0
NAUKA I UMETNOST dva kraja iste niti Milija Jovi čić AK “Letenka” 2009
<ul><li>“ Umetnost bez nauke je sirotinja, ali nauka bez umetnosti je varvarstvo.” </li></ul><ul><li>Gete </li></ul><ul><l...
Po čeci <ul><li>Nauka, umetnost, religija, filozofija </li></ul><ul><li>Postepena diferencijacija na dva skupa </li></ul><...
Stara Grčka
Homer i Hesiod <ul><li>Slepi pesnik </li></ul><ul><li>Ilijada  i  Odiseja </li></ul><ul><li>Spominjanje  nebeskih objekata...
Pitagora i Pitagorejci <ul><li>Pitagora sa Samosa (580 – 490 pne) </li></ul><ul><li>Matematičar i filozof </li></ul><ul><l...
Euklid <ul><li>Euklid iz Aleksandrije </li></ul><ul><li>Otac geometrije </li></ul><ul><li>Euklidovi elementi – 13 knjiga <...
Zlatni presek <ul><li>Odnos proporcija </li></ul><ul><li>φ = 1.618033987... </li></ul><ul><li>Arhitektura: Akropolj, Ukbet...
 
Muzika sfera <ul><li>Muzika nebeskih tela </li></ul><ul><li>Pitagorejci </li></ul><ul><li>Kopernik: spona između geometrij...
Islamska civilizacija <ul><li>Zlatno doba od 7. do 13. veka </li></ul><ul><li>Razvoj umetnosti, filozofije, nauke, teologi...
Ibn al-Hajtam <ul><li>Muslimanski Da Vinči </li></ul><ul><li>Oblasti interesovanja:  optika , anatomija, filozofija, fizik...
Omar Hajam <ul><li>1048 – 1123 </li></ul><ul><li>Filozof, matematičar, pesnik, astronom </li></ul><ul><li>Korekcija kalend...
Poezija Omara Hajama <ul><li>15 Sav svijet je u tami, grijeh u ognju svom: Tako piše i u - testamentu mom. Ja sam bio greš...
Renesansa
Leonardo da Vinči <ul><li>1452 – 1519 </li></ul><ul><li>Univerzalni genije </li></ul><ul><li>Pomogao u razvoju anatomije, ...
Božanstvena komedija <ul><li>Dante Aligijeri </li></ul><ul><li>Prvenstveno religiozno delo </li></ul><ul><li>Ali... Ima na...
Božanstvena komedija – ipak pokreće! <ul><li>Ona je letela lagano sasvim sama, </li></ul><ul><li>kružeći silazila, a to sa...
Stari majstori
Hockney – Falcon teza <ul><li>“ Stari majstori” su koristili trikove </li></ul><ul><li>Camera obscura </li></ul><ul><li>Ca...
Brogjel i malo ledeno doba <ul><li>1550 – glacijalna ekspanzija </li></ul><ul><li>1650 – kraj malog ledenog doba </li></ul...
Čas anatomije Nikolasa Tulpa <ul><li>Rembrantova slika iz 1632. godine </li></ul><ul><li>Javna obdukcija preminulih zatvor...
Naučna fantastika <ul><li>Kraj 18. i početak 19. veka </li></ul><ul><li>Uticaj tehničkih revolucija na razvoj SF-a </li></...
Žil Vern (1828 – 1905) <ul><li>Jedan od 2 oca SF-a </li></ul><ul><li>Verovao u svoja predviđanja </li></ul><ul><li>Dela: 2...
H. G. Wells (1866 – 1946) <ul><li>Drugi otac SF-a </li></ul><ul><li>Učitelj, pronalazač igara, umetnik, pisac </li></ul><u...
Neeuklidska geometrija <ul><li>Lobačevski i Boljaji </li></ul><ul><li>Riman </li></ul><ul><li>Zakrivljeni prostori </li></...
Ajnštajn <ul><li>Čudesna godina (1905.) </li></ul><ul><li>STR i OTR </li></ul><ul><li>Povremeno muziciranje </li></ul><ul>...
Ajnštajn i Pikaso <ul><li>Zajedničko: Herni Poenkare </li></ul><ul><li>„ la bande à Picasso”  </li></ul><ul><li>Kubizam </...
Ajnštajn na plaži <ul><li>“ Da nisam fizičar, bavio bih se muzikom” </li></ul><ul><li>Philip Glass </li></ul><ul><li>Repet...
Ervin Šredinger <ul><li>Talasna funkcija </li></ul><ul><li>Misaoni eksperiment: “Šredingerova mačka” </li></ul><ul><li>Ali...
Paralelni univerzumi <ul><li>Interpretacija “many – worlds” </li></ul><ul><li>Hugh Everett III </li></ul><ul><li>Beskonača...
Fraktali <ul><li>Geometrijski likovi </li></ul><ul><li>Manji delovi umanjene kopije celine </li></ul><ul><li>Trougao Sjerp...
Nemogući objekti <ul><li>2D figure koje naša podsvest predstavlja kao 3D </li></ul><ul><li>Optičke iluzije </li></ul><ul><...
M. C. Escher (1898 – 1972) <ul><li>Holandski grafičar </li></ul><ul><li>Nemogući objekti i beskonačnosti </li></ul><ul><li...
 
