Reportaza iz Madrida i analiza situacije u Srbiji o zelenoj energiji (sunce, vetar). Autor Jasna Petrovic Stojanovic

1. Субота 25. фебруар 2017.
11ЕКОНОМИЈА ekonomija@politika.rs
Ниш – Ов­де у Ни­шу нај­бо­ље се ви­
де ре­зул­та­ти по­ли­ти­ке ко­ју је срп­ски
на­род иза­брао, по­ли­ти­ке ста­бил­но­
сти, озбиљ­но­сти и од­го­вор­но­сти ко­
јом се при­вла­че ве­ли­ки стра­ни ин­ве­
сти­то­ри и за­хва­љу­ју­ћи њи­ма Ср­би­ја
у при­вред­ном сми­слу ко­ра­ча си­гур­
ним ко­ра­ци­ма ка свом раз­во­ју. О то­
ме го­во­ре број­не ин­ве­сти­ци­је и но­
ве фа­бри­ке по­след­њих го­ди­на, раст
про­из­вод­ње и отва­ра­ње на хи­ља­де и
хи­ља­де но­вих рад­них ме­ста, из­ја­вио
је пред­сед­ник вла­де Алек­сан­дар Ву­
чић на по­ла­га­њу ка­ме­на те­мељ­ца за
из­град­њуно­ве,фа­бри­кене­мач­кеком­
па­ни­је „Ле­о­ни” ко­ја тре­ба да бу­де за­
вр­ше­на до кра­ја ју­на.
– Ре­ал­но је оче­ки­ва­ти да ће на овом
ме­сту у но­вим фа­брич­ким ха­ла­ма
уско­рора­ди­тии ви­ше од 2.200 рад­ни­
ка ко­ли­ко је до­го­во­ре­но са ру­ко­вод­
ством „Ле­о­ни­ја”. Не­мач­ки ин­ве­сти­
тор, ко­ји ће отва­ра­њем ове фа­бри­ке
у Ни­шу по­ста­ти и нај­ве­ћи стра­ни по­
сло­да­вац у про­из­вод­ном сек­то­ру на­
ше зе­мље са ви­ше од 7.500 за­по­сле­
них, уве­рио се у чи­ње­ни­цу да се у
Ср­би­ји бр­зо и ефи­ка­сно ре­ша­ва­ју сви
про­бле­ми око из­град­ње но­вих по­го­
на и за­то ве­ру­јем да ће по­ред до­са­да­
шњих у нај­ско­ри­је вре­ме отво­ри­ти и
че­твр­ту фа­бри­ку у Ни­шав­ском окру­
гу – ре­као је срп­ски пре­ми­јер.
По­ла­га­њу ка­ме­на те­мељ­ца осим
пре­ми­је­ра Ср­би­је при­су­ство­ва­ли су
ди­рек­тор ком­па­ни­је „Ле­о­ни Ср­би­ја”
Кле­менс Закс, из­вр­шни пот­пред­сед­
ник не­мач­ке ком­па­ни­је Ралф Ма­ус,
ам­ба­са­дор Не­мач­ке у Ср­би­ји Ак­сел
Дит­ман и гра­до­на­чел­ник Ни­ша Дар­
ко Бу­ла­то­вић. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је
„Ле­о­ни­ја” је 22 ми­ли­о­на евра, а фа­
бри­ка се по­ди­же на ло­ка­ци­ји од пре­
ко 80.000 ква­драт­них ме­та­ра. Чак на
че­твр­ти­ни тог про­сто­ра би­ће про­из­
вод­не ха­ле и по­го­ни, ре­као је Кле­
менс Закс:
– Ни­смо до­шли у Ср­би­ју због по­
год­но­сти и бе­ни­фи­ци­ја, већ због
здра­ве кли­ме и до­брог ис­ку­ства са
пр­вом фа­бри­ком у Про­ку­пљу 2009.
