informatika u obrazovanju i mala istorija

1. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA

2. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA Svedoci smo revolucionarnih napredovanja čovečanstva u mnogim oblastima društva, koja se ostvaruju zahvaljujući rezultatima istraživanja, pre svega u područjima interdisciplinarnih nauka od kojih se, ovde, u prvom redu ističe informatika i informatičk e tehnologij e . Povezivanje i implementacija elektronskog računara, putem elektronskih mreža i sistema, u mnoge oblasti ljudskog rada bitno je izmenila tradicionalne metode i sredstva rada, pa se sa pravom takva novina naziva informatička tehnologija.

3. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA U svetu se danas vrše veoma intenzivne naučne aktivnosti na planu modernizacije i unapređivanja obrazovanja . Kod istraživanja , koja su vrlo opsežna u oblasti obrazovanja , najveći napori su usmereni upravo na implementaciju brojnih relevantnih rešenja u proces nastave i učenja.

4. Imajući u vidu činjenicu da su suštinske osnove svakog institucionalnog obrazovanja “ isporučivanje ” i “ prenošenje ” generacijskog iskustva na učenike svih uzrasta, realno se nameće i pitanje: na koji način se mogu ostvariti promene u sistemu našeg obrazovanja da bi se stvorili optimalni uslovi za dosezanje maksimalnih efekata u procesu obrazovanja i učenja. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA

5. Savremenom svetu postaje jasno da su znanje , ideje i informacije osnovne poluge preobražaja i daljeg razvoja društva . Informatizacioni talas u svom okrilju krije i mnoga pitanja koja su od izuzetnog značaja za dalji opšti razvoj društva. Zahtevi koji se danas upućuju obrazovanju, od strane društva, postaju snažni, izraziti i sve učestaliji. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA

6. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA Cilj ovog uvodnog dela predavanja je da istakn u neka relevantna pitanja informatizacije obrazovanja , kao i da se ukaže na moguće puteve nalaženja rešenja u našim uslovima. Razmatra se uticaj informatičk ih tehnologij a na informatizaciju obrazovanja . Zatim se, na originalan način, rangiraju , klasifikuju segmenti, stepeni - nivoi informatizacije obrazovanja i analizuju najznačajnije odrednice svak og od njih .

7. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA Osnov n a s trategija je koncipirana na temelju reinženjerskog pristupa , odnosno , ona ne zagovara male pomake nego drastične zaokrete i radikalne promene. U njoj je ukratko opisano i potenc i j a lno okruženje, odnosno dat je skup mera i aktivnosti kojima treba stvoriti osnove društva znanja u kojem će se razvijati i afirmisati kreativnost , inovacija i preduzetnički duh .

8. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA Učitelj je jedna od prvih osoba koj a uvodi decu u svet znanja i nauke. Današnji učitelj se, po mnogo čemu razlikuje od učitelja sa početka prošlog veka.

10. sliка 1: rаsпоrеd zапоslеnih u пrivrеdi sАd u пеriоdu оd 1860-1980 INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA

11. INFORMATIZACIJA OBRAZOVANJA P olovinom pedesetih godina ovog veka konstruisan je elektronski računar ‑ kompjuter , koji je u biti revolucionisao , pre svega intelektualni rad, a istovremeno pokrenuo i omogućio mnogobrojna naučna otkrića, kao i njihovu primenu u najrazličitijim oblastima. Razvoj savremenih znanja nametnuo je potrebu stvaranja klasifikacije i nomenklature novih disciplina i nauka.

12. ИНФОРМАТИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА Osnovni procesi u obrazovanju, nastava i učenje su tipični informacioni procesi i kao takvi mogu se posmatrati sa aspekta jednog novog civilizacijskog obeležja, informatizacije. Informatizacija predstavlja novu društvenu epohu , koja iz osnova menja život i rad ljudi. U osnovi i za informatizaciju obrazovanja, relevantni faktori su društvene i tehničko-tehnološke prirode .

13. NAUČNO-TEHNOLOŠKI I DRUŠTVENI RAZVOJ INFORMATIKE T okovi nauke, tehnologije i tehnike doveli su do epohalnih promena , oni su odredili novi civilizacijski poredak. Naime, u ovom vremenu ljudsko društvo se nalazi na civilizacijskoj prekretnici, prelazi iz industrijskog u postindustrijsko - informatičko društvo.

