1. 1
Република Србија
ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН
Број:3 К 97/11
Дана:17.09.2012. године
Зрењанин
У ИМЕ НАРОДА!
Основни суд у Зрењанину, нo судији овога суда Мирјани Зорић Влачо, као судији
појединцу, са записничарем Валеријом Будаи, у кривичном предмету против
окривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, због кривичног дела лака телесна
повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, једног продуженог кривичног дела
увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС и једног
продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61
Кривичног законика РС, нo приватној кривичној тужби приватног тужиоца Марић
Сретенка из Лукићева, поднетој овом суду путем пуномоћника Мићовић Милорада,
адвоката из Зрењанина дана 08.02.2011.године, измењеној на главном претресу дана
13.09.2012.године, након одржаног јавног главног претреса, закљученог дана
13.09.2011.године, донео je дана 17.09.2012.године и у присуству пуномоћника
приватног тужиоца и супруге окривљеног јавно објавио следећу
ПРЕСУДУ
Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве,
рођене Сушић, рођен дана 15.08.1954. године у Власеници, пo занимању професор
физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, војни рок служио 1978.
године у Даниловграду, води се у војној евиденцији у Војном одсеку у Зрењанину,
раније није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела,
налази се на слободи,
К Р И В J E
што je:
1. Дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je
могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након
завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну
школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић
Сретенку из Лукићева и истог без икаквог повода песницом ударио у пределу
грудног коша - грудне кости са десне стране на који начин му je нанео леку
телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6. и 7. ребра са десне
стране грудног коша уз грудну кост, при чему je био свестан свога дела, хтео je
његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,
чиме je извршио кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног
законика РС,
2. дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je
могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након
завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну
м тужил ц побиј ову тврдњу у сн. суду:
" о се десило н с мом степеништу, ј с м изл зио
из згр де и био с м н степеништу, окривљени
је ул зио у згр ду и инцидент се одигр о н с мом
степеништу." ( писник од 15.9.2011, стр.5, ст. 3
ужил ц је
"з бор вио"
д је уд рен и у
грудну
кост. ужил ц им
"док з" д су му
повређен
ребр од
5 до 8, не од 5 до 7.
ли то тужил ц зн
д пост ви бољу
диј гнозу од доктор ?
е постоји док з з ов кву тврдњу
2. 2
школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић
Сретенку из Лукићева и истом упутио речи увреде тако што му je рекао: „ Јебем
ти матер, ђубре", a потом дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву,
у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева, упутио
низ увреда приватном тужиоцу Марић Сретенку, називајући га „бедником,
љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком", при чему му je псовао мајку, при
чему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био je свестан да je
његово дело забрањено,
3.
чиме je извршио једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61
ст. 1 и 2 Кривичног законика РС,
3. дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова, у Лукићеву, у стању када je
могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, након
завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на улазу у Основну
школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић
Сретенку из Лукићева и истом упутио претњу говорећи му: „Чувај ме се" и
„Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те je дана 24.11.2010. године,
око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко
Ћопић" из Лукићева, приватном тужиоцу Марић Сретенку упутио претњу
рекавши му: „Запамтићеш ти мене", при чему je био свестан свога дела, хтео je
његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,
4.
чиме je извршио једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из 138 ст. 1 у
вези са чл. 61 Кривичног законика РС.
Нa основу цитираних законских прописа и применом одредби чл. 4, 42, 45 51 56 и 57
Кривичног законика РС суд му
УТВРЂУЈЕ
Новчане казне и то:
-за кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС
новчану казну у износу од 10.000,00 (десет хиљада) динара
- за једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и
2 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара
-за једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези
са чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада)
динара
Па га суд на основу чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС.
ОСУЂУЈ Е
Нa јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара.
Нa основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС окривљеном се у јединствену
новчану казну урачунава новчана казна у износу од 5.000,00 (петхиљда) динара коју je
осуђени платио пo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј
4970/10 од 22.07.2011.године, те je окривљени преостали износ новчане казне од
ем ниједног док з з ов кву оптужбу
осим тврдње с мог тужиоц
ужил ц нигде
није рек о
д му је тужени
"приш о".
оптужници стоји:
"мимоил жење!
3. 3
25.000,00 (двадесетпетхиљада) динара дужан платити у року од 30 дана пo
правноснажности пресуде.
Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, суд
ће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане
казне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6
месеци.
Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а окривљени се обавезује на плаћање судског паушала у
износу од 1.000,00 (хиљаду) динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади
трошкове кривичног поступка у висини од 65.960,00 (шездесетпетхиљада-
деветстотинашездесет) динара, a све у року од 30 дана пo правноснажности пресуде,
под претњом принудним извршењем.
О б р а з л о ж е њ е
Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева, приватном кривичном тужбом
поднетом од стране пуномоћника Мићовић Милорада адвоката из Зрењанина, дана
08.02.2011. године, оптужио je Вукотић Душана из Зрењанина да je извршио једно
кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, два
кривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС и два кривична дела
угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС.
Нa главном претресу дана 13.09.2012. године пуномоћник приватног тужиоца je
извршио измену приватне кривичне тужбе на тај начин што je у односу на кривично
дело лака телесна повреда навео да je окривљени приватном тужиоцу нанео лаку
телесну повреду „у виду припоја три ребра 5, 6 и 7 са десне стране грудног коша уз
грудну кост", док je у преосталом делу приватна кривична тужба остала неизмењена.
