Presuda vlaco
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Presuda vlaco

on

  • 232 views

 

Statistics

Views

Total Views
232
Slideshare-icon Views on SlideShare
232
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Presuda vlaco Presuda vlaco Document Transcript

    • 1Република СрбијаОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИНБрој:3 К 97/11Дана:17.09.2012. годинеЗрењанинУ ИМЕ НАРОДА!Основни суд у Зрењанину, нo судији овога суда Мирјани Зорић Влачо, као судијипојединцу, са записничарем Валеријом Будаи, у кривичном предмету противокривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, због кривичног дела лака телеснаповреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, једног продуженог кривичног делаувреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС и једногпродуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61Кривичног законика РС, нo приватној кривичној тужби приватног тужиоца МарићСретенка из Лукићева, поднетој овом суду путем пуномоћника Мићовић Милорада,адвоката из Зрењанина дана 08.02.2011.године, измењеној на главном претресу дана13.09.2012.године, након одржаног јавног главног претреса, закљученог дана13.09.2011.године, донео je дана 17.09.2012.године и у присуству пуномоћникаприватног тужиоца и супруге окривљеног јавно објавио следећуПРЕСУДУОкривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве,рођене Сушић, рођен дана 15.08.1954. године у Власеници, пo занимању професорфизичке културе, без запослења, не поседује некретнине, војни рок служио 1978.године у Даниловграду, води се у војној евиденцији у Војном одсеку у Зрењанину,раније није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела,налази се на слободи,К Р И В J Eшто je:1. Дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када jeмогао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, наконзавршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основнушколу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу МарићСретенку из Лукићева и истог без икаквог повода песницом ударио у пределугрудног коша - грудне кости са десне стране на који начин му je нанео лекутелесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6. и 7. ребра са деснестране грудног коша уз грудну кост, при чему je био свестан свога дела, хтео jeњегово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,чиме je извршио кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичногзаконика РС,2. дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када jeмогао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, наконзавршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основнум тужил ц побиј ову тврдњу у сн. суду:" о се десило н с мом степеништу, ј с м изл зиоиз згр де и био с м н степеништу, окривљеније ул зио у згр ду и инцидент се одигр о н с момстепеништу." ( писник од 15.9.2011, стр.5, ст. 3ужил ц је"з бор вио"д је уд рен и угруднукост. ужил ц им"док з" д су муповређенребр од5 до 8, не од 5 до 7.ли то тужил ц знд пост ви бољудиј гнозу од доктор ?е постоји док з з ов кву тврдњу
    • 2школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу МарићСретенку из Лукићева и истом упутио речи увреде тако што му je рекао: „ Јебемти матер, ђубре", a потом дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву,у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева, упутиониз увреда приватном тужиоцу Марић Сретенку, називајући га „бедником,љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком", при чему му je псовао мајку, причему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био je свестан да jeњегово дело забрањено,3.чиме je извршио једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61ст. 1 и 2 Кривичног законика РС,3. дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова, у Лукићеву, у стању када jeмогао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, наконзавршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основнушколу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу МарићСретенку из Лукићева и истом упутио претњу говорећи му: „Чувај ме се" и„Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те je дана 24.11.2010. године,око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара Основне школе „БранкоЋопић" из Лукићева, приватном тужиоцу Марић Сретенку упутио претњурекавши му: „Запамтићеш ти мене", при чему je био свестан свога дела, хтео jeњегово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,4.чиме je извршио једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из 138 ст. 1 увези са чл. 61 Кривичног законика РС.Нa основу цитираних законских прописа и применом одредби чл. 4, 42, 45 51 56 и 57Кривичног законика РС суд муУТВРЂУЈЕНовчане казне и то:-за кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РСновчану казну у износу од 10.000,00 (десет хиљада) динара- за једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и2 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара-за једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у везиса чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада)динараПа га суд на основу чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС.ОСУЂУЈ ЕНa јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара.Нa основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС окривљеном се у јединственуновчану казну урачунава новчана казна у износу од 5.000,00 (петхиљда) динара коју jeосуђени платио пo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј4970/10 од 22.07.2011.године, те je окривљени преостали износ новчане казне одем ниједног док з з ов кву оптужбуосим тврдње с мог тужиоцужил ц нигденије рек од му је тужени"приш о".оптужници стоји:"мимоил жење!
