U Košicama, u Slovačkoj i u Smederevu u Srbiji proizvodi se čelik. Koje su sličnosti, problemi i razlike u toj proizvodnji istraživala je Ana Mitić, novinarka "Nedeljnika" tokom boravka u Bratislavi i Košicama u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji". (jul 2016.)

1. 42
Nedeljnik
EKSKLUZIVNA REPORTAŽA NEDELJNIK U KOŠICAMA
O
Kinezima i čeliku ovih dana ne priča se samo
u Srbiji. Damping cena koju je prouzrokovao
jeftini kineski čelik problem je koji trese fa-
brička postrojenja železara širom Evrope.
Čelični živci potrebni su i US Steel me-
nadžmentu slovačke železare Košice, najvećeg integri-
sanog proizvođača čelika u Centralnoj Evropi. Svakog
meseca otpuštaju po 29 radnika, priča se da će američ-
ki vlasnik da se liši fabrike, kao što je uradio u Smederevu
2012. prodavši železaru državi za jedan dolar, da će i njih
da kupe Kinezi...
Sama fabrika, smeštena nadomak Košica, značajna je za
čitav region istočne Slovačke. Jer, osim što zapošljava oko
12.000 radnika, što je i više nego duplo od fabrike u Smede-
revu koju je od 1. jula kupio kineski „Hestil“, od nje zavisi i
ogroman broj manjih kompanija sa kojima posluje. Železa-
raje,bukvalno,gradugradu.Tosenajboljevidiizavionakoji
leti na liniji Bratislava–Košice–Prag.
Izvazduhajejedinoimogućevidetičeličnoggigantajerza
ulazak u krug fabrike, koja je trenutno u rukama američke
kompanijeizPitsburga,uovom„osetljivom“trenutku,nebi
pomogla ni američka viza.
Hokej na ledu i Kinezi:
Čelični udar na Evropu
Poseta železari u Košicama i razgovor sa menadžmentom nisu dozvoljeni.
Nezvanično, ne žele da se prisećaju vremena kada je ta kompanija bila vlasnik
srpske železare, a ni da govore o aktuelnim temama koje potresaju evropsko
tržište čelika. Istrazi koju je Evropska komisija pokrenula zbog „topljenja“ cene
čelika i u okviru koje je Srbija jedna od zemalja u koju je uperen prst kao u
krivca, glasinama da uveliko traže kupca za Košice... A to je scenario koji, po
svemu što se može čuti na terenu, očekuje i ovu železaru Piše Ana Mitić

2. 43
21. jul 2016.
Lukaš Kvašnak, novinar slovač-
kog Trenda, objašnjava da ga ne
čudi što je USS odbio da nas primi
pošto je američka kompanija pro-
dala svoju ispostavu u Smederevu,
aKošicevažezanjihovucentraluu
Evropi, pa je sasvim jasno da su na
taj način izbegli da im budu posta-
vljena neka nezgodna pitanja.
Jer ono što se proizvodilo u
Smederevu išlo je do Košica, koje
su bile evropska centrala USS i
preko kojih se obavljala sva proda-
ja. Navodno su i dug srpske žele-
zare, nastao dok je njom upravljao
USS, pokrile Košice.
„Novinari obično ne stignu dalje
od zgrade u kojoj je administracija i
menadžment. Šta se stvarno deša-
va u železari u Košicama može se
saznati iz zvaničnih dokumenata
koje objavljuju ponekad. Samo po-
nekad. I izveštaja sa američke ber-
ze“, objašnjava Lukaš.
„Sama fabrika je ogromna. Ali
nemožetedadođetedodelagdesu
radinici“, dodaje Martin Jesni, eko-
nomski analitičar iz Slovačkog au-
tomobilskog instituta.