Пуномоћник приватног тужиоца у завршној речи навео je да у целости остаје код
навода измењене приватне кривичне тужбе јер кривична дела која се окривљеном
стављају на терет сматра доказаним. Предложио je суду да окривљеног огласи кривим
и осуди пo закону, те да га обавеже да приватном тужиоцу надокнади трошкове
кривичног поступка.
Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева у завршној речи придружио се
завршној речи свог пуномоћника.
Окривљени Вукотић Душан из Зрењанина у својој одбрани у првом реду je навео
да je пред Прекршајним судом у Зрењанину против њега вођен прекршајни поступак
због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године a који су
предмет и приватне кривичне тужбе, да je у истом поступку правноснажно осуђен и да
je казну од 5.000 динара платио у целости. Надаље, окривљени je изјавио да наводи
приватне кривичне тужбе из тачке 1 нису тачни, наводећи при том да je дана
09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" из Лукићева одржана седница
наставничког већа, да je пo завршетку седнице он први напустио просторију у којој се
седница одржала и да су то видели сви присутни наставници, да je пo одласку са
седнице одмах отишао код свог оца како би му однео наочаре које су оцу биле
неопходне за читање и гледање телевизије и да je са том чињеницом била упозната
колегиница Нађ Андреа. Навео je да je код оца стигао у 13,40 часова и да се тамо
задржао до око 15,00 часова, те да није тачно да je ударио приватног тужиоца
песницом у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je упутио
речи увреде и претње, као што се то наводи у приватној кривичној тужби, јер
4. 4
приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако да
никаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом. Такође,
навео je да сматра да лекарско уверење о повредама приватног тужиоца које je издао
др. Дамјанов није валидно, односно да дијагноза није правилно постављена. Поред
тога, навео je да je приватни тужилац недоследан у давању својих исказа, када се
изјашњава о месту где се критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер je једном
изјавио да се све десило на улазу у школу, други пут да je до сукоба дошло на
степеништу a трећи пут да се догађај одиграо у холу школе. Надаље, окривљени je,
што се тиче навода из тачке 2 приватне кривичне тужбе, навео да га je дана 24.11.2010.
године, око 10,45 часова, секретар школе, Саво Поповић позвао да дође у његову
канцеларију, да му je пo доласку у канцеларију исти уручио решење о удаљењу са
радног места, да je он био веома изненађен због тога, да je тада видео да се у решењу
наводи да je он ударио приватног тужиоца, да je затим у канцеларију ушао и сам
приватни тужилац и да га je он упитао где га je то ударио, a да му je приватни тужилац
рекао да се то десило на степеништу. Надаље, окривљени je навео да je потом
разговарао са секретаром Поповић Савом и питао га да ли хоће да му буде сведок на
суду и да му je исти потврдно одговорио, да приватни тужилац није био у канцеларији
док je трајао разговор између њега - окривљеног и секретара школе, али да се исти
врло брзо вратио и да га je он тада поново питао где га je то ударио, a да му je приватни
тужилац рекао да није битно и да je он добро рекао шта се десило тамо где je то
требало. Такође, окривљени je навео да je разговор између њега и приватног тужиоца
снимао мобилним телефоном и да je на снимку забележено да je приватни тужилац на
крају рекао да га je он - окривљени ударио на степеништу. Поред тога, окривљени je
навео да je излазећи из канцеларије секретара рекао: „Кoja беда", при том мислећи на
целокупну ситуацију у којој се налазио, те да je пo изласку из канцеларије прешао код
учитељица и испричао им шта се десило и пустио им снимак. Такође, окривљени je
навео да je истог дана, после извесног времена након критичног догађаја, отишао у
канцеларију приватног тужиоца, у којој су се налазили и Панић Даринка и Поповић
Саво, и замолио га да види шта ту може да се заустави али да je исти то одбио, на шта
je он рекао: „У лажи су кратке ноге". Нa крају окривљени je навео да критичног дана
приватног тужиоца није називао бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком,
да му није псовао мајку, да му није je претио речима: „Запамтићеш ти мене", нити му je
на изласку из канцеларије приватног тужиоца пљунуо. Такође, окривљени je навео да
су сведоци Панић Даринка и Поповић Саво у својим исказима недоследни, односно да
именовани сведоци стално мењају своје исказе.
