Reportaža novinara NIN-a Vladana Marjanovića nastala tokom boravka u Arhusu i Kopenmhagenu (objavljeno: jun 2016.)

1. 24 НИН/16/06/2016. НИН/16/06/2016. 25
ДРУШТВО
У
земљи у којој се и даље пречишћа-
ва једноцифрен проценат свих от-
падних вода најава да ће у трећем
по величини граду у догледно време
бити изграђено постројење за пречи-
шћавање вода представља какво-такво
охрабрење; најава звучи још боље кад
се дода да ће га тај град, Ниш, добити
практично на поклон, пошто ће новац
за изградњу бити обезбеђен из прет-
приступних фондова Европске уније.
Још није до краја извесно о коли-
ким средствима се ради, али слика
полако постаје јаснија. Кад је јесенас
најављивао овај пројект, градона-
челник Зоран Перишић говорио је
о „између 45 и 70 милиона“, што је
очито била претерано оптимистичка
процена; државни секретар Мини-
старства пољопривреде и заштите
животне средине Стана Божовић,
међутим, сада најављује подршку од
43 милиона евра. То се уклапа у про-
цену коју је претходно за НИН изнео
Дејан Андрејевић, директор градског
јавно-комуналног предузећа Наисус
- под чијом ће надлежношћу ово по-
стројење бити - помињући суму која
ће се кретати између 38 и 55 мили-
она евра. У сваком случају, „постоји
више опција шта може да се с тим
новцем уради; град треба да одлучи
до ког степена ће отпадне воде бити
прерађиване, односно да ли ће се ићи
на већи обим или на виши квалитет
прераде. Наравно, било би могуће ис-
товремено постићи и једно и друго,
али би у том случају за реализацију
пројекта недостајало 18-20 милиона
евра“, објашњава Андрејевић.
Студија изводљивости за овај про-
јект завршена је у априлу и сада, по
уобичајеном реду, следи израда тех-
ничко-пројектне документације - и
она, као и студија, о трошку Шведске
агенције за међународни развој и са-
радњу. За средства за градњу требало
би да се аплицира током 2017, реали-
зација пројекта да почне 2018, а све
буде завршено до 2022. године. У ме-
ђувремену, док новац не почне да при-
стиже, градске власти треба доста тога
да опосле и саме. Пре свега, изградњу
више колектора који ће решити пита-
ња прикупљања и преусмера-
вања отпадних вода ка будућем
постројењу; колекторски систем
мораће да прихвата и подземне
воде које у условима обилних
падавина или високог водостаја
река представљају додатно опте-
рећење за градску канализацију.
А то, указује и директор Наису-
са, није мали задатак, будући да у
развој водоводно-канализацио-
ног система у граду није улагано
тридесетак година.
Кад Ниш добије ово постро-
јење, прерада воде до секун-
дарног нивоа (односно нивоа
биолошког пречишћавања које
обезбеђује уклањање растворе-
них органских материја) тре-
бало би да кошта 0,2 евра по
кубику. То би онда значило да,
са свим осталим оперативним
трошковима, додатни трошак за
крајње потрошаче неће износи-
ти више од 50 динара; у односу
на европске цене (1,2-1,8 евра),
дакле, и даље повољно. Али
само захваљујући томе што ће
се постројење градити новцем доби-
јеним у виду донације, односно што
није реч о комерцијалном пројекту,
признаје Андрејевић.
До тог лепог дана кад ће постро-
јење за прераду отпадних вода про-
радити, у Нишаву ће се отпадне воде
- будући да се сада ни на који начин
не третирају - и даље, без икаквог пре-
чишћавања, уливати на две локације
низводно од града. Но то је, речено
је већ, део шире слике: оне на којој је
читава Србија и даље еколошка црна
рупа у коју, да би се задовољили стан-
дарди ЕУ, само за решавање проблема
пречишћавања отпадних вода - данас
се преко 90 одсто тих вода излива без
икакве прераде - треба усути скоро 3,3
милијарде евра.
Према Националној стратегији
апроксимације у области заштите
животне средине, усвојеној 2011, у
сектор вода Србија би, иначе, укупно
требало да уложи око 5,5 милијарди
евра; осим поменутог износа за трет-
ман отпадних вода, 1,3 милијарде би
требало издвојити за обезбеђивање
снабдевања пијаћом водом тамо где
то питање још није решено, док би око
900.000 евра ваљало уложити у сма-
њење загађења воде до кога доводи
пољопривредна производња. Укупан
износ би, као што већ бива, на кра-
ју вероватно могао да буде и већи. А
Стана Божовић у јавним иступима
стално понавља да ће до 2041. број
постројења која ће Србија морати да
изгради како би имала стопроцентну
покривеност становништва системи-
ма третмана отпадних вода износити
(из данашње перспективе тешко за-
мисливих) 320.
