1. РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ
Посл.КЖ 1 4037/12
Дана 04.04.2013. године
НОВИ САД
У ИМЕ НАРОДА
Апелациони суд у Новом Саду, другостепени кривични суд, у већу састављеном
од судија Вујић Драгиње, председника већа, Бјелобаба Ђурђине и Којић Драгана,
чланова већа, са записничарем Гојић Славицом, у кривичном предмету против
окривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина. због кривичног дела лака телесна
повреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези
чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст, 1 у вези
чл. 61 КЗ, одлучујући о жалби окривљеног изјављеној против пресуде Основног суда у
Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године, у седници већа одржаној дана
04.04.2013. године донео је следећу:
ПРЕСУДУ
ОДБИЈА се као неоснована жалба окривљеног Вукотић Душана изјављена против
пресуде Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године и
наведена пресуда се ПОТВРЂУЈЕ,
Образложење
Пресудом Основног суда у Зрењанину, посл. бр. 3 К 97/11 од 17.09.2012. године
окривљени Вукотић Душан је оглашен кривим због извршења кривичног дела лаке
телесне повреде из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1
у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у
вези чл. 61 КЗ те му је применом законских прописа за свако кривично дело утврђена
новчана казна у износу од по 10.000,00 динара, те је осуђен на јединствену новчану
казну у износу од по 30.000,00 динара у коју се на основу чл. 63 ст. 3 КЗ урачунава
новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју је окривљени платио по правноснажној
пресуди Прекршајног суда у Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10 од 22,07.2011. године,
те је обавезан да преостали износ новчане казне од 25.000,00 динара плати у року од 30
дана од правноснажности пресуде. Одређено је да ће уколико окривљени у том року не
плати новчану казна иста бити замењена казном затвора тако што ће за сваких
започетих 1.000,00 динара новчане казне бити одређен по један дан казне затвора. На
основу чл. 196 ст. 1 ЗКП окривљени је обавезан на плаћање судског паушала у износу
од 1.000,00 динара и да приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка у
висини од 65.960,00 динара, све у року од 30 дана од правноснажности пресуде, под
претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио окривљени Вукотић Душан, због
погрешно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба кривичног поступка
и повреде кривичног закона, са предлогом да га Апелациони суд позове на седницу
већа на којој ће побијану пресуду преиначити и ослободити га од оптужбе.

2. Апелациони суд у Новом Саду је дана 04.04.2013. године одржао седницу већа на
коју није позвао окривљеног, с обзиром да према врсти казне изречене првостепеном
пресудом одржавање јавне седнице у смислу чл. 448 ст, 1 ЗКП није обавезно нити би
присуство странака, по оцени већа било корисно за разјашњење ствари. На одржаној
седници, овај суд је размотрио целокупне списе предмета са побијаном пресудом и
изјављену жалбу, па је оценом свих навода и предлога, утврдио следеће:
Жалба је неоснована,
Побијана пресуда, као ни поступак који је претходио доношењу исте, не садржи
битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које
се указује у жалби окривљеног, а на које Апелациони суд, као другостепени суд, пази
по службеној дужности у смислу чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП-а.
Правилном оценом свих изведених доказа како појединачно, тако и у њиховој
међусобној повезаности, првостепени суд је утврдио све битне елементе кривичних
дела која су окривљеном стављена на терет. те на правилно утврђено чињенично стање
правилно применио материјално право, налазећи да се у радњама окривљеног стичу
сви елементи кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 КЗ, продуженог
кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ и продуженог кривичног дела
угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези чл. 61 КЗ. За своју одлуку првостепени
суд је дао јасне, на закону засноване разлоге.
Неосновано се жалбом окривљеног оспорава чињенично стање утврђено
првостепеном пресудом. Окривљени у жалби врши поређење исказа сведока датих у
кривичном и у прекршајном поступку. Одредбом чл. 352 ст. 1 ЗКП прописано је да суд
пресуду у кривичном поступку заснива само на доказима који су изведени на главном
претресу. С обзиром на ову законску одредбу, за пресуђење кривичноправне ствари
релевантни су само искази које су сведоци дали на главном претресу, а који су
правилно цењени од стране првостепеног суда.