У завршној речи окривљени je предложио суду да га ослободи од оптужбе због
кривичних дела која ми се стављају на терет јер сматра да се у конкетном случају ради
о политичком прогону, будући да се он пре догађаја од 09.11.2010. године обраћао
директору школе са захтевима који су се односили на изградњу сале за физичко
васпитање, те да се са истом молбом обраћао и Станишић Драгану који je у то време
био потпарлол ДС и председник МЗ у Лукићеву надајући се да ће он својим утицајима
допринети изградњи фискултурне сале, те да je пре критичног догађаја пред школом
видео Станишића и Сретенка Марића како разговарају и да je одмах знао да нешто
неће бити у реду. Такође, окривљени je навео да сматра да je мотив приватног тужиоца
за подношење пријаве да га je он - окривљени ударио и то што je он приватном
тужиоцу дана 08.11.2010. године проследио захтев да му се дају подаци о путним
трошковима, тј. о исплати путних трошкова приватном тужиоцу. Надаље, окривљени je
навео да сматра да су у односу на догађај од 09.11.2010. године наводи приватне
кривичне тужбе неодрживи с обзиром да у поднетој тужби приватни тужилац наводи
5. 5
да се догађај одиграо код степеништа на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", a у
свом исказу je навео да се догађај одиграо на самом степеништу. Поред тога,
окривљени je навео да из исказа приватног тужиоца произилази да се након догађаја
телефонским путем обратио полицајцу Митровићу који га je упутио да се јави на
преглед у Ургентни центар, a пo његовом мишљењу je нелогично да приватни тужилац
догађај одмах не пријави полицији јер сигурно зна какав je поступак пријављивања
догађаја. Надаље, окривљени je изјавио да сматра да сведокиња Панић Даринка није
могла видети оно што je испричала у поступку који се води пред овим судом, наводећи
да je пред Прекршајним судом сведокиња изјавила да зна да je 09.11.2010. године била
одржана седница наставничког већа, a да je у овом поступку изјавила да зна да се све
дешавало пред крај прве смене и да je чекала да се заврши седница наставничког већа,
што указује на чињеницу да je иста исказала једном приликом да je седница завршена a
другом да je седница требала да се заврши. Поред тога, окривљени je навео да je
сведокиња Панић Даринка, ако je заиста критичног дана гледала у правцу улаза у
школу и уколико се то заиста тако десило, a како je изјавила у свом исказу, морала
видети једино њега - окривљеног како излази из школе што je потврдила својим
исказом сведокиња Нађ Андреа. Такође, окривљени je навео да сматра да je исказ
сведокиње Даринке Панић неприхватљив и у делу где сведокиња наводи да je
наставница физике Умићевић Митра била у канцеларији у моменту док je она чекала
да се седница заврши док je наведена сведокиња јасно изјавила да je у школу дошла у
13,45 часова. Имајући у виду наведено, окривљени je навео да сматра да je неистина
оно што je приватни тужилац изнео у приватној кривичној тужби, те да на основу свих
изведених доказа током главног претреса нису доказани наводи приватне кривичне
тужбе. Такође, навео je да je нелогично то што je приватни тужилац истога дана
отишао у Ургентни центар где му je констатована повреда, a да при том ником није
рекао шта се десило критичног дана, већ да су наставници сазнали за догађај тек после
12 - 13 дана, a да je он сам сазнао да je наводно ударио приватног тужиоца 15 дана
након критичног догађаја. Поред тога, навео je да сумња да су у читав догађај умешани
и полицајци Мирослав Зорановић и Мирослав Митровић. Окривљени je предложио
суду да га ослободи од оптужбе за кривична дела која му се стављају на терет и да
обавеже приватног тужиоца да му надокнади трошкове поступка.
Суд je спровео доказни поступак саслушањем приватног тужиоца Марић
Сретенка, сведока Панић Даринке, Поповић Саве и Нађ Андрее и вештака Симић др
Милана, читањем извештаја лекара специјалисте Опште болнице „Ђорђе Јоановић" из
Зрењанина од 09.11.2010. године за приватног тужиоца Марић Сретенка и писменог
налаза и мишљења вештака Симић др Милана који je запримљен у овом суду дана
15.06.2012. године, увидом у списе предмета Преркшајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј.
483/12 односно читњeм из наведеног списа решење Прекршајног суда у Зрењанину бр.
9 Пр. 483/12 од 18.06.2012. године и извештаја Прекршајног суда о извршеној уплати и
фотокопије налога за уплату на износ од 5.000,00 динара извршеног од старне
окривљеног дана 04.11.2011. године.
Након оцене свих изведених доказа како појединачно тако и у склопу, ценећи при
томе и одбрану окривљеног, суд je утврдио следеће чињенично стање:
Окривљени Вукотић Душан рођен je 1954. године у Власеници, ожењен je, нo
занимању je професор физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, раније
није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног дела, налази се
на слободи.
Окривљени Вукотић Душан и приватни тужилац Марић Сретенко се познају од
раније јер су обојица радла у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву, окривљени
6. 6
као наставник физичког, a приватни тужилац као директор и међу њима je и пре
критичних догађаја било несугласица око услова и начина рада у школи.
Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржана
je седница наставничког већа којој су, између осталих, присуствовали и окривљени и
приватни тужилац. Након завршетка седнице, око 13,45 часова, код степеништа на
улазу у школу, окривљени je пришао приватном тужиоцу и без икаквог повода истог
песницом ударио у пределу грудног коша, a затим упутио приватном тужиоцу речи:
„Јебем ти матер, ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад
ме сретнеш".
Након критичног догађаја, приватни тужилац се обратио лекару у Ургентном
центру Зрењанин, где je прегледан од стране лекара специјалисте Дамјанов др
Миодрага који je сачинио извештај лекара специјалисте.
Задавањем ударца песницом у пределу грудног коша окривљени je нанео
приватном тужиоцу лаку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6 и 7.
ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост.
Због задобијене повреде приватни тужилац je одсуствовао са рада две недеље.
О критичном догађају обавештена je полиција, a приватни тужилац je сам догађај
пријавио и школској управи, као и просветној инспекцији.
