledno je da mali komarci ne mogu da misle i ~ine takve
poduhvate. Tvorac je stvorio ovu cev tako da mali komarci mogu da di{u, i lepqivu supstancu na kraju cevi
koja spre~ava vodu da u|e unutra.
Kao {to moè{ videti, Bog nije samo tebe za{titio, On je za{titio sva bi}a.
Nemoj da misli{ da je tu kraj. Avantura jo{ traje.
U me|uvremenu, mali komarci nekoliko puta mewaju svoju koù. Na kraju, dobijaju oblik kao {to vidi{ na
dowoj slici. Ali, on jo{ uvek ne izgleda kao pravi komarac, zar ne? Ovo razdobqe u razvoju komarca zove
se lutka. Unutar qu{ture zvane lutka komarac potpuno odrasta i dobija pravi izgled komarca. On postaje
spreman da leti, zajedno sa svojim antenama, bodqom, nogama, kri-lima i o~ima koje ~ine veliki deo
wegove glave. Me|utim, on najpre mora da iza|e iz qu{ture u kojoj se nalazi.
Komarac se pojavio!
Qu{tura najpre puca u podru~ju glave. Komarac se suo~ava sa velikom opasno{}u pre nego {to se rodi.
[ta }e se desiti ako se qu{tura napuni vodom? U tom slu~aju, komarac }e potonuti. Me|utim, glaveni deo
qu{ture prekriven je posebno lepqivom materijom koja {titi komar~evu glavu od dodira sa vodom.
Ovaj trenutak je vrlo vaàn, jer komarac mora da stoji na vodi na vrhovima svojih stopala i ne sme da
navlaì svoja krila. âk i najslabiji vetar mogao bi da izazove pad komarca u vodu i time wegovu smrt. Ali,
komarac se veoma ve{to snalazi na vodi, jer potpuno koristi osobine koje mu je Tvorac dao.
Kako komarac moè da te vidi i ubode u mraku?
Da li si to pitawe nekad postavio? Pala je no}, mrak je, a ti leì{ u svom krevetu. Pokriven si svojim
pokriva~em. Samo mali deo tvoje ruke nalazi se izvan pokriva~a. Komarac dolazi usred mraka; on uo~ava
taj mali deo tvoje ruke i ubada je. Ako ti ni{ta ne moè{ da vidi{ u mraku, kako onda komarac moè da
vidi?
Komarci mogu da vide bi}a oko sebe u razli~itim bojama na osnovu toplote koju ta bi}a zra~e. Po{to taj
na~in vida ne zavisi od svetla, oni mogu, ~ak i u mraku, tokom no}i, da prona|u krvne sudove.

To je izuzetna sposobnost komarca. Na osnovu toga, nau~nici su konstruisali kameru koja snima na osnovu
toplote. âk i kada je mrak, ova kamera snima okolinu kao da je dan. Da li to moè{ da zamisli{? Qudi
imitiraju ono {to radi mali komarac! Da li je mogu}e da komarac zna vi{e od qudi, i to od nau~nika?
Naravno da ne! Ali Tvorac je dao komarcima izuzetne sposobnosti. Qudi su se odu{evili tim izuzetnim
sposobnostima i poku{avaju da ih imitiraju. Qudi su projektovali avion imitiraju}i ptice. Postoje i mnoge
druge pojave koje su qudi iskoristili po{to su otkrili u prirodi. Ali za sada, mi }emo nastaviti avanturu
prou~avawa komarca.
Komarac u akciji!
Tehnika koju komarac koristi prilikom sisawa krvi je toliko precizna da je zadivila qude.
Komarac najpre sle}e na svoju metu. Na primer, tvoju ruku... Zatim, pomo}u malih usana na svojoj surlici
on bira pogodno mesto za sebe.
Bodqa komarca li~i na {pric i za{ti}ena je pomo}u specijalnih korica. Tokom sisawa krvi igla se izvla~i iz
korica. Mnogi qudi misle da komarac probada koù, kada svoju bodqu uvla~i u wu, ali on koristi druga~iju
metodu za taj posao. On svoju dowu vilicu pomera napred i nazad, sli~no radu testere, i pomo}u svoje
dowe vilice zaseca koù. Zatim, kroz taj otvor uvla~i svoju bodqu i kada bodqa do|e do krvnog suda on
po~iwe da sisa krv.
Doktor komarac!
Mo`da }e{ se zapitati: “Mogu li komarci da postanu doktori?” Ali, kada pro~ita{ ovu stranu, re}i }e{: “Oni
su zaista doktori!”
Kada se pose~e{, tvoja krv sama prestaje da isti~e. To je zato {to krv ima sposobnost da se zgru{a i tako
prestane da isti~e. Bog je stvorio krv sa takvom jedinstvenom osobinom da bi za{titio qude. Kada se krv ne
bi sama zgru{ala, najmawa posekotina na na{em prstu ili povreda koju smo zadobili prilikom pada dok
smo tr~ali, mogla bi da prouzrokuje smrt, jer ne bismo mogli da zaustavimo krvarewe.
To za nas ima ìvotnu va`nost. Me|utim, komarci nisu previ{e sre}ni zbog toga. Za{to? Zato {to kada
komarac po~ne da sisa na{u krv, ona po~iwe da postaje ~vrsta i ne moè da se kre}e kroz wegovu bodqu.
Kada bi se to zaista desilo, komarci ne bi mogli da opstanu u ìvotu. Osim toga, u toj situaciji nijedan
komarac ne bi mogao da uzme proteine za svoja jaja. Ali, opet moèmo zakqu~iti - Tvorac je stvorio
komarce kao bi}a posebno pripremqena za taj proces. Kako? Pre nego {to komarac po~ne da sisa krv, on
izlu~uje naro~itu te~nost u krvni sud osobe na koju je sleteo. Na taj na~in, krv u tom podru~ju ne}e se
zgru{ati i komarac }e mo}i da je sisa.
Ova te~nost ima jo{ jednu posebnost. Dok komarac sve ovo radi, ti ni{ta ne}e{ osetiti, zato {to ova te~nost
~ini da utrne podru~je koè koje on ubada. Ova te~nost je kao anestezija koju koristi zubar ili hirurg.
Lekari koriste anesteziju da bi nam pomogli da se boqe ose}amo, da ne ose]amo bol, dok nas oni le~e. Kao
{to vidi{, komarac deluje kao doktor. On najpre u~ini da koà utrne, pa je onda probu{i i sisa.
Tek po{to te komarac ubode, oseti}e{ svrab i zapaziti otok. Ova te~nost koju je komarac izlu~io ~ini da te
koà svrbi i oti~e.
Mo`da misli{ da se sve ovo {to smo rekli de{ava tokom dugog vremenskog perioda. Ali u stvari, komarac
ve}i deo toga obavi za kratko vreme. Ti moè{ da oseti{ ubod komarca, tek kada je on zavr{io svoj posao i
spakovao svoju opremu.
A sada, da zajedno razmi{qamo. Komarac je veliki kao vrh olovke. Me|utim, posao koji obavqa veoma je
vaàn i sloèn. [ta misli{, da li komarac razmi{qa o svemu tome - o spre~avawu zgru{avawa qudske krvi, o
tome da utrne podru~je koje treba da zase~e tako da onemogu}i pojavu bola, da ima oko koje lako moè i
no}u da vidi, da pore|a svoja jaja u obliku splava da ona ne potonu... On nije mogao da izmisli sve to, zar
ne?
Bog je stvorio svako bi}e sa najpogodnijim osobinama, tako da ta bi}a mogu da se hrane, ~uvaju i preìve.
To samo pokazuje koliko je Bog milostiv, bri`qiv i odgovoran. Bog nigde nije napravio nijednu gre{ku i
On nikoga nije zaboravio. Zato i postoji sve ovo {to je potrebno, ~ak i u ìvotu si}u{nog komarca.
Muva je jedan od najboqih leta~a na Zemqi
Do sada smo spomenuli neke posebne osobine komarca. Me|utim, i sve muve koje vidimo oko sebe imaju
zani-mqive osobine. Od trenutka kada se izlegu, muve su u stawu da izvanredno lete. Moèmo slobodno
re}i da od trenutka kad po~nu da lete, muve su najtalentovaniji leta~i.
Muva moè da zamahne svojim krilima oko 500 do 1000 puta u sekundi. Zaustavimo se ovde i za trenutak
razmislimo. Vremenski okvir koji smo spomenuli nije ni jedan minut, ni jedan sat, ve} samo jedna sekunda.