и дру­гом у Ма­ли­ши­шту код До­љев­
ца пре две го­ди­не. „Ле­о­ни” има ви­ше
од 90 фа­бри­ка у чак 32 зе­мље сву­да у
све­ту, осим у Аустра­ли­ји, и за­по­шља­
ва ви­ше од 75.000 рад­ни­ка. У но­вим
по­го­ни­ма у Ни­шу пла­ни­ра­мо про­из­
вод­њу већ по­чет­ком ле­та ове го­ди­не.
До кра­ја 2018. за­по­сли­ће­мо нај­ма­ње
2.200 рад­ни­ка ко­ји ће про­из­во­ди­ти
са­став­не де­ло­ве и ком­по­нен­те, од­
но­сно ка­блов­ске си­сте­ме за јед­ну од
нај­по­зна­ти­јих фа­бри­ка ауто­мо­би­ла у
све­ту, за БМВ – ис­та­као је Закс.
Уго­вор о из­град­њи но­ве фа­бри­ке
Ком­па­ни­је „Ле­о­ни” из не­мач­ког гра­
да Нир­нбер­га пот­пи­са­ли су сре­ди­ном
ок­то­брапро­шлего­ди­неди­рек­тор„Ле­
о­ни­ја” Закс, Алек­сан­дра Пе­шић ди­
рек­то­ри­ца у на­шој зе­мљи овог у све­ту
по­зна­тогпро­из­во­ђа­чаком­по­нен­тиза
ауто-ин­ду­стри­јуими­ни­старпри­вре­де
у срп­ској вла­ди Го­ран Кне­же­вић при­
ли­комза­се­да­њаВла­деСр­би­јеуНи­шу.
Ју­че­ра­шњем по­ла­га­њу ка­ме­на те­мељ­
цапри­су­ство­ваојеиве­ли­кибројпред­
став­ни­ка при­вред­них ор­га­ни­за­ци­ја и
дру­штве­ног жи­во­та Ни­ша и Ни­шав­
ског окру­га. Т. То­до­ро­вић
Ка­мен-те­ме­љац за но­ву
фа­бри­ку не­мач­ког „Ле­о­ни­ја”
Вред­ност ин­ве­сти­ци­је износи 22 ми­ли­о­на евра
Еко­ном­ска кри­за у Шпа­ни­ји је
де­сет­ко­ва­ла суб­вен­ци­је ­
у зе­ле­не ки­ло­ва­те
Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча
Ма­дрид – Ви­ше до 99 од­сто ма­лих по­тро­ша­ча
ко­је у Ср­би­ји стру­јом снаб­де­ва Елек­тро­при­вре­
да Ср­би­је, с ма­њом или ве­ћом ве­ро­ват­но­ћом,
мо­же да прет­по­ста­ви ко­ли­ки ће им би­ти ра­чун
на кра­ју ме­се­ца. До гре­шке у об­ра­чу­ну увек мо­
же да до­ђе, као што је био слу­чај с де­цем­бар­
ским ра­чу­ни­ма ко­ји су због не­пре­ци­зног очи­
та­ва­ња би­ли ве­ћи од уоби­ча­је­них.
На пи­та­ње да ли по­тро­шач у Шпа­ни­ји, због
чи­ње­ни­це да стру­ју не до­би­ја са­мо из јед­ног из­
во­ра већ из енер­гет­ског мик­са – сун­ца, ве­тра,
во­де, угља, ко­ге­не­ра­ци­је, мо­же да зна ко­ли­ки ће
му би­ти ра­чун за стру­ју, Хо­се До­но­со, ге­не­рал­
ни ди­рек­тор Со­лар­не ло­би­стич­ке гру­пе УНЕФ,
од­го­ва­ра: „А, ко мо­же?”.
