2. Географски положај Вождовца
Општина Вождовац је градска општина Града Београда.
Заузима површину од 14.864 ha, на према попису из 2011.
живи 158.213 становника. којој
Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембра.
Oпштина Вoждoвaц налази се на 4-5 километара
јужно од центра Београда.
Он спада у средње општине
(обухвата површину од 148 кв. km.).
Општина Вождовац се налази у југоисточном делу Београда и он обухвата централни део
Београда. Граничи се са општинама: Врачар (север), Звездара (североисток), Гроцка
(исток), Барајево(југ), Чукарица и Раковица(запад) и Савски Венац (северозапад).
3. У току опсаде београдске тврђаве 1806. године,
Карађорђе је на овом простору имао једно време свој логор одакле је,
са места где је данас вождовачка црква, кренуо у ослобађање Београда од
турске власти.
Због тога су становници овог предграђа почели да га називају – Вождово насеље.
Име је 1904. године, приликом обележевања 100 година од Првог српског
устанка, постало и званично, а касније, током времена насеље је добило назив
Вождовац.
Вождовачка црква
Географски положај Вождовца
4. РЕЉЕФ
У рељефу наше општине издваја се планина Авала на којој
се уједно налази и највиши врх општине Вождовац ( 511 m
- врх Жрнов ).
Такође, припадају му и следећа брда:
-Бањичко брдо
-Митрово брдо
-Брдо Торлак
-Пашино брдо
-Авалско брдо
Планина Авала не утиче толико на климу и хидрографију
ове општине, зато што она спада у ниске планине. Ово
подручје није трусно и ако смо пар дана пре завршетка
2020-те године имали прилику да осетимо земљотрес.
Авалски торањ
5. Кумодрашка река или Кумодрашки поток је водоток у Београду на територији
општине Вождовац.
Некада је текла низ Кумодрашку улицу, али је у међувремену регулисана
подземним тунелом. И данас постоји извор чија вода се користи за пиће.
Бањички поток је водоток у Београду, општина Вождовац.
Делом протиче кроз Бањичку шуму.
Некада је извирао у предграђу горњег Вождовца, али већ дуже
време је затрпан смећем и затрпан.
Бубањ поток се некада уливао у реку Болечицу, као што су се
уливале и Завојничка река и Врановац, али данас се ту налази
приградско насеље.
6. КЛИМА
ТИП: УМЕРЕНО КОНТИНЕНТАЛНА
JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD
SRED -0,2 1,8 6,4 12,2 17,3 20,7 22,6 22,0 17,9 12,5 6,6 1,8 11,78
MIN 7,6 9,1 11,8 18,2 21,6 26,1 26,9 27,1 22,6 17,7 13,0 7,1 14,74
MAX -9,4 -9,2 -2,4 6,1 12,2 17,5 18,2 18,1 12,0 7,6 1,0 -7,2 9,63
*Temperatura vazduha
8. „Бајфордова шума“ се простире на преко 40 хектара, сврстава се у заштићено
подручје треће категорије, а назив је добила по режисеру, сценаристи и глумцу
Тимотију Џону Бајфорду, који је био глави иницијатор стављања шуме на
Бањици под заштиту.
Вегетација је бујна, најзаступљеније дрвеће су јавор, храст лужњак, топола и
багрем, други спрат вегетације чине глог, багрем, граб, јасен, орах, зова и
леска, а од приземне флоре највише је бршљана, гљива и маховине.
Авала предсатвља северни крај шумадијске греде, која се од
планине Рудник протеже кроз Шумадију и представља развође
између сливова Саве и Дунава. На заштићеном подручју има око
600 биљних врста од којих су многе лековите, а неке биљке
представљају природне реткости (зановет, златан и зеленика).
Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом
је под засађеном боровом шумом.
Биљни свет
9. Историја Вождовца
Крајем 19. и почетком 20. века у предграђима и на друмовима који воде у варош подизане су кафане и механе. Тако је 1870. године на
простору данашње Аутокоманде трговац Никола Стефановић подигао једну механу. Око ње и дуж тадашњих друмова –
Крагујевачког и Кумодрашког, на левој обали Мокролушке реке, никло је насеље названо „Код Стефановића механе“ и
„Стефановића плац“.
Водовод и електрична мрежа на Вождовац су стигли 1912. године, а први трамвај кренуо је од Славије ка Вождовцу 1926. године.
Аутокоманда
10. Пољопривреда која је до Првог светског рата чинила 95% привреде, између два рата стагнира. Између два рата, 1931. године,
почела је планска изградња Чиновничке колоније, а јужније од ње, настало је и Предграђе краљице Марије. У истом периоду
настала су и вождовачка насеља Пашино брдо, Душановац и Маринкова бара.
У архивима је забележено да су на Вождовцу 1896. године биле изграђене 42 куће, а 1914. године – 95 домова у којима је живело око
600 људи.
Становништво се углавном бавило пољопривредом и млекарством, а забележено је да се у улици Војводе Степе налазило 20
занатских радњи (ковачи, колари, поткивачи), неколико механа и три циглане.
Душановац Предграђе Краљице Марије
Историја Вождовца
11. СТАНОВНИШТВО
• Према попису из 2011-те године на територији општине Вождовац
живи 158 213 становника. Густина насељености је 1069 становника
по km2
• Према последњим подацима, број живорођених девојчица
у 2019-ој години је 930, а дечака 955. Број умрлих жена у
2019-ој години је 1137, а мушкараца 1018. Природни
прираштај је негативан (-2).
• У 2019-ој години доселило се 5840,
а одселило 4919 људи.
Најбројнији су Срби (146 607),
Роми(1169), Црногорци(906),
Македонци(727) и
Хрвати(615).
Такође на овој територији
живе и Немци,
Бугари, Бошњаци, Руси,
Украјинци, Словаци итд.
