Izveštaji novinske agencije BETA (novinarka Anđelija Stojković) nastali tokom posete Atini i Lezbosu u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji".

1. Obalska straža Lezbosa spasla 2.000 ljudi iz mora, 70 se udavilo
Šef Obalske straže na grčkom ostrvu Lezbos Antonios Sofiadelis kazao je danas da je u moru
oko tog ostrva straža spasila oko 2.000 ljudi koji su bili na pretrpanim čamcima.
On je pojasnio da krijumčari šalju brodove kojima upravljaju migranti, a koji su pretrpani i da je
takva vožnja najjeftinija, jer se cena kreće od 1.000 do 1.500 evra.
"Na čamcu dugačkom oko devet metara, koji je predvidjen za 15 osoba, bude i do 45 ljudi. Na
tim čamcima su mnoge porodice sa decom. VIP brodovi, na kojima je manje ljudi i koje voze
krijumčari daleko su skuplji i koštaju oko 2.500 evra", kazao je Sofiadelis.
On je kazao da saradnja sa Turskom nije na zadovoljavajućem nivou i da prvenstveno Turska ne
radi na hapšenju krijumčara, dok je grčka strana uhapsila 17 samo na Lezbosu.
"Pokušavali smo da obavestimo lokalne vlasti još kada uočimo brod u njihovim teritorijalnim
vodama, ali nije bilo odgovora. Sada se vode pregovori na najvišem nivou i nadamo se boljoj
saradnji", kazao je Sofiadelis.
On je dodao da brodovi nisu lako uočljivi noću, a da obalskoj straži nedostaju i brodovi i druga
oprema, pa se time povećava i opasnost od utapanja izbeglica.
"60 ili 70 ljudi se udavilo ove godine. Spasili smo mnogo dece. Na čamcu na kome je 50 ljudi
uvek ima oko petnaestoro dece", kazao je Sofiadelis.
Izbeglice na Lezbosu čekaju i do četiri sata na registraciju
Moria kamp na Lezbosu u Grčkoj je nekadašnji zatvor za ilegalne migrante, ogradjen je žicom, a
sada služi kao registracioni centar za izbeglice sa arapskog govornog područja.
Kamp je veličine omanjeg grada, tu je veliki broj nevladinih organizacija koje izbeglicama dele
hranu, garderobu, bebi opremu i osnovne higijenske pakete.
Ispred kampa stanovnici Lezbosa na tezgama preprodaju voće, vodu i brzu hranu, ali su
najtraženije internacionalne kartice za mobilne telefone.

2. Najveći broj izbeglica nalazi se oko samog kampa, oni čekaju u redu za registraciju i do četiri
sata, a od trenutka kada dobiju papire u kampu se zadržavaju najviše dva sata.
U redu za registraciju ljudi čekaju najmanje dva sata, tu su porodice sa decom, a kroz kapiju
kampa propuštaju po njih petoro. U tom redu danas je čekao i student medicine Asad, koji je iz
Avganistana prebegao u Grčku sa majkom i rodjacima.
"Želim da idem u Nemačku. Situacija u Avganistanu je užasna. Putovao sam 12 dana. Na brodu
je bilo najteže, počeo je da tone, mislili smo da nećemo preživeti. Bili smo preplašeni", kazao je
Asad.
Komandant centra za registraciju Spiros Kurtis kazao je da kroz centar dnevno prodje oko 2.000
izbeglica, koje se nakon utvrdjivanja identiteta i izdavanja dokumenata šalju na Lezbos odakle se
trajektom voze do Atine ili Soluna, a svoj put nastavljaju balkanskom rutom.
On je objasnio da kamp izgleda kao logor jer je služio za ilegalne migrante, a zatim mu je samo
promenjena namena.
U kampu izbeglice pristižu neprekidno, a 30 odsto njih čine deca. Kurtis je kazao da je u prvih
devet meseci 2015. godine u kamp došlo oko 500 dece bez roditeljskog staranja.
"Izbeglice se ovde zadržavaju do dva sata, ali deca bez roditeljskog staranja ostaju ovde do 15
dana, a za to vreme mi obaveštavamo centre za socijalni rad i pravosudne organe, nakon čega
odlaze u Atinu i Solun u internate. Trenutno je ovde 35 takve dece iz Sirije, Avganistana,
Pakistana, Iraka i Irana", kazao je Kurtis.
Lezbos prestonica solidarnosti
Severna obala ostrva Lezbos u Grčkoj glavno je pristanište izbeglica koje putuju Egejskim
morem, a prvi prizori u tom delu Grčke su olupine drvenih čamaca, ispumpani gumeni čamci i
ostavljeni pojasevi za spasavanje, cipele izgubljene u žurbi.
Polovina ukupnog broja migranata pristiglih u Grčku, njih oko 360.000, iskrcalo se upravo na
ovo ostrvo, koje se nalazi na oko 11 kilometara od Turske.
Izbeglice se mogu sresti u samom gradu, uglavnom u kafićima, kioscima brze hrane i doku. Na
Lezbos dolaze migranti iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje, pa čak i iz Maroka.
Gradonačelnik Metilenija, najvećeg grada na ostrvu, Nasos Giakalis rekao je da ljudima na
Lezbosu "nije bitna boja kože, niti nacionalnost", kako bi pomogli ljudima koji su u nevolji.
"Najvažnije je da je u ovim uslovima ostrvo pokazalo ljudskost. Da dostojanstveno i humano
postupamo sa migrantima. Lezbos je evropska prestonica solidarnosti od početka migrantske
krize", kazao je Giakalis grupi novinara iz Srbije.
Ovo ostrvo živelo je od letnjeg turizma, ali gradonačelnik tvrdi da nema promena i prekomernog