    • 325.000,00 (двадесетпетхиљада) динара дужан платити у року од 30 дана пoправноснажности пресуде.Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, судће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчанеказне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6месеци.Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а окривљени се обавезује на плаћање судског паушала уизносу од 1.000,00 (хиљаду) динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнадитрошкове кривичног поступка у висини од 65.960,00 (шездесетпетхиљада-деветстотинашездесет) динара, a све у року од 30 дана пo правноснажности пресуде,под претњом принудним извршењем.О б р а з л о ж е њ еПриватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева, приватном кривичном тужбомподнетом од стране пуномоћника Мићовић Милорада адвоката из Зрењанина, дана08.02.2011. године, оптужио je Вукотић Душана из Зрењанина да je извршио једнокривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, двакривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС и два кривична делаугрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС.Нa главном претресу дана 13.09.2012. године пуномоћник приватног тужиоца jeизвршио измену приватне кривичне тужбе на тај начин што je у односу на кривичнодело лака телесна повреда навео да je окривљени приватном тужиоцу нанео лакутелесну повреду „у виду припоја три ребра 5, 6 и 7 са десне стране грудног коша узгрудну кост", док je у преосталом делу приватна кривична тужба остала неизмењена.Пуномоћник приватног тужиоца у завршној речи навео je да у целости остаје коднавода измењене приватне кривичне тужбе јер кривична дела која се окривљеномстављају на терет сматра доказаним. Предложио je суду да окривљеног огласи кривими осуди пo закону, те да га обавеже да приватном тужиоцу надокнади трошковекривичног поступка.Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева у завршној речи придружио сезавршној речи свог пуномоћника.Окривљени Вукотић Душан из Зрењанина у својој одбрани у првом реду je навеода je пред Прекршајним судом у Зрењанину против њега вођен прекршајни поступакзбог догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године a који супредмет и приватне кривичне тужбе, да je у истом поступку правноснажно осуђен и даje казну од 5.000 динара платио у целости. Надаље, окривљени je изјавио да наводиприватне кривичне тужбе из тачке 1 нису тачни, наводећи при том да je дана09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" из Лукићева одржана седницанаставничког већа, да je пo завршетку седнице он први напустио просторију у којој сеседница одржала и да су то видели сви присутни наставници, да je пo одласку саседнице одмах отишао код свог оца како би му однео наочаре које су оцу биленеопходне за читање и гледање телевизије и да je са том чињеницом била упознатаколегиница Нађ Андреа. Навео je да je код оца стигао у 13,40 часова и да се тамозадржао до око 15,00 часова, те да није тачно да je ударио приватног тужиоцапесницом у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je упутиоречи увреде и претње, као што се то наводи у приватној кривичној тужби, јер
    • 4приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако даникаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом. Такође,навео je да сматра да лекарско уверење о повредама приватног тужиоца које je издаодр. Дамјанов није валидно, односно да дијагноза није правилно постављена. Поредтога, навео je да je приватни тужилац недоследан у давању својих исказа, када сеизјашњава о месту где се критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер je једномизјавио да се све десило на улазу у школу, други пут да je до сукоба дошло настепеништу a трећи пут да се догађај одиграо у холу школе. Надаље, окривљени je,што се тиче навода из тачке 2 приватне кривичне тужбе, навео да га je дана 24.11.2010.године, око 10,45 часова, секретар школе, Саво Поповић позвао да дође у његовуканцеларију, да му je пo доласку у канцеларију исти уручио решење о удаљењу сарадног места, да je он био веома изненађен због тога, да je тада видео да се у решењунаводи да je он ударио приватног тужиоца, да je затим у канцеларију ушао и самприватни тужилац и да га je он упитао где га je то ударио, a да му je приватни тужилацрекао да се то десило на степеништу. Надаље, окривљени je навео да je потомразговарао са секретаром Поповић Савом и питао га да ли хоће да му буде сведок насуду и да му je исти потврдно одговорио, да приватни тужилац није био у канцеларијидок je трајао разговор између њега - окривљеног и секретара школе, али да се истиврло брзо вратио и да га je он тада поново питао где га je то ударио, a да му je приватнитужилац рекао да није битно и да je он добро рекао шта се десило тамо где je тотребало. Такође, окривљени je навео да je разговор између њега и приватног тужиоцаснимао мобилним телефоном и да je на снимку забележено да je приватни тужилац накрају рекао да га je он - окривљени ударио на степеништу. Поред тога, окривљени jeнавео да je излазећи из канцеларије секретара рекао: „Кoja беда", при том мислећи нацелокупну ситуацију у којој се налазио, те да je пo изласку из канцеларије прешао кодучитељица и испричао им шта се десило и пустио им снимак. Такође, окривљени jeнавео да je истог дана, после извесног времена након критичног догађаја, отишао уканцеларију приватног тужиоца, у којој су се налазили и Панић Даринка и ПоповићСаво, и замолио га да види шта ту може да се заустави али да je исти то одбио, на штаje он рекао: „У лажи су кратке ноге". Нa крају окривљени je навео да критичног данаприватног тужиоца није називао бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком,да му није псовао мајку, да му није je претио речима: „Запамтићеш ти мене", нити му jeна изласку из канцеларије приватног тужиоца пљунуо. Такође, окривљени je навео дасу сведоци Панић Даринка и Поповић Саво у својим исказима недоследни, односно даименовани сведоци стално мењају своје исказе.