1. О раздвајању прескриптивних и
теоријских садржаја у настави
српског језика,
предавач: Бобан Арсенијевићпредавач: Бобан Арсенијевић
Семинар за наставнике српског језика
и књижевности,
Филозофски факултет у Нишу,
27. Новембар 2011.
1

2. Историјат проблема
• Античка Грчка, Индија: интересовање за
природу језика и за реторику, као две
одвојене дисциплине филозофије.
• Рим и Квинтилијанов активизам: очувати• Рим и Квинтилијанов активизам: очувати
изворни и лепи латински језик.
• Граматике латинског језика: граматике за
учење и чување исправног латинског језика
– прескриптивно усмерење: како треба?
2

3. Средњи век
• Латински језик као језик узвишених
садржаја, и као узвишени језик.
• Граматике латинског језика као
преписиване старе граматике и нове сапреписиване старе граматике и нове са
додатним тумачењима.
• Описи паганских језика: образац латинске
граматике попуњен садржајем других
језика (генитив, аблатив у енглеском).
3

4. Ново издвајање теоријског
• Школа Порт Ројала: универзална и
појединачна граматичка обележја.
• Младограматичари: историјски развој
језика, објашњење уместо прескрипције.језика, објашњење уместо прескрипције.
• Де Сосир: граматичке структуре.
• Чомски: језик као аутомат, језик као орган,
лингвистика постаје природна наука.
• Лингвистика је наука, нуди теорије о језику.
4

5. Историјат лингвистике у Србији
• Вук: ослобађање од отуђене норме,
истраживање живог језика.
• Белић: заснивање научног, теоријског
бављења српским језиком.бављења српским језиком.
• И онда натраг на Квинтилијана: наследници
схватају Белићево дело као Библију, а себе
као свете оце који је тумаче и допуњују.
• Узрок: ауторитарност, језик као конвенција.
5

6. Актуелно стање у Србији
• Стевановићева граматика: средњевековни
образац латинске граматике попуњен
српском грађом и допуњен бесмисленим
набрајањима (генитив одсуства са свадбе).набрајањима (генитив одсуства са свадбе).
• У целокупној српској лингвистици
доминира питање: Како треба?
• Не бави се питањима језика као предмета
научног истраживања, већ прескрипцијом.
6

7. Хипертрофија норме
• Уместо да препознаје постојеће могућности
у живом језику и бира једну, норма често
намеће вештачка правила која одударају
од осећаја говорника.од осећаја говорника.
• Инваријантно правило замењује другим
које нигде није верификовано.
• Примери: координација предлога, ‘у вези +
Ген.’, Апулија вс. Пуља.
7

8. Лингвистика = прескрипција
• Кад неком кажете да сте професор српског
језика, одмах следи ‘Како треба?’ питање.
• Прескрипција је стављена у центар
интересовања за језик, и свакоинтересовања за језик, и свако
лингвистичко питање се препознаје на
позадини прескрипције.
• Деца и однос субјекта и предик(а)та
схватају као нешто што нам је прописано, а
не као природну особину природног језика.
8

9. Негативне последице
• Погрешно размевање језика као појаве и
његових обележја, као експлицитне
конвенције, нечег прописаног а не живог и
природног.природног.
• Убијање креативности и стила насиљем и
низом нелогичних ограничења.
• Вредносни суд и комплекс говорника
дијалеката који јаче одступају од норме.
9

10. Раздвајање
• У потпуности одвојити наставу
нормативних садржаја од наставе
теоријских аспеката језика.
• Идеално: различити предмети.• Идеално: различити предмети.
• У нашим условима:
- нагласити одвојеност, и објаснити је;
- одвојени часови обраде градива два типа;
- обрада граматичких обележја дијалекта.
10

11. Заблуде
• Стандардни језик је добар и леп, дијалекти
су лоши и ружни (Нишлије ружно причају).
Већ: То је обична глупост!
• Нормирање чува српски језик.• Нормирање чува српски језик.
Већ: Нормирање разрешава тачке варијације.
• Граматика прописује и стилску норму.
Већ: Стилска норма слободно настаје и мења
се, и може се сугерисати, али не наметати.
11