Priča nam da je železara u Košica-
ma važna ne toliko za ekonomiju
Slovačke, koliko za socijalni aspekt
jer od nje zavisi mnogo ljudi. Podržava mnoge projekte za
mlade, između ostalog, sponzoriše klubove, najviše hokej
na ledu... I baš tu, na „klizavom“ terenu, dolazimo do Srbi-
je. Jer je veliki ljubitelj ovog sporta Kanađanin Dejvid Rin-
tul, čovek koji je 2012. kao potpredsednik kompanije USS
za Evropu i predsednik železara USA Košice i US Steel Srbi-
ja sa Mirkom Cvetkovićem potpisao čuveni ugovor o pro-
daji železare državi za jedan dolar. To su bila teška vreme-
na za fabriku u Smederevu.
„Radio sam sa njim intervju u to vreme. Bilo je očigledno
da je US Steel u teškoj situaciji, čak i u Košicama. Procene
su bile strašne, ne samo u vezi sa iskorišćenošću kapacite-
ta fabrike već i sa zatvaranjem fabrike u Srbiji. Gubici koje
su tada imali bili su ogromni. Bilo je očigledno da je Rintu-
lu lično, kao čoveku, bilo veoma teško zbog zatvaranja fa-
brike u Srbiji. Nije bio u fazonu: ‘Okej, zatvaramo fabriku.’
Nije mu se to sve uopšte svidelo. On je najverovatnije pre-
govarao sa vašom vladom“, kaže Jesni.
Još jedno ime povezuje Košice i Smederevo. Peter Kama-
raš. Šta Slovaci misle o Kamarašu, donedavnom general-
nom direktoru Železare Smederevo?
„Kod vas je on predstavljen kao heroj, ovde nije toliko po-
znat. Ali Jura (Kamarašev sin) poznat je zbog kontroverznih
poslova koje ima sa svojim biznis partnerom zbog kojih su
bili pod istragom, ali u Češkoj. Tamo su imali problema pre
nekoliko godina zbog bankrotstva jedne od njihovih kom-
panija. U Slovačkoj imaju manju kompaniju“, kaže Lukaš.
„Peter Kamaraš je bio jedan od menadžera u Košicama i
jedan je od najvećih snabdevača čelika od devedesetih, čak
i sada je. A ako pratite istori-
ju Košica od tada, znate da je
bio pravi haos. Kralo se, kralo,
kralo...“, opisuje nam taj peri-
od Martin.
Zvuči kao da priča o Srbiji.
Kao i železaru u Smederevu i
slovačku železaru je država u
jednom trenutku otkupila od
privatnog vlasnika, a potom
je prodala USS.
U ovom trenutku, i pored
problema, fabrika u Košica-
ma radi punim kapacitetom,
a to je proizvodnja 4, 5 mili-
ona tona čelika godišnje, što
je opet duplo više od proi-
zvodnje u Smederevu (dva
miliona tona).
Mikulaš Hintoš, predsed-
nik sindikata radnika u že-
lezari u Košicama, koji ima
30 godina staža u toj fabri-
ci, potvrđuje nam da su gla-
sine o prodaji tačne i da se
već spominju dva kupca – iz
Ukrajine i Rusije.
„Kamaraš je za medije
pričao da bi bilo dobro da se
Košice prodaju Kinezima“,
dodaje Hintoš.
U početku stegnut i sumnjičav, negde na pola razgovora,
Hintoš otkriva da je menadžment US Steela pokušao da ga
spreči da se sretne sa novinarima iz Srbije. Zabranili su mu
razgovor.
Kažemo mu da se o Kamarašu ovih dana mnogo priča
u Srbiji. Ali Hintoš radije ne bi o njemu. Ipak, kroz smeh
kaže:
„Čuo sam da je u Smederevo došao čovek da radi posao
sa kojim nema veze. Ali ima poznanstva. I proba dokle to
može da prođe.“
Kažemo mu da ima dobre veze sa našim premijerom i pi-
tamo da li ima tako dobre veze i sa slovačkim političarima,
da li zna za njegovu firmu „Pikaro“...
„Ovde nema tako dobre veze. I ovde nije tako zanimljiva
osoba, koliko je u Srbiji. Daleko je od toga da je ovde zna-
čajan.“
Seća se da su menadžeri iz Košica, koji su radili u Srbiji,
pričali kako smederevsku železaru ne mogu da podignu na
taj nivo da zarađuje i da bude profitabilna.