Након тога, пo повратку приватног тужиоца на посао, дана 24.11.2010. године,
око 11,00 часова, окривљени je у канцеларији секретара Основне школе „Бранко
Ћопић" из Лукићева упутио приватном тужиоцу низ увреда називајући га бедником,
љигавцем, џукелом, ђубретом, и нечовеком и псовао му je при том мајку. Истовремено
окривљени се обратио приватном тужиоцу претећим речима: „Запамтићеш ти мене".
Непосредно пре критичног догађаја, секретар школе Поповић Саво, у својој
канцеларији у којој се налазио и приватни тужилац, покушао je окривљеном да уручи
закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, што je и
довело до незадовољства окривљеног и вербалне расправе између њега и приватног
тужиоца.
Приватни тужилац Марић Сретенко je претње које му je упутио окривљени
Вукотић Душан и то како дана 09.11.2010. године тако и дана 24.11.2010. године
схватио као озбиљне претње.
Приликом предузимања наведених кривичноправних радњи окривљени je био у
стању када je могао да схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима.
При том, био je свестан својих радњи, хтео je њихово извршење и био je свестан
да су његове радње забрањене.
Дана 15.11.2010. године МУП РС ПС Зрењанин, поднео je Прекршајном суду у
Зрењанину, захтев за покретање прекршајног поступка број 1-270-01330/10 од
11.11.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 2
и ст. 3 Закона о јавном реду и миру.
Након тога, дана 06.12.2010. године МУП РС ПС Зрењанин поднео je
Прекршајном суду у Зрењанину још један захтев за покретање прекршајног поступка
број 1-270-01415/10 од 01.12.2010. године против Вукотић Душана из Зрењанина због
прекршаја из чл. 6 ст. 3 и чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру.
По поднетим захтевима пред Прекршајним судом у Зрењанину под бројем 9 Пр Ј
4970/10 и бројем 9 Пр Ј 5131/10 вођени су прекршајни поступци против окривљеног
Вукотић Душана. Наведени предмети спојени су пресудом Прекршајног суда у
Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године и одређено je да ће се убудуће
исти водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.
е сл же
се с
н л зом
лек ролицију
није об -
вестио
тужил ц
ог није
било
у р нијим
изј в м и
иск зим
7. 7
Истом пресудом, окривљени Вукотић Душан оглашен je кривим због два
почињена прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру. Прекршај описан под
тачком 1 изреке пресуде се састоји у томе што je окривљени „дана 09.11.2010. године,
око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић",
вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева,
Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у
Основну школу, при чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: „Јебем ти
матер, ђубре" и задао му један ударац затвореном шаком у пределу груди, наневши му
лаку телесну повреду", a прекршај описан под тачком 2 изреке пресуде се састоји у
томе што je окривљени „дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, у канцеларији
секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора школе,
Марић Сретенка, нарушио јавни ред и мир на тај начин што je позван у канцеларију од
стране секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о покретању
дисциплинског поступка против њега и решење о привременом удаљењу са рада у току
ког je у канцеларију ушао директор школе Марић Сретенко коме je Вукотић изговорио
више увредљивих речи: „Бедниче, љигавче, какав си ти човек?", на шта je реаговао
секретар школе поповић саво који je покушао Вукотићу да објасни да je то пo Закону и
да нема разлога да вређа директора, затраживши од њега да преда кључеве од
фискултурне сале, a које je Вукотић сутрадан оставио. Наведеном пресудом,
окривљеном Вукотић Душану, најпре je за прекршај описан под тачком један изреке
утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара, a за прекршај описан под тачком
два изреке утврђена новчана казна у износу од 5.000,00 динара, пa je окривљени због
два прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру осуђен на јединствену казн
затвора у износу од 20.000,00 динара. Истом пресудом окривљени Вукотић Душан je
ослобођен од кривице за прекршај из чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру јер није
доказано да je дана 24.11.2010. године, око 10,45 часова, при 7 изласку из канцеларије
секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, пљунуо на под и да се
непристојно и дрско понашао.
Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде
Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, Виши
прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана 13.09.2011. године донело пресуду
број III-306 Прж. 20495/11 којом je жалба окривљеног делимично уважена, пресуда
Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године укинута у
односу на прекршај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под
тачком 1 изреке првостепене пресуде, a због битне повреде одредаба прекршајног
поступка, и предмет je у том делу враћен прекршајном суду на поновни поступак, док
je у преосталом делу жалба окривљеног одбијена, пa je првостепена пресуда у односу
на прекшај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под тачком 2
изреке првостепене пресуде, потврђена и за наведени прекршај je окривљеном
изречена новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je окривљени дужан да плати
у року од 15 дана од дана пријема другостепене пресуде, с тим да ће, уколико
окривљени не плати новчану казну, иста бити замењена казном затвора у трајању од 5
дана, тако што се за сваких започетих 1.000,00 динара одређује један дан затвора.
Окривљени je у целости платио новчану казну у износу од 5.000,00 динара на
коју je осуђен правноснажном пресудом Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј
4970/10 од 22.07.2011. године.
Након тога, пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од
10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je оглашен кривим због почињеног
прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру, који прекршај се састоји у томе
8. 8
што je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, на
службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем директора
Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и
мир на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je Вукотић
Душан Марић Сретенку изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао му
један ударац затвореном шаком у пределу груди". Истом пресудом, окривљени je
осуђен на новчану казну у износу од 15.000,00 динара.
Против наведене пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од
10.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je изјавио жалбу.