3. otkazivanja aranžmana zbog velikog broja izbeglica.
On je dodao da Lezbos prosečno mesečno potroši 200.000 evra na pomoć izbeglicama.
Volonteri sa Lezbosa koji pomažu izgradnji kampova, objasnili su da su na ostrvu živeli
ustaljenim ritmom, a onda se pre šest godina pojavio jedan brod, zatim dva, pa 20, da bi u maju
ove godine stigao najveći broj čamaca sa migrantima.
Najveći problem je to što se prvi kamp u kome izbeglice mogu da dobiju ozbiljnu medicinsku
pomoć i novu garderobu nalazi na oko 70 kilometara od mesta na kome se najčešće iskrcavaju.
Problem na putu tokom leta predstavljala je vrućina, a sada je to vetar koji duva sa mora.
Medjunarodni komitet spasa (MKS) otvoriće za dve nedelje centar koji će biti blizu kritične
tačke, kazao je koordinator tog centra Paul Kornu.
Kamp koji se nalazi na sat i po vožnje od Mitilenija, skoro je završen, u saradnji sa gradskim
vlastima obezbedjeni su autobusi kojima će se izbeglice, do 2.000 ljudi, prevoziti u centre za
registraciju i plan je da se u samom kampu zadržavaju dva do tri sata.
Za one koji dolaze noću obezbedjeni su šatori sa grejanjem, u kojima će moći da bude smešteno
oko 100 ljudi, mala kuhinja i toaleti.
"Dobro saradjujemo sa gradskim vlastima. Shvatili su šta želimo i odredili lokaciju na kojoj je
moguće izgraditi kamp. Impresionirani smo i time koliko se lokalno stanovništvo uključilo u
ovaj projekat. Novac za izgradnju kampa, milion evra, obezbedio je MKS i plan je da kamp
funkcioniše godinu dana, za šta je izdvojeno još pet miliona evra", kazao je Kornu.
Uz samu obalu postavljeno je nekoliko improvizovanih kampova koje su uglavnom podigli
volonteri iz čitave Evrope. Medju njima je i grupa Britanaca koja je postavila kamp sa nekoliko
šatora u kojima izbeglice mogu da pronadju ćebad, vodu i hranu. A na iskrcavanje na to mesto
navodi ih veliki broj ostavljenih pojaseva za spasavanje.
Oni objašnjavaju da najveći broj čamaca sa izbeglicama dolazi noću i po lošem vremenu, jer je
tada jeftiniji prevoz.
"Kada dodju na kopno, to je prizor pun emocija. Oni koje je poslužilo vreme i koji su putovali
sigurno, srećni su, oni koje je uhvatilo nevreme, koji su plivali do obale, preplašeni su i
iscrpljeni, zato smo i počeli da gradimo ovaj kamp, da bismo ih što pre zbrinuli", kazao je Henri,
jedan od volontera organizacije "Svetionik".
Kontra-admiral Obalske straže Grčke Joanis Karageorgopoulos rekao je da krijumčari često daju
nekim izbeglicama da se besplatno prevezu do grčke, ali da upravljaju čamcem.
Na putu od najsevernije tačke ka gradu, nalazi se i centar UNHCR-a. Tu uglavnom borave ljudi