„Stalno je bila u gubitku i Košice su morale da ‘plaćaju’ za
Smederevo. Ta fabrika nikada nije mogla da prosperira. Da
li radi sada? Da li je profitabilna?“, pita nas.
Odgovaramo: „Da“ i „Ne“.
Priča nam da je jednom bio u poseti srpskoj železari i da
su Slovaci bili iznenađeni zbog onoga što su videli: Ameri-
kanci u Srbiji nisu uspeli da uvedu red.
„Videli smo kako vaši radnici u železari svaki čas izlaze na
pauze da puše i da nose majice kratkih rukava. To kod nas
VIDELI SMO KAKO VAŠI RADNICI
U ŽELEZARI SVAKI ČAS IZLAZE NA
PAUZE DA PUŠE I DA NOSE MAJICE
KRATKIH RUKAVA. TO KOD NAS NE
MOŽE. PITALI SMO MENADŽMENT
KAKO TO DOZVOLJAVA SRPSKIM
RADNICIMA. ODGOVORILI SU NAM: „NE
MOŽETE VI TO DA RAZUMETE, DRUGI
JE TO MENTALITET. BALKAN JE TO“
Mikulaš Hintoš, predsednik sindikata
radnika u železari u Košicama
PROFIMEDIA

3. 44
Nedeljnik
EKSKLUZIVNA REPORTAŽA NEDELJNIK U KOŠICAMA
ne može. Pitali smo menadžment kako to dozvoljava srp-
skim radnicima. Odgovorili su nam: ‘Ne možete vi to da ra-
zumete, drugi je to mentalitet. Balkan je to’“, priča Hintoš.
„Slovaci su drugačiji. Pognu glavu i slušaju šta im se kaže.“
Hintoš objašnjava da železara koristi situaciju na tržištu če-
lika u Evropi i to im je izgovor da otpuštaju radnike, iako
brojke pokazuju da su u prvom kvartalu ove godine imali
gubitke, dok su u drugom kvartalu već popravili situaciju i
očekuju dobit u narednom periodu.
„Godina 2014. je bila mnogo gora, pa ljudi tada nisu do-
bijali otkaze. Ne vidimo razloga da se otpuštaju zaposleni.
Međutim, loša je situacija u američkoj korporaciji i to se re-
flektuje na Košice. Američka železara je uzimala velike kre-
dite kako bi zaradila na dividendama. A radnici Košica sada
otplaćuju taj kredit. Oni rade šta hoće. Radnici nemaju mo-
tivaciju za rad kada vide kako im uzimaju pare“, konstatuje
Hintoš i o odlasku Amerikanaca iz fabrike kaže:
„Ta fabrika je tako zdrava da bilo ko drugi može da bude
uspešan u poslovanju. Amerikanci su u fabriku investirali
samo koliko su morali.“
Ipak, radnici su uplašeni iako su otkaze do sada dobijali
uglavnom menadžeri i administracija. Kao i srpski radni-
ci, strahuju od Kineza koji su već uveli svoja pravila u neke
slovačke fabrike. Nije baš bilo „pelena“ kao u „Juri“, ali bilo
je problema sa kineskim gazdama.
„Kinezi su kupili neke fabrike u Slovačkoj, KIA, Sam-
sung... ali se azijska radna kultura pokazala veoma
loše. Naši mediji su objavili da su u jednoj fabrici od me-
nadžmenta tražili da batinama disciplinuju radnike. Ne do-
zvoljavaju radnicima da idu u toalet. Imaju i pravilo da kada
Kinez prolazi, naš radnik mora da stane mirno, pogne gla-
vu i pusti ga da prvi prođe“, priča nam jedan Slovak iz Ko-
šica.
Prosečna plata u železari u Košicama je oko 1.000 evra,
što je duplo više nego u smederevskoj železari. Za fabriku u
Košicama je direktno i indirektno vezano oko 25.000 lju-
di iz ove regije i US Steel je u istočnoj Slovačkoj najveći pri-
vatni poslodavac.