У завршној речи окривљени je предложио суду да га ослободи од оптужбе збогкривичних дела која ми се стављају на терет јер сматра да се у конкетном случају радио политичком прогону, будући да се он пре догађаја од 09.11.2010. године обраћаодиректору школе са захтевима који су се односили на изградњу сале за физичковаспитање, те да се са истом молбом обраћао и Станишић Драгану који je у то времебио потпарлол ДС и председник МЗ у Лукићеву надајући се да ће он својим утицајимадопринети изградњи фискултурне сале, те да je пре критичног догађаја пред школомвидео Станишића и Сретенка Марића како разговарају и да je одмах знао да нештонеће бити у реду. Такође, окривљени je навео да сматра да je мотив приватног тужиоцаза подношење пријаве да га je он - окривљени ударио и то што je он приватномтужиоцу дана 08.11.2010. године проследио захтев да му се дају подаци о путнимтрошковима, тј. о исплати путних трошкова приватном тужиоцу. Надаље, окривљени jeнавео да сматра да су у односу на догађај од 09.11.2010. године наводи приватнекривичне тужбе неодрживи с обзиром да у поднетој тужби приватни тужилац наводи
    • 5да се догађај одиграо код степеништа на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", a усвом исказу je навео да се догађај одиграо на самом степеништу. Поред тога,окривљени je навео да из исказа приватног тужиоца произилази да се након догађајателефонским путем обратио полицајцу Митровићу који га je упутио да се јави напреглед у Ургентни центар, a пo његовом мишљењу je нелогично да приватни тужилацдогађај одмах не пријави полицији јер сигурно зна какав je поступак пријављивањадогађаја. Надаље, окривљени je изјавио да сматра да сведокиња Панић Даринка нијемогла видети оно што je испричала у поступку који се води пред овим судом, наводећида je пред Прекршајним судом сведокиња изјавила да зна да je 09.11.2010. године билаодржана седница наставничког већа, a да je у овом поступку изјавила да зна да се сведешавало пред крај прве смене и да je чекала да се заврши седница наставничког већа,што указује на чињеницу да je иста исказала једном приликом да je седница завршена aдругом да je седница требала да се заврши. Поред тога, окривљени je навео да jeсведокиња Панић Даринка, ако je заиста критичног дана гледала у правцу улаза ушколу и уколико се то заиста тако десило, a како je изјавила у свом исказу, моралавидети једино њега - окривљеног како излази из школе што je потврдила својимисказом сведокиња Нађ Андреа. Такође, окривљени je навео да сматра да je исказсведокиње Даринке Панић неприхватљив и у делу где сведокиња наводи да jeнаставница физике Умићевић Митра била у канцеларији у моменту док je она чекалада се седница заврши док je наведена сведокиња јасно изјавила да je у школу дошла у13,45 часова. Имајући у виду наведено, окривљени je навео да сматра да je неистинаоно што je приватни тужилац изнео у приватној кривичној тужби, те да на основу свихизведених доказа током главног претреса нису доказани наводи приватне кривичнетужбе. Такође, навео je да je нелогично то што je приватни тужилац истога данаотишао у Ургентни центар где му je констатована повреда, a да при том ником нијерекао шта се десило критичног дана, већ да су наставници сазнали за догађај тек после12 - 13 дана, a да je он сам сазнао да je наводно ударио приватног тужиоца 15 дананакон критичног догађаја. Поред тога, навео je да сумња да су у читав догађај умешании полицајци Мирослав Зорановић и Мирослав Митровић. Окривљени je предложиосуду да га ослободи од оптужбе за кривична дела која му се стављају на терет и даобавеже приватног тужиоца да му надокнади трошкове поступка.Суд je спровео доказни поступак саслушањем приватног тужиоца МарићСретенка, сведока Панић Даринке, Поповић Саве и Нађ Андрее и вештака Симић дрМилана, читањем извештаја лекара специјалисте Опште болнице „Ђорђе Јоановић" изЗрењанина од 09.11.2010. године за приватног тужиоца Марић Сретенка и писменогналаза и мишљења вештака Симић др Милана који je запримљен у овом суду дана15.06.2012. године, увидом у списе предмета Преркшајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј.483/12 односно читњeм из наведеног списа решење Прекршајног суда у Зрењанину бр.9 Пр. 483/12 од 18.06.2012. године и извештаја Прекршајног суда о извршеној уплати ифотокопије налога за уплату на износ од 5.000,00 динара извршеног од старнеокривљеног дана 04.11.2011. године.Након оцене свих изведених доказа како појединачно тако и у склопу, ценећи притоме и одбрану окривљеног, суд je утврдио следеће чињенично стање:Окривљени Вукотић Душан рођен je 1954. године у Власеници, ожењен je, нoзанимању je професор физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, ранијеније осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела, налази сена слободи.Окривљени Вукотић Душан и приватни тужилац Марић Сретенко се познају одраније јер су обојица радла у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву, окривљени
    • 6као наставник физичког, a приватни тужилац као директор и међу њима je и прекритичних догађаја било несугласица око услова и начина рада у школи.Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржанаje седница наставничког већа којој су, између осталих, присуствовали и окривљени иприватни тужилац. Након завршетка седнице, око 13,45 часова, код степеништа наулазу у школу, окривљени je пришао приватном тужиоцу и без икаквог повода истогпесницом ударио у пределу грудног коша, a затим упутио приватном тужиоцу речи:„Јебем ти матер, ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кадме сретнеш".Након критичног догађаја, приватни тужилац се обратио лекару у Ургентномцентру Зрењанин, где je прегледан од стране лекара специјалисте Дамјанов дрМиодрага који je сачинио извештај лекара специјалисте.Задавањем ударца песницом у пределу грудног коша окривљени je нанеоприватном тужиоцу лаку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6 и 7.ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост.Због задобијене повреде приватни тужилац je одсуствовао са рада две недеље.О критичном догађају обавештена je полиција, a приватни тужилац je сам догађајпријавио и школској управи, као и просветној инспекцији.Након тога, пo повратку приватног тужиоца на посао, дана 24.11.2010. године,око 11,00 часова, окривљени je у канцеларији секретара Основне школе „БранкоЋопић" из Лукићева упутио приватном тужиоцу низ увреда називајући га бедником,љигавцем, џукелом, ђубретом, и нечовеком и псовао му je при том мајку. Истовременоокривљени се обратио приватном тужиоцу претећим речима: „Запамтићеш ти мене".Непосредно пре критичног догађаја, секретар школе Поповић Саво, у својојканцеларији у којој се налазио и приватни тужилац, покушао je окривљеном да уручизакључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, што je идовело до незадовољства окривљеног и вербалне расправе између њега и приватногтужиоца.Приватни тужилац Марић Сретенко je претње које му je упутио окривљениВукотић Душан и то како дана 09.11.2010. године тако и дана 24.11.2010. годинесхватио као озбиљне претње.Приликом предузимања наведених кривичноправних радњи окривљени je био устању када je могао да схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима.При том, био je свестан својих радњи, хтео je њихово извршење и био je свестанда су његове радње забрањене.Дана 15.11.2010. године МУП РС ПС Зрењанин, поднео je Прекршајном суду уЗрењанину, захтев за покретање прекршајног поступка број 1-270-01330/10 од11.11.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 2и ст. 3 Закона о јавном реду и миру.Након тога, дана 06.12.2010. године МУП РС ПС Зрењанин поднео jeПрекршајном суду у Зрењанину још један захтев за покретање прекршајног поступкаброј 1-270-01415/10 од 01.12.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина збогпрекршаја из чл. 6 ст. 3 и чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру.По поднетим захтевима пред Прекршајним судом у Зрењанину под бројем 9 Пр Ј4970/10 и бројем 9 Пр Ј 5131/10 вођени су прекршајни поступци против окривљеногВукотић Душана. Наведени предмети спојени су пресудом Прекршајног суда уЗрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године и одређено je да ће се убудућеисти водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.е сл жесе сн л зомлек ролицијуније об -вестиотужил цог нијебилоу р нијимизј в м ииск зим
    • 7Истом пресудом, окривљени Вукотић Душан оглашен je кривим због двапочињена прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру. Прекршај описан подтачком 1 изреке пресуде се састоји у томе што je окривљени „дана 09.11.2010. године,око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић",вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева,Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу уОсновну школу, при чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: „Јебем тиматер, ђубре" и задао му један ударац затвореном шаком у пределу груди, наневши мулаку телесну повреду", a прекршај описан под тачком 2 изреке пресуде се састоји утоме што je окривљени „дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, у канцеларијисекретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора школе,Марић Сретенка, нарушио јавни ред и мир на тај начин што je позван у канцеларију одстране секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о покретањудисциплинског поступка против њега и решење о привременом удаљењу са рада у токуког je у канцеларију ушао директор школе Марић Сретенко коме je Вукотић изговориовише увредљивих речи: „Бедниче, љигавче, какав си ти човек?", на шта je реаговаосекретар школе поповић саво који je покушао Вукотићу да објасни да je то пo Закону ида нема разлога да вређа директора, затраживши од њега да преда кључеве одфискултурне сале, a које je Вукотић сутрадан оставио. Наведеном пресудом,окривљеном Вукотић Душану, најпре je за прекршај описан под тачком један изрекеутврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара, a за прекршај описан под тачкомдва изреке утврђена новчана казна у износу од 5.000,00 динара, пa je окривљени збогдва прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру осуђен на јединствену казнзатвора у износу од 20.000,00 динара. Истом пресудом окривљени Вукотић Душан jeослобођен од кривице за прекршај из чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру јер ниједоказано да je дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, при 7 изласку из канцеларијесекретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, пљунуо на под и да сенепристојно и дрско понашао.Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресудеПрекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, Вишипрекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана 13.09.2011. године донело пресудуброј III-306 Прж. 20495/11 којом je жалба окривљеног делимично уважена, пресудаПрекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године укинута уодносу на прекршај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан подтачком 1 изреке првостепене пресуде, a због битне повреде одредаба прекршајногпоступка, и предмет je у том делу враћен прекршајном суду на поновни поступак, докje у преосталом делу жалба окривљеног одбијена, пa je првостепена пресуда у односуна прекшај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под тачком 2изреке првостепене пресуде, потврђена и за наведени прекршај je окривљеномизречена новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je окривљени дужан да платиу року од 15 дана од дана пријема другостепене пресуде, с тим да ће, уколикоокривљени не плати новчану казну, иста бити замењена казном затвора у трајању од 5дана, тако што се за сваких започетих 1.000,00 динара одређује један дан затвора.Окривљени je у целости платио новчану казну у износу од 5.000,00 динара накоју je осуђен правноснажном пресудом Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј4970/10 од 22.07.2011. године.Након тога, пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je оглашен кривим због почињеногпрекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру, који прекршај се састоји у томе
