1. Деца, браћа, господа, властела –
настајање или нестајање класе?
СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У
КРАГУЈЕВЦУ, 26–27. X 2012
настајање или нестајање класе?
Бобан Арсенијевић
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
1

2. Стандардни опис
• Именице браћа, деца, властела и господа,
референцијалне граматике српског језика
наводе као класу коју обједињују
заједничке морфосинтаксичке особине.заједничке морфосинтаксичке особине.
• У ове особине се убрајају колективна
морфологија, супституција продуктивних
облика множине и разилажење морфо-
синтаксичких и семантичких обележја.
2

3. Циљ рада је
• да препозна димензије по којима ове
именице заиста чине хомогену класу, и оне
по којима то није случај,
• да расветли природу дијахронијских• да расветли природу дијахронијских
процеса којима су ове именице захваћене,
• и релевантне факторе који условљавају
њихово различито понашање.
3

4. Сличности и разлике
• Граматике српског језика описују све четири
именице као именице морфо-синтаксичког
женског рода.
• На плану семантичког рода, само се• На плану семантичког рода, само се
именица деца представља као именица
средњег семантичког рода, док остале
показују семантички мушки род.
• Нехомогеност класе?
4

5. И деца од облика мушког рода
• Скок (1974): деца долази од детац (dět+ьcь).
(1) а. Малени дица нису дужни поста. (РЈАЗУ)
• У прилог Скоку – нерестриктивно употребљена
односна заменица трпи слагање у женском иодносна заменица трпи слагање у женском и
мушком, не и у средњем роду:
(1) б. У дому су боравила деца чији родитељи су
остали у иностранству, а коју/које/*која су
планирали да касније пребаце у Вршац.
5

6. Права нехомогеност: слагање
• Посматране именице показују хибридно
слагање: у женском роду једнине (морфо-
синтаксичко) и у мушком роду множине
(семантичко).(семантичко).
(2) Његова деца су дотрчала.
FSg/NPl Pl FSg/NPl
• Атрибут је у FSg, а партицип? FSg (Маретић
1899), NPl (Корбет 1986), дуал?
6

7. Корбетови аргументи
• Партицип је део сложеног предиката чији
финитни део показује множинско слагање
(су дотрчала).
• Координација са регуларним именицама на• Координација са регуларним именицама на
–а слаже се у мушком, а не женском роду
множине (имплицира мешани род):
(3) а. Жене и ситна деца су стигли/*стигле.
б. Жене и ситна старица су стигле/?стигли.
7

8. У прилог FSg интерпретацији
• Ситуација са координацијом је сложенија него
што Корбет подразумева:
(4) Њена браћа и деца су носила исте те особине
којих се она стидела.
Слагање у косим падежима према FSg:• Слагање у косим падежима према FSg:
(5) Њена браћа су ми се учинила посусталом.
• Помоћни глагол са именицама господа и
властела у једнини:
(6) Господа је/су жељна забаве.
8

9. Истинска нехомогеност класе
• Именице браћа и деца се слажу само са
личним глаголским обликом у множини,
именица господа са оба облика, а именица
властела само са једнинском формом.властела само са једнинском формом.
(7) а. Деца/браћа су/*је тражила повластице.
б. Господа су/је тражила повластице.
в. Властела је/*су тражила повластице.
9

10. Морфолошка нехомогеност
• Једина именица која не прихвата финитни
глагол у множини, властела, уједнно се
издваја и продуктивним обликом множине:
(8) брат ??брат(ов)и браћа(8) брат ??брат(ов)и браћа
*д(иј)етац *д(иј)етци д(ј)еца
господин *господини господа
властелин властелини властела
10

11. Хипотеза и објашњење
• Класа нестаје, тако што збирни облици
постепено бивају реинтерпретирани као
множински.
• Хетерогеност настаје услед бржег мењања• Хетерогеност настаје услед бржег мењања
два члана класе – деца и браћа и спорог
мењања члана властела.
• Шта је узрок различитој брзини мењања?
11

12. Аргументи за слабљење
колективног значења
• Sg финитни глагол са браћа и деца до XIXв.
(9) а. Браћи, која није дошла на скупштину...
(РЈАЗУ)
• Братија и данас дозвољава и Sg и Pl.• Братија и данас дозвољава и Sg и Pl.
(9) б. Братија је/су устала рано.
• Лексикализација колективних именица:
(9) в. гамад, марва, стока, живина, боранија;
г. дечурлија, Србадија, ситнурија.
12

13. Аргументи за реинтерпретацију
• Дијалекатска деклинација и слагање према
множинском обрасцу (Младеновић 2011).
(10) а. Пратила сам нешто њенем децама.
б. Његови браћа долазили да га траже.б. Његови браћа долазили да га траже.
• Процес заправо сеже далеко у прошлост:
(11) усердијем игумана Никодима с
братијами (манастир Лепавина, 1602)
13

14. Узроци промене
• Нестајање друштвеног уређења у коме ове
речи имају статус термина за групе
мешовитог рода (властела и господа за
друштвени сталеж, браћа за социјалну
страталну хоризонталу и деца са буквалнимстраталну хоризонталу и деца са буквалним
значењем, али и за поданике).
• Притисак језичког система: неекономичност
класе од четири члана са морфолошком
празнином (продуктивна множина).
14

15. Узроци неравномерности промене
• Фреквенција: деца, браћа, господа већ
вековима далеко фреквентније него властела.
• Морфолошки састав једнинског облика:
(12) а. брат, *д(иј)етац
б. господ-ин (место лексикализованогб. господ-ин (место лексикализованог
господ), властел-ин (изгубљено властељ)
• Наставак –ин, чији је семантички ефекат
издвајање јединице бројања из примарног
колективног облика, чува информацију о
збирној природи облика господа и властела.
15

16. Фактори и мера брзине промене
Висока
фреквенција
Примарна
једнина
Финитно
слагање Pl
браћа + + +браћа + + +
деца + + +
господа + – +/–
властела – – –
16

17. Закључак
• Класа хибридних именица на –а нестаје са
социо-културалним променама које слабе
употребну вредност колективне семантике,
а под притиском језичке економије.а под притиском језичке економије.
• Брзина промене сваког члана класе је
функција његове фреквенције и примарне,
односно секундарне природе једнинског
облика у односу на колективни.
17

18. ХВАЛА!ХВАЛА!
18