To jest, to je otprilike isto vreme kao kad ti zatvori{ i otvori{ svoje o~i (trepne{). Kao {to vidi{, muva
svojim krilima zamahne makar 500 puta, dok ti jednom zatvori{ i otvori{ svoje o~i.
Sada razmisli o slede}em: [ta bi u~inio kada bi te neko zamolio da podigne{ i spusti{ svoje ruke samo 10
puta u jednoj sekundi, a ne 500 puta? Sigurno da bi ti bilo nemogu}e da to uradi{ 500 puta sluè}i se
mi{i}ima koje ima{. Ali muva, svojim izuzetnim mi{i}ima, obavqa taj zadatak koji ti, ili odrasli qudi, ne
moète da uradite. Pored toga, muve ne ose}aju nikakve pote{ko}e dok ma{u svojim krilima; wihovi
mi{i}i na krilima ne}e se istro{iti. To je zbog toga {to su one stvorene sa takvim jednim izuzetnim
sistemom.
Ako izbliza pogleda{ muvu, uveri}e{ se da ona nema nikavih pote{ko}a da poleti; mo`da te to ne}e
iznenaditi, jer si to mnogo puta gledao. Me|utim, to je veoma vaàn i teàk poduhvat.
Sigurno si nekad video avion ili helikopter. Da li zna{ od kad ih qudi koriste? Ma{ine koje danas mogu da
lete razvijene su tek u posledwih sto godina. To zna~i da pre sto godina nije bilo ni aviona, ni helikoptera
koje danas moè{ da vidi{. Inèweri i tehni~ari dugo vremena su istraìvali, mnogo godina radili i tek
odnedavno uspeli su da razviju takve letelice. Pogledaj ovo, vrlo je va`no: Danas nijedna ma{ina koja moè
da leti nema takvu sposobnost poletawa kao {to to ima muva. Ovu osobinu, do odre|ene mere, poseduju
neki helikopteri. Me|utim, ~ak i pored svih tih dugotrajnih napora i sna`nih motora koji su specijalno
razvijeni, ovi helikopteri jo{ uvek nemaju sposobnost da lete tako savr{eno kao {to mogu muve.
Sada dobro pogledaj prvu muvu koja pro|e pored tebe. Ono {to }e{ posebno zapaziti jeste da muva ne leti
po pravoj liniji. Muva moè da leti u bilo kom smeru, manevri{u}i u vazduhu. Na primer, ona moè da leti
cik-cak, a moè i naglo da skrene. Ona moè da sleti na bilo koju povr{inu, bez obzira koliko je ta povr{ina
nepogodna. Ona vrlo lako moè da sleti i na plafon i na vertikalne zidove.
Do danas nije napravqena lete}a ma{ina koja moè da izvr{i sve ove poduhvate. Poku{aj da
uporedi{ poletawe jednog aviona i jedne muve, i odlu~i ko je od wih uspe{niji u tome.
A sada, sli~no pitawe za tebe: Ko je nau~io muvu svim tim pokretima? Jo{ jednom moèmo da zakqu~imo
da ono {to ovde vidimo ukazuje na prisustvo svemo}nog Boga. On je taj koji je stvorio takve savr{ene
leta~ke sposobnosti.
MALI ÛDOTVORCI KOJI PRAVE MED
Da li zna{ ko pravi med koji ponekad dobije{ za doru~ak?
Verovatno }e{ odgovoriti: “Da, znam!” To je zato {to svi mi dobro znamo da p~ele prave med. Me|utim,
da li zna{ kako to da p~ele umeju da prave med od trenutka kad se izlegu pa sve do svog uginu}a, ili kako
su one tako okretne i inteligentne? Da prou~imo kako je Bog stvorio p~elu...
U p~eliwoj ko{nici postoji jedna kraqica, nekoliko stotina mu`jaka p~ela i radna snaga od nekoliko hiqada
radilica. (Ukupan broj p~ela u ko{nici moè dosti}i cifru od 80.000.) Jedna p~ela koja radi, obavqa sve
potrebne poslove u ko{nici. Neki od wenih zadataka jesu: Da izgradi sa}e u ko{nici, da je ~isti i ~uva, da
hrani kraqicu i mu`jake, da hrani i ~uva larve, da izgradi sobe za bebe u kojima }e one odrasti, da te sobe
~isti, da odràva toplotu i vlagu u ko{nici, da sakupqa nektar, polen, vodu i smolu...
Ranije smo govorili o ìvotu komarca. A sada pogledaj-mo kakvim ìvotom ìve p~ele radilice.
P~ela radilica ìvi izme|u 4 do 6 meseci, a 3 sedmice posle svog izlegawa ìvi u ko{nici. Wen prvi posao je
da brine o p~elama koje rastu. Ona hrani p~ele bebe medom i polenom koje uzima iz skladi{ta.
Kada p~ela ra-dilica ima 12 dana, u wenom telu iznenada po~iwe da se proizvodi p~eliwi vosak. Ovaj
vosak izuzetno je vaàn za p~ele, jer one prave svoje sa}e pomo}u ovog voska. Na 51. strani moè{ videti
sliku sa}a.
Zar nisu lepa? Da li bi bez lewira mogao da napravi{ tako lepe {estougao-nike i to jedne pored drugih?
Ne samo to, uzmi komad belog papira i po~ni da crta{ {estougaonike na jednom kraju papira, a tvoj drug
neka po~ne da crta {estougaonike sa drugog kraja tog istog papira. Da li }ete mo}i da se spojite u sredini
papira jednim lepim {estougaonikom, a da vam ne ostane ni malo praznog prostora? Ne}ete mo}i, zar ne?
To je ne{to {to ~ak ni odrasli qudi ne bi mogli da urade. Tvoji u~iteqi, roditeqi, ~ak ni tvoj deda i baka ne
bi mogli da urade tako ne{to; kao {to vidi{, da bi to mogao da uradi{ potrebni su ti neki instrumenti i vrlo
sloèni prora~uni. Me|utim, mala p~ela, koja je stara samo 12 dana, moè da napravi tako savr{eno sa}e.
[tavi{e, ona to moè da u~ini ne koriste}i bilo kakve instrumente.
Sve p~ele po~iwu da prave {estougaono sa}e iz jednog ugla u ko{nici i sastaju se u sredini. Moè{ zapaziti
da je svako sa}e iste visine. Kako p~ela moè da uradi tako ne{to, {to ~ak ni ~ovek ne bi mogao, i to uz

pomo} svoje velike inteligencije? Kao {to vidi{, Bog je omogu}io p~eli da ostvaruje takve poduhvate. Bog
je stvorio p~elu sa takvim sposobnostima.
Ovo nisu sve obaveze jedne p~ele radilice. Me|u wenim zadacima, sve dok ne postane stara 3 sedmice,
nalazi se i skladi{tewe nektara i polena u sa}u, odràvawe ko{nice ~istom, izbacivawe uginulih p~ela i
otpadaka iz ko{nice. Tokom kraja tre}e sedmice, ona obavqa svoj posledwi zadatak tako {to postaje straàr
koji {titi ko{nicu od neprijateqa. Kada pro|u 3 sedmice, ova p~ela postaje dovoqno ve{ta da sakupqa èle,
polen i vodu.
P~ela radilica ugine iscrpqena stalnim radom koji traje 2 do 3 sedmice.
Tokom svog kratkog ìvotnog veka, p~ele neprekidno rade. Niko ih nije u~io da obavqaju taj posao. Ali,
one po~iwu da rade odmah posle izlegawa. Poku{aj da zamisli{ jednu novoro|enu bebu kako ustaje iz
kreveta, i najpre name{ta svoj krevet, onda odlazi da se okupa, a zatim po~iwe da brine o ostalim bebama;
kupa ih, hrani, obla~i. To je nemogu}e, zar ne? Ipak, p~ele obavqaju ovaj nemogu} zadatak, jer ih je Bog
stvorio sa sposobnostima da to rade.
P~ele koje ple{u
Da li ti je iko nekad rekao da p~ele znaju da ple{u? Neke p~ele traè izvore hrane van ko{nice. Po{to su
letele skoro ceo dan, one pronalaze izvore hrane i uzimaju nektara koliko mogu, a zatim se vra}aju u svoju
ko{nicu. Na izvori{tu je ostalo jo{ mnogo hrane, ali ove p~ele ne mogu je prikupiti bez pomo}i ostalih
p~ela. P~ela izvi|a~ pamti lokaciju izvora hrane i brzo se vra}a u ko{nicu da obavesti druge. Onda iznad
ko{nice po~iwe da pravi pokrete u obliku broja 8. Pokreti koje ova p~ela pravi, tako {to trese svojih
stomakom, predstavqa signale koji ukazuju na rastojawe od izvora hrane do ko{nice. Wene drugarice na
kraju ovog plesa prepoznaju poruku o lokaciji izvora hrane i brzo kre}u prema cve}u koje predstavqa
wihov novi izvor hrane.
[ta misli{, gde su p~ele nau~ile da pokazuju smer izvora hrane pomo}u plesa? Naravno, Onaj koji im je
dao to znawe jeste wihov Stvoriteq i Za{titnik, svemo}ni Bog.
Da li zna{ da p~ele prave med i za nas?
P~ele mogu da proizvedu mnogo vi{e meda nego {to im je potrebno. Kao {to zna{, p~ela pravi med u
svom sto-maku. Wihova mala tela naprave dovoqno meda i za wih i za qude. Ali, za{to p~ele to rade?
Za{to p~ele ne prave med samo za sebe, ve} ga prave i za nas? Med je veoma dobra hrana za ~oveka. Bog
je zato stvorio p~ele sa sposobno{}u da prave med, i to u velikim koli~inama.
ZANIMQIVE
@IVOTIWE
Do sada smo pri~ali samo o ìvotiwama koje moè{ da vidi{ oko sebe. Me|utim, postoje ìvotiwe koje ne
moè{ ~esto da vidi{ oko sebe, ali ih ponekad vi|a{ u kwigama ili na televiziji. Te ìvotiwe, tako|e, imaju
naro~ite osobine. Mi }emo ovde spomenuti samo neke od wih. îtaj veoma pa`qivo, jer kad sve
bude{ pro~itao bi}e{ veoma iznena|en i u isto vreme }e{ re}i: “Kako ih je Bog pre-divno stvorio.”
KAKO PINGVINI MOGU DA @IVE U TAKO HLADNOM KRAJU?
Pingvini ìve u ju`nom polarnom regionu na{e pla-nete. To je najjuìniji delo na{e Zemqe, to jest, wen vrh.
Najzna~ajnija osobina polarnog regiona jeste velika hladno}a koja vlada u wemu; zatim on je uvek
prekriven snegom i ledom. Klima je tako hladna da se iznad mora stvaraju lednici. A sada se seti kako ti je
hladno kad zimi iza|e{ da se grudva{. Hladno ti je iako si obukao xemper, jaknu, kaput, stavio {al i
navukao rukavice. Ali, dok se grudva{, temperatura je verovatno samo 10 stepeni Celzijusovih ispod nule.
Me|utim, pingvini ìve u podru~ju u kome temperatura pada i do 40 stepeni ispod nule.
Pored toga, pingvini nemaju nikakve jakne, xempere ili rukavice... A pored toga, oni ìve tamo gde je
mnogo hladnije nego {to je kod nas. Oni bez ikakvih cipela hodaju po ledu, pa ~ak zbog toga nisu ni
bolesni. Oni nemaju ku}e. Oni spavaju na ledu. Ako bi ti leào na ledu samo nekoliko minuta, te{ko bi se
razboleo. Ali, pingvinima se zbog toga ni{ta ne de{ava. Za{to?
To je zato {to ih je Bog stvorio da mogu da ìve u takvim hladnim uslovima. Telo pingvina i wihove
osobine veoma se razlikuju od na{ih. Zahvaquju}i tome, oni bez ikakvih te{ko}a mogu da ìve u veoma
hladnim uslovima.
Bog je telo pingvina prekrio veoma debelim masnim slojem tako da oni ne ose}aju hladno}u. Ovaj sloj
masno}e {titi pingvine od hladno}e. Suprotno od toga, sloj masno}e koji okruùje na{e telo veoma je tanak
i to je razlog {to ~esto ose}amo hladno}u. Zbog toga obla~imo debelu ode}u kad do|e hladno vreme.
Pingvini pokazuju veliku brigu prema svojim jajima i mladuncima. Oni izleù svoje mladunce tokom
najhladnijeg vremena. I suprotno od drugih ìvotiwa, pingvin koji leì na jajetu nije ènka, ve} mu`jak.