Такође, дана 25.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je поднео захтев за
понављање поступка пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 који je окончан пресудом Вишег
прекршајног суда, Одељења у Новом Саду, број III-306 Прж. 20495/11 од 13.09.2011.
године. Поднети захтев je пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11
од 05.12.2011. године одбачен.
Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде
Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године и пo жалби
окривљеног изјављеној против пресуде истог суда број 9 Пр Ј 1828/11 од 06.03.2012.
године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду, je дана године донело пресуду
број III-306 Прж. 1350/12 којом су жалбе окривљеног уважене, наведене пресуде
укинуте и предмети враћени прекршајном суду на поновно суђење.
Након тога, Прекршајни суд у Зрењанину донео je решење број 9 Пр Ј 483/12 од
18.06.2012. године којим je прекинуто вођење прекршајног поступка против
окривљеног Вукотић Душана у предмету број 9 Пр Ј 483/12 (у вези са предметом 9 Пр Ј
1828/11 од 10.11.2011. године), с обзиром да je за исто дело против окривљеног
покренут кривични поступак и одређено да ће прекид трајати до доношења
правноснажне судске одлуке у кривичном поступку. Истим решењем, укинута je
правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10
за коју je окривљени поднео захтев за понављање прекршајног поступка који je
пресудом број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбијен. Такође, истим решењем
прекинуто je вођење прекршајног поступка против окривљеног у предмету број 9 Пр Ј
1828/11 од 05.12.2011. године, с обзиром да je за исто дело против окривљеног
покренут кривични поступак и одређено je да ће прекид трајати до доношења
правноснажне судске одлуке у кривичном поступку.
Овакво чињенично стање суд je утврдио оценом свих изведених доказа.
Време, место и начин извршења кривичних дела суд je утврдио на основу исказа
приватног тужиоца, те исказа сведока Панић Даринке и Поповић Саве, као и
делимично на основу одбране окривљеног.
Чињеницу да се окривљени и приватни тужилац познају од раније и да je и пре
критичних догађаја било несугласица, суд je утврдио на основу исказа приватног
тужиоца и одбране окривљеног.
Чињеницу да je дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у
Лукићеву одржана седница наставничког већа и да су истој између осталих
присуствовали и приватни тужилац и окривљени, суд je утврдио на основу исказа
приватног тужиоца и сведокиња Панић Даринке и Нађ Андрее, као и на основу
одбране окривљеног.
Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да je након
завршетка седнице, окривљени пришао приватном тужиоцу код степеништа на улазу у
школу и без икаквог повода истог песницом ударио у пределу грудног коша, a затим
основу иск з тужиоц немогуће је било шт утврдити.
9. 9
му упутио речи: „Јебем ти матер" и „Ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на
другу страну улице кад ме сретнеш".
Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да су након
завршетка седнице наставничког већа окривљени и приватни тужилац разговарали.
Именована сведокиња je у свом исказу навела да je критичног дана била у школи и да
je чекала да се заврши седница наставничког већа, да je у једном моменту стала код
затворених стаклених врата која гледају у школско двориште и зграду и да je тада
видела да приватни тужилац стоји на првом или другом степенику, a окривљени код
врата те да je она закључила да разговарају, јер je Душан махао рукама, те да ништа
друго није видела, нити чула.
Нa основу налаза и мишљења, као и исказа вештака Симић др Милана суд je
утврдио врсту и тежину телесне повреде коју je окривљени критичном приликом,
након завршетка седнице наставничког већа, нанео приватном тужиоцу. Наиме, вештак
je навео да je према приложеној медицинској документацији приватни тужилац
задобио повреду грудног коша поред грудне кости са десне стране у виду уганућа у
зглобу ребара са грудном кости, која има групне карактеристике лаке телесне повреде.
Надаље, вештак je навео да описана повреда може настати код петог, шестог и седмог
ребра, док осмо ребро нема директни зглоб са грудном кости. У погледу механизма
настанка наведене повреде, вештак je навео да иста може настати пo механизму удара
неким предметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те да
замахнути делови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, тако
да je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака,
подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра.
Чињеницу да je због задобијене повреде приватни тужилац одсуствовао са рада и
колико суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца.
Чињеницу да je о критичном догађају обавештена полиција, као и да je догађај
пријављен и школској управи и просветној инспекцији, судје утврдио на основу исказа
приватног тужиоца.
Нa основу исказа сведока Поповић Саве и Панић Даринке, као и на основу исказа
приватног тужиоца, те одбране окривљеног, суд je утврдио чињеницу да je дана
24.11.2010. године, око 11,00 часова, сведок Поповић Саво, као секретар школе, у
својој канцеларији покушао да окривљеном уручи закључак о покретању
дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада.
Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да му je
окривљени у канцеларији секретара школе Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву
упутио низ увреда називајући га бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком и
да му je при том псовао мајку, те да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".
Нa основу исказа сведока Поповић Саве суд je утврдио чињеницу да je критичног
дана, у његовој канцеларији, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи
и да je истог, између осталог назвао и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу,
као и да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".
Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да je
критичног дана, у канцеларији коју она дели са секретаром школе, окривљени
упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог назвао
нечовеком и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу, као и да му се обратио
речима: „Запамтићеш ти мене".
Чињеницу да je против окривљеног због догађаја који су се одиграли дана
09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен прекршајни поступак и како je исти
ли не и
осмог к ко
стоји у
н л зу
10. 10
окончан, суд je утврдио увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број
9 Пр Ј 483/12.
