Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Интерференција француског језика у српски на основном лексичком нивоу

960 views

Published on

Циљ рада је да прикаже актуелну језичку ситуацију код српско-француских билингвала у франкофоној средини и степен интерференције на основном лексичком нивоу.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Интерференција француског језика у српски на основном лексичком нивоу

  1. 1. Интерференција француског језика у српски на основном лексичком нивоу Блаженка Тривунчић Јелена Михајловић
  2. 2. Циљ истраживања Циљ рада је да прикаже актуелну језичку ситуацију код српско-француских билингвала у франкофоној средини и степен интерференције на основном лексичком нивоу.
  3. 3. Појам интерференције • Интерференција је лингвистички феномен који произилази из контакта језика. • „Интерференција је употреба елемената из једног језика док говоримо или пишемо другим“, Мекеј • „Наизменична употреба два језика код једног говорника може довести до одступања од норме сваког од језика. Управо та одступања представљају интерференцију језика у језичкој пракси“, Вајнрек • Појмом интерференције бави се контактна лингвистика.
  4. 4. Узорак • У раду се разматрају резултати истраживања које је спроведено методом тестирања 155 ученика млађег, средњег и старијег узраста, од 8 до 14 година, различитог нивоа владања српским језиком, који наставу у Српској допунској школи похађа широм Париског региона. • Анкетом су обухваћена 63 ђачка родитеља у циљу сагледавања и утврђивања узрока интерференције.
  5. 5. Методологија истраживања 1. Метода тестова и упитника 2. Критичка анализа узорака на различитим језичким нивоима: • фонетском, • морфосинтаксичком, • лексичко-семантичком. 4. Дескриптивна анализа добијених резултата 5. Разматрање механизама прилагођавања елемената мањинског и доминантног језика.
  6. 6. Типови питања у оквиру теста Троделни тест садржи: 1. Укупно 12 питања затвореног типа у којима се испитује: • именовање појмова на основном лексичком нивоу; • језик комуникације попуњавањем празнина у дијалогу; • превод француских речи; • разумевање значења речи; • синтаксичка употреба и трансформација глаголских и именских речи. 2. Додатна питања из области Читања и разумевања прочитаног у одломцима из књижевноуметничких и научних текстова са циљем мерења фреквентности непознатих речи. 3. Питање отвореног типа са циљем сагледавања владања писаном комуникацијом.
  7. 7. Приказ резултата истраживања (избор)
  8. 8. Механизми измена речи • У оквиру контактне мреже српског и француског језика, код ученика билингвала српске допунске школе, запажена су три механизма: 1. Спољашња трансформација: • прилагођавање облика речи изговору другог језика – фонетски план; • пресликавање граматичких особина једног од језика – морфолошки план; • изградња синтаксичких јединица (синтагми, реченица) по моделу француске синтаксе. 2. Унутрашња трансформација: • прилагођавање облика са променом значења речи – морфолошко- семантички план. 3. Замена српских речи француским речима: • потпуна и делимична на фонетском нивоу.
  9. 9. Општи закључак Дескриптивна анализа добијених резултата показује да, у контакту српског и француског језика, на основном речничком нивоу, у просеку 50% ученика уноси измене у лексеме на свим језичким плановима. Тај проценат опада код мањег броја речи које су у широкој употреби (до 20%), а расте у захтевима који се тичу писменог изражавања (до 70%). Сагледавање учесталости и типова ортографских и фонетских неправилности указује да је владање ћириличним писмом неутемељено, а тиче се графема које не постоје у француском алфабету и решавања ортографских недоумица по узору на француски изговор. Разумевање сложенијих упутстава у задатку и лексема изван речника свакодневнице на ниском је нивоу и достиже у појединим примерима и 90%. Разумевање дискурса књижевноуметничког или научног текста ограничено је великим бројем непознатих речи.
  10. 10. Општи закључак Упитник спроведен међу ђачким родитељима указује на то да се у породици формирају и надограђују језичке основе. Степен владања српским језиком директно је условљен односом породичног окружења према језику. Проценат испитаника код којих у кући оба супружника говоре истим матерњим језиком је 66.67%. Међутим, само 15.87% назначило је да у кући говори само српским језиком. Поређење ових података указује да је један од узрока нестајања српских речи ограничено коришћење српског језика унутар саме српске породице. Културни и друштвени живот српске заједнице уз наставу на српском језику доприноси унапређењу језичког понашања, у чему се слаже 98.41% испитаника.
  11. 11. Сачувајмо српске речи Усвајање српског језика изван матице зависи од: • степена изложености говорном моделу; • свакодневне употребе језика у породичној средини; • укључивања у друштвено-културни живот српске заједнице и • похађања наставе на српском језику у оквиру допунске школе. Некњижевни изговор, употреба дијалекта, контактна мрежа српског и француског језика, мали број часова у оквиру допунске школе, целодневна изложеност једном говорном узусу чине да су сви наведени фактори недовољни да се заустави процес деградације српског језика. Задатак свих српских институција јесте проналажење стратегија које могу утицати на свест говорника српског језика о важности очувања језичког идентитета. Неопходно је понудити нове, културолошке моделе, који одговарају потребама нараштаја савременог доба, а који ће утицати на унапређење језичког понашања.

×