István Orosz <ul><li>Nastavljač Esherovog dela </li></ul><ul><li>Nemogući objekti i u filmovima! </li></ul>
Slučajnosti i performansi <ul><li>Budućnost? </li></ul><ul><li>Intervju: Gregory Chaitin & Marina Abramović </li></ul><ul>...
Pitanja, komentari, primedbe... <ul><li>Hvala na pažnji! </li></ul><ul><li>Da završimo sa Fajnmanom: </li></ul><ul><li>“ ....
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Nauka I Umetnost Mj

2,163

Published on

Prezentacija sa predavanja odrzanog na astronomskog kampa Letenka 2009.

Published in: Business, Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
2,163
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
28
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Nauka I Umetnost Mj"

  1. 1. NAUKA I UMETNOST dva kraja iste niti Milija Jovi čić AK “Letenka” 2009
  2. 2. <ul><li>“ Umetnost bez nauke je sirotinja, ali nauka bez umetnosti je varvarstvo.” </li></ul><ul><li>Gete </li></ul><ul><li>“ Jedna stara pesma ka že: “Ceo Univerzum se nalazi u čaši vina”. Mi verovatno, nikada nećemo znati u kom smislu je pesnik to mislio, za pesnike nije pisano da bi se razumelo. Ali tačno je, da ako pogledamo dovoljno blizu čašu sa vinom možemo videti ceo Univerzum...” </li></ul><ul><li>Ričard Fajnman “Predavanja iz fizike” </li></ul>
  3. 3. Po čeci <ul><li>Nauka, umetnost, religija, filozofija </li></ul><ul><li>Postepena diferencijacija na dva skupa </li></ul><ul><li>Nauka i filozofija </li></ul><ul><li>Umetnost i religija </li></ul><ul><li>Počeci u Staroj Grčkoj </li></ul>
  4. 4. Stara Grčka
  5. 5. Homer i Hesiod <ul><li>Slepi pesnik </li></ul><ul><li>Ilijada i Odiseja </li></ul><ul><li>Spominjanje nebeskih objekata </li></ul><ul><li>Hesiod – pesnik </li></ul><ul><li>“ Poslovi i dani” – poetični kalendar </li></ul><ul><li>Zvezda Arktur </li></ul><ul><li>Prve kosmološke ideje </li></ul><ul><li>Ravna Zemlja i Oceanus </li></ul>
  6. 6. Pitagora i Pitagorejci <ul><li>Pitagora sa Samosa (580 – 490 pne) </li></ul><ul><li>Matematičar i filozof </li></ul><ul><li>Pitagorejci </li></ul><ul><li>Interesovanja: muzika, matematika, filozofija, politika, etika </li></ul><ul><li>Mistika </li></ul><ul><li>Muzika sfera </li></ul><ul><li>Zlatni presek </li></ul><ul><li>Pitagorina teorema </li></ul>
  7. 7. Euklid <ul><li>Euklid iz Aleksandrije </li></ul><ul><li>Otac geometrije </li></ul><ul><li>Euklidovi elementi – 13 knjiga </li></ul><ul><li>Optika </li></ul><ul><li>Astronomija </li></ul>
  8. 8. Zlatni presek <ul><li>Odnos proporcija </li></ul><ul><li>φ = 1.618033987... </li></ul><ul><li>Arhitektura: Akropolj, Ukbetova džamija (Tunis) </li></ul><ul><li>Slikarstvo: Leonardo da Vinči ( De Divina Proportione ) </li></ul><ul><li>Salvador Dali (Pričest na poslednjoj večeri) </li></ul><ul><li>Matematika: Penrouzovo popločavanje </li></ul>
  9. 10. Muzika sfera <ul><li>Muzika nebeskih tela </li></ul><ul><li>Pitagorejci </li></ul><ul><li>Kopernik: spona između geometrije, kosmologije, astrologije i muzike </li></ul><ul><li>Božanstvena komedija </li></ul>
  10. 11. Islamska civilizacija <ul><li>Zlatno doba od 7. do 13. veka </li></ul><ul><li>Razvoj umetnosti, filozofije, nauke, teologije, ekonomije, arhitekture </li></ul><ul><li>Uloga čuvara znanja </li></ul>