Првостепени суд је у доказном поступку извршио увид у спис Прекршајног суда
у Зрењанину посл. бр. 9 ПР Ј 4970/10, те утврдио да је у том поступку окривљени
оглашен кривим због извршења прекршаја из чл. 6 Закона о јавном реду и миру, а који
се односи на догађај који је повод и кривичног поступка и да је окривљени ову казну
платио. Како је окривљени касније захтевао понављање прекршајног поступка, који је
прекинут с обзиром да се против окривљеног за исто дело води и кривични поступак,
првостепени суд је правилно поступио урачунавајући новчану казну изречену у
прекршајном поступку, који је окривљени платио, у новчану казну изречену у
кривичном поступку. Из наведеног произлази да су неосновани и жалбени наводи
окривљеног да је за исто дело два пута осуђен, с обзиром да је, као што је наведено,
нрекршајни поступак прекинут, а раније изречена казна урачуната у сада изречену
казну. Такође, из истог разлога су неосновани и жалбени наводи којима окривљени
оспорава правну квалификацију кривичних дела извршених дана 24.11.2010. године,
извршену од стране првостепеног суда, сматрајући да у састав продуженог кривичног
дела не може улазити дело за које је окривљени већ правноснажно осуђен.
Апелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементе
кривичних дела за које је окривљени оглашен кривим. између осталог време и место
извршења кривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном Марић
Сретенку приликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде. због чега жалбене
наводе којима окривљени оспорава утврђење првостепеног суда сматра неоснованим.
Испитујући одлуку о казни изреченој првостепеном пресудом. Апелациони суд је
утврдио да је у односу на кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 КЗ
повређен закон у корист окривљеног. Наиме, првостепени суд је окривљеном
применом одредби о ублажавању кривичне санкције, за ово кривично дело утврдио

3. новчану казну у односу од 10.000,00 динара. Кривичним закоником објављеним у „Сл.
гласнику РС” бр. 85/05, са последњим изменама од 29.12.2009. године. који је важио у
време извршења кривичног дела, за кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138
ст. 1 КЗ била је прописана казна затвора у трајању до 3 године. Одредбом чл. 50 ст. 2 т.
5 истог закона прописано је да се за кривична дела за која је прописана казна затвора
до 3 године може изрећи новчана казна у износу од најмање 100.000,00 динара.
Изничући новчану казну у износу од 10.000,00 динара, првостепени суд је ублажио
казну не само по врсти, него и по висини и на тај начин повредио кривични закон у
корист окривљеног. Међутим, изменама Кривичног законика објављеним у „Сл.
гласнику РС” бр. 121 од 24.12.2012. године, које су ступиле на снагу дана 01.01.2013.
године за наведено кривично дело прописана је новчана казна или затвор до 1 године,
тако да је у време доношења другостепене одлуке могуће за то кривично дело изрећи
окривљеном казну у износу од 10.000,00 динара, као што је то учињено првостепеном
пресудом, због чега овај суд узима као правилно утврђену казну. Поред тога жалбу је
изјавио само окривљени. тако да Апелациони суд. без обзира на измену закона. не би
могао да измени пресуду на штету окривљеног, у складу са одредбом чл. 382 ЗКП.
Што се тиче казни утврђених за кривично дело лака телесна повреда и продужено
кривично дело увреда, Апелациони суд налази да је правилном оценом околности које
постоје на страни окривљеног, и које имају карактер искључиво олакшавајућих
околности, применом одредби о ублажавању казне у односу на кривично дело увреда,
првостепени суд окривљеном утврдио новчане казне у адекватном износу, те изрекао
јединствену казну, која је по налажењу Апелационог суда примерена утврђеним
олакшавајућим околностима, личности окривљеног, степену његове кривице. имовном
стању и околностима под којима је кривично дело извршено, тако да се основано може
очекивати да ће њоме у потпуности бити остварена сврха кажњавања, Првостепени суд
је правилно извршио урачунавање извршене новчане казне, изречене окривљеном у
прекршајном поступку
Како ни осталим жалбеним наводима окривљеног правилност и законитост
првостепене пресуде нису доведени у питање. на основу свега напред изнетог, а
применом чл. 388 ЗКП-а. одлучено је као у изреци ове пресуде.
Записничар. Председник већа – судија
Славица Гојић. ср. Драгиња Вујић. ср