@enka pingvina snese samo jedno jaje i ostavqa ga mu`jaku. Ona odlazi ~esto veoma daleko da prona|e
hranu za svog mu`jaka i bebu. Po{to su oko wih samo sneg i led, ona mora dugo da putuje da bi prona{la
hranu.
Mu`jak pingvina leì na jajetu ta~no ~etiri meseca. Ovaj pingvin ~uva svoje jaje izme|u svojih nogu i
tokom ta ~etiri meseca nikada ga ne spu{ta na zemqu. Ako bi to u~inio, jaje bi se smrzlo, a beba uginula za
samo nekoliko minuta.
Mu`jak pingvina je toliko pa`qiv da se tokom ~etiri meseca kre}e zajedno sa jajetom izme|u svojih nogu.
Zbog toga on ne moè da lovi i ostaje gladan. Klima je veoma hladna. Kada postane nepodno{qivo hladno,
svi mu`jaci se skupqaju zajedno, ~ak i ako brinu o jajetu. Oni se formiraju}i krug pribijaju jedan uz drugog
i tako se me|usobno greju. Oni stalno mewaju svoja mesta tako da i oni koji se nalaze izvan kruga tako|e
mogu da se zagreju.
Upravo kad mladun~e treba da iza|e iz jajeta, ènka pingvina se vra}a iz lova. Ona hrani svoje mladun~e
hranom koju je uskladi{tila u svom grlu. Da bi za{titili mladun~e od hladno}e, mu`jak i ènka pingvina ga
drè izme|u svojih nogu i greju u krznu sa svog stomaka. Kao {to vidi{, Bog je ovim prediv-nim
stvorewima dao nesvakida{we i iz-vanredne osobine. Bog ih je tako stvorio da mogu da {tite svoje
mladunce od hladno}e i da se stalno brinu o wima. I zato {to su tako bri`qivi, oni mogu da pruè veliku
pa`wu svojim mladuncima. Ovu osobinu pingvini su oduvek imali. Pingvini koji su nekada, u davna
vremena ìveli, kao i ovi danas, nisu se nimalo promenili u brizi koju ispoqavaju prema svojim
mladuncima.
KAMILE NOSE SKLADI[TA
VODE NA SVOJIM LEIMA
Govorili smo kako pingvini ìve u naj-hladnijem delu sveta i kako ih je Bog stvorio da mogu da ìve u
takvim uslovima. Sa druge strane, kamile su ìvotiwe koje su stvorene da ìve u najtoplijoj klimi na Zemqi.
Qudi obi~no kamile koriste za transport u pustiwi.
Pustiwe su velika pe{~ana podru~ja, a temperature u tim podru~jima mogu dosti}i i preko 50 stepeni
Celzijusovih.
Tebi su mo`da poznate temperature oko 30 stepeni. âk i na toj temperaturi, odmah se oznoji{ i
oèdni{ kada se igra{ napoqu.
Me|utim, kamile mogu da pre|u puno kilometara na temperaturi od 50 stepeni. One mogu da ìve bez vode
vi{e dana. To je zato {to je Bog stvorio wihovo telo koje je potpuno druga~ije od tela ostalih stvorewa.
Kamile tokom dugog perioda zadràvaju vodu u sebi koju piju i kasnije utoqavaju svoju è| pomo}u vode
koju nose u sebi.
Hrana je tako|e problem u pustiwi, zato {to je pustiwa suvo tlo na kome skoro da i nema biqaka. Tamo
postoje samo kaktusi i druge bodqikave biqke. Usta i usne kamile su tako ~vrste da kada wima zagrize, da
moè da pregrize ~ak i |on na cipeli. Zato ona moè lako da pojede bodqikavo biqe i zadovoqi svoju glad.
Pored toga, dlaka koja prekriva koù kamile {titi je od prekomerne toplote. A sada pogledaj wena stopala!
Zar ona nisu mnogo {iroka? Bog je dao kamili {iroka stopala zato {to ona uvek hoda po pustiwskom pesku.
Zato {to ima tako {iroka stopala, ona ne propada u pesak. Pored toga, Bog je dao kamili debelu koù ispod
stopala. Zbog toga se povr{ina wenih stopala nikada ne pregreje.
U pustiwi oluje ~esto duvaju. Da li si nekada doìveo jake vetrove, na primer, kada si bio na plaì? Da se
nalazi{ u pustiwi i da te zahvati oluja, ti ne bi mogao da gleda{ jer bi ti pesak upadao u o~i. Me|utim,
kamila ima dva sloja trepavica. Ove trepavice me|usobno su isprepletane kao mreà i tako joj ~uvaju o~i za
vreme pe{~anih oluja.
Bog je stvorio svako bi}e sa osobinama koje se najboqe uklapaju u wihovu ìvotnu sredinu. Na primer,
pingvini ne postoje u pustiwi. Wihove osobine nisu predvi|ene za pustiwske uslove i oni bi tamo brzo
uginuli. U isto vreme, kamile ne bi mogle da preìve u blizini polarnih regiona. Bog je sve stvorio tamo gde
im je mesto. Bog je najja~i i Wegovo znawe je beskona~no. Zato je Bog sve stvorio bez ikakve mane.
PTICA KOLIBRI
Kao {to moè{ da vidi{, ova ptica je toliko mala da moè da stoji na olovci. Iako je tako mala, ptica kolibri
odjednom prelazi veoma velika rastojawa i tokom tog putovawa ona zamahne svojim krilima oko dva i po
miliona puta. Koliko puta odjednom ti moè{ da podigne{ i spusti{ svoje ruke? Ako bi poku{ao da ih brzo

podigne{ i spusti{ samo 50 puta, slede}eg dana ruke bi te veoma bolele. Ali, ova mala ptica u~ini to
odjednom dva i po muliona puta i zbog toga ne doìvqava nikakve probleme. Bog je ove ptice stvorio sa
sposobno{}u da obavqaju ovako teàk zadatak.
morski rak
Postoji mno{tvo zanimqivih organizama koji ìve u moru. Ovi organizmi poku{avaju da se za{tite
primewuju}i zaista neobi~ne metode. Na primer, morski rakovi koriste ìvu za{titu da bi se odbranili od
oktopoda i drugih neprijateqa. Postoji jedna vrsta biqke koja ìvi na dnu mora. Morski rak sakupqa te biqke
i stavqa ih na vrh svoje qu{ture. On to ~ini zbog toga {to te biqke imaju bodqe i dodir sa wima veoma je
bolan. Na taj na~in ovi rakovi se {tite od svojih napada~a. Ne treba zaboraviti da morski rakovi nisu mogli
sami da smisle jedan takav savr{en sistem za{tite. Bog ih je nau~io da sami sebe {tite.
PTICA KOJA RONI
Postoji jedna vrsta ptice koja moè dosta duboko da zaroni u vodu. Ona tako|e ima plovne koìce na svojim
nogama. Bog joj je dao poseban oblik nogu, tako da moè da pliva i na povr{ini i u dubini mora. Ova ptica
je odli~an gwurac. Ona roni u dubinu mora i moè dugo da ostane pod vodom, sve dok ne uhvati ribu.
MO@E LI RIBA DA LETI ?
Lete}a riba ne leti kao ptica uz pomo} krila, ve} lebdi u vazduhu pomo}u ko`nih struktura koje li~e na krila
ptice. Ona se kre}e brzinom od oko 60 kilometara na sat. Ova mala riba, kada se nalazi izvan vode, {iri
svoje ko`ne strukture i podiè rep. Na taj na~in ona lebdi u vazduhu.
ÂPQA
âpqa pokazuje ve-liku ve{tinu u hvatawu ribe. Ona u obliku ki{obrana {iri svoja krila iznad glave, i tako
stvara senku pomo}u koje spre~ava odbijawe zraka od po-vr{ine vode. Na taj na~in ~apqa lako moè da
uo~i ribu ispod povr{ine vode. Krila ove ptice formiraju kru`nu senku na povr{ini vode i uvek se dogodi da
se neka riba zatekne u tom krugu.
NOJ
Noj je ptica koja veoma brzo tr~i. On moè da tr~i brzinom od preko 70 kilometara na sat. Noj ima samo
dva prsta na svojim nogama, a jedan od tih prstiju je ve}i od drugog. Noj je u stvari jedinstven po
sposobnosti da tr~i samo pomo}u svog velikog prsta.
POLARNI MEDVED
Polarni medved moè veoma brzo da tr~i po ledu svojim rav-nim, dlakavim {apama. Polarni medved ima
debelo krzno koje ga odli~no {titi od hladne polarne klime. Sloj masno}e ispod krzna ovog medveda debeo
je 10 centimetara i predstavqa dodatnu za{titu od hladno}e. Zahvaquju}i tome, ovi medvedi mogu da
plivaju u ledenoj vodi brzinom od 10 kilometara na sat, prevaquju}i tako rastojawa od oko 2.000
kilometara. Bog je stvorio polarne medvede, sli~no kao i pingvine, da budu otporni u tako hladnim
uslovima. On ih je postavio da ìve na najhladnijem delu Zemqe - na polovima.
Bog je polarnim medvedima dao i veoma dobro ~ulo mirisa. Wihovo ~ulo mirisa je tako osetqivo da mogu
da osete tuqana koji se nalazi sakriven ispod leda debelog jedan i po metar. Pored toga, imaju naro~ite
dodatne o~ne kapke nalik na membrane. Ove membrane deluju kao “nao~ari za sunce” i {tite medvede od
zaslepquju}e beline snega.

GEPARD - NAJBR@I TRKA^
Gepardi su poznati kao najbrè ìvotiwe koje tr~e na Zemqi. Oni mogu veoma brzo da prevale velika
rastojawa. Brzinu svog kretawa od 75 kilometara na sat mogu da postignu za samo nekoliko sekundi. Neki
gepardi mogu da pretr~e rastojawe ve}e od 650 metra brzinom od oko 113 kilometara na sat.
GAZELA I WENE
ZANIMQIVE METODE
Neke ìvotiwe koriste metod ostavqawa mirisa da bi obe-leìle svoju teritoriju. Na primer, gazela koristi
tanke i veoma duge gran~ice i biqke, kao i supstancu koja se izlu~uje iz `lezda ispod wenih o~iju i mirise
sli~ne katranu, da bi ozna~ila svoju teritoriju. Jelen, me|utim, ima `lezde za lu~ewe mirisa na krajevima
svojih zadwih nogu. Supstanca koja se izlu~uje iz tih `lezdi omogu}ava mu da ozna~i svoju teritoriju.
Ze~evi ozna~avaju svoju teritoriju pomo}u supstance koja se izlu~uje iz `lezda koje se nalaze na wihovim
bradama.
gU[TER I WEGOVA
STOPALA
Postoji jedna vrsta gu{tera koja ìvi u veoma toplim krajevima. Wegova najzanimqivija osobina je
sposobnost da se sa lako}om kre}e po potpuno ravnim povr{inama. Ovi gu{teri mogu da se pewu ~ak i po
staklu zahvaquju}i usisnim organima na vrhovima wihovih prstiju. Pored toga, oni imaju nokte na svojim
prstima. Kada do}u na neravne povr{ine, izbacuju te nokte kao ma~ka i tako nastavqaju svoje kretawe.
GU[TER KOJI TRÎ PO VODI
[ta bi pomislio kada bi video gu{tera kako tr~i po vodi? Mo`da bi rekao: “Verovatno sawam.” Ali to nije
san, to je stvarnost! Postoji jedan gu{ter koji moè da tr~i po vodi i to veoma brzo. Na krajevima wegovih
nogu postoje zalisci koji mu omogu}avaju da se odràva na vodi. Ovi zalisci se uvla~e, kada se gu{ter
kre}e po kopnu. Ako se pojavi neka opasnost, on brzo dolazi do vode i po~iwe da tr~i. U tom trenutku,
otvaraju se zalisci na krajevima wegovih stopala i tako obezbe|uju {irinu stopala potrebnu za hodawe po
vodi.
PATKA
Patke mogu da lete brzinom ve}om od 50 kilometara na sat. Pored toga, one mogu naglo da promene smer
svog leta da bi se za{titile od napada~a. Kada treba da zagwure u vodu, one to ~ine tako brzo da je lovcima
izuzetno te{ko da ih ulove.
SLON I WEGOVA SURLA
Slon pokre}e svoju surlu pomo}u 50.000 mi{i}a. Kada je potrebno, ovi mi{i}i mogu da iskaù toliku snagu
tako da slon moè da podigne i najteè terete. U isto vreme, ova surla moè da obavqa vrlo specifi~ne
zadatke kao {to je sakupqawe semewa biqaka i wihovo otvarawe u ustima. Slon moè da koristi surlu i za
druge prakti~ne poduhvate. Ona moè da mu posluì kao duga~ak {tap, kao truba ili kao sirena. Surla moè
da ponese 4 litra vode za pi}e, a moè i da dejstvuje kao tu{ prilikom kupawa.
Mo`da si sada prvi put ~uo za ove naro~ite osobine ìvotiwa koje smo ovde spomenuli. Sve one su vrlo za-
nimqive, zar ne? To su samo neke od velikog broja interesantnih ìvotiwa. Postoje hiqade ìvotiwa na
Zemqi kao {to su ove, koje mo`da nikada nisi ni video, niti ~uo za wih.