  11. 12. Ibn al-Hajtam <ul><li>Muslimanski Da Vinči </li></ul><ul><li>Oblasti interesovanja: optika , anatomija, filozofija, fizika, astronomija, matematika, inženjerstvo, mehanika </li></ul><ul><li>“ Knjiga optike” </li></ul><ul><li>Svetlost se prostire pravolinijski konačnom brzinom! </li></ul><ul><li>Svetlost je čestične prirode </li></ul><ul><li>Otac naučnog metoda </li></ul>
  12. 13. Omar Hajam <ul><li>1048 – 1123 </li></ul><ul><li>Filozof, matematičar, pesnik, astronom </li></ul><ul><li>Korekcija kalendara </li></ul><ul><li>Upravnik astronomije </li></ul><ul><li>Islamski Kopernik </li></ul><ul><li>Demonstracija heliocentričnog modela </li></ul>
  13. 14. Poezija Omara Hajama <ul><li>15 Sav svijet je u tami, grijeh u ognju svom: Tako piše i u - testamentu mom. Ja sam bio grešnik, voljah grijeha plam; Ipak čistih usta svakom kazat znam Jad čovjekov što ga svakodnevno tre... Ja sam čovjek. I tim rečeno je sve. </li></ul>
  14. 15. Renesansa
  15. 16. Leonardo da Vinči <ul><li>1452 – 1519 </li></ul><ul><li>Univerzalni genije </li></ul><ul><li>Pomogao u razvoju anatomije, astronomije, građevinarstva </li></ul><ul><li>Tajna večera, Mona Liza... </li></ul>
  16. 17. Božanstvena komedija <ul><li>Dante Aligijeri </li></ul><ul><li>Prvenstveno religiozno delo </li></ul><ul><li>Ali... Ima naučnih motiva! </li></ul><ul><li>Sferna Zemlja </li></ul><ul><li>Časovne zone </li></ul><ul><li>Vizija raja od 9 cikličnih krugova slična Ptolomejevom modelu od 9 nebeskih tela </li></ul>
  17. 18. Božanstvena komedija – ipak pokreće! <ul><li>Ona je letela lagano sasvim sama, </li></ul><ul><li>kružeći silazila, a to sam znao </li></ul><ul><li>po vazduhu što je odozdo duvao ka nama </li></ul><ul><li>Dante Aligijeri – Pakao (Pevanje 17.) </li></ul><ul><li>Inercijalni sistemi! </li></ul><ul><li>Kakav je Danteov pakao? </li></ul><ul><li>Galilej: Lucifer je 2000 lakata dug! </li></ul>
  18. 19. Stari majstori
  19. 20. Hockney – Falcon teza <ul><li>“ Stari majstori” su koristili trikove </li></ul><ul><li>Camera obscura </li></ul><ul><li>Camera lu cida </li></ul><ul><li>“ Portret Arnolfinija” </li></ul><ul><li>Jan Vermer </li></ul><ul><li>“ Knjiga optike” </li></ul>
  20. 21. Brogjel i malo ledeno doba <ul><li>1550 – glacijalna ekspanzija </li></ul><ul><li>1650 – kraj malog ledenog doba </li></ul><ul><li>Zimski motivi </li></ul><ul><li>Piter Brogjel Stariji </li></ul><ul><li>Piter Brogjel Mlađi </li></ul>
  21. 22. Čas anatomije Nikolasa Tulpa <ul><li>Rembrantova slika iz 1632. godine </li></ul><ul><li>Javna obdukcija preminulih zatvorenika </li></ul><ul><li>Rembrant je poznavao anatomiju? </li></ul>
  22. 23. Naučna fantastika <ul><li>Kraj 18. i početak 19. veka </li></ul><ul><li>Uticaj tehničkih revolucija na razvoj SF-a </li></ul><ul><li>Meri Šeli “Frankenštajn” </li></ul><ul><li>Žil Vern </li></ul><ul><li>H. Dž. Vels </li></ul>
  23. 24. Žil Vern (1828 – 1905) <ul><li>Jedan od 2 oca SF-a </li></ul><ul><li>Verovao u svoja predviđanja </li></ul><ul><li>Dela: 20 000 milja pod morem, Od Zemlje do Meseca, Tajanstveno ostrvo, Put oko sveta za 80 dana, Put u središte Zemlje </li></ul><ul><li>Predviđanja: </li></ul><ul><li>Podmornice, helikopteri, avioni, automobili, rakete </li></ul><ul><li>Neverovatno tačno predviđanje leta na Mesec!!! </li></ul>