    • 8што je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, наслужбеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем директораОсновне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред имир на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je ВукотићДушан Марић Сретенку изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао муједан ударац затвореном шаком у пределу груди". Истом пресудом, окривљени jeосуђен на новчану казну у износу од 15.000,00 динара.Против наведене пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je изјавио жалбу.Такође, дана 25.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je поднео захтев запонављање поступка пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 који je окончан пресудом Вишегпрекршајног суда, Одељења у Новом Саду, број III-306 Прж. 20495/11 од 13.09.2011.године. Поднети захтев je пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11од 05.12.2011. године одбачен.Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресудеПрекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године и пo жалбиокривљеног изјављеној против пресуде истог суда број 9 Пр Ј 1828/11 од 06.03.2012.године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана године донело пресудуброј III-306 Прж. 1350/12 којом су жалбе окривљеног уважене, наведене пресудеукинуте и предмети враћени прекршајном суду на поновно суђење.Након тога, Прекршајни суд у Зрењанину донео je решење број 9 Пр Ј 483/12 од18.06.2012. године којим je прекинуто вођење прекршајног поступка противокривљеног Вукотић Душана у предмету број 9 Пр Ј 483/12 (у вези са предметом 9 Пр Ј1828/11 од 10.11.2011. године), с обзиром да je за исто дело против окривљеногпокренут кривични поступак и одређено да ће прекид трајати до доношењаправноснажне судске одлуке у кривичном поступку. Истим решењем, укинута jeправноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10за коју je окривљени поднео захтев за понављање прекршајног поступка који jeпресудом број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбијен. Такође, истим решењемпрекинуто je вођење прекршајног поступка против окривљеног у предмету број 9 Пр Ј1828/11 од 05.12.2011. године, с обзиром да je за исто дело против окривљеногпокренут кривични поступак и одређено je да ће прекид трајати до доношењаправноснажне судске одлуке у кривичном поступку.Овакво чињенично стање суд je утврдио оценом свих изведених доказа.Време, место и начин извршења кривичних дела суд je утврдио на основу исказаприватног тужиоца, те исказа сведока Панић Даринке и Поповић Саве, као иделимично на основу одбране окривљеног.Чињеницу да се окривљени и приватни тужилац познају од раније и да je и прекритичних догађаја било несугласица, суд je утврдио на основу исказа приватногтужиоца и одбране окривљеног.Чињеницу да je дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" уЛукићеву одржана седница наставничког већа и да су истој између осталихприсуствовали и приватни тужилац и окривљени, суд je утврдио на основу исказаприватног тужиоца и сведокиња Панић Даринке и Нађ Андрее, као и на основуодбране окривљеног.Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да je наконзавршетка седнице, окривљени пришао приватном тужиоцу код степеништа на улазу ушколу и без икаквог повода истог песницом ударио у пределу грудног коша, a затимоснову иск з тужиоц немогуће је било шт утврдити.
    • 9му упутио речи: „Јебем ти матер" и „Ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи надругу страну улице кад ме сретнеш".Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да су наконзавршетка седнице наставничког већа окривљени и приватни тужилац разговарали.Именована сведокиња je у свом исказу навела да je критичног дана била у школи и даje чекала да се заврши седница наставничког већа, да je у једном моменту стала кодзатворених стаклених врата која гледају у школско двориште и зграду и да je тадавидела да приватни тужилац стоји на првом или другом степенику, a окривљени кодврата те да je она закључила да разговарају, јер je Душан махао рукама, те да ништадруго није видела, нити чула.Нa основу налаза и мишљења, као и исказа вештака Симић др Милана суд jeутврдио врсту и тежину телесне повреде коју je окривљени критичном приликом,након завршетка седнице наставничког већа, нанео приватном тужиоцу. Наиме, вештакje навео да je према приложеној медицинској документацији приватни тужилацзадобио повреду грудног коша поред грудне кости са десне стране у виду уганућа узглобу ребара са грудном кости, која има групне карактеристике лаке телесне повреде.Надаље, вештак je навео да описана повреда може настати код петог, шестог и седмогребра, док осмо ребро нема директни зглоб са грудном кости. У погледу механизманастанка наведене повреде, вештак je навео да иста може настати пo механизму ударанеким предметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те дазамахнути делови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, такода je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака,подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра.Чињеницу да je због задобијене повреде приватни тужилац одсуствовао са рада иколико суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца.Чињеницу да je о критичном догађају обавештена полиција, као и да je догађајпријављен и школској управи и просветној инспекцији, судје утврдио на основу исказаприватног тужиоца.Нa основу исказа сведока Поповић Саве и Панић Даринке, као и на основу исказаприватног тужиоца, те одбране окривљеног, суд je утврдио чињеницу да je дана24.11.2010. године, око 11,00 часова, сведок Поповић Саво, као секретар школе, усвојој канцеларији покушао да окривљеном уручи закључак о покретањудисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада.Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да му jeокривљени у канцеларији секретара школе Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићевуупутио низ увреда називајући га бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком ида му je при том псовао мајку, те да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".Нa основу исказа сведока Поповић Саве суд je утврдио чињеницу да je критичногдана, у његовој канцеларији, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве речии да je истог, између осталог назвао и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу,као и да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да jeкритичног дана, у канцеларији коју она дели са секретаром школе, окривљениупућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог назваонечовеком и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу, као и да му се обратиоречима: „Запамтићеш ти мене".Чињеницу да je против окривљеног због догађаја који су се одиграли дана09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен прекршајни поступак и како je истили не иосмог к костоји ун л зу
    • 10окончан, суд je утврдио увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број9 Пр Ј 483/12.Чињеницу да je окривљени у целости платио новчану казну на коју je биоправноснажно осуђен у прекршајном поступку, суд je утврдио на основу одбранеокривљеног и увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј483/12.Чињеницу да се вођење прекршајног поступка против окривљеног, збогпрекршаја који истовремено имају и обележја кривичних дела која су предмет овогкривичног поступка, налази у прекиду суд je утврдио на основу решења Прекршајногсуда у Зрењанину бр. 9 Прј 483/12 од 18.06.2012. године.Личне породичне и материјалне прилике окривљеног суд je утврдио на основуподатака које je окривљени сам дао о себи, на који начин je суд утврдио и чињеницу даокривљени раније није осуђиван.Суд je ценио одбрану окривљеног и исту није прихватио у делу у којем jeокривљени навео да je дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка седниценаставничког већа први напустио просторију у којој се седница одржала, да je пoодласку са седнице одмах отишао код свог оца, те да није тачно да je ударио приватногтужиоца песницом у пределу грудног коша и да му je упутио речи увреде и претње, јерприватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако даникаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом, те да jeприватни тужилац недоследан у давању својих исказа када се изјашњава о месту где секритични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер једном каже да се све десило наулазу у школу, a други пут да je до сукоба дошло на степеништу, будући да je у томделу одбрана окривљеног у супротности са доказима изведеним у поступку, пре свегаса исказом приватног тужиоца и сведокиње Панић Даринке, као и са налазом имишљењем вештака медицинске струке. Наиме, из исказа приватног тужиоца јаснопроизилази да му je окривљени дана 09.11.2010. године, одмах након завршеткаседнице наставничког већа, пришао и без икаквог повода песницом ударио у пределугрудног коша - грудне кости са десне стране и да му je затим упутио увредљиве речи,као и низ претњи, док из исказа сведокиње Панић Даринке у којем je наведено да jeиста видела окривљеног и приватног тужиоца како разговарају након седниценаставничког већа, јасно произилази да окривљени није одмах пo завршетку истенапустио школску зграду. Такође, чињеница да се приватни тужилац истога данаобратио лекару говори у прилог томе да je исти критичног дана задобио телеснуозледу, што заиста и потврђује извештај лекара, као и налаз и мишљење вештакамедицинске струке. При том, суд није имао ни један разлог да сумња у валидностиздатог лекарског уверења, нарочито када се има у виду налаз и мишљење вештакамедицинске струке у којем je јасно наведено да je начин повређивања како га je описаоприватни тужилац подобан за настанак повреде коју je констатовао лекар који jeкритичног дана вршио преглед. Надаље, само место где се критичини догађај десио -степениште или пак улаз у школу, нарочито ако се има у виду да je степениште близуулаза, није од значаја за постојање кривичних дела која се окривљеном стављају натерет. Наиме, за постојање истих неопходно je да je окривљени критичном приликомзадао ударац приватном тужиоцу и нанео му лаку телесну повреду, да га je вређао и даму je претио, што je све тoкoм поступка на несумњив начин и утврђено.Такође, суд није прихватио одбрану окривљеног у делу у којем je окривљенинавео да дана 24.11.2010. године није у канцеларији секретара основне школе вређаоприватног тужиоца, нити му je претио, јер je у том делу одбрана у супротности саисказима приватног тужиоца и сведока Поповић Саве и Панић Даринке, у којима jeNe bisin idem
    • 11јасно наведено да je окривљени критичном приликом био незадовољан због тога што jeсазнао да je против њега покренут дисциплински поступак и да je донето решење оњеговом удаљењу са рада и да je у једном моменту почео да упућује приватномтужиоцу разне увредљиве речи и да му прети. Искази именованих сведока и приватногтужиоца су међусобно сагласни и исти, нарочито сведоци Поповић Сава и ПанићДаринка, пo оцени суда нису имали ни један разлог да неосновано терете окривљеног.Поред тога, за суд je приликом утврђења чињеничног стања било од значаја само оношто су приватни тужилац и сведоци изјавили на главном претресу, док њихови исказидати у поступку пред прекршајним судом нису били релевантни за разјашњење стањаствари у кривичном поступку, нарочито када се има у виду чињеница да су све одлукедонете у прекршајном поступку укинуте и да je вођење прекршајног поступка противокривљеног прекинуто до доношења правноснажне судске одлуке у кривичномпоступку.Из свих напред наведених разлога суд није прихватио ни наводе завршне речиокривљеног, будући да у истој окривљени наводи чињенице које je већ изнео и у својојодбрани.