4. sa decom i bebama.
U kampu je napravljena improvizovana traka koja usmerava ka kuhinji u kojoj se dele obroci, ali
je lokalno stanovništvo pomoglo u ulepšavanju i oslikavanju kampa.
Na ogradi se suši veš, a izbeglice strpljivo čekaju da krenu dalje ka centrima za registraciju u
Mitileniju.
Lekari koji rade na severnoj obali pričali su da su bil svedoci mnogih potresnih scena, pa i
utapanja dece, najčešće noću.
Na ostrvu se nalazi i migrantsko groblje. Gradonačelnik Giakalis je pojasnio da su prvi
utopljenici sahranjivani na lokalnom groblju, ali da više nije bilo mesta, pa je njih 74 sahranjeno
na posebnom groblju u selu oko šest kilometara od samog Mitilenija.
Kako nije smrt jedino što prati migrantsku krizu, gradonačelnik je rekao da se odredjeni broj
dece izbeglica rodio na ostrvu, a da je jedna beba rodjena u čamcu kojim su se izbeglice
prevozile iz Turske.
Obalska straža: U 2015. godini u Grčku ušlo 720.000 izbeglica
Od početka godine u Grčku je morem stiglo 720.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka,
rekao je u Atini kontra-admiral Obalske straže Grčke Joanis Karageorgopoulos.
Obalska straža Grčke i istočnog regiona spasla je više od 93.000 izbeglica koje su brodovima
stigle iz Turske, dok su se u prvih 10 meseci 2015. godine 1.032 osobe utopile, jer su čamci bili
pretrpani, a oni nisu imali odgovarajuće prsluke za spasavanje.
"Nemam tačne podatke za novembar, ali to je mali broj ljudi. Na 10.000 izbeglica koje stignu
morem, utope se 2,3 osobe, gledano statistički", kazao je Karageorgopoulos sinoć novinarima u
Atini.
Obalska straža pokušava da spreči fatalne ishode i prati brodove (čamce) kada udju u teritorijalne
vode Grčke, zatim ih bezbedno sprovodi do centara za azil, gde ljudi mogu da dobiju dokumenta.
Kako je naveo Karageorgopoulos, broj migranata i izbeglica koji je ove godine došao u Grčku 21
put je veći od broja pristiglih 2014. godine. U obalskoj straži Grčke trenutno radi između 800 i
1.000 ljudi koji brinu o migrantima.
Najveći broj migranata i izbeglica u Grčku morem dolaze sa turske obale. Oni se iskrcavaju na
21, naseljeno ili pusto, ostrvo, a prvo na "udaru" je Lezbos, na koje se iskrca oko 50 odsto
izbeglica, na drugom mestu je Samos, zatim Hios, Kos, dok je na petom mestu Leros.
Kako je pojasnio Karageorgopoulos, Obalska straža Grčke dobro saradjuje sa Turskom i pojačali
su nadzorne mere kako bi se sprečilo krijumčarenje. U prvih 10 meseci ove godine uhapšeno je
360 krijumčara, što je, prema njegovim rečima, malo, ali problem predstavlja to što krijumčari

5. najčešće ostaju u Turskoj.
"Zahtev za prevozom je veliki. Krijumčari naplaćuju vožnju oko 1.500 evra, a traže čak i dodatni
novac za pojaseve za spasavanje. Oni zaradjuju na očaju ovih ljudi i zato smo u saradnji sa
Turskom radikalizovali mere protiv njih", kazao je Karageorgopoulos.
On je dodao da Obalska straža ima dobru saradnju i sa Fronteksom, ali da od Evropske unije
traži svaki vid pomoći, u ljudstvu, opremi ili novcu, kako bi se efikasnije upravljalo
migrantskom krizom.
Fronteks od oktobra angažovao dodatnih 220 oficira na granicama
Grčke
Evropska agencija za upravljanje spoljnim granicama Evropske unije - Fronteks angažovana je i
u Grčkoj zbog velikog priliva migranata i izbeglica i trenutno upošljava 477 oficira na pet grčkih
ostrva, od kojih je od oktobra zaposleno 220.
Oficiri Fronteksa raspoređeni su na Lezbosu, Kiosu, Samosu, Lerosu i Kosu, jer je tu broj
migranata najveći, kazala je novinarima portparolka Fronteksa Izabela Kuper.
"Mi brinemo o tome da svako bude primećen ko uđe u vode Grčke i da te ljude sprovedemo do
lokalnih vlasti. Fronteks se u Grčkoj bavi i proverom stvarne nacionalnosti migranata, kako
bismo odvojili izbeglice i migrante, naša uloga nije da zamenimo grčku graničnu policiju, već da
upravljamo resursima", kazala je Kuper.
Ona je pojasnila da su u Grčkoj prisutni granični policajci 25 zemalja EU i da se samo na
Lezbosu nalazi 83 njih i dodala da je Frontex pod komandom grčkih vlasti i da samo upravlja
resursima koji su na raspolaganju Grčkoj.
Budžet Fronteksa za akciju "Posejdon", odnosno nadgledanje ulaska u EU preko Egejskog mora,
iznosi 21,3 miliona evra, a agencija raspolaže sa 16 plovila, dve letelice, jednom termo-
vizuelnom kamerom i tri patrolna automobila.
Kako je Kuper navela, u Grčkoj je od januara do novembra registrovano 97.130 ilegalnih
ulazaka.
Ona je dodala da je jedan od poslova Fronteksa i da prikupi što više podataka o krijumčarima
koji su dostupni Europolu, ali i da pronadje one izbeglice koje su "nestale" sa čamaca.
Govoreći o vraćanju ekonomskih migranata u zemlju porekla, Kuper je navela, da je nerealno
očekivati da neko "automatski bude vraćen iz Grčke u na primer Maroko".
Ona je dodala da će Fronteks učiniti sve da zaštiti spoljne granice EU i da će ostati u Grčkoj
"onoliko koliko to bude bilo potrebno", dodajući da se razmatra povećanje broja oficira.