Чињеницу да je окривљени у целости платио новчану казну на коју je био
правноснажно осуђен у прекршајном поступку, суд je утврдио на основу одбране
окривљеног и увидом у списе предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј
483/12.
Чињеницу да се вођење прекршајног поступка против окривљеног, због
прекршаја који истовремено имају и обележја кривичних дела која су предмет овог
кривичног поступка, налази у прекиду суд je утврдио на основу решења Прекршајног
суда у Зрењанину бр. 9 Прј 483/12 од 18.06.2012. године.
Личне породичне и материјалне прилике окривљеног суд je утврдио на основу
података које je окривљени сам дао о себи, на који начин je суд утврдио и чињеницу да
окривљени раније није осуђиван.
Суд je ценио одбрану окривљеног и исту није прихватио у делу у којем je
окривљени навео да je дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка седнице
наставничког већа први напустио просторију у којој се седница одржала, да je пo
одласку са седнице одмах отишао код свог оца, те да није тачно да je ударио приватног
тужиоца песницом у пределу грудног коша и да му je упутио речи увреде и претње, јер
приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако да
никаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом, те да je
приватни тужилац недоследан у давању својих исказа када се изјашњава о месту где се
критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер једном каже да се све десило на
улазу у школу, a други пут да je до сукоба дошло на степеништу, будући да je у том
делу одбрана окривљеног у супротности са доказима изведеним у поступку, пре свега
са исказом приватног тужиоца и сведокиње Панић Даринке, као и са налазом и
мишљењем вештака медицинске струке. Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно
произилази да му je окривљени дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка
седнице наставничког већа, пришао и без икаквог повода песницом ударио у пределу
грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je затим упутио увредљиве речи,
као и низ претњи, док из исказа сведокиње Панић Даринке у којем je наведено да je
иста видела окривљеног и приватног тужиоца како разговарају након седнице
наставничког већа, јасно произилази да окривљени није одмах пo завршетку исте
напустио школску зграду. Такође, чињеница да се приватни тужилац истога дана
обратио лекару говори у прилог томе да je исти критичног дана задобио телесну
озледу, што заиста и потврђује извештај лекара, као и налаз и мишљење вештака
медицинске струке. При том, суд није имао ни један разлог да сумња у валидност
издатог лекарског уверења, нарочито када се има у виду налаз и мишљење вештака
медицинске струке у којем je јасно наведено да je начин повређивања како га je описао
приватни тужилац подобан за настанак повреде коју je констатовао лекар који je
критичног дана вршио преглед. Надаље, само место где се критичини догађај десио -
степениште или пак улаз у школу, нарочито ако се има у виду да je степениште близу
улаза, није од значаја за постојање кривичних дела која се окривљеном стављају на
терет. Наиме, за постојање истих неопходно je да je окривљени критичном приликом
задао ударац приватном тужиоцу и нанео му лаку телесну повреду, да га je вређао и да
му je претио, што je све тoкoм поступка на несумњив начин и утврђено.
Такође, суд није прихватио одбрану окривљеног у делу у којем je окривљени
навео да дана 24.11.2010. године није у канцеларији секретара основне школе вређао
приватног тужиоца, нити му je претио, јер je у том делу одбрана у супротности са
исказима приватног тужиоца и сведока Поповић Саве и Панић Даринке, у којима je
Ne bis
in idem
11. 11
јасно наведено да je окривљени критичном приликом био незадовољан због тога што je
сазнао да je против њега покренут дисциплински поступак и да je донето решење о
његовом удаљењу са рада и да je у једном моменту почео да упућује приватном
тужиоцу разне увредљиве речи и да му прети. Искази именованих сведока и приватног
тужиоца су међусобно сагласни и исти, нарочито сведоци Поповић Сава и Панић
Даринка, пo оцени суда нису имали ни један разлог да неосновано терете окривљеног.
Поред тога, за суд je приликом утврђења чињеничног стања било од значаја само оно
што су приватни тужилац и сведоци изјавили на главном претресу, док њихови искази
дати у поступку пред прекршајним судом нису били релевантни за разјашњење стања
ствари у кривичном поступку, нарочито када се има у виду чињеница да су све одлуке
донете у прекршајном поступку укинуте и да je вођење прекршајног поступка против
окривљеног прекинуто до доношења правноснажне судске одлуке у кривичном
поступку.
Из свих напред наведених разлога суд није прихватио ни наводе завршне речи
окривљеног, будући да у истој окривљени наводи чињенице које je већ изнео и у својој
одбрани.
Суд je ценио исказ приватног тужиоца и исти je прихватио у целости, сматрајући
да се исти искрено изјаснио о свим чињеницама које су му биле познате у вези
извршења дела и околностима под којима су дела учињена, налазећи при том да je
исказ приватног тужиоца у складу са осталим изведеним доказима, односно са
исказима сведока Поповић Саве и Панић Даринке, те налазом и мишљењем
вештака медицинске струке.
Суд je ценио и у целости прихватио исказе сведока Попвић Саве и Панић
Даринке, налазећи да су се сведоци јасно, искрено и непристрасно изјаснили о свим
чињеницама које су им непосредно познате a које се односе дешавања у канцеларији
секретара школе чији су главни актери били окривљени и приватни тужилац, a њихови
искази су у међусобном складу, као и у складу са исказом приватног тужиоца. По
оцени суда, именовани сведоци немају разлога да неосновано терете окривљеног.