Da li su sve ove ìvotiwe slu~ajno mogle da dobiju spomenute zanimqive osobine? Naravno da ne! Bog ih
je stvorio sa svim tim naro~itim osobinama i svojstvima.
KAKO RAZNOBOJNE BIQKE MOGU DA
IZRASTU IZ ZEMQE?
Tvoji roditeqi svakoga dana pripremaju hranu i stavqaju je na sto. Na stolu se nalaze razne vrste povr}a i
vo}a. Ali, da li si se ikada zapitao, odakle je ono do{lo?
Sve biqke, cve}e, vo}e i povr}e rastu iz veoma tamne zemqe. Kako onda crvene i miri{qave ruè i jagode,
ili ùti limun, mogu izrasti iz tako tamne i ~esto pra{wave zemqe?
Pored toga, svaka biqka, povr}e, cvet ili vo}e ima druga~iji miris, boju i ukus. Na primer, kajsija, breskva,
lubenica, naranxa, tre{wa, jagoda, banana, gro`|e, smokva i mnogi dugi plodovi imaju vrlo razli~it ukus,
miris i oblik. Bog ih je sve stvorio za nas. Svi ti plodovi veoma su ukusni, i u isto vreme sadrè minerale i
vitamine koji su nam veoma potrebni.
Postoji vo}e koje jedemo zimi, a postoji i ono koje moèmo jesti samo leti, i sve ono zadovoqava na{e
potrebe. Na primer, naranxe, mandarine i grejpfrut, koje jedemo preko zime, bogati su vitaminom C.
Vitamin C poja~ava otpornost na{eg tela prema hladno}i. Tokom leta jedemo so~ne plodove, kao {to su
lubenice, jagode, diwe i breskve. Tokom leta vreme je veoma toplo, tako da na{e telo gubi vodu, a taj
gubitak nadokna|ujemo vodom izvrsnog kvaliteta iz ovog vo}a.
Kao {to vidi{, ni{ta od toga nije moglo da nastane slu~ajno. Lubenica, na primer, nije mogla sama i
iznenada da odlu~i da izraste tokom nekog leta. Wen miris i ukus nisu mogli tek tako da se stvore. Nijedno
vo}e nije moglo da izabere svoj miris. Da li je pomoranxa, na primer, mogla da odlu~i: “Neka ovo bude
moj miris”, “neka moja boja bude naranxasta”, “bi}u slatka”, “prekri}u se korom” i “podeli}u se u kri{ke,
tako da me qudi mogu lak{e pojesti”?
Naravno da ne!
Bog je stvorio vo}e sa takvim osobinama da bi bilo privla~no i ukusno svim qudima i da bi im pomoglo da
budu zdravi i jaki. Zbog toga, kada jedemo ne{to {to nam se svi|a, nikada ne treba da zaboravimo da je to
Bog stvorio za nas. Zato treba da zahvalimo Bogu za predivne darove koje nam je dao.
DA RAZMISLIMO
JO[ JEDNOM!
Do sada smo prou~avali na{ svet, na{e telo i bi}a na Zemqi. Postavili smo i pitawe: “Kako je sve to
nastalo?” Razmisli: Zemqa je najpre stvorena i na woj ni{ta nije postojalo. A onda su se na woj pojavila
bi}a. U morima su se pojavile ribe i morske trave, a na kopnu qudi, lavovi, ma~ke, mravi i drugi organizmi.
Ptice su po~ele da lete preko neba.
Kako su mogla da nastanu sva ta bi}a. Naravno, Bog ih je sve stvorio. Bog je Stvoriteq svega {to vidimo
oko sebe.
Bog je stvorio svemir i ovaj na{ svet. On je tako|e stvorio ìvotiwe, biqke i qude. Za Boga je veoma lako da
sve to stvori, zato {to je beskrajno mo}an. Bog odmah moè da stvori sve {to poèli.
Kao {to smo ranije rekli, postoje qudi koji ne èle da prihvate tu istinu koja je tako jasna i trajna. Ti qudi,
koji se zovu “evolucionisti”, kaù da je “sve nastalo samo od sebe”.
To je besmisleno. [ta bi pomislio kada bi do{ao ku}i i ugledao sveè ispe~ene kola~e? Zar ne bi rekao:
“Hmm, moja mama je ispekla kola~e”? To zna~i, da ako postoji ne{to stvarno {to moèmo da vidimo,
onda mora da postoji neko ko je sve to stvorio.
Da li zna{ ~emu je sli~no to {to kaù evolucionisti? To bi bilo sli~no izjavi: “Niko nije ispekao kola~e u
kuhiwi; oni su se sami ispekli i to slu~ajno.” [ta bi rekao, kada bi ~uo tako ne{to? Verovatno bi rekao:
“Kakva besmislica! Kako kola~ moè sam sebe da ispe~e? Neko je morao da ga ispe~e.”
Kako bismo mogli da shvatimo onoga ko bi i daqe navaqivao i govorio: “Zavrtwi na kuhiwskom ormari}u
olabavili su se i ormari} je po~eo da se quqa. Tokom tog quqawa, iz ormari}a su ispali bra{no, margarin,
{e}er i kakao, i pome{ali se. Pome{ali su se u pravim proporcijama. Dakle, svega je bilo u ta~no odre|enim
koli~inama - i {e}era, i bra{na, i ostalog. Kada je ova me{avina po~ela da pada iz ormari}a, dogodilo se da
je ba{ upala u {erpu za kola~e koja se nalazila ta~no na mestu wihovog pada. U tom trenutku nastupio je
zemqotres, i ja stvarno ne znam kako je ova {erpa za kola~e upala u rernu, ali nekako je upala.
âk i pored svih ovih slu~ajnosti, to ne bi bilo dovoqno da se kola~i ispeku. Jo{ jedna slu~ajnost trebalo je
da se desi: pe}nica je bila pode{ena na odgovaraju}u temperaturu. U tom trenutku, slede}a pojava opet se
slu~ajno desila - pe}nica se sama od sebe ukqu~ila i iskqu~ila ta~no na vreme, tako da je kola~ bio gotov.
Pe}nica se iskqu~ila na vreme da kola~ ne bi izgoreo.”
[ta misli{, da li bi neko poverovao u jednu ovakvu pri~u? Naravno da niko ne bi poverovao!

A sada razmisli za trenutak: stvoriti Sunce, zvezde, mora, jezera, planine, ribe, ma~ke, ze~eve ili qude,
mnogo je teè i sloènije nego napraviti kola~e. âk ni kola~ ne moè da nastane sam od sebe. A re}i da
Sunce ili qudi mogu nastati sami od sebe, potpuno je neozbiqno. Po{to sigurno postoji neko ko je ispekao
kola~e, onda sigurno postoji i veoma inteligentno Bi}e koje je stvorilo Sunce i qude. To bi}e je Bog.
U drugom delu ove kwige govori}emo o evolucionistima koji ne veruju da Bog postoji, i kaù: “Sve je
nastalo samo od sebe.” Ti qudi zbuwuju druge qude neta~nim tvrdwama.
Dakle, kada neko govori ne{to {to nije ta~no, moè se dogoditi da drugi qudi u to i poveruju. Jo{ ako taj
~ovek ostavqa utisak pametne osobe, neko bi mogao da pomisli da oni koji se ne izja{wavaju kao on
govore neistinu. Evolucionisti koriste mnoge izgovore da bi objasnili svoje neta~ne teorije. Zato da
pogledamo koliko je neverovatno to {to oni pri~aju i kako su o~igledne te neistine.
[TA JE U STVARI TEORIJA EVOLUCIJE?
Postoji jedna teorija koju su razvili qudi koji ne veruju u Boga. Ta teorija se zove “teorija evolucije”. A
qudi koji veruju u teoriju evolucije zovu se “evolucionisti”.
ôvek koji je postavio teoriju evolucije zvao se ârls Darvin i ìveo je pre 150 godina. Darvin nije verovao
da je Bog stvorio sva bi}a. On je smatrao da je sve nastalo samo od sebe, pukim slu~ajem. On je
pretpostavqao da se jedni organizmi pretvaraju u druge organizme, i da su tako nastala sva bi}a. To prema
Darvinu zna~i da se jednoga dana riba sre}nim slu~ajem pretvorila u àbu, a àba u gu{tera. Nekog drugog
dana, gu{ter je uz pomo} jo{ vi{e sre}e po~eo da leti i pretvorio se u pticu. Na osnovu te pri~e koju je
Darvin zamislio, qudi su nastali od majmuna. Prema Darvinovom shvatawu, to zna~i da je tvoj predak bio
majmun! Da bi boqe mogao da razume{ ovu Darvinovu bajku, pogledaj dowu sliku.
Kao {to smo ranije naglasili, atom je najmawa ~estica koja ulazi u sastav svega ìvog i neìvog. To zna~i
da smo mi sazdani od vi{e miliona sastavqenih atoma.
Kada je u po~etku Zemqa stvorena, na woj nije bilo bi}a. Postojale su samo neìve stvari. Evolucionisti,
kao oni koji veruju Darvinu, kaù da su jednog dana atomi slu~ajno po~eli da se okupqaju u jednu celinu.
To zna~i da su jednog dana na Zemqi po~eli da duvaju jaki vetrovi ili mo`da cikloni, i oni su pomogli ovim
atomima da se okupe. Mo`da }e{ se upitati: “[ta se dogodilo sa tim atomima posle toga?”
Prema Darvinovoj izmi{qenoj pri~i, ti atomi su se spojili i formirali }eliju. Kao {to zna{, svako bi}e je
sastavqeno od }elija. Grupe }elija izgra|uju na{e o~i, u{i, krv, srce, i ukratko, sve na{e telo. ]elija je veoma
sloèna. Nemogu}e je da ne{to tako sloèno sre}nim slu~ajem bude napravqeno od atoma.
U }eliji postoje stotine razli~itih malih organa. ]eliju moèmo zamisliti kao jednu ogromnu fabriku. Ako
obrati{ pa`wu na sliku na slede}oj strani, uo~i}e{ da }elija li~i na fabriku.
Ovde imamo proizvo|a~e, transportere materijala, ulazna i izlazna vrata, centre za proizvodwu, prenosioce
informacija, centre za kontrolu energije i tako daqe. [ta misli{, da li je mogu}e da jedna fabrika nastane
sama od sebe, tako kao {to bi se kamewe, zemqa i voda slu~ajno skupili posle neke oluje? Naravno da ne!
Svako bi se nasmejao kada bi ~uo takvu jednu neozbiqnu tvrdwu. Ipak, evolucionsti tvrde ne{to neozbiqno,
sli~no ovome {to smo spomenuli, kada kaù da je “}elija slu~ajno nastala”.
Na osnovu tvrdwe evolucionista, ove }elije su formirale bi}a kada su se spojile sre}nim slu~ajem.
EVOLUCIONISTI TREBA DA IZVR[E
DARVINOV EKSPERIMENT!
Neka evolucionisti uzmu jedno veliko bure. I neka u to bure stave sve atome koje èle. Neka onda stave u
to bure {ta god im jo{ srce poèli. Dakle, neka u to bure stave sve potrebne stvari da bi dobili bi}e. Onda
mogu da ga zagrevaju, ili da kroz wega propuste struju. Neka sa tim buretom ~ine {ta god poèle. Neka
nadgledaju ovo bure u razdobqu od mi-lion godina. (Taj posao mogu da povere svojim mla|im kolegama
evolucionistima, a oni daqe svojima, jer wihov ìvotni vek ne bi bio dovoqan.)
[ta }e biti rezultat svega toga?
[ta misli{, moè li jagwe, qubi~ica, tre{wa, zec, p~ela, diwa, ma~ka, pas, veverica, ruà, {qiva, jagoda, riba,
slon, ìrafa ili lav da nastanu iz tog bureta. Moè li neka osoba koja moè da misli kao ti, koja se igra kao ti,
koja se raduje kao ti, koja voli da slu{a lepu muziku kao ti, da ~ita kwige kao ti, da nastane iz tog bureta?
Naravno da ne! Ne moè ~ak ni nau~nik, koji bi brinuo o tom buretu, da nastane iz wega. Ne samo da ne
moè ni nau~nik da nastane iz ovog bureta, ve} ne moè da nastane nijedna od hiqade milijardi }elija koje
sa~iwavaju organizam ovog nau~nika. Atomi nemaju ìvot. Moè li neìva materija da se spoji i proizvede
bi}e koje moè da razmi{qa, raduje se i razmi{qa?