14. NAUČNO-TEHNOLOŠKI I DRUŠTVENI RAZVOJ INFORMATIKE Nova civilizacijska epoha, između ostalog, uslovljava i novu koncepciju i rešenja sistema obrazovanja, a to prvenstveno u smislu adekvatne organizacije i tehnologije obrazovanja . Obrazovanje za informatičko društvo ima poseban značaj, jer je osnov nove trijade : nauka - tehnologija - dohodak . U informatičkom društvu značajno je skraćen vremenski ciklus od otkrića do primene.

15. U segmentu društvenih delatnosti uveliko se primenjuj u nov e informacion e tehnologij e , a pre svega u nauci , kulturi , umetnosti , zdravstvu , bankama i td . Obrazovanje znatno zaostaje u primeni informatičk ih tehnologij a u svim svojim delovima i procesima. NAUČNO-TEHNOLOŠKI I DRUŠTVENI RAZVOJ INFORMATIKE

16. Integralno upravljanje podacima je samo jedna od odlika ubrzanog razvoja velikih sistema. R azvoj ne obuhvata samo autohtoni razvoj računara, baza podataka i računarskih mreža, već i automatizaciju kompleksnih sistema , kao i projektovanje i upravljanje proizvodnjom na bazi informacion ih tehnologij a (robotika, multimedijalni sistemi, virtuelna realnost, sistemi za podršku odlučivanju, ekspertni sistemi, inteligentni tutorski sistemi itd.). Ukupno gledano, ostvarene naučno - tehnološke i društvene osnove informatike su baza za informatizaciju obrazovanja . NAUČNO-TEHNOLOŠKI I DRUŠTVENI RAZVOJ INFORMATIKE

17. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE U tehnološkom pogledu informatičk e tehnologij e su vodeć e u razvoju u odnosu na sve druge oblasti istraživanja. Posebno, u tome se ističe mikroelektronika, koja je omogućila razvoj računarske i telekomunikacione opreme i njihovo integrisanje putem satelitskih stanica u planetarni sistem. Zahvaljujući ostvarenim rezulta - tima u proizvodnji hardvera i softvera došlo je do njihovog značajnijeg pojeftinjenja , a to je značajno proširilo krug korisnika.

18. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE Posebno je vredno istaći napredak u domenima elektronske komunikacije koja se ostvaruje u sprezi računar - telekomu - nikacioni sistem . U toj oblasti, danas, ne postoje ograničenja u pojedinim oblicima komuniciranja (govor, slika, muzika). Praktično nema posrednika u ljudskim komunikacijama koje su do sada postojale u smislu postojanja uređaja - posrednika u komunikaciji čovek - čovek.

19. U dosadašnjim komunikacijama na daljinu integralna (audio-vizuelna) komunikacija je bila otežana zbog toga što se nije mogao ostvariti spontani prenos video i audio signala. Takođe, u dosadašnjim javnim telekomunikacionim sistemima komuniciranje se ostvarivalo sa stanovišta tzv. f iksne tačke, a usavršavanjem mobilnih telekomunikacionih sistema sasvim su moguće integralne komunikacije sa korisnicima i u kretanju. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE

20. Istovremeno sa razvojem telekomunikacionih sistema tekao je i razvoj velikih javnih informacionih sistema - baza podataka opšte i specijalne namene. To omogu ćava da svakom korisniku globalnog telekomunikaciono-računarskog sistema b ude dostupan svaki podatak u svako doba i na svakom mestu. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE Razvoj na polju veštačke inteligencije i posebno ekspertnih sistema doveo je do pojednostavljenja komunikacije čovek - računar.

21. Prodor nov ih informatičk ih tehnologij a , integracija i koncentracija elektronskih medija u jednom sistemu je suština multimedijalnog sistema koji je za novi tip kompjutera povezao televiziju, interaktivni video, teletekst, telefon, reprodukciju zvuka i fotografije, računarske mreže i reprografiju i omogućio učenje i nastavu na individualnom nivou i to diferencirano prema sposobnostima i mogućnostima korisnika. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE

22. Virtuelna realnost nosi u sebi ogroman obrazovni potencijal i ona će postati osnova za vizuelne simulacije sledeće tehnološke generacije. Vizuelizacija i nastavni ambijent na bazi virtuelne realnosti mogu da se upotrebe za razvoj jedinstvenog interfejsa za prilaz multimedijima i telekomunikacijama. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE

23. TEHNOLOŠKE OSNOVE INFORMATIKE I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE Za obrazovanje je VR naročito važna, pošto nijedna pojedinačna tehnologija ne pruža kompletan nastavni program svojim korisnicima. Bogatstvo postojećeg didaktičkog materijala, uključujući knjige, atlase, banke slika, baze podataka, animacije, video filmove, slajdove i drugo može se integrisati i biti na raspolaganju tehnologiji virtuelne realnosti .