Упоређивање овдашњих с при-
ликама у некој од високоразвијених
земаља, посебно оних које и на гло-
балном нивоу предњаче у зашти-
ти животне средине, попут Данске,
стога се на први поглед чини непри-
мереним. А опет, без примера за по-
ређење тешко је стећи иоле реалну
слику о томе у коликом је заостатку
Србија. Овде је згодно навести слу-
чај Орхуса, града у северозападном
делу Данске - приближне величине
Новог Сада - који тренутно сам има
четири постројења за пречишћавање
воде. Некад их је, штавише, имао два-
десетак, али се због централизације
управљања овим системом планира
да њихов број до 2030. буде сведен
на само два, каже у разговору с гру-
пом српских новинара Пер Педерсен,
главни инжењер тима за истражива-
ње и развој у највећем од ових постро-
јења, Марселисборгу. На овај систем
прикључено је око 350.000 људи, а
годишње прерађује 30 милиона ку-
бика воде; кад постројења предвиђе-
на за гашење буду престала с радом,
капацитет прераде Марселисборга
биће више него удвостручен, а осим
њега функционисаће још само нови
погон Ега, који пуном снагом треба
да почне да ради на јесен. Кад је о ка-
пацитетима за прераду реч, слична
пропорција постоји и у главном граду,
Копенхагену. Тамошњи систем прера-
де отпадних вода, којим је на ширем
градском подручју, према подацима
градске управе, обухваћено подручје с
1,1 милион становника - што је, ако се
упореди с другим статистичким пода-
цима, 100,000-200.000 људи мање од
укупне популације града с околином
- годишње преради подједнако им-
пресивних 90 милиона кубика воде.
Б
удући рационални људи којима је
страносвакорасипништво(можда
им је земља и због тога тако бога-
та?), Данци из свега настоје да извуку
максимални бенефит, па је тако и у
овом случају: осим што решавају пита-
ње отпадних вода, од постројења попут
Марселисборга имају и додатне кори-
сти. Његова енергетска ефикасност је,
наиме, толика да производи 30 одсто
више енергије него што је троши; ви-
шак се, по унапред утврђеној цени,
продаје електродистрибуцији, као што
се пољопривредницима продаје и био-
гас који се добија као нуспроизвод тзв.
анаеробне прераде отпадних вода. Али
ни то није крајњи домет на том пла-
ну: кад Ега крене да ради пуном па-
ром, производиће чак 50 одсто више
енергије него што ће је трошити. „Тако
нешто још није виђено“, стоји на сајту
State of Green истоименог јавно-при-
ватног партнерства чија је мисија да
данско друштво и привреду прилагоде
климатским променама и коришћењу
алтернативних извора енергије. Није у
питању хвалисање - као ни код других
Скандинаваца, тога код Данаца нема;
само се констатује чињеница.
Колико ће енергетски ефикасно
бити будуће нишко постројење? Тех-
нологија која ће бити примењена у
њему у једном делу такође предвиђа
анаеробну прераду, и план је да се
тако добијени биогас користи за по-
кретање турбина - тако да ће, барем
према прелиминарним анализама,
већи део енергије потребне за рад
постројења бити ту и произведен, ка-
же Андрејевић. Да ли ће постројење
бити баш у потпуности енергетски
самоодрживо остаје да се види, до-
даје он.
Само да, док Ниш и други градови
не дочекају сопствена постројења за
третман отпадних вода, већ тешко
угрожене реке до краја не претворимо
у покретне депоније.
ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋ
Према Националној
стратегији
апроксимације у области
заштите животне
средине, у сектор
вода Србија би укупно
требало да уложи 5,5
милијарди евра
Поздрав из Србије: Само
за решавање проблема
пречишћавања отпадних вода
треба скоро 3,3 милијарде евра
НЕНАДПАВЛОВИЋ
УПОРЕЂИВАЊЕ НЕУПОРЕДИВОГ: ПРЕРАДА ОТПАДНИХ
ВОДА У ДАНСКОЈ И СРБИЈИ
Мутно дно
Док се у Србији преко 90 одсто отпадних вода и
даље излива без пречишћавања, само у Орхусу,
граду величине Новог Сада, постоје четири
постројења с том наменом
ДРУШТВО