6. Sirijci u Grčkoj dobijaju azil za jedan dan
Sirijci koji imaju originalne pasoše u pet centara za azil u Grčkoj mogu da dobiju azil za jedan
dan, rečeno je u Centru za azil u Atini.
Kako su novinarima objasnili službenici centra, Sirijcima je potrebno da imaju legalan pasoš koji
ne mora da bude važeći i za njih važi ubrzana procedura.
Oni u čije se pasoše sumnja ili azilanti iz drugih zemalja poput Eritreje, Irana i Avganistana
zahteve za azil moraju da predaju u redovnoj proceduri koja može da traje i do tri meseca, rekli
su u tom centru.
Prema rečima službenika, azil je dobilo 99 odsto izbeglica iz Sirije koje su do sada predale
zahteve, ali mali broj njih traži azil u Grčkoj, jer ne mogu lako da pronadju posao. Sirijci
uglavnom imaju sva dokumenta, ali to nije slučaj i sa izbeglicama iz Avganistana.
U Centru u Atini dnevno se obradjuje do 35 zahteva za azil u redovnoj proceduri i oko 12
zahteva po ubrzanoj proceduri.
Ahman je sa roditeljima, četvoro braće i porodicom jednog brata došao u grčku iz Sirije, ispričao
je da je put bio veoma skup i naporan.
"Želim da živim u Grčkoj, u Atini. Cela porodica želi da ostane ovde. Želim da budem tapetar,
da se bavim proizvodnjom nameštaja", ispričao je Ahman koji je registrovan u Centru za azil, a
intervju je zakazao skajpom.
Branoh iz Eritreje objasnio je da je pobegao iz svoje zemlje zbog nasilja, da je pet godina živeo u
Izraelu, zatim otišao u Ugandu, odakle se zaputio u Tursku, a iz Turske u Grčku. Put je prešao
uglavnom brodom i peške.
"Ja želim da idem u Norvešku. Moja porodica je ostala u Eritreji. Nadam se da će mi u Grčkoj
brzo dati papire da mogu da nastavim u Evropu", kazao je Branoh.
Grčka je od 16. septembra uvela program relokacije, odnosno premeštanja u neku drugu zemlju
Evropske unije, za izbeglice iz Sirije, Iraka i Eritreje. Programom je predvidjeno da iz Grčke za
dve godine bude preseljeno 66.400 izbeglica, ali se on sprovodi samo ako migranti pristanu.
Do sada je odobren premeštaj za 69 osoba, od kojih je 30 već otišlo za Luksemburg, 24 uskoro
polazi za Finsku, jedna osoba otići će u Litvaniju, 10 u Nemačku i četiri u Portugal, dok su u
toku pregovori sa Francuskom, Holandijom i Bugarskom koje su se obavezale da prihvate
odredjeni broj izbeglica.
Kako su objasnili u centru, u jednoj od jedinica na Lezbosu, Rodosu, Solunu ili Evrosu izbeglice
dobijaju prva dokumenta, sa kojima mogu tri meseca da putuju u zemljama šengen zone, ako po

7. isteku ta tri meseca tamo i ostanu, te države mogu da ih deportuju u Grčku koja se računa kao
njihova matična zemlja.
Veliki problem u izbegličkoj krizi predstavljaju i maloletnici koji putuju bez roditeljske ili
starateljske pratnje. U Centru su rekli da se takva deca smeštaju u internate, ali da oni lako beže.