Суд je ценио исказ приватног тужиоца и исти je прихватио у целости, сматрајућида се исти искрено изјаснио о свим чињеницама које су му биле познате у везиизвршења дела и околностима под којима су дела учињена, налазећи при том да jeисказ приватног тужиоца у складу са осталим изведеним доказима, односно саисказима сведока Поповић Саве и Панић Даринке, те налазом и мишљењемвештака медицинске струке.Суд je ценио и у целости прихватио исказе сведока Попвић Саве и ПанићДаринке, налазећи да су се сведоци јасно, искрено и непристрасно изјаснили о свимчињеницама које су им непосредно познате a које се односе дешавања у канцеларијисекретара школе чији су главни актери били окривљени и приватни тужилац, a њиховиискази су у међусобном складу, као и у складу са исказом приватног тужиоца. Пооцени суда, именовани сведоци немају разлога да неосновано терете окривљеног.Суд je ценио исказ сведока Нађ Андрее пa je исти прихватио, осим у делу у којемje именована сведокиња навела да je окривљени одмах након седнице наставничкогвећа напустио зграду школе, односно да се није задржавао у истој, јер je у том делуисказ у супротности са исказом приватног тужиоцa и сведокиње Панић Даринке.Наиме, приватни тужилац je јасно навео да му je окривљени пришао после завршеткаседнице и да га je без икаквог повода ударио, о чему постоји и медицинскадокументација, те да га je вређао и претио му, a сведокиња Панић Даринка je јаснонавела да je након завршетка седнице видела како окривљени и приватни тужилацразговарају, из чега се изводи закључак да се окривљени након што се седницанаставничког завршила, ипак извесно време задржао у школи.Нa основу овако утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњиокривљеног описаној под тачком 1 изреке пресуде стичу, сва битна обележјакривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, будућида je окривљени критичном приликом приватног тужиоца песницом ударио у пределугрудног коша - грудне кости са десне стране и на тај начин му нанео лаку телеснуповреду у виду повреде припоја три ребра - петог, шестог и седмог ребра са деснестране грудног коша уз грудну кост.Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и без икаквогповода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране, док изналаза и мишљења вештака медицинске струке Симић др Милана да je приватниет чношто?ед н нјед н!тоби севишеверов лоринки?ли је то док з д је тужил ц уд рен? ет чно! ешт к говори о нескл ду диј гнозеи опис повреде!
    • 12тужилац критичном приликом задобио повреду припоја три ребра - петог, шестог иседмог ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост и да иста повреда имакарактеристике лаке телесне повреде. Такође, из налаза вештака произилази да повредакоја je констатована код приватног тужиоца може настати пo механизму удара некимпредметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнутиделови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, тако да jeначин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака,подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра. При том, суд jeимао у виду чињеницу да се приватни тужилац истог дана обратио лекару и да му jeтом приликом констатована лака телесна повреда.Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњамаокривљеног описаним под тачком 2 изреке пресуде стичу обележја једног продуженогкривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС,будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио приватном тужиоцуречи увреде говорећи му: „Јебем ти матер,ђубре", a затим дана 24.11.2010. годинепоново упутио низ увреда приватном тужиоцу, називајући истог „бедником, љигавцем,џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то je псовао приватном тужиоцу мајку.Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и да му je,након што га je без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша, упутиоречи: „Јебем ти матер,ђубре", те да га je дана 24.11.2010. године окривљени уканцеларији секретара школе, након што je секретар покушао да уручи окривљеномзакључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, називао„бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то му псовао мајку. Притом, суд je имао у виду и исказе сведока Поповић Саве, секретара школе, и ПанићДаринке, који су се дана 24.11.2010. године налазили такође у канцеларији, a у којимаje јасно наведено да je окривљени критичном приликом упућивао приватном тужиоцуувредљиве речи и да je истог, између осталог, назвао и џукелом и нечовеком и да му jeпсовао мајку.При тoм суд није прихватио правну квалификацију дела пo приватној кривичнојтужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела увреда изчл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње којечине обележја кривичних дела увреда извршио у кратком временском периоду, премаистом оштећеном, на истом простору - у основној школи у Лукићеву и са истиммотивима, a све кривичноправне радње биле су обухваћене јединственим умишљајемокривљеног. Стога пo оцени суда у конкретном случају има места примени одредби чл.61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једногпродуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичногзаконика РС.Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњамаокривљеног описаним под тачком 3 изреке пресуде стичу обележја једног продуженогкривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичногзаконика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио претњуприватном тужиоцу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад месретнеш", a затим дана 24.11.2010. године поново упутио претњу приватном тужиоцу,рекавши му: „Запамтићеш ти мене". По оцени суда, наведене речи представљајупретњу упућену од стране окривљеног приватном тужиоцу да ће напасти на живот илитело истог. Поред тога из исказа самог приватног тужиоца јасно произилази да je онж! з н л з вешт к произил зи с мо то д он не може " ргументив но негир типостој ње повреде", што истовремено зн чи д исту не може ни потврдити.
