П2: Појам информације, карактеристике, процеси и основи теорије информација

1. П2: Појам информације, карактеристике,
процеси и основи теорије информација
Информационе технологије

2. Садржај теме:
ПОЈАМ ИНФОРМАЦИЈЕ, КАРАКТЕРИСТИКЕ, ПРОЦЕСИ И ОСНОВИ
ТЕОРИЈЕ ИНФОРМАЦИЈА
2.1. Појам и етимолошко одређење појма информације
2.2. Значај информације у животу људи
2.2.1. Прва информациона револуција
2.2.2. Дуга информациона револуција
2.2.3. Трећа информациона револуција
2.2.4. Четврта информациона револуција
2.2.5. Пета информациона револуција
2.2.6. Шеста информациона револуција
2.3. Појам сигнала и појам податка
2.4. Процес формирања информације
2.5. Најважније особине информација
2.6. Основи теорије информација
2.6.1. Појам количине информација
2.6.2. Генерализовани комуникациони модел
2.7. Основни информациони процеси
2.8. Контролна питања

3. Појам информације је један од фундаменталних појмова
савремене науке и живота уопште. Он се јавља као
основни, првобитни појам који се посебно не дефинише
већ се његово поимање подразумева, једнако као што се у
математици аксиоматски прихватају појмови “тачка”,
“права” или “раван”, појам “поље” у физици или појам
“тело” у механици.
Имајући то на уму, појму информације се не може дати
строго одређење, али се он може описати на основу својих
својстава. Информатичка наука даје научно засновану
интерпретацију појма информације.
2.1. Појам и етимолошко одређење
појма информације

4. Неке интуитивна и позната одређења појма информације :
“Информација је знање представљено особи у облику који она може да разуме”.
“Информација је податак који је обрађен или уређен тако да пружа чињенице
које имају одређено значење”.
„Информација је све оно што даје нове податке, или нова обавештења о некој
чињеници или неком догађају, који нису били раније познати“.
„Информације су они делови вести који за примаоца имају вредност новости и
који му омогућавају да боље изврши своје задатке“.
„Информација је свесна или циљна организованост података“.
„Информација је садржај оног што размењујемо са спољним светом док му се
прилагођавамо и док утичемо на њега“.
“Информација је саопштење, обавештење о стању ствари, подаци о нечему,
модели који се преносе”.
“Информација је редукована (смањена, снижена) неодређеност као резултат
добијања саопштења”.
„Информације су обавештења о лицима, предметима, чињеницама, догађајима,
појавама и процесима, независно од облика којим су представљени“.
„Информације су подаци као резултат организације симбола, у складу са
установљеним правилима“.
2.1. Појам и етимолошко одређење
појма информације

5. Филозофски појмови који имају значење данашњег појма
информација постоје још још од најстаријих времена.
У класичној филозофији појмови који су били најближи данашњем
поимању информације били су технички појмови повезани са
теоријом знања и онтологије која је настала у Платоновој (427–
358. п.н.е.) теорији облика (форми), развијеној у бројним његовим
дијалозима (Федон, Федар, Симпозијум, Тимеј, Република).
Када су каснији аутори као што су Цицерон (106–43 п.н.е.) и
Августин (354–430 н.е.) расправљали о платонским концептима на
латинском, користили су термине „информаре“ и „информатио“
као превод техничких грчких термина као што су еидос (суштина),
идеја (идеја), типос (врста), морфе (облик) и пролепсис (приказ).
Тако је и корен „форма“ остао још увек препознатљив у речи „ин-
форма-ција“.
2.1. Појам и етимолошко одређење
појма информације

6. На основу претходног, сматра се да појам „информација“
потиче од речи латинског порекла „in- formare“ и изворно је
значио стављање у одређену форму, односно давање облика
нечему, али је током времена мењао првобитно значење.
Током времена почела је да се користи реч „информатио“ у
контексту који је најпре значио „формирање идеје, мишљења”,
а касније и „појашњење, излагање”. И у средњем веку многи
напредни људи, углавном филозофи, проучавају информацију
и њене основне карактеристике.
Првобитно тумачење је указивало на нешто што постоји само
у људској свести и општењу и то као „знања, обавештења,
саопштења, вести које људи преносе усмено, писмено
или на други начин“.
2.1. Појам и етимолошко одређење
појма информације

7. Током XX века појам информације и теорије везане за овај
појам се интензивније проучавају. Појављују се разне
дефиниције информације које углавном дају филозофи овог
времена. Једна од најчешће кориштених дефиниција, која има
и значајну ширину у погледу њене примене, а дао ју је руски
филозоф Урсул , гласи:
"Информација представља пресликавање стања једног
објекта у стање другог објекта. При томе ово пресликавање
на други објекат не мора да буде истоветно код свих објеката".
Из ове дефиниције појма информације, види се да је она везана за процес
преношења, односно комуницирања међу објектима. При томе објекат у
процесу комуницирања може да буде човек, машина, књига итд. У овом
процесу ствара се веза између објеката који комуницирају. Та веза може да
се оствари путем говора, музике, писма, слика, односно великог броја
људских активности. Размена информација се не одвија између било којих
објеката, већ само између оних који чине организовану структуру (систем).
2.1. Појам и етимолошко одређење
појма информације