12. Настава норме: правопис
• Клиничка биографија правописа.
• Правопис јесте експлицитна конвенција.
• Није неопходан.
• Енглески, бугарски (180 правила), немачки.• Енглески, бугарски (180 правила), немачки.
• Терапија: говорити о принципима,
могућностима, без везивања за верзије.
• Правопис као средство граматике и стила.
• Доследност у писању.
12

13. Настава норме: граматика
• Зависно од дијалекатске базе.
• Дијалекат, живи језик: предности дијалекта.
• Стандард као страни језик.
• Стандард као нужно зло.• Стандард као нужно зло.
• Је ли стандард мртав језик: мењање норме.
• Да ли је стандард један и јединствен?
• Домени употребе стандарда; школа.
13

14. Говор о норми
• Имплицитни вредносни судови: ‘не треба’,
‘треба’, ‘правилније је’, ‘правилно је’, ‘није
исправно рећи’, ‘не каже се’, ‘није добро
рећи’...
• Говорити: ‘стандард бира’, ‘у стандарду је’,
‘стандардна варијанта је’, ‘стандардније је’.
• Говорити о регистрима, и указати да само
неки високи регистри не воле дијалектизме
(званични), не и књижевни, новинарски...
14

15. О дијалекту
• Понеки час за обраду граматичких
особености дијалекта (захтева промену
програма, или одступање).
• Примери из дијалекта у обради теоријских• Примери из дијалекта у обради теоријских
наставних јединица.
• Уводити неутралне и позитивне вредносне
оцене дијалекта, указати на његову
сувереност у домену експресивности.
15

16. Настава теоријских садржаја
• Већи део садржаја везаних за језик у
наставним програмима тиче се
превасходно теоријских питања: функције у
реченици, падежни облици, глаголски
облици, врсте речи...облици, врсте речи...
• Ставити ове садржаје у теоријски, уместо у
прескриптивни контекст (број глаголских
облика је исти у стандарду и дијалектима,
функције су универзалне, врсте речи...)
16

17. Не-нормативна природа
• Указати на произвољност неких од ових
подела (врсте речи: бројеви, речце;
глаголски облици: глаголски придеви
наспрам глаголских именица).
• Указати на застарелост њихових аспеката
(имперфекат, датив и локатив, јесам и
будем, логички субјекат, гл. прид. радни).
• Теорија је скуп хипотеза, ништа није Богом
дато: апроксимације подложне промени.
17

18. Универзално и специфично
• Многи аспекти граматике су универзални:
примењиви једнако на стандард, дијалекат,
али и на друге језике (палатализација, синт.
функције, неке врсте речи, врсте реченица).
• Други су специфични за српски језик, за све
дијалекте и стандард (синтакса и семантика
глаголских придева) или само за неке
дијалекте, укључујући или не стандард
(узлазни тон, акут, дужине; ново јотовање).
18

19. Природно порекло
• Граматика сваког језика подлеже
универзалним граматичким ограничењима,
чија је природа везана за човеков геном.
• Специфичности сваког језика производ су• Специфичности сваког језика производ су
комплексних процеса који нису под
човековом контролом, и такође подлежу
неким универзалним ограничењима.
• Стихија пре него конвенција.
19

20. Граматичар
• Граматичар/лингвиста није неки ауторитет
који зна и каже нам како треба да причамо.
• Обрнути процес!
• То је научник који истражује једну• То је научник који истражује једну
природну појаву – језик, гледа како ствари
стоје, и пита се зашто баш тако.
• Граматичар пита људе како они говоре, не
питају они њега како да говоре.
20

21. Сажетак
• Настава стандарда је обука вештине: занат,
припрема за боље сналажење у свету –
практична знања.
• Настава теоријских питања је откривање• Настава теоријских питања је откривање
фасцинантних појава у једном домену
природе, слично физици и биологији –
теоријска знања.
• Важно је да ученици разумеју ову разлику,
и ослободе се вредносног суда о дијалекту.
21

22. ХВАЛА!ХВАЛА!
22