У окви­ру про­јек­та Де­ле­га­ци­је Европ­ске уни­
је „Ме­диј­ске по­се­те ЕУ”, ко­ји спро­во­ди „Бри­
тиш кансл” гру­па срп­ских но­ви­на­ра бо­ра­ви­ла
је у Шпа­ни­ји, ко­ја ва­жи за јед­ног од нај­ве­ћих
про­из­во­ђа­ча и ко­ри­сни­ка зе­ле­не енер­ги­је. Ова
зе­мља је још пре три го­ди­не ус­по­ста­ви­ла но­ве
це­не ки­ло­ва­та за снаб­де­ва­ње стру­јом из ве­тра,
сун­ца и от­па­да за­сно­ва­не на ра­зум­ним про­фи­
ти­ма и ти­ме је окон­ча­ла си­стем суб­вен­ци­о­ни­
са­ња др­жа­ве, ко­ји да­ти­ра још од 1990. го­ди­не,
а ко­ји се отео кон­тро­ли. И то то­ли­ко да су ком­
па­ни­је ко­је су нај­пре ин­ве­сти­ра­ле у ве­тар (где
се ин­ве­сти­ци­ја вра­ћа за 20 до 25 го­ди­на) за са­
мо не­ко­ли­ко го­ди­на убр­за­ног раз­во­ја по­че­ле да
ула­жу у још ску­пље со­лар­не елек­тра­не.
Од по­чет­ка кри­зе до да­нас те суб­вен­ци­је су
то­ли­ко ума­ње­не да је ти­ме на­пра­вљен огро­ман
уда­рац на жи­лу ку­ца­ви­цу за све про­јек­те об­но­
вљи­вих из­во­ра енер­ги­је. Та­ри­фе су дра­ма­тич­но
па­ле, а у бу­џе­ти­ма на­ме­ње­ним за ин­ве­сти­ра­ње
ових про­је­ка­та у Шпа­ни­ја на­пра­вље­на је ру­па
од око шест ми­ли­јар­ди до­ла­ра.
На пи­та­ње да ли је те­шко ло­би­ра­ти
коддо­ма­ћин­ста­вада про­ме­неснаб­де­
ва­чаииз­воренер­ги­је,До­но­сика­жеда
је убе­ђи­ва­њу по­тро­ша­ча нај­ви­ше до­
при­не­ла чи­ње­ни­ца да је сма­ње­на це­
на стру­је до­би­је­на из сун­ца, у од­но­су
на оне ки­ло­ва­те ко­ји се про­из­во­де из
во­де, га­са или угља. С дру­ге стра­не ло­
би­сти су до­ста ра­ди­ли на то­ме да об­ја­
сне по­тро­ша­чи­ма ка­кве то еко­ло­шке
ефек­те има по жи­вот­ну сре­ди­ну.
– Це­на стру­је за­ви­си од то­га да ли
има ви­ше ве­тра или сун­ца. На се­ве­
ру Шпа­ни­је где има ви­ше ве­тра ова­ко до­би­је­на
зе­ле­на енер­ги­ја је јеф­ти­ни­ја, а на ју­гу обр­ну­то.
На ме­ђу­на­род­ним бер­за­ма нај­ни­жу це­ну има
упра­во со­лар­на енер­ги­ја, ко­ја мо­же да бу­де ни­
жа и до 30 евра по ме­га­ва­ту у од­но­су на дру­
ге из­во­ре. Нај­јеф­ти­ни­ју стру­ју из сун­ца има­ју
до­ма­ћин­ства ко­ја су са­ма се­би угра­ди­ла со­лар­
не пло­че на кро­во­ве ку­ћа или згра­да. Вред­ност
ове ин­ве­сти­ци­ја је око 4.000 евра, што је прак­
тич­но и је­ди­ни тро­шак. Ови до­ма­ћи­ни не пла­
ћа­ју стру­ју, јер је са­ми про­из­во­де за се­бе, а све
ви­шко­ве мо­гу да про­да­ју не­ком тре­ћем – ка­
же пр­ви чо­век ове ло­би­стич­ке гру­пе
ко­ја има 260 ком­па­ни­ја укљу­че­них у
све фа­зе раз­во­ја об­но­вљи­вих из­во­ра
енер­ги­је.