„U ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo da se že-
lezara u Košicama zatvori... to bi bila katastrofa. Naravno da
smo zabrinuti zbog situacije. Verovatno se čeka najbolja po-
nuda za prodaju“, kaže Ričard Raši, gradonačelnik Košica.
I nastavlja:
„Ali grad Košice ima strategiju u slučaju takvih situaci-
ja i sada novcem iz budžeta podržavamo IT sektor koji ras-
te i trenutno u njemu radi 10.000 ljudi, s prosečnom pla-
tom od 1.500 evra.“
Grad od 250.000 stanovnika, drugi po veličini posle Brati-
slave, od 2010. se menja i okreće IT industriji. Mesečno oko
1.000 potencijalnih klijenata zainteresovanih za oblast ino-
vacija poseti Košice. Na letu za Košice, polovina putnika bili
su poslovni ljudi.
Košice više nisu grad čelika već IT grad. Tu vide svoju bu-
dućnost. Prosečna plata je 1.000 evra, a nezaposlenost je 10
odsto. Tokom 2013. godine bili su Evropska prestonica kul-
ture i dobili šezdeset miliona evra za rekonstrukciju kultur-
ne infrastrukture, samo za zdravstvo su od pridruživanja EU
dobili četrdeset miliona evra, do 2015. su dobili milijardu i
dvesta hiljada evra od EU za puteve, škole, vrtiće; ove godi-
ne su Evropska prestonica sporta...
„To nam je važno zbog problema na tržištu čelika sa ko-
jima se suočava i vaše Smederevo. I vi možete dobiti dosta
novca koji nemate sada da investirate u razvoj. Tražite što
više“, ističe gradonačelnik prednosti članstva u EU.
Rastislav Hovanjec, državni sekretar u Ministarstvu eko-
nomije, kaže da je vladi veoma važno da železara radi, bu-
dući da su Košice u istočnoj Slovačkoj gde je veća stopa ne-
zaposlenosti.
Hovanjec dodaje da, kada je u pitanju industrija čelika,
Evropska unija ima posebna pravila i povremeno za sve
morate da pitate Brisel. Recimo, samo ako Brisel kaže da
može da se pruži pomoć države, u tom slučaju država po-
maže železari, ali sa druge strane ne smeju da otpuštaju
radnike u većem broju nekoliko godina.
„U Srbiji, problem sa železarom je samo vaš problem. Za-
tvore fabriku. Šteta. A u EU, kada je bilo problema sa ne-
kim britanskim kompanijama, EU je odmah sazvala hitan
sastanak ministara. To nije samo problem jedne zemlje već
cele Evrope.“
Nisu sami kad su u problemu i imaju mnogo bolju pre-
govaračku moć jer je lakše zaštititi veće tržište. Evropska
unija ima mogućnost da zaštiti železare specijalnim zakoni-
ma i propisima i tako omogući podsticaje za inovacije kako
bi postali konkurentniji, i treće, EU može da spreči nega-
tivnu situaciju širim merama protiv dampinga cena čelika.
Generalno, EU će morati da uradi nešto sa problemom u
industriji čelika. Samo prošle godine je u evropskim žele-
zarama na hiljade ljudi ostalo bez posla.
„Nekiodproblemasupolitičkeprirode,kaosaKinom.To
ćemoratidabudepitanjeEU,nesamozbogKošicavećizbog
drugih fabrika u Evropi“, zaključuje Hovanjec.
To verovatno ne uključuje naše Smederevo, za koje su
neki evropski zvaničnici rekli da kao jedna od železara na
najnižem tehničkom nivou u Evropi teško da je privuklo
Kineze zbog profita (koji nema) i čelika. Verovatnije je da
Kinezi preko Smedereva ulaze na evropsko tržište – uvo-
ziće jeftini čelik iz Kine i prodavati ga u Evropi. N
Košice više nisu grad čelika već IT grad. Tu vide svoju
budućnost. Prosečna plata je 1.000 evra, a nezaposlenost
je 10 odsto. Tokom 2013. godine bili su Evropska prestonica
kulture i dobili šezdeset miliona evra za rekonstrukciju
kulturne infrastrukture