Međunarodna arhivska konferencija „Tuzlanski ahrivski dani“, Tuzla, 27. i 28. septembar 2019. godine Tema: „Elektronski zapisi kao historijski izvori četvrte generacije – značaj, zaštita i korištenje“

1. Међународна конференција
„Тузлански архивски дани“
Тузла, 27-28.9.2019. године

3.  Борислав Пекић, 1999. Последњи човек на светуАрно реконструише прошлост
на основу пронађених списа А. Солжењицина “Један дан у животу Бориса
Денисовича”. Живот у Гулагу тумачи као хуману заједницу и блискост
припадника људске врсте.
 Реконструкција догађаја на основу фрагментарних извора и личних осећања.
 Закључци без шире основе, истругнути из времена, простора и друштва.
 Постмодерно схватање науке (критика, релативност, објективност је
немогућа...).

4.  Историјски извори
 Архиви (библиотеке, музеји)
 Историчари и други истраживачи
 Сакупљачи историјских извора (приватни и јавни)

5.  Традиционални писани извори – папирни документ
 Дигитализовани папирни документи (објављени на
Интернету)
 Савремени писани извори – електронски документи и сви
производи људског деловања на Интернету (сајтови,
блогови, социјалне мреже, електронска пошта....)

6.  Чувају (и обликују) меморију
друштва
 Чувају папирне документе,
дигитализоване папирне
документе и електронске
документе (настале у том
формату) и друге формате...
 Архиви у процесу дигитализације
папирних и других формата
докумената

7.  Бављење историјом постаје популарно!
 Потребна нова методологија историјског
истраживања.
 Интернет у историјском истраживању и
питање аутентичности, навођења,
цитирања.
 Историчар „чита“ документ у склопу својих
знања, неисторичар га „чита“ како пише.

8.  Прикупљање историјских извора постаје све популарније.
 Чување и заштита историјских извора све више излази из оквира
институција.
 Документација се прикупља по жељама и потребама оних који сакупљају, у
складу са њиховим задатим циљем, темом, са хипотезом коју су поставили
(нпр. разна удружења, НВО, маргинализоване групе....)
 Документа прикупљена “наменски”, егзистирају као независни ентитети,
истргнути из контекста у коме су настали или контекста у коме се чувају
(ствараоца, архивског фонда, институције заштите).

9.  Право на доступност архивске грађе
приоритет савременог друштва.
 Препоруке Савета Еворопе
 Универзална декларација о архивима
 Етички кодекс архивиста
 Принципи о доступности архива (Бризбејн)....
и т.д.
 Отвореност и доступност постају све више
циљ и сврха архивске делатности!

10.  Технологија се развија брже од људског
поимања последица њеног коришћења.
 Живот будућности своди се на брзину и
доступност.
 Дигитализација је пут за бржу и већу
доступност информација и докумената,
али има и своје опасности.
 Дигитализацијом и причом о
дигитализацији храни се идеја да је
релевантно само оно што је доступно на
мрежи.

11.  Могућности коришћења историјских извора који настају у електронском
облику или папирних који су конвертовани у дигитални облик су
несагледиве.
 Предности дигитализованог: приступачност, флексибилност,
разноликост, манипулативност, интерактивност, хипертекстуалност.
 Ризици: квалитет дигитализованог, трајност, читљивост, аутентичност...
 Парцијална дигитализација и доступност - избор дигитализованих и
доступних докумената на мрежи, може представљати вредносне судове
његовог аутора.
 Погрешно усмеравање историчара, погрешно креирање историјске
свести.
 Опасност од тендецниозног презентовања извора, формирање митова,
прекрајање историје, ревизионизам.
 Одговорност архива у процесу дигитализације не може се поредити са
другим установама. Одговорност архива је далеко већа!

12.  НИН-ов пројекат
“Несигурна прошлост –
Временска линија 1991—
2015 – Нови национални
и локални дигитални
мултимедијални архив”
подржан од ЕУ

18.  Традиционална архивска парадигма архив и архивисту види као
објективне чуваре културног добра.
 Савремена архивска парадигма - постмодерно схватање архива у
архивима види изворе моћи у креирању меморије и идентитета
друштва и појединца.
 Смернице за дигитализацију Републике Србије, што ће се
дигитализовати одлучују саме установе заштите!
 Да ли су архиви и архивисти објективни или не?
 Одабиром онога што ћемо сачувати, одабиром онога што ћемо
сређивати, презентовати, дигитализовати, архиви и архивисти више
нису неутрални!

19.  Улога архивиста постаје све наглашенија у презентовању, не само у
очувању.
 Истраживачи све више захтевни (лењи). Све очекују на “клик”.
Информација (историја) им се “доноси” у фотељу.
 Да ли уз дигитално доступне документе историјска наука постаје
свачија, постаје бизнис, задатак појединаца или група у
доказивању унапред постављених хипотеза?
 Опасност парцијалне и неконтролисане дигитализације.
 Како ће се мењати приступ историјским изворима у будућности?

20.  Дигитализација под надзором надлежних установа заштите.
 Одговорност установа заштите за дигитализовану и презентовану грађу.
 Проверљивост дигитализованих копија у оригиналној грађи.
 Разрађени стандарди, методологија, критеријуми и поступак.
 Транспарентност свих корака у процесу дигитализације.
 Истраживачи треба да добију комплетну информацију о дигитализованој грађи.
 Дигитализована грађа мора да буде заштићена од накнадних интервенција.
 Код парцијалне дигитализације потребни јасни критеријуми за одабир докумената.

21.  Колико су историчари компетентни за истраживање у дигиталним условима?
 Историчар будућности мораће да размишља све више и као програмер, да
разуме дигитални свет и начин на који су организовани и представљени
подаци на Вебу.
 Нова критика „нових извора“. Историчар будућности поставља нова питања:
зашто су објављени баш ти дигитализовани документи, шта се постиже
њиховим објављивањем, а шта необјављивањем, какви су метаподаци уз
објављену грађу, да ли они у довољној мери потврђују њену аутентичност?
Ко је аутор оригиналног изворног документа, ко је аутор дигитализоване
копије...?
 Кључно је поверење у установу која објављује дигитализовану грађу!

22.  Да ли архиви треба да буду на вебу? Да
 Да ли је историчарима/истраживачима потребан дигитална писменост? Да
 Етика архива и архивиста и етика истраживача у мноштву историјских извора!
 Информационе технологије и њене предности морају се користити у складу са етичким
принципима!
 Дигитализација и доступност дигиталних садржаја не сме бити сврха архивистике по
себи, већ средство за ширу доступност архивске грађе.
 Дигитализацијом се не сме манипулисати.
 Акценат ставити на описе дигитализоване грађе са јасним смерницама корисницима.
 Поштовање принципа провенијенције и целовитости фонда.
 Архивисти морају бити одоговорни, истраживачи опрезни!!!