Суд je ценио исказ сведока Нађ Андрее пa je исти прихватио, осим у делу у којем
je именована сведокиња навела да je окривљени одмах након седнице наставничког
већа напустио зграду школе, односно да се није задржавао у истој, јер je у том делу
исказ у супротности са исказом приватног тужиоцa и сведокиње Панић Даринке.
Наиме, приватни тужилац je јасно навео да му je окривљени пришао после завршетка
седнице и да га je без икаквог повода ударио, о чему постоји и медицинска
документација, те да га je вређао и претио му, a сведокиња Панић Даринка je јасно
навела да je након завршетка седнице видела како окривљени и приватни тужилац
разговарају, из чега се изводи закључак да се окривљени након што се седница
наставничког завршила, ипак извесно време задржао у школи.
Нa основу овако утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњи
окривљеног описаној под тачком 1 изреке пресуде стичу, сва битна обележја
кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, будући
да je окривљени критичном приликом приватног тужиоца песницом ударио у пределу
грудног коша - грудне кости са десне стране и на тај начин му нанео лаку телесну
повреду у виду повреде припоја три ребра - петог, шестог и седмог ребра са десне
стране грудног коша уз грудну кост.
Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.
године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и без икаквог
повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране, док из
налаза и мишљења вештака медицинске струке Симић др Милана да je приватни
ет чно
што?
ед н н
јед н!
то
би се
више
веров ло
ринки?
ли је то док з д је тужил ц уд рен? ет чно! ешт к говори о нескл ду диј гнозе
и опис повреде!
12. 12
тужилац критичном приликом задобио повреду припоја три ребра - петог, шестог и
седмог ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост и да иста повреда има
карактеристике лаке телесне повреде. Такође, из налаза вештака произилази да повреда
која je констатована код приватног тужиоца може настати пo механизму удара неким
предметом или сударом тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнути
делови тела друге особе могу у снажном замаху нанети овакву повреду, тако да je
начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према мишљењу вештака,
подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра. При том, суд je
имао у виду чињеницу да се приватни тужилац истог дана обратио лекару и да му je
том приликом констатована лака телесна повреда.
Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама
окривљеног описаним под тачком 2 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог
кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС,
будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио приватном тужиоцу
речи увреде говорећи му: „Јебем ти матер,ђубре", a затим дана 24.11.2010. године
поново упутио низ увреда приватном тужиоцу, називајући истог „бедником, љигавцем,
џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то je псовао приватном тужиоцу мајку.
Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.
године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и да му je,
након што га je без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша, упутио
речи: „Јебем ти матер,ђубре", те да га je дана 24.11.2010. године окривљени у
канцеларији секретара школе, након што je секретар покушао да уручи окривљеном
закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, називао
„бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то му псовао мајку. При
том, суд je имао у виду и исказе сведока Поповић Саве, секретара школе, и Панић
Даринке, који су се дана 24.11.2010. године налазили такође у канцеларији, a у којима
je јасно наведено да je окривљени критичном приликом упућивао приватном тужиоцу
увредљиве речи и да je истог, између осталог, назвао и џукелом и нечовеком и да му je
псовао мајку.
При тoм суд није прихватио правну квалификацију дела пo приватној кривичној
тужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела увреда из
чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње које
чине обележја кривичних дела увреда извршио у кратком временском периоду, према
истом оштећеном, на истом простору - у основној школи у Лукићеву и са истим
мотивима, a све кривичноправне радње биле су обухваћене јединственим умишљајем
окривљеног. Стога пo оцени суда у конкретном случају има места примени одредби чл.
61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног
продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног
законика РС.
Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама
окривљеног описаним под тачком 3 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог
кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног
законика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године упутио претњу
приватном тужиоцу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме
сретнеш", a затим дана 24.11.2010. године поново упутио претњу приватном тужиоцу,
рекавши му: „Запамтићеш ти мене". По оцени суда, наведене речи представљају
претњу упућену од стране окривљеног приватном тужиоцу да ће напасти на живот или
тело истог. Поред тога из исказа самог приватног тужиоца јасно произилази да je он
ж! з н л з вешт к произил зи с мо то д он не може " ргументив но негир ти
постој ње повреде", што истовремено зн чи д исту не може ни потврдити.
13. 13
претње, које му je упутио окривљени, схватио озбиљно и да су оне страшно деловале
на њега.
Наиме из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010.
године, након завршетка седнице наставничког већа, окривљени, након што га je без
икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша и упутио му увредљиве речи,
такође упутио и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш",
те да му je дана 24.11.2010. године окривљени у канцеларији секретара школе, након
што je секретар покушао да уручи окривљеном закључак о покретању дисциплинског
поступка и решење о удаљењу са рада, рекао: „Запамтићеш ти мене". При том, суд je
имао у виду да су сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, који су присуствовали
догађају од 24.11.2010. године, у својим исказима јасно навели да je окривљени
критичном приликом упути приватном тужиоцу речи: „Запамтићеш ти мене".
При том суд није прихватио ни правну квалификацију дела пo приватној
кривичној тужби којом се окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична
дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС. Наиме,
окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних дела угрожавање
сигурности извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на истом
простору - у основној школи у Лукићеву и са истим мотивима a све кривичноправне
радње биле су обухваћене јединственим умишљајем окривљеног. Стога нo оцени суда
у конкретном случају има места примени одредби чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика
РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног продуженог кривичног дела
увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС.