Moè li inteligentna osoba da poveruje u jednu takvu pri~u? Naravno, nijedno bi}e ne moè da nastane iz
tog bureta. To je nemogu}e, jer bi}a ne mogu da postanu od neìve materije koja se slu~ajno sakupi. Bog je
stvorio sva bi}a. Bog je odlu~io da stvori qude, planine, jezera, ovce, lavove i cve}e, dok jo{ ni{ta nije
postojalo.
KAKO SU PREMA
EVOLUCIONISTI^KOJ
PRIÎ BI]A EVOLUIRALA?
Na osnovu teorije evolucije, bi}a su evoluirala tokom vremena, ili drugim re~ima, ona su se razvijala i
pokazivala druge osobine, a onda su se pretvarala u druga bi}a. Na primer, u skladu sa verovawem
evolucionista, gmizavci su, kao rezultat nekih doga|aja, evoluirali u ptice. Ali, kakvi su to doga|aji, za koje
oni tvrde da postoje, koji su uticali na gmizavce?
Evolucionisti veruju da se evolucija odigrava kao rezultat dva odvojena doga|aja koji se de{avaju
istovremeno, a koji se zovu “mutacija” i “prirodna selekcija”. U su{tini, to nije logi~no verovawe i nema
nikakvu nau~nu osnovu. Mo`da }e{ pitati za{to? Da vidimo zajedno?
[ta je to prirodna selekcija?
Najprostije obja{wewe za prirodnu selekciju glasi: Najja~i me|u bi}ima nastavi}e da ìve, dok }e slabiji
izumirati. Da to objasnimo pomo}u slede}eg primera: Krdo jelena stalno napadaju neke zveri. U tom
slu~aju, jeleni }e po~eti brzo da tr~e i samo najbrì i najja~i jeleni uspe}e da preìve. Tokom vremena,
slabi i spori jeleni potpuno }e nestati, po{to }e ih wihovi napada~i istrebiti. Tada }e preìveti samo
najzdraviji i najja~i jeleni. Posle odre|enog vremena, krdo jelena bi}e sastavqeno samo od sna`nih jelena.
Doga|aji koje smo do sada spomenuli su ta~ni. Me|utim, oni nemaju nikakve veze sa evolucijom. Ali,
evolucionisti }e i daqe uporno tvrditi da }e se jedinke iz krda jelena, nakon stalnog evoluirawa, pretvoriti u
drugo bi}e, u ìrafu, na primer. TO JE POGRE[NO! Bez obzira koliko da je jelen brz, on ne moè da se
pretvori u drugo bi}e, u jednog lava ili jednu ìrafu, na primer. To se moè dogoditi jedino u bajkama.
Ti si sigurno ~itao onu bajku u kojoj se àba pretvorila u princa. Dakle, àba moè da se pretvori u princa
jedino u bajkama. Me|utim, u stvarnom ìvotu nemogu}e je da se jelen pretvori u lava ili neko drugo bi}e.
Pored toga, evolucionisti, od kojih su mnogi stariji profesori, ipak veruju u takvu pri~u. Zna{ na {ta to li~i?
To je kao kada bi neki de~ak ~uo bajku u kojoj se àba pretvorila u princa, i onda uhvatio àbu i poqubio je,
a zatim ~ekao da ona postane princ.
Moèmo zakqu~iti slede}e: Prirodna selekcija nikada ne moè da promeni jednu vrstu ìvotiwa (jelena) u
drugu vrstu ìvotiwa (lava ili ìrafu, na primer). Ona jedino moè da deluje na jednu grupu ìvotiwa, kao {to
je krdo jelena, da postanu ja~i.
[TA JE TO MUTACIJA?
Mutacije su negativne promene koje se odigravaju u telima bi}a. Zra~ewe ili neka hemijska jediwewa
mogu da izazovu mutacije. Delovawe zra~ewa i nekih he-mijskih jediwewa na bi}a uvek su {tetna. Na
primer, pre oko 65 godina, tokom Drugog svetskog rata, ba~ena je atomska bomba na grad Hiro{imu u
Japanu. Atomska bomba osloba|a zra~ewe koje se {iri na sve strane i uzrok je velikog uni{tewa qudi.
Zra~ewe doprinosi da ve}ina qudi ili te{ko oboli ili umre. Pored toga, ono uni{tava neke sisteme u
qudskom organizmu, {to daqe ~ini da se wihova deca ra|aju bolesna ili kao invalidi.
Slede}i takav doga|aj desio se u gradu êrnobiq 1986. godine. U tom gradu dogodila se eksplozija u
nuklearnoj elektrani koja je izazvala zra~ewe kojim je bio zahva}en ceo grad i wegova okolna podru~ja.
Sli~no kao i u Japanu, qudi koji su u tom gradu ìveli, kao i wihova deca, postali su invalidi ili su umrli od
posledica zra~ewa.
Sve slike koje vidi{ pokazuju kako qudi i druga bi}a gube svoja svojstva, jer su pretrpeli mutacije
prouzrokovane delovawem zra~ewa.
Mo`da }e{ se pitati kakve to veze ima sa na{om temom? Ve} smo ranije istakli da evolucionisti tvrde da se
bi}a pretvaraju u druge vrste i da je to na~in na koji ta bi}a evoluiraju. Na primer, oni tvrde da su se ribe
pretvorile u àbe.

Ako pita{, kako riba moè da se pretvori u àbu, oni }e ti odgovoriti: Jednoga dana kod riba su nastupile
mutacije, {to zna~i da su one doìvele ne{to sli~no onome {to su doìvela deca u Japanu ili êrnobiqu koja
su bila izloèna zra~ewu.
Telo riba je, kao rezultat tih mutacija, doìvelo odre|ene promene i jednoga dana pojavila se àba, a kasnije i
krokodil, koji su nastali od tih riba!
Ovakva tvrdwa je besmislena. Pored toga, kao {to smo ve} naglasili, mutacije uvek nanose {tetu bi}ima.
One ~ine da bi}a postanu veoma bolesna ili da uginu. Ipak, teorija evolucije i daqe tvrdi da su mutacije
u~inile da ribe evoluiraju i da se pretvore u gmizavce. Zaista je neobi~na ~iwenica koja otkriva u {ta sve
neki qudi mogu da veruju.
Kada bi mutacije bile korisne, svi oni koji su preìveli doga|aj u êrnobiqu evoluirali bi u mnogo naprednija
bi}a posle dejstva zra~ewa. U stvari, svako od ovih bi}a doìvelo je negativne posledice doga|aja u
êrnobiqu, a negativni efekti tog doga|aja tek }e se pokazati.
Evolucionisti~ke tvrdwe moèmo da uporedimo sa slede}im primerom: Ako bi u jednoj ruci imao sekiru, i
wom po~eo da udara{ po crno-belom televizoru, da li bi iz tog posla mogao da dobije{ televizor u boji?
Naravno da ne! Ako bi televizor slu~ajno udario sekirom, dobio bi razbijenu kutiju. Kao {to slu~ajni
udarac sekirom stvara o{te}ewe, tako i mutacije o{te}uju bi}a.
Kao {to vidi{, mutacije ne mogu jedno bi}e da pretvore u neko drugo, kao {to to tvrde evolucionisti.
Da zakqu~imo {ta smo do sada uo~ili: Evolucionisti tvrde da je jedna grupa organizama evoluirala u drugu
grupu organizama. Oni kaù da je do takvih promena do{lo usled delovawa dva procesa - mutacija i
prirodne selekcije. Me|utim, upravo smo videli da ni prirodna selekcija ni mutacije ne mogu pozitivno
promeniti osobine organizama. [tavi{e, mutacije stvaraju o{te}ewa kod organizama, kao {to smo na
slikama videli.
FOSILI KOJE
EVOLUCIONISTI NIKAKO
NE MOGU DA NAU
BILO JEDNOM
[ta je fosil?
Neki organizmi ostavili su svoje otiske posle smrti, a ti otisci, to jest wihovi ostaci, ostali su o~uvani posle
dugog razdobqa. Me|utim, da bi se tako ne{to moglo desiti, organizam mora da bude brzo zatrpan. Na
primer, ako je nekada neka ptica hodala po zemqi i iznenada se na wu sru~ila gomila peska tako da je ptica
uginula, ostaci te ptice bi}e sa~uvani sve do danas. Na sli~an na~in postoji smola koja se zove “}ilibar” i
koju neka drve}a izlu~uju. Ako se }ilibar izlio na neku bubu, ona je uginula u wemu. Kada je }ilibar
o~vrsnuo, buba je kao u nekoj konzervi ostala o~uvana tokom dugog vremenskog perioda. Na taj na~in
moèmo da prou~avamo organizme koji su nekada davno ìveli.
Kao {to vidi{, ostaci ovih organizama nazivaju se fo-sili. Neke od tih fosila moè{ da vidi{ na slede}im
stranama.
[ta zna~i fosil “prelazne vrste”?
Jedna od najve}ih neistina koju su evolucionisti postavili jesu “prelazne vrste”. U nekim evolucionisti~kim
kwigama te vrste se ponekad nazivaju “prelazne forme”. Kao {to zna{, evolucionisti tvrde da su organizmi
nastali jedni od drugih. Oni kaù da je prvi organizam slu~ajno nastao. Tokom vremena, taj organizam se
pretvorio u drugi, a taj drugi organizam pretvorio se u neki tre}i, i tako redom. Da to objasnimo jednim
primerom. Evolucionisti tvrde da je, na primer, riba nastala od organizma koji je li~io na morsku zvezdu.
To zna~i da je jednog dana, pod dejstvom neke mutacije, morska zvezda izgubila jedan od svojih krakova.
Tokom slede}ih nekoliko miliona godina ona je, navodno, izgubila sve svoje krakove, a neki od tih krakova
su sami od sebe po~eli da se razvijaju u peraja. I u me|uvremenu desile su se sve druge promene koje su
neophodne da se jedna morska zvezda pretvori u ribu. (Nemogu}e je da se tako ne{to dogodi, ali mi samo
obja{wavamo evolucionisti~ku pri~u!) I kako kaè evolucionisti~ka bajka, morska zvezda je pro{la kroz
mnoge faze svog razvoja dok se nije pretvorila u ribu. Ako pogleda{ crte`, boqe }e{ razumeti koliko je
jedna takva tvrdwa apsurdna.
Ovi organizmi koji se nalaze u prelaznim fazama, u sredini slike, nazivaju se prelaznim vrstama. Pored
toga, prema teoriji evolucije svi ti organizmi imali su poluorgane. [tavi{e, bilo je potrebno jo{ vi{e
prelaznih vrsta da bi se riba pretvorila u àbu. Te prelazne vrste imale su polunoge i poluperaja, poluplu}a i
polu{krge. I ako su takvi organizmi zaista postojali, onda bismo sigurno prona{li wihove ostatke, to jest,

wihove fosile. Me|utim, izuzetno je va`no ista}i da do sada nije prona|en nijedan fosil tih prelaznih vrsta za
koje evolucionisti kaù da su postojali.
[TA SE DOGODILO TOKOM TAKOZVANOG
“KAMBRIJUMSKOG” PERIODA?
Ranije smo rekli da je Bog stvorio svemir za samo {est dana. Ceo svemir, planete, zvezde i na{a Zemqa
stvoreni su tokom tih {est dana, pre nekih {est hiqada godina. Prvog dana stvarawa na na{oj planeti nije
bilo organizama. U danima koji su usledili, Bog je stvorio sva bi}a na Zemqi: drve}e, cve}e, ptice, insekte,
ribe, tigrove, leptire, slonove, ìrafe...
Me|utim, {ta kaù evolucionisti o tome, kada su se pojavila prva bi}a? Oni kaù da se to dogodilo tokom
perioda koji nazivaju “kambrijum” i koji je, kako oni tvrde, bio pre oko 500 miliona godina. Prve ìvotiwe
koje su navodno ìvele tokom tog perioda bile su sli~ne glistama, crvima ili morskim zvezdama. Me|utim, i
kada bi to sve bilo ta~no, to bi ponovo bio dokaz u prilog ~iwenici da je teorija evolucije potpuno
pogre{na. Kako?
Te ìvotiwe su se navodno iznenada pojavile u kambrijumu. Pre wih nisu prona|ena nikakva bi}a na na{oj
pla-neti koja bi mogla da budu wihovi navodni preci. îwenica koju priznaju i evolucionisti sastoji se u
saznawu da su se ovi organizmi pojavili odjednom i iznenada, a to se moè uzeti samo kao jo{ jedan dokaz
da ih je Bog odjednom sve stvorio. Ako je teorija evolucije ta~na, onda su ovi organizmi morali da
evoluiraju veoma polako i postepeno od jednostavnijih predaka. Me|utim, ovi organizmi nemaju nikakve
pretke, niti prelazne vrste koje su ìvele pre wih. Nijedan lovac na fosile (paleontolog) nikada do sada nije
prona{ao nijednu takvu prelaznu vrstu. Evolucionisti priznaju da fosili pokazuju da su se tokom navodnog
kambrijumskog perioda ti organizmi iznenada pojavili, potpuno kompletni, i bez predaka od kojih su
navodno evolu-irali.
Dakle, Bog je taj koji ih je sve stvorio. Pored toga, ti organizmi imali su veoma specifi~ne osobine. Jedan
od tih organizama je “trilobit” koji danas ne ìvi jer je izumro. Trilobiti su imali veoma sloène i savr{ene
o~i. Wihove o~i, kao {to se moè videti na slici sa desne strane, sastoje se od vi{e stotina so~iva koja su im
omogu}avala da veoma jasno vide.
[ta misli{, da li su ìvotiwe kao {to je ova, mogle da nastanu same od sebe? Ako bi, na primer, tvoj mla|i
brat do{ao i rekao: “Sedeo sam ju~e u svojoj sobi, vrata i prozori bili su zatvoreni, kad odjednom, ispred
mene pojavilo se mno{tvo muva. Ne znam odakle su do{le, ali je si-gurno da su tu odjednom nastale, i to
slu~ajno. Te muve imale su veoma zanimqive i sloène o~i. Verovatno su i one nastale slu~ajno.”
[ta bi pomislio u tom trenutku? Verovatno bi pomislio da je tvoj brat jo{ mali da bi mogao da shvati neke
ozbiqnije pojave u ìvotu. Me|utim, ono {to je zaista neverovatno jeste da evolucionisti tvrde da su se
mnoge ìvotiwe prvi put slu~ajno pojavile u morima. O~i dana{wih muva veoma su sli~ne o~ima koje su
imale te ìvotiwe. To zna~i da su evolucionisti u svojoj oholosti toliko uporni i ne èle da priznaju i prihvate
~iwenicu da je Bog stvorio sve organizme. Oni stalno stvaraju nove neistine, nestvarne scenarije i bajke da
bi sakrili istinu i udaqili qude od Boga.
NESTVARNA PRIÂ O TOME KAKO SU SE RIBE PRETVORILE U @ABE
Evolucionisti kaù da su àbe nastale od riba. Prema ovoj wihovoj pri~i, jednoga dana, kada je u moru bilo
malo hrane, ribe su odlu~ile da iza|u na kopno, i onda su krenule putem pretvarawa, jer su samo tako mogle
da preìve na kopnu. Kao {to vidi{, to je potpuno nes-hvatqiva i neprihvatqiva ideja, jer svako zna {ta bi se
desilo kada bi riba do{la na kopno; ONA BI UGINULA!
Da li si ikada i{ao na pecawe? Razmisli {ta bi se dogodilo kada bi upecao ribu, a zatim odlu~io da joj
sa~uva{ ìvot tako {to bi je odneo ku}i i ostavio da ìvi na tepihu u tvojoj sobi? Kao {to smo ve} rekli, ona
bi uginula. Ako bi ponovo oti{ao na pecawe, i ovoga puta upecao mno{tvo riba, a onda postupio kao sa
prvom ribom, {ta bi se desilo? Opet bi sve uginule!
Kao {to vidi{, evolucionisti ne prihvataju postojawe takvih pojava. Oni tvrde da bi neka izme|u riba u
tvojoj sobi po~ela iznenada da se mewa, pretvara u àbu i nastavqa da ìvi! TAKO NE[TO JE POTPUNO
NEMOGU]E!
Tako ne{to nikada ne moè da se desi zbog toga {to postoji velika razlika izme|u riba i kopnenih ìvotiwa.
Nave{}emo nekoliko ~iwenica o potrebama za preìvqavawe jedne ribe na kopnu:

1. Riba koristi {krge za disawe u vodi. Me|utim, na kopnu ona ne bi mogla da di{e pomo}u {krga i uginula
bi. Na kopnu bi joj bila potrebna plu}a. Zamisli, kada bi riba mogla da odlu~i da iza|e na kopno, kako bi se
snabdela plu}ima?
2. Riba nema bubrege kao {to imaju bi}a koja ìve na kopnu. Bubrezi su joj potrebni da bi mogla da ìvi na
kopnu. Verovatno bi ona negde prona{la bubreg, kad je ve} odlu~ila da iza|e na kopno!
3. Ribe nemaju noge, {to zna~i da ne bi mogle da hodaju kada bi dospele na kopno. Kako je onda prva riba,
koja je odlu~ila da iza|e na kopno, dobila noge? O~igledno je da je tako ne{to nemogu}e i da su
evolucionisti~ke pri~e potpuno bez osnova.
Ovo su samo tri elementa od vi{e stotina koje bi riba morala da poseduje da bi mogla da preìvi na kopnu.
Pored toga, ako se riba zaista pretvorila u àbu, onda bi trebalo da na|emo milione fosila prelaznih vrsta
izme|u riba i àba. To zna~i da je postojao veliki broj ìvotiwa koje su imale polunoge, poluplu}a i polu-
bubrege. Mi bismo danas mogli da prona|emo wihove fo-sile. Me|utim, takav fosil nikada nije prona|en.
RIBA ZVANA
[AKOPERKA
Evolucionisti su vi{e godina tvrdili da riba {ako-perka predstavqa prelaznu vrstu koja je pre izvesnog
vremena iza{la na kopno. U svim svojim kwigama i ~asopisima prikazuju ovu ribu kao pouzdan dokaz.
Smatrali su da je riba {akoperka izumrla i da nije dugo ìvela. Zbog toga su izneli mno{tvo neistina tokom
prou~avawa fosila ove ribe.
Ali jednog dana, ribolovci su uhvatili ribu {akoperku svojom mreòm. Posle toga mnogi qudi upecali su tu
ribu. Postalo je o~igledno da je {akoperka normalna riba. [tavi{e, nije mogla da iza|e na kopno, kako to
evolucionisti tvrde. Evolucionisti su govorili: “Ova riba je ìvela u veoma plitkim vodama i zato je bila
spremna da iza|e na kopno.” U stvari, {akoperka ìvi u veoma dubokoj vodi, {to zna~i da ona nije bila
prelazna vrsta kako to evolucionisti tvrde. Ona je bila prava riba. Evolu-cionisti su izneli mnoge neistine,
sli~ne ovoj koju smo spomenuli!
BESMISLENO!
Slede}a besmislena tvrdwa koju su izneli evolucionisti jeste ona koja govori o tome kako su nastale ptice.
Ova wihova bajka kaè da su gmizavci koji su ìveli na drve}u po~eli da ska~u sa jednog na drugo drvo, i
dok su tako skakali razvila su im se krila. Jedna druga evolucionisti~ka bajka kaè da su neki gmizavci
poku{avali da hvataju muve dok su tr~ali, tako {to su mahali svoji predwim udovima, i onda su se ti predwi
udovi pretvorili u krila.
Zar nije sme{no zamisliti dinosaurusa kako razvija svoja krila dok tr~i? Takve prilike mogu se sresti samo
u bajkama ili u crtanim filmovima.
Postoji ovde jedna jo{ va`nija stvar. Evolucionisti kaù da je ovaj dinosaurus razvio svoja krila dok je
poku{avao da hvata muve. Ali, kako su onda muve mogle da lete? Kako su nastala krila kod muve?
Umesto da nam objasne kako je dinosaurus po~eo da leti, neka nam najpre objasne kako je mala muva
po~ela da leti!
Kao {to vidi{, evolucionisti to nikada ne}e mo}i da objasne. Kao {to smo ranije objasnili, muva je jedan od
najboqih leta~a na Zemqi. Ona moè da zamahne krilima 500-1000 puta u sekundi. I kao {to si mogao da
vidi{, ona moè veoma lako da promeni pravac svog kretawa. Bez obzira na to koliko su neistina izmislili
evolucionisti, oni jo{ uvek ne mogu da objasne kako su nastala krila kod ptica. O krilima koja ima komarac
oni ne èle ni da razmi{qaju!
Istina glasi: Bog je stvorio ptice i muve sa krilima i sposobno{}u da lete.
Arheopteriks - evolucionisti ga
nazivaju prelaznom vrstom -
u stvari je prava ptica!
Da navedemo najpre nekoliko razlika izme|u gmizavaca i ptica:
1. Ptice imaju krila, a gmizavci stopala.
2. Ptice imaju perje, a gmizavci krqu{ti.
3. Ptice imaju jedinstven skeletni sistem. Wihove kosti su {upqe, {to ih ~ini lak{im i omogu}ava im da
lak{e lete.
Ovo su samo neke razlike kojih se ~ovek najpre seti. Postoji mno{tvo drugih razlika izme|u ovih dveju
vrsta.

Kao {to smo ve} ranije rekli, ako se neki gmizavac zaista pretvorio u pticu, onda mora da postoji veliki
broj ìvih organizama koji predstavqaju faze tih pro-mena. Qudi koji tragaju za fosilima verovatno bi bili u
prilici da prona|u makar jedan od wihovih fosila. To jest, morali su da postoje i budu prona|eni organizmi sa
polukrilima, poluperjem i polukrqu{tima na svom telu, polukqunom i poluustima. Ali nijedan takav fosil
nije prona|en nigde na Zemqi. Fosili koji su prona|eni pripadaju ili potpunim gmizavcima ili potpunim
pticama. To zna~i da ptice nisu evoluirale od gmizavaca. Bog je stvorio ptice kao {to je stvorio i sva druga
bi}a.
Me|utim, po{to evolucionisti to ne}e da prihvate, oni poku{avaju da ubede qude uz pomo} neistina. Kako?
Oni su prona{li fosil ptice zvane arheopteriks i onda su objavili da ta ptica predstavqa prelaznu fazu iz-me|u
dinosaurusa i ptice. Pored toga, jo{ su dodali: “Arheopteriks je predak svih ptica.” Po wima, ovo je bio
organizam koji li~i na pticu, a u stvari je poludinosaurus.
Me|utim, to je potpuno neta~no. ARHEOPTERIKS JE POTPUNA PTICA! I to zato {to:
1. Arheopteriks je imao perje kao i dana{we ptice.
2. Arheopteriks je imao istu grudnu kost za povezivawe krila kao i druge ptice koje lete.
3. Arheopteriks ne moè biti predak ptica, po{to sada i sami evolucionisti priznaju da su prona-{li mnogo
starije fosile ptica.
DA LI OVAKO NE[TO MO@E DA SE DOGODI?
Kao {to zna{, delfini i kitovi se nazivaju morskim sisarima. Ovi organizmi, iako ìve u vodi, razmnoà-vaju
se kao i sisari na kopnu. Sa druge strane, ribe se razmnoàvaju pomo}u jaja. Kako su onda nastali morski
sisari? O~igledno da ih je Bog stvorio. Me|utim, evolucionisti ne èle da prihvate ovu ~iwenicu. Oni ne
mogu da objasne kako su nastali delfini i kitovi. ârls Darvin (~ovek koji je razvio teoriju evolucije) je
napisao u svojoj prvoj kwizi o teoriji evolucije ne{to sli~no slede}oj izjavi: Medvedi koji su u{li u vodu da
love ribu, pretvorili su se u kitove. Da, dobro si pro~itao! On je tvrdio da su se medvedi pretvorili u kitove
duga~ke vi{e desetina metara, nakon duèg perioda plivawa u moru.
[ta ti misli{, da li je mogu}e da se medved pretvori u kita posle duèg plivawa u moru? Onda bi se i qudi,
na taj na~in i prema toj pri~i, mogli pretvoriti u morske sisare? Zar to nije sme{no?
Postoje izmi{qeni procesi koji mogu da se dogode samo u pri~ama. Na primer, u pri~ama postoje sirene.
Sirene su poluqudi i poluribe. Verovatno su evolucionisti jo{ uvek pod utiskom pri~a o sirenama!
EVOLUCIONISTI^KA
PRIÂ O QUDIMA
Tvrdwe koje iznosi teorija evolucije ovde se ne zavr{avaju. Ona tvrdi da su qudi evoluirali od majmuna,
odnosno da su majmuni ~ovekovi preci.
Me|utim, ni Darvin, niti bilo koji drugi evolucioni-sta, nemaju nikakav dokaz kojim bi mogli da potkrepe
ovu svoju tvrdwu. Takva tvrdwa je potpuno besmislena.
U su{tini, razlog zbog kojeg propagiraju jednu takvu teoriju ogleda se u ciqu da qudi zaborave da ih je Bog
stvorio. Ako qudi poveruju da su slu~ajno nastali i da su wihovi preci bile ìvotiwe, tada ne}e ose}ati
nikakvu odgovornost prema Bogu. U stvari, to }e doprineti da zabo-rave sve duhovne i moralne vrednosti, i
da postanu sebi~na bi}a okrenuta iskqu~ivo sebi. Sebi~ni qudi gube divna ose}awa kao {to je qubav prema
otaxbini, svome narodu i svojoj porodici. Kao {to vidi{, evolucionisti poku{avaju da qude udaqe od
ovakvih ose}awa privrènosti i zato forsiraju teoriju evolucije. Wihov ciq je da u~ine da qudi zaborave
Boga. S takvim ciqem svima govore: “Bog te nije stvorio. Ti si postao od majmuna, to jest, ti si samo
napredna ìvotiwa.”
Bog je stvorio qude. Kada se ~ovek uporedi sa drugim bi}ima, on ostaje jedino stvorewe koje moè da
pri~a, razmi{qa, raduje se, odlu~uje; on ima inteligenciju, moè da stvara civilizaciju i komunikaciju. Bog
je sve ove osobine podario qudima.
Nijedan majmun, niti bilo koje drugo stvo-rewe, ne moè da govori, razmi{qa ili odlu~uje na na~in kao {to
to mi qudi moèmo.
Evolucionisti ne mogu
da dokaù da su qudi
postali od majmuna
Za nauku je veoma va`no da ima i iznese “dokaz”. Ako iznese{ neku tvrdwu i èli{ da u wu i drugi veruju,
tada treba da ponudi{ i neki dokaz. Na primer, upoznaje{ se sa nekim ~ovekom i kaè{ mu: “Ja se zovem

Marko.” Taj ~ovek moè da kaè: “Ja ne verujem da se ti zove{ Marko.” U tom slu~aju treba da dokaè{ da
se zove{ Marko. [ta }e biti tvoj dokaz? Tvoja |a~ka kwiìca, ili tvoj paso{, ili tvoj izvod iz kwige ro|enih, ili
mo`da tvoja preplatna karta za autobus, bi}e tvoj dokaz. Ako ne{to od toga pokaè{ ovom ~oveku, on }e
morati da ti veruje.
A sada da ti iznesemo jedan nau~ni primer. Poznati nau~nik Isak Wutn, koji je davno ìveo, tvrdio je da
postoji ne{to {to se zove “gravitacija” Zemqe. Onima koji su ga pitali kako to zna, on je odgovorio: “Kada
jabuka pada sa drveta, ona pada na zemqu. Ona ne ostaje u vazduhu.” To zna~i da postoji sila koja privla~i
jabuku zemqi i on je tu silu nazvao “gravitacija”.
Tako i evolucionisti treba da pokaù neki dokaz da bi svoje teorije u~inili verodostojnim. Na primer, teorija
evolucije tvrdi da su qudi nastali od majmuna. Mi treba da im postavimo pitawe: Odakle vam takva ideja i
da li imate neki dokaz za to?
Ako su qudi postali od majmuna, onda bi trebalo kao dokaz da na|emo fosile organizama koji su poluqudi i
polumajmuni. Me|utim, takav fosil do danas nije prona|en. Do sada su prona|eni samo fosili qudi i
majmuna. To zna~i da EVOLUCIONISTI NEMAJU APSOLUTNO NIKAKAV DOKAZ DA SU QUDI
POSTALI OD MAJMUNA.
Me|utim, evolucionisti, ipak, poku{avaju da uvere qude u svoje tvrdwe uz pomo} naro~itih scenarija.
Kako?
Neki evolucionisti~ki scenariji:
1. Evolucionisti prikazuju fosile izumrlih majmunskih vrsta kao da pripadaju organizmima koji su poluqudi
i polumajmuni.
Verovatno si video slike kao {to je ova gore. Kao {to vidi{, evolucionisti prikazivawem ovakvih slika
poku{avaju da zbune qude. U stvari, takvi organizmi nikada nisu postojali. U pro{losti oni su bili ili
potpuni qudi ili kompletni majmuni, ba{ kao {to danas moèmo videti. Niko od poluqudi i polumajmuna,
prikazanih na gorwoj slici, nikada nije postojao. To nije moglo da se dogodi. Kao {to smo ranije rekli, nije
prona|en nijedan fosil koji bi tako ne{to potvrdio.
Me|utim, evolucionisti stalno izmi{qaju nove scenarije koji se odnose na ovo pitawe. Na primer, kada
prikazuju fosil koji pripada nekoj izumrloj vrsti majmuna, oni kaù da je u pitawu fosil organizma koji se
nalazi izme|u majmuna i ~oveka. Po{to su qudi ~esto vrlo malo obave{teni o tom problemu, mnogi od wih
veruju onome {to evolucionisti pri~aju.
2. Evolucionisti prikazuju fosile qudi koji pripadaju razli~itim rasama, kao da su to fosili organizama
polumajmuna i poluqudi.
Kao {to zna{, postoji mnogo razli~itih naroda na Zemqi. Postoje qudi koji pripadaju narodima kao {to su
afri~ki narodi, Kinezi, Indijanci, Turci, evropski na-rodi, Arapi i mnogi drugi. O~igledno je da qudi koji
pripadaju razli~itim narodima imaju razli~ite osobine. Na primer, Kinezi imaju kose o~i, neki Afrikanci
imaju veoma tamnu koù i veoma kovrxavu kosu. Kada vidi{ jednog Indijanca ili jednog Eskima, odmah
zna{ da pripadaju narodima koji se razlikuju od tvoga. U dalekoj pro{losti postojali su qudi koji su
pripadali razli~itim narodima i neke wihove osobine mo`da su bile druga~ije u pore|ewu sa savremenim
qudima.
Na primer, lobawe qudi koji su pripadali rasi neandertalaca bile su ve}e od lobawa dana{wih qudi. Wihovi
mi{i}i bili su ja~i kada se uporede sa na{im.
Me|utim, evoluiconisti koriste razlike izme|u ove rase i dana{wih qudi da bi ubedili qude u svoje pri~e. Na
primer, kada prona|u fosil lobawe neandertalca, oni kaù: “Ovo je lobawa ~ovekovih predaka koji su ìveli
pre vi{e desetina hiqada godina.” Nekada su prona|eni fosili lobawa mawih u pore|ewu sa prose~nom
veli~inom lobawe dana{wih qudi. Kada prona|u takve fosile, oni kaù: “Onaj kome je pripadala ova lobawa
bio je na putu razvoja od majmuna do ~oveka.”
U stvari, ~ak i danas postoje qudi koji pripadaju razli~itim narodima koji imaju mawe lobawe od
prose~nih. Na primer, veli~ina lobawe Aborixina je veoma mala. Ali to ne zna~i da su oni polumajmuni i
poluqudi. Oni su normalni qudi ba{ kao i ti i sva druga qudska bi}a.
Prema tome, moèmo zakqu~iti da fosili, koje evolucionisti prikazuju kao dokaze da su qudi evoluirali od
majmuna, pripadaju ili vrstama majmuna ili qudskim rasama koje su izumrle. To zna~i da poluqudi i
polumajmuni nikada nisu postojali.
Najve}e prevare evolucionista:

1. Prevara zvana Pildaunski ~ovek
Godine 1912, evolucionisti su prona{li fosil jedne kosti dowe vilice i jednog dela lobawe. Ta kost dowe vi-
lice izgledala je kao da pripada majmunu, a deo lobawe li~io je na onaj kao kod ~oveka. To jest, prema
evolucionistima to je bio polu~ovek i polumajmun. Za ove delo-ve kostiju tvrdili su da su stari 500 hiqada
go-dina i da dokazuju da su qudi evoluirali od majmuna.
Te kosti prikazivane su kao dokazi za evoluciju, tokom skoro 40 godina, u razli~itim muzejskim
postavkama {irom sveta. Me|utim, 1949. godine, te kosti bile su ponovo ispitivane i postignuti su veoma
iznena|uju}i rezultati. Kost dowe vilice nije bila stara 500 hiqada godina, ve} samo 2 ili 3 godine. A kost
lobawe pripadala je fosilu obi~nog ~oveka koji je bio star nekoliko hiqada godina.
Istina je tako iza{la na videlo: Neki qudi spojili su kost vilice majmuna sa starom qudskom lobawom i
premazali ih nekim hemikalijama da bi izgledale {to sta-rije. Po{to evolucionisti nisu mogli da prona|u
fosil polu~oveka i polumajmuna, oni su poku{ali da na~ine laàn fosil. Ovaj doga|aj zabeleèn je u nau~noj
istoriji kao najve}a prevara u~iwena od strane nau~nika.
2. Prevara zvana ôvek iz Nebraske
Godine 1922. prona|en je fosil jednog zuba. Evolucionisti su tvrdili da ovaj zub poseduje osobine i ~oveka i
majmuna. Posle toga, na osnovu tog zuba, bila je napravqena slika zami{qenog stvorewa koje je
predstavqalo prelaz izme|u majmuna i ~oveka. Evolucionisti se na tome nisu zaustavili, oti{li su jo{ daqe i
naslikali celu porodicu ovog zami{qenog stvorewa.
Svi ovi crteì bili su zasnovani samo na ovom jednom zubu... A sada za trenutak razmisli. Ako bi tebi ispao
jedan zub, i onda neko ko te nikada nije sreo uzeo taj zub i tvrdio da moè precizno da nacrta tvoj lik
posmatraju}i ovaj tvoj zub, da li bi mu poverovao? Zar ti ne bi zvu~alo kao prevara ako bi on tvrdio da
tako moè da naslika ne samo tebe, ve} i celu tvoju porodicu? O~igledno da je potpuno besmisleno
poku{avati da se naslika neko stvorewe i wegova porodica samo posmatrawem jednog zuba.
Godine 1927. u~iweno je zapawuju}e otkri}e. Prona|eni su svi delovi skeleta stvorewa kome je pripadao taj
zub. Zub nije pripadao ni ~oveku, ni majmunu.
On je pripadao sviwi... Ovaj doga|aj predstavqao je pravi slom za evolucioniste.
DOKAZ DA QUDI NISU
POSTALI OD MAJMUNA:
1. Evolucionisti su prona{li fosile qudi koji su navodno veoma davno ìveli. Ti qudski fosili pokazuju da se
ne razlikuju kada se uporede sa dana{wim qudima. [tavi{e, period u kome su ti fosili nastali jeste period za
koji oni tvrde da qudi tada jo{ nisu postojali. Tada su navodno postojali samo ~ovekovi majmunski preci.
Na primer, za vreme iskopavawa u jednoj pe}ini u [paniji, prona|en je fosil deteta koje je navodno ìvelo
pre 800 hiqada go-dina. Kosti lica tog deteta imale su iste osobine kao lice dana{we dece. Me|utim, kako
evolucionisti kaù, pre navodnih 800 hiqada godina qudi nisu postojali. Ali, kada je ovaj fosil prona|en u
[paniji, bilo je jasno da su qudi postojali kao qudi od trenutka kada su stvoreni. Nikada nije ìvelo nijedno
stvorewe koje je bilo polumajmun i polu~ovek.
2. Evolucionisti su otkrili ostatke kamene kolibe. Kada su odre|ivali wenu starost, do{li su do zakqu~ka da
je ona navodno stara 1,5 miliona godina. To zna~i da su qudi, koji su navodno ìveli pre 1,5 miliona
godina, bili civilizovani. Oni su bili pravi qudi kao i mi. To ponovo ~ini besmislenim tvrdwe evolucionista,
kao {to je ona da su qudi evoluirali od majmuna tako {to su prvo ìveli primitivni qudi (polumajmuni,
poluqudi), i da su oni kasnije evoluirali u dana{we qude.
3. Jedan od navodno najstarijih fosila koje su prona{li evolucionisti, jeste onaj pod imenom Toskana Kid,
za koji tvrde da je star 1,6 miliona godina. Kada je ovaj fosil bio detaqnije prou~en, bilo je otkriveno da je
pripadao qudskom detetu starom 12 godina, i da bi ono postiglo vi-sinu od 180 centimetara da je dostiglo
punu zrelost. Samo ovaj fosil, sa svojom potpunom sli~no{}u dana{wim qudskim skeletima, bio je
dovoqan da ospori verovawe da su qudi nastali od majmuna.
4. Qudi su jedina stvorewa me|u svim bi}ima koja mogu uspravno da hodaju na dve noge. @ivotiwe kao
{to su kowi, psi i majmuni imaju ~etiri noge, a ìvotiwe kao {to su zmije, krokodili i gu{teri puze po zemqi.
Teorija evolucije tvrdi da su navodno pre nekoliko miliona godina ~etvorono`ni majmuni promenili svoj
na~in hoda u pogrbqeni poloàj. Majmuni su nastavili da pogrbqeno hodaju, sve dok jednog dana wihov
na~in hodawa nije postao potpuno uspravan. Formirawe qudskog oblika hodawa bilo je rezultat te
promene. Ovakve tvrdwe u teoriji evolucije nisu zasnovane ni na kakvim nau~nim dokazima, ve} na

potpunim pretpostavkama. Prou~avawa koja su izvr{ili nau~nici posledwih godina dokazuju da su ovakve
tvrdwe evolucionista nau~no potpuno besmislene!
Prou~avawa su pokazala da organizmi najboqe koriste svoju energiju kada hodaju na 2 ili 4 noge.
Organizmi koriste dva puta vi{e energije kada poku{avaju da hodaju pogrbqeno i suprotno od wihovog
prirodnog poloàja.
Dakle, za{to bi majmuni hodaju}i tro{ili dva puta vi{e energije, i to tokom nekoliko hiqada godina? To bi
bilo isto kao kada bi odrastao ~ovek poku{ao da puzi sa velikim teretom na svojim le|ima. Ili bi mo`da ti,
dok ugodno hoda{ na svoje dve noge, iznenada odlu~io da zastane{ i nastavi{ hodawe na svojim
dlanovima? Jasno je da nijedan organizam ne}e promeniti svoj na~in kretawa koji mu je najugodniji. Bog
je stvorio ~oveka sa sposobno{}u da se kre}e na najugodniji na~in.
Moèmo zakqu~iti da teorija evolucije ne moè da odgovori na pitawe: “Za{to su ~etvorono`ni majmuni
odlu~ili da jednoga dana po~nu da hodaju na dve noge?”
NAJVE]A RAZLIKA
Najve}a razlika izme|u ~oveka i majmuna ogleda se u tome {to qudi imaju razum, a majmuni ga nemaju.
Qudi poseduju znawe, mogu da razmi{qaju, razgovaraju i prenose svoje misli drugima koriste}i smisleno
sastavqene re~enice, da donose odluke, da ose}aju, razvijaju umetnost, da crtaju, komponuju melodije, da
sviraju i izkazuju qubav i moralne vrednosti. Sve ove spomenute osobine odnose se samo na ~oveka.
@ivotiwe ne poseduju ove osobine.
Evo jo{ jednog od brojnih pitawa na koje evolucionisti ne mogu da odgovore. Da bi li~io na ~oveka, jedan
majmun je morao da pretrpi veliki broj fizi~kih promena i dobije druge osobine koje poseduje ~ovek. Da li
u prirodi postoji neka sila koja moè dati bilo kome majmunu takve sposobnosti kao {to su slikawe,
razmi{qawe i komponovawe? Naravno da ne!
Bog je stvorio samo qude sa takvim sposobnostima, a ìvotiwama nije dao takve osobine. ôvek je i daqe
~ovek od onoga dana kada je wegova vrsta stvorena. Ribe su oduvek bile ribe, a ptice su oduvek bile ptice.
Nijedan organizam nije predak nekoj drugoj vrsti organizma. Bog je stvoriteq svih qudi i svih bi}a.
NEPRELAZNE PREPREKE
ZA DARVINA
I EVOLUCIONISTE
Kao {to smo na po~etku ove kwige rekli, oko predstavqa veoma savr{en i sloèn organ. Oko je sastavqeno
od vi{e od 40 delova, i ono ne moè da funkcioni{e ako neki od tih delova nedostaje.
Svaki od tih malih delova poseduje tako komplikovane detaqe da je nemogu}e da su oni slu~ajno nastali.
Ako samo jedan od wegovih delova nedostaje, na primer so~ivo, oko ne bi moglo da funkcioni{e. [tavi{e,
ako bi so~ivo oka i zenica zamenili svoja mesta, oko opet ne bi moglo da funkcioni{e.
âk je i suza, koja na prvi pogled izgleda kao veoma jednostavna te~nost, neophodna za funkcionisawe oka.
Oko koje ne bi moglo da proizvodi suze, veoma brzo bi se osu{ilo i postalo slepo. Pored toga, suze imaju
posebne osobine pomo}u kojih {tite o~i od {tetnih mikroorganizama.
Struktura oka podse}a na automobil. Postoje brojni delovi od kojih je sastavqen jedan automobil. Ako svi
delovi budu postavqeni na svoja mesta, a nedostaje samo pedala za gas, automobil ne}e mo}i da se vozi. Ili
ako se jedna od ìca u motoru prekine, automobil ne}e biti u voznom stawu. O~i su sli~ne automobilu; ne
mogu da funkcioni{u ako im samo jedan deo nedostaje.
Me|utim, evolucionisti nisu u stawu da objasne kako su nastale o~i. Poku{aj da razmisli{, da li je mogu}e
da se od 40 razli~itih delova slu~ajno oblikuje funkcionalna celina u isto vreme i na istom mestu? To bi
zna~ilo da su zenica, so~ivo, mre`wa~a, o~ni kapci, o~ni kanali i ostali delovi mogli da nastanu sre}nim
slu~ajem i da se spoje sami od sebe. To je, naravno, nemogu}e!
Ako bi neko rekao da su motor, pedala za gas, to~kovi, ko~nica, branici, prtqa`nik i mnogi drugi delovi
automobila nastali slu~ajno, sakupili se sami od sebe i formirali automobil, pomislili bismo da taj
pripoveda~ nije pri zdravoj pameti!
Struktura oka je mnogo sloènija i savr{enija nego ona u automobilu. Zato i moramo da se ~udimo
nelogi~nostima iskazanim u raznim evolucionisti~kim teorijama.
Darvin nije bio u stawu da shvati kako je postalo oko i zato je rekao: “Kada razmi{qam o oku, po~iwem da
gubim nadu u svoju teoriju.” Autor teorije evolucije postao je bespomo}an kada se suo~io sa savr{enom
strukturom oka.

деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski)

деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski)

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (12)

Similar to деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski)

Similar to деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski) (6)

деца дарвин није знао истину. Serbian (srpski)