Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf

Mojoj braći,
Džonu, Dejvidu i Halu

Ne valja da bude mnogo vladara.
Neka bude samo jedan - jedan kralj.
- Homer, Ilijada

PROLOG
Sneg zaslepljujuće veje dok mongolski strelci opkoljavaju tatarske
konjanike. Svaki jahač kolenima upravlja svojim konjem, stojeći na
uzengijama kako bi jedno za drugim ispaljivao kopljišta sa ubitačnom
preciznošću. Prostranom dolinom odjekuju kopita galopirajućih konja,
nadjačavajući zavijanje vetra i krike ranjenih. Tatari ne mogu da
izbegnu sigurnu smrt koja im preti sa oba krila. Njihovi konji su na iz-
maku snaga, iz nozdrva im prska krvava pena.
Sa visoravni žutosive stene, ušuškan u svoje krzno, Jesugej pos-
matra bitku. Vetar mu nemilice šiba kožu na mestima koja su upila za-
štitni sloj ovčjeg loja. Ali on to ničim ne pokazuje. S vremenom se
saživeo s tom neprijatnošću i više nije ni siguran u to da li je oseća. Za
njega je to samo još jedna životna činjenica, poput ratnika koji jašu na
njegovu zapovest ili neprijatelja koje treba ubiti.
Tatarima ne manjka hrabrosti, uprkos preziru koji gaji prema
njima. Jesugej vidi kako savladavaju mladog konjanika i čuje njegov
krik u vetru. Tatari nose metalne oklope na kojima im Jesugej zavidi i
za kojima žudi. Kratkom komandom, njihov vođa sprečava jahače da
se rasture i Jesugej koristi trenutak da i sam krene u napad. Moment-
alno reaguje i njegov arban, devetorica najboljih ratnika iz njegovog
plemena, braća po krvi i sluge po zavetu. Svaki od njih zaslužio je svoj
dragoceni oklop od kuvane kože sa ugraviranom figurom mladog vuka
u skoku.

„Jeste li spremni, braćo moja?”, uzvikuje Jesugej, osećajući na sebi
njihove poglede.
Jedna od kobila uzbuđeno njišti, mameći kikot njegovog prvog rat-
nika, Iluka.
„Ubićemo ih za tebe, malena”, šapuće on, milujući joj uši.
Jesugej zariva pete i lakim kasom ih vodi prema rasplamsaloj bici u
snegu. Sa uzvisine mogu da vide čitavu dužinu kojom briše vetar. Je-
sugej zadivljeno mrmlja sebi u bradu, posmatrajući kako nebeski otac
obavija sićušne ratnike svojim belim, ledenim pokrovom.
Konjanici prelaze u galop ne menjajući formaciju, vešto pro-
cenjujući razdaljinu između sebe kao što to oduvek čine. Naučeni su
kako da najbolje izbace neprijatelja iz sedla i ostave ga da se smrzne u
ravnici.
Jesugejev arban uleće u središte borbe, dopirući brzo do vođe koji
se uzdigao pre samo nekoliko trenutaka. Ukoliko ga ostave u životu,
mogao bi da postane vođa celom svom plemenu. Jesugej se smeška
dok njegov konj gazi neprijatelje pred sobom. Ne danas.
Razbijaju začelje tatarskih ratnika u trenutku kada nalete na novu
pretnju. Jesugej se jednom rukom pridržava za grivu svog konja, dok
drugom seje smrt u samo jednom preciznom udarcu. Dvaput odbija da
preduboko zarije sečivo svog oca jer bi tako mogao da ga izgubi.
Umesto toga, svojim konjem ruši neprijateljske ratnike, sabijajući ih u
zemlju utabanu snegom. Kada protutnji i stigne do najgušćeg čvora
tatarskog otpora, zna da ga njegova devetorka u stopu prati, štiteći
svog kana kao što im nalaže zavet nasleđen rođenjem. Jesugej čita nji-
hovo prisustvo u očima tatarskog vođe koje unezvereno preleću preko
njihovih lica. Utom postaje svestan leševa oko sebe, ukočenih i
izbodenih strelama. Napad je uspešno razbijen.
Jesugej zaintrigirano posmatra kako se mladi Tatarin propinje na
svojim uzengijama, držeći svoj dugi crveni mač uperen u njega. U
7/462