– Пре кри­зе Шпа­ни­ја је ин­ве­сти­ра­
ла око 25 ми­ли­јар­ди евра у ове про­
јек­те и да­нас има око 4.500 ме­га­ва­
та ин­ста­ли­са­не сна­ге. Про­из­вод­ња је
би­ла ве­ћа од по­тро­шње, па је и це­на
па­ла. У по­след­њих шест го­ди­на, ме­ђу­
тим, не­ма но­вих ин­ве­сти­ци­ја што је
сма­њи­ло и укуп­ну про­из­вод­њу стру­је
из сун­ца ко­ја је да­нас на око 15 од­сто
укуп­не по­тро­шње.
Ипо­редто­гаце­назе­ле­неенер­ги­једо­би­је­неиз
сун­ца мо­же да се так­ми­чи с це­ном га­са ко­ји се
уво­зи из Ал­жи­ра, или це­ном стру­је до­би­је­ном
из кон­вен­ци­о­нал­них из­во­ра енер­ги­је. У при­лог
ни­ској це­ни со­лар­не енер­ги­је иде и чи­ње­ни­ца
да је нај­са­вре­ме­ни­ја тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћи­ла да
се да­нас ова енер­ги­ја и скла­ди­шти и про­да­је ка­
да се ја­ве мањ­ко­ви, ка­же наш са­го­вор­ник.
Суб­вен­ци­је за об­но­вљи­ве из­во­ре енер­ги­је би­
ле су пред­мет бој­них по­ли­тич­ких рас­пра­ва о
сма­ње­њу ду­га Шпа­ни­је, по­сле че­га су про­из­во­
ђа­чи прак­тич­но пре­пу­ште­ни са­ми се­би. И по­
ред то­га, оче­ку­је се да за де­це­ни­ју об­но­вљи­ви
из­во­ри енер­ги­је за­ме­не ну­кле­ар­ну енер­ги­ју, оп­
ти­ми­ста је пр­ви чо­век ове ло­би­стич­ке шпан­
ске гру­пе.
Ма­ја Ма­ћић, струч­њак за об­но­вљи­ве из­во­ре
енер­ги­је и је­дан од пи­о­ни­ра иде­је да се зе­ле­ни
ки­ло­ва­ти што ви­ше ко­ри­сте, ка­же, да на­ша зе­
мља ни­је да­ле­ко од­ма­кла ка­да је реч о упо­тре­
би енер­ги­је Сун­ца за про­из­вод­њу елек­трич­не
енер­ги­је.
– Енер­гет­ска по­ли­ти­ка др­жа­ве је та­ква да је
овај вид об­но­вљи­вог из­во­ра ста­ви­ла на по­след­
ње ме­сто у од­но­су на дру­ге из­во­ре. Ова­кав при­
ступ је био оправ­дан у вре­ме ка­да су се де­фи­ни­
са­ли пр­ви под­сти­ца­ји за про­из­вод­њу зе­ле­них
ки­ло­ва­та, има­ју­ћи у ви­ду да је та­да­шња це­на
ки­ло­ват-ча­са из енер­ги­је сун­ца би­ла нај­ску­пља
– об­ја­шња­ва Ма­ћић.
С об­зи­ром на то да је раз­вој тех­но­ло­ги­је у
овојобла­стиуз­на­пре­до­вао,са­да­шњаце­наова­ко
про­из­ве­де­не стру­је је зна­чај­ни­је ни­жа не­го та­да
и овај из­вор је по­стао мно­го кон­ку­рент­ни­ји.
– Укуп­ни тех­нич­ки ис­ко­ри­стив по­тен­ци­јал
овог ви­да енер­ги­је сва­ка­ко пре­ма­шу­је 10 ме­га­
ва­та за ко­ли­ко су обез­бе­ђе­на под­сти­цај­на сред­
ства. Пре­ма Стра­те­ги­ји раз­во­ја енер­ге­ти­ке Ср­
би­је до 2025. го­ди­не са про­јек­ци­јом до 2030.
мак­си­мал­ни укуп­ни тех­нич­ки ис­ко­ри­стив по­
тен­ци­јал со­лар­них елек­тра­на из­но­си 450 ме­га­
ва­та. Мо­же се сва­ка­ко оче­ки­ва­ти да ће се на­кон
2020.го­ди­недр­жа­ваипакопре­де­ли­тидауне­кој
дру­га­чи­јој ме­ри под­сти­че про­из­вод­њу енер­ги­је
из овог об­но­вљи­вог из­во­ра – ис­ти­че Ма­ћић.
Је­дан од ана­ли­ти­ча­ра с пор­та­ла „Се­нер­гес”
об­ја­шња­ва, да по­што се оба­ве­зао да ће у окви­ру
свет­ске кли­мат­ске ини­ци­ја­ти­ве, до 2030. го­ди­
не сма­њи­ти еми­си­ју штет­них га­со­ва за 40 про­
це­на­та, Бе­о­град при­сту­па из­ра­ди соп­стве­ног
ак­ци­о­ног пла­на одр­жи­ве енер­ги­је и адап­та­ци­је
на кли­мат­ске про­ме­не, али са је­ди­ним ис­прав­
ним при­сту­пом – је­дан вид об­но­вљи­ве енер­ги­је
ни­је сам по се­би бо­гом­дан!
Ја­сна Пе­тро­вић-Сто­ја­но­вић
Стру­ја из шпан­ског сун­ца јеф­ти­ни­ја од га­са
Хо­се До­но­со
Премијер Александар Вучић означио почетак радова
ФотоФонет
ФотографијеЈ.П.Сто­ја­но­вић
Иза­бра­ни са­вет­ник би
Вла­ди Ср­би­је тре­ба­ло да
пред­ло­жи мо­дел по ко­ме
ће се при­ва­ти­зо­ва­ти ­
ово пред­у­зе­ће
Др­жа­ва је ју­че рас­пи­са­ла јав­ни по­
зив за при­ва­ти­за­ци­о­ног са­вет­ни­ка за
Ме­та­лон­ско-сир­ћет­ником­би­нат„Ки­
кин­да” (МСК). За­ин­те­ре­со­ва­ни по­ну­
ђа­чи мо­гу да се при­ја­ве нај­ка­сни­је до
10. мар­та у под­не. Отва­ра­ње по­ну­да
за­ка­за­но је за 13. март у 13 са­ти.
Јав­ним по­зи­вом је пред­ви­ђе­но да
при­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник пот­пи­ше
уго­вор на шест ме­се­ци.
Иза­бра­ни при­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­
ник би Вла­ди Ср­би­је тре­ба­ло да пред­
ло­жи мо­дел по ко­ме ће се при­ва­ти­
зо­ва­ти ово пред­у­зе­ће. У јав­но­сти већ
ду­же вре­ме мо­же да се чу­је од ми­ни­
стра при­вре­де Го­ра­на Кне­же­ви­ћа и
пре­ми­је­ра Алек­сан­дра Ву­чи­ћа да су
за МСК за­ин­те­ре­со­ва­ни ра­зни ин­ве­
сти­то­ри. У пр­ви мах спо­ми­ња­ли су се
ин­ве­сти­то­ри из Ру­си­је, а у по­след­ње
вре­ме го­во­ри се о ула­га­чи­ма из Ки­не
и Ка­зах­ста­на.