  24. 25. H. G. Wells (1866 – 1946) <ul><li>Drugi otac SF-a </li></ul><ul><li>Učitelj, pronalazač igara, umetnik, pisac </li></ul><ul><li>Poznata dela: Nevidljivi čovek, Vremenska mašina, Rat svetova, Ostrvo doktora Moroa </li></ul><ul><li>Naučni motivi i predviđanja: </li></ul><ul><li>Putovanje kroz vreme (1946. Kurt Gedel) </li></ul><ul><li>Nevidljivost (metamaterijali) </li></ul><ul><li>Nekontrolisane biotehnologije </li></ul>
  25. 26. Neeuklidska geometrija <ul><li>Lobačevski i Boljaji </li></ul><ul><li>Riman </li></ul><ul><li>Zakrivljeni prostori </li></ul><ul><li>Dve prave se zakrivljuju i konačno seku! </li></ul><ul><li>Trougao može da ima 2 ugla od po 90° </li></ul>
  26. 27. Ajnštajn <ul><li>Čudesna godina (1905.) </li></ul><ul><li>STR i OTR </li></ul><ul><li>Povremeno muziciranje </li></ul><ul><li>Ekvivalentnost mase i energije </li></ul><ul><li>E = mc² </li></ul><ul><li>Ikona 20. veka </li></ul>
  27. 28. Ajnštajn i Pikaso <ul><li>Zajedničko: Herni Poenkare </li></ul><ul><li>„ la bande à Picasso” </li></ul><ul><li>Kubizam </li></ul><ul><li>“ Dame iz Avinjona” 1907. </li></ul><ul><li>Istovremeni pogled iz različitih uglova </li></ul>
  28. 29. Ajnštajn na plaži <ul><li>“ Da nisam fizičar, bavio bih se muzikom” </li></ul><ul><li>Philip Glass </li></ul><ul><li>Repetitivne strukture </li></ul><ul><li>Opera “Ajnštajn na plaži” </li></ul><ul><li>Trajanje: 5 i po časova </li></ul><ul><li>Početak trilogoije </li></ul><ul><li>Minimalizam u muzici </li></ul>
  29. 30. Ervin Šredinger <ul><li>Talasna funkcija </li></ul><ul><li>Misaoni eksperiment: “Šredingerova mačka” </li></ul><ul><li>Ali manje poznat po radovima iz: </li></ul><ul><li>Teorije boja </li></ul><ul><li>Percepcija </li></ul><ul><li>Kolorimetrija </li></ul><ul><li>Tri rada u 1920. godini </li></ul>
  30. 31. Paralelni univerzumi <ul><li>Interpretacija “many – worlds” </li></ul><ul><li>Hugh Everett III </li></ul><ul><li>Beskonačan broj paralelnih univerzuma! </li></ul><ul><li>Inspiracija za SF </li></ul><ul><li>Alternativne istorije </li></ul><ul><li>“ Čovek u visokom dvorcu” </li></ul>
  31. 32. Fraktali <ul><li>Geometrijski likovi </li></ul><ul><li>Manji delovi umanjene kopije celine </li></ul><ul><li>Trougao Sjerpinskog </li></ul><ul><li>Dekalkomanija Maksa Ernsta </li></ul>
  32. 33. Nemogući objekti <ul><li>2D figure koje naša podsvest predstavlja kao 3D </li></ul><ul><li>Optičke iluzije </li></ul><ul><li>Matematičari, umetnici, psiholozi </li></ul><ul><li>Lionel i Roger Penrose: Nemogući objekti </li></ul><ul><li>M. C. Escher </li></ul>
  33. 34. M. C. Escher (1898 – 1972) <ul><li>Holandski grafičar </li></ul><ul><li>Nemogući objekti i beskonačnosti </li></ul><ul><li>Poznati radovi: </li></ul><ul><li>Relativnost (1953) </li></ul><ul><li>Vodopad (1963) </li></ul><ul><li>Circle Limit III (1959) </li></ul>
  34. 36. István Orosz <ul><li>Nastavljač Esherovog dela </li></ul><ul><li>Nemogući objekti i u filmovima! </li></ul>
  35. 37. Slučajnosti i performansi <ul><li>Budućnost? </li></ul><ul><li>Intervju: Gregory Chaitin & Marina Abramović </li></ul><ul><li>Sličnosti između istraživanja slučajnosti i performansa </li></ul>
  36. 38. Pitanja, komentari, primedbe... <ul><li>Hvala na pažnji! </li></ul><ul><li>Da završimo sa Fajnmanom: </li></ul><ul><li>“ ... Zato vratimo sve zajedno na isto mesto, ne zaboravljajući za šta je št a . Dajmo sebi jedno dodatno uživanje: popijmo i zaboravimo sve to!” </li></ul><ul><li>Kraj citata sa početka prezentacije  </li></ul>
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×