    • 13претње, које му je упутио окривљени, схватио озбиљно и да су оне страшно деловалена њега.Наиме из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени, након што га je безикаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша и упутио му увредљиве речи,такође упутио и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш",те да му je дана 24.11.2010. године окривљени у канцеларији секретара школе, наконшто je секретар покушао да уручи окривљеном закључак о покретању дисциплинскогпоступка и решење о удаљењу са рада, рекао: „Запамтићеш ти мене". При том, суд jeимао у виду да су сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, који су присуствовалидогађају од 24.11.2010. године, у својим исказима јасно навели да je окривљеникритичном приликом упути приватном тужиоцу речи: „Запамтићеш ти мене".При том суд није прихватио ни правну квалификацију дела пo приватнојкривичној тужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривичнадела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме,окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних дела угрожавањесигурности извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на истомпростору - у основној школи у Лукићеву и са истим мотивима a све кривичноправнерадње биле су обухваћене јединственим умишљајем окривљеног. Стога нo оцени судау конкретном случају има места примени одредби чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законикаРС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног продуженог кривичног делаувреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС.Сва наведена кривична дела окривљени je учинио стању урачунљивости, односноу стању када je могао да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима.Урачунљивост окривљеног тoкoм поступка није била доведена у питање ниједним изведеним доказом.Надаље, окривљени je кривична дела извршио са директним умишљајем собзиром да je био свестан својих радњи и хтео je њихово извршење a при томокривљени je био свестан да су његове радње забрањене.Наиме, нo оцени суда окривљени je био свестан да уколико приватног тужиоцапесницом удари у пределу грудног коша - грудне кости истог може телесно повредити,али je и поред тога хтео извршење дела будући да je након завршетка седниценаставничког већа пришао приватном тужиоцу и истог без икаквог повода песницомударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране.Надаље, нo оцени суда окривљени je био свестан да су речи које je упутиоприватном тужиоцу и то: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи „бедник, љигавац, џукела,ђубре и нечовек", те псовка упућена на рачун мајке приватног тужиоца за истогувредљиве, те да je исти хтео да ове речи упути приватном тужиоцу.Такође, нo оцени суда, окривљени je био свестан да речи које je упутиоприватном тужиоцу, a које гласе: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад месретнеш", те: „Запамтићеш ти мене", представљају претњу за приватног тужиоца да ћеон - окривљени напасти на живот или тело приватног тужиоца, те да су као таквеугрозиле сигурност приватног тужиоца.Како je суд нашао да je окривљени крив због кривичних дела која му се стављајуна терет то га je због истих осудио нo закону.Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције суд je ценио свеоколности предвиђене из чл. 54 Кривичног законика РС.
    • 14Кao олакшавајуће околности на страни окривљеног суд je ценио чињеницу да jeисти породичан човек и да раније није осуђиван, док пo оцени суда отежавајућихоколности није било.Имајући у виду околности под којима je дело учињено, окривљеног каоучиниоца, тежину дела, уважавајући при том све олакшавајуће и у одсуствуотежавајућих околности, ценећи при том и имовинске прилике окривљеног, суд налазида ће се у конкретном случају сврха кажњавања постићи и осудом на новчану казну, теje стога окривљеном због извршеног кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122ст. 1 Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара, збогизвршеног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара и збогизвршеног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у везиса чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 динара, a затимje применом одредаба чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС окривљеног осудио најединствену новчану казну у износу од 30.000,00 динара.С обзиром да je решењем Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12 од18.06.2012. године укинута правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године донета у постпку који je пре спајања вођен подбројем 9 Пр Ј 5131/10, окривљеном je на основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС ујединствену новчану казну урачуната новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју jeосуђени платио нo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј4970/10 од 22.07.2011. године, те je окривљени преостали износ новчане казне од25.000,00 динара дужан платити у року од 30 дана пo правноснажности пресуде.Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана,суд ће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчанеказне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6месеци.Приликом одлучивања о висини новчане казне суд je применио одредбе оублажавању казне, односно одредбе чл. 56 и 57 Кривичног законика РС, те jeокривљеном за свако појединачно кривично дело утврдио новчане казне чија je висинаиспод граница прописаног минимума новчане казне за наведена кривична дела, причему je олакшавајуће околности у склопу ценио као особито олакшавајуће.Надаље суд у конкретном случају, у односу на кривично дело из чл. 170 ст. 1Кривичног законика РС, није утврдио новчану казну у дневним износима, из разлогашто висину дневног износа новчане казне суд није могао утврдити ни на основуслободне процене, a са друге стране прибављање података на основу којих би се моглоутврдити имовно стање окривљеног, односно његови укупни приходи и расходи у токупретходне године знатно би продужило трајање кривичног поступка.Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а суд je окривљеног обавезао на плаћање судскогпаушала у износу од 1.000,00 динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнадитрошкове кривичног поступка у висини 65.960,00 динара, a све у року од 30 дана пoправноснажности пресуде, под претњом принудним извршењем.Трошкови суда обухватају трошкове извршеног медицинског вештачења у износуод 10.000,00 динара.Трошкове кривичног постпка које je имао приватни тужилац на име ангажовањапуномоћника чине трошкови састава приватне кривичне тужбе са 25% паушала уизносу од 9.000,00 динара, заступање приватног тужиоца на три одржана главнапретреса у трајању од једног часа дана 20.05.2011. године, 29.05.2012. године и13.09.2012. године са приступом и 25% паушала у износу од нo 10.500,00 динара,
    • 15заступање приватног тужиоца на једном одржаном главном претресу у трајању од тричаса дана 15.09.2011. године са приступом и 25% паушала, те такса на тужбу и напресуду у износу од нo 980,00 динара, што укупно износи 55.960,00 динара.Нa основу свега изнетог одлучено je као у изреци пресуде.У Зрењанину дана 17.09.2012. годинеЗАПИСНИЧАРБудаи ВалеријаПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:Против ове пресуде може се изјавити жалба у рокуод 8 дана од дана пријема исте Апелационом судуу Новом Саду, a путем овог суда у 3 (три) примерка.