Сва наведена кривична дела окривљени je учинио стању урачунљивости, односно
у стању када je могао да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима.
Урачунљивост окривљеног тoкoм поступка није била доведена у питање ни
једним изведеним доказом.
Надаље, окривљени je кривична дела извршио са директним умишљајем с
обзиром да je био свестан својих радњи и хтео je њихово извршење a при том
окривљени je био свестан да су његове радње забрањене.
Наиме, нo оцени суда окривљени je био свестан да уколико приватног тужиоца
песницом удари у пределу грудног коша - грудне кости истог може телесно повредити,
али je и поред тога хтео извршење дела будући да je након завршетка седнице
наставничког већа пришао приватном тужиоцу и истог без икаквог повода песницом
ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране.
Надаље, нo оцени суда окривљени je био свестан да су речи које je упутио
приватном тужиоцу и то: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи „бедник, љигавац, џукела,
ђубре и нечовек", те псовка упућена на рачун мајке приватног тужиоца за истог
увредљиве, те да je исти хтео да ове речи упути приватном тужиоцу.
Такође, нo оцени суда, окривљени je био свестан да речи које je упутио
приватном тужиоцу, a које гласе: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме
сретнеш", те: „Запамтићеш ти мене", представљају претњу за приватног тужиоца да ће
он - окривљени напасти на живот или тело приватног тужиоца, те да су као такве
угрозиле сигурност приватног тужиоца.
Како je суд нашао да je окривљени крив због кривичних дела која му се стављају
на терет то га je због истих осудио нo закону.
Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције суд je ценио све
околности предвиђене из чл. 54 Кривичног законика РС.
14. 14
Кao олакшавајуће околности на страни окривљеног суд je ценио чињеницу да je
исти породичан човек и да раније није осуђиван, док пo оцени суда отежавајућих
околности није било.
Имајући у виду околности под којима je дело учињено, окривљеног као
учиниоца, тежину дела, уважавајући при том све олакшавајуће и у одсуству
отежавајућих околности, ценећи при том и имовинске прилике окривљеног, суд налази
да ће се у конкретном случају сврха кажњавања постићи и осудом на новчану казну, те
je стога окривљеном због извршеног кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122
ст. 1 Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара, због
извршеног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2
Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара и због
извршеног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези
са чл. 61 Кривичног законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 динара, a затим
je применом одредаба чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС окривљеног осудио на
јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 динара.
С обзиром да je решењем Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12 од
18.06.2012. године укинута правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број
9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године донета у постпку који je пре спајања вођен под
бројем 9 Пр Ј 5131/10, окривљеном je на основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС у
јединствену новчану казну урачуната новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je
осуђени платио нo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј
4970/10 од 22.07.2011. године, те je окривљени преостали износ новчане казне од
25.000,00 динара дужан платити у року од 30 дана пo правноснажности пресуде.
Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана,
суд ће исту извршити тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане
казне заменити за један дан затвора при чему казна затвора не може бити дужа од 6
месеци.
Приликом одлучивања о висини новчане казне суд je применио одредбе о
ублажавању казне, односно одредбе чл. 56 и 57 Кривичног законика РС, те je
окривљеном за свако појединачно кривично дело утврдио новчане казне чија je висина
испод граница прописаног минимума новчане казне за наведена кривична дела, при
чему je олакшавајуће околности у склопу ценио као особито олакшавајуће.
Надаље суд у конкретном случају, у односу на кривично дело из чл. 170 ст. 1
Кривичног законика РС, није утврдио новчану казну у дневним износима, из разлога
што висину дневног износа новчане казне суд није могао утврдити ни на основу
слободне процене, a са друге стране прибављање података на основу којих би се могло
утврдити имовно стање окривљеног, односно његови укупни приходи и расходи у току
претходне године знатно би продужило трајање кривичног поступка.
Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а суд je окривљеног обавезао на плаћање судског
паушала у износу од 1.000,00 динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади
трошкове кривичног поступка у висини 65.960,00 динара, a све у року од 30 дана пo
правноснажности пресуде, под претњом принудним извршењем.
Трошкови суда обухватају трошкове извршеног медицинског вештачења у износу
од 10.000,00 динара.
Трошкове кривичног постпка које je имао приватни тужилац на име ангажовања
пуномоћника чине трошкови састава приватне кривичне тужбе са 25% паушала у
износу од 9.000,00 динара, заступање приватног тужиоца на три одржана главна
претреса у трајању од једног часа дана 20.05.2011. године, 29.05.2012. године и
13.09.2012. године са приступом и 25% паушала у износу од нo 10.500,00 динара,
15. 15
заступање приватног тужиоца на једном одржаном главном претресу у трајању од три
часа дана 15.09.2011. године са приступом и 25% паушала, те такса на тужбу и на
пресуду у износу од нo 980,00 динара, што укупно износи 55.960,00 динара.
Нa основу свега изнетог одлучено je као у изреци пресуде.
У Зрењанину дана 17.09.2012. године
ЗАПИСНИЧАР
Будаи Валерија
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде може се изјавити жалба у року
од 8 дана од дана пријема исте Апелационом суду
у Новом Саду, a путем овог суда у 3 (три) примерка.