Ка­да се, ме­ђу­тим, по­гле­да­ју фи­нан­
сиј­ски из­ве­шта­ји овог пред­у­зе­ћа, пи­
та­ње је ко ће има­ти ин­те­рес да пре­
у­зме ову ком­па­ни­ју, јер пред­у­зе­ће
про­из­во­ди гу­бит­ке. То­ком 2015. го­
ди­не по­слов­ни при­хо­ди МСК из­но­
си­ли су све­га 510 ми­ли­о­на ди­на­ра,
док су рас­хо­ди би­ли ско­ро пет пу­та
ве­ћиидо­сти­гли2,39ми­ли­јар­диди­на­
ра. Што зна­чи да је фир­ма би­ла у ми­
ну­су од 2,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра. Ипак,
тре­ба има­ти у ви­ду да је те го­ди­не тек
у тре­ћем тро­ме­сеч­ју би­ла по­кре­ну­та
про­из­вод­ња у овом ком­би­на­ту. То­ме
је прет­хо­ди­ла од­лу­ка вла­де од 28. ав­
гу­ста 2015. го­ди­не, али и кре­дит од
600 ми­ли­о­на ди­на­ра ко­ји је одо­брио
Фонд за раз­вој.
Под­се­ћа­ња ра­ди, ова ком­па­ни­ја је
14. но­вем­бра 2011. го­ди­не би­ла при­
ну­ђе­на да за­у­ста­ви про­из­вод­њу, јер је
до­шло до по­ре­ме­ћа­ја на свет­ском тр­
жи­шту, па­да тра­жње и па­да це­не сир­
ћет­не ки­се­ли­не.
При­ли­ком по­нов­ног по­кре­та­ња
про­из­вод­ње1.но­вем­бра2015.го­ди­не
пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић ис­та­као
је да је то на­ша бу­дућ­ност, а не про­
шлост ко­је ће­мо се ра­до се­ћа­ти.
– Има ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­них за
МСК, али сви они су хте­ли пр­во да
ви­де да фа­бри­ка ра­ди. Ако то по­ка­
же­мо, сви ће да на­гр­ну – ре­као је та­
да Ву­чић.
Ово је вр­хун­ска фа­бри­ка, пре­ра­ђу­
је 100 од­сто си­ро­ви­на га­са, и ако смо
у ста­њу да обез­бе­ди­мо до­бру це­ну га­
са, он­да не мо­ра­мо да жу­ри­мо с тра­
же­њем парт­не­ра и не­ма стра­ха за фа­
бри­ку, го­во­рио је пре­ми­јер.
А. Те­ле­ско­вић
При­ва­ти­за­ци­о­ни ­
са­вет­ник за МСК
Ми­ни­стар­ство др­жав­не упра­ве и ло­
кал­неса­мо­у­пра­ве уса­рад­њи саИТза­
јед­ни­цом по­кре­ну­ло је пи­лот про­је­
кат пре­ква­ли­фи­ка­ци­ја у ИТ сек­то­ру
где пред­зна­ње из про­гра­ми­ра­ња ни­је
по­треб­но, на ко­ји се са­мо за два да­на
при­ја­ви­ло 1.300 кан­ди­да­та, ка­же ми­
ни­стар­ка Ана Бр­на­бић.
За по­че­так ће 100 по­ла­зни­ка мо­
ћи да стек­не основ­на про­гра­мер­ска
зна­ња, а уко­ли­ко про­је­кат бу­де успе­
шна – још 900 по­ла­зни­ка до кра­ја го­
ди­не. Обу­ку пла­ћа­ју 100 евра, а др­
жа­ва их сти­пен­ди­ра са нај­ви­ше 1.500
евра. За но­во за­ни­ма­ње учи­ће у фир­
ма­мауБе­о­гра­ду,Но­вомСа­дуиНи­шу,
а са­мо то­ком пр­ва два да­на кон­кур­са
при­ја­ви­ло се ви­ше од 1.300 кан­ди­да­
та ко­ји же­ле да по­ста­ну ју­ни­ор про­
гра­ме­ри.
Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стар­ке др­жав­
не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве Ане
Бр­на­бић,пре­ква­ли­фи­ка­ци­јајебрзна­
чиндасесма­њиде­фи­цитко­јипо­сто­ји
ка­да је реч о ка­дру у ИТ сек­то­ру.
Тан­југ
За пре­ква­ли­фи­ка­ци­ју ­
у ИТ сек­то­ру 1300 кан­ди­да­та