očima mu ne vidi strah, samo bes i razočaranje. Tatarinu su dani
odbrojani i on to zna. Međutim, ova surova lekcija će ostati zamrznuta
zajedno s leševima na zemlji. Naravno, Jesugej zna da će tatarska
plemena iz nje izvući mudru pouku. S prvim prolećem, pronaći će pot-
amnele kosti i znaće da više ne smeju da napadaju njegovo pleme.
Jesugej se glasno smeje na šta se tatarski ratnik mršti. Ćutke zure
jedan u drugog. Ne, neće naučiti. Tatari će umreti od gladi dok se budu
premišljali koju majčinu sisu da posisaju. Vratiće se i napašće opet,
satirući sopstveno nečasno seme. Takva budućnost ga raduje.
Jesugej zapaža da je robusni Tatarin prilično mlad i da verovatno
razmišlja o svom sinu koji se rodio s druge strane brda na istoku,
pitajući se da li će se i on jednog dana ovako suočiti s vremešnim ali
iskusnim ratnikom.
„Kako ti je ime?”, pita Jesugej.
Bitka oko njih se odavno stišala i njegovi Mongoli već pretresaju
leševe, uzimajući sve što im može biti od koristi. Vetar ne jenjava, ali
pitanje je izgovoreno dovoljno glasno. Lice mladog Tatarina se ponovo
smrkava.
„Kako je tvoje, brbljivče?”
Jesugej se glasno smeje i koža izložena hladnoći bolno mu se
zateže. Umoran je. Napadače neprekidno prate cela dva dana, živeći na
kriški sira dnevno. Njegov mač je spreman da oduzme još jedan život i
on ga preteći diže u vazduh.
„Nije važno, momče. Dođi.”
Tatarin u njegovim očima verovatno vidi nešto što je sigurnije od
strele. Rezignirano klima glavom.
„Zovem se Temudžin”, naposletku kaže. „Moja smrt će biti os-
većena. Ja sam sin velike kuće.”
8/462

Podbada konja i bez najave juriša na Jesugeja. Kan zamahuje
mačem u savršenom krugu i u trku mu odseca glavu. Telo Tatarina mu
pada pod noge i konj ga prikiva za zemlju.
„Sada si mrcina, momče”, kaže Jesugej, „baš kao i svi oni koji
kradu od mog plemena.”
Gleda u hrabre ratnike oko sebe. Četrdeset sedam je napustilo svoje
domove da bi se odazvalo njegovom pozivu. Izgubili su četvoricu svo-
je braće u svirepom tatarskom napadu, ali nijedan od dvadeset Tatara
neće se vratiti kući. Cena je bila visoka, ali zima je dovela ljude na
ivicu trpeljivosti.
„Brzo im svlači odeću”, naređuje Jesugej. „Kasno je za povratak u
stanište. Ulogorićemo se u podnožju brda.”
Metali i strele su veoma cenjeni u trgovini i dobra zamena za
oštećeno oružje. Osim metalnih oklopa, ostatak plena je siromašan, što
potvrđuje Jesugejevu pretpostavku da je ovo bila samo grupa mladih
ratnika, željnih dokazivanja. Nisu planirali da se do kraja bore na zem-
lji tvrdoj kao kamen. Jesugej žustro prebacuje jedan od metalnih ok-
lopa preko jabuke svog sedla. Dovoljno je dobrog kvaliteta da zaustavi
udarac bodeža. Pita se koji mladi ratnik je posedovao tako vrednu
stvar, pokušavajući da se priseti njegovog imena. Telom mu prolazi
drhtaj. Više nije ni važno. Razmeniće svoj deo za jako piće i krzno
kada se plemena opet sretnu. Uprkos studeni u kostima, ovo je bio us-
pešan dan.
Oluja ne prolazi ni sledećeg jutra kada se Jesugej i njegovi ljudi vrate u
logor. Samo spoljni jahači s lakoćom jašu i ostaju u pripravnosti zbog
mogućeg iznenadnog napada. Ostali su toliko umotani u krzno i
opterećeni opljačkanim plenom da podsećaju na bezoblične, polus-
mrznute figure, okovane ledom i lojem.
9/462

Porodice su dobro izabrale svoje stanište, u zavetrini vrletnog brda
i uvele paprati. Stanište je skoro neprimetno u snežnoj belini. Jedino
svetlo je prigušeni odblesak zore iza nagomilanih oblaka, ali oštrooki
dečak koji stražari za slučaj napada odmah zapaža ratnike povratnike.
Jesugeju je toplo oko srca kada čuje piskav glasić koji objavljuje nji-
hov dolazak.
Žene i deca teško da su budni, zaključuje on. Po ovakvoj zimi, iz
toplih postelja ustaju samo da bi održavali vatru koja tinja u gvozden-
im pećima. Vreme za ustajanje tek predstoji, za sat ili dva, kada se ve-
liki šatori od vune i pruća odmrznu.
Kada se konji dovoljno približe, Jesugej čuje vrisak iz pravca He-
luninog šatora i oseća kako mu srce divlja u grudima. Ima jednog no-
vorođenog sina, ali smrt je uvek previše blizu onih najmlađih. Kanu je
potrebno onoliko naslednika koliko može da ispuni jedan oveći šator.
U sebi se moli da je to još jedan sin, brat onom prvom.
Dok silazi s konja, iz šatora čuje pisak sokola. Kožni oklop mu
škripucka pri svakom koraku. Jedva da primećuje slugu koji uzima
uzde i stoji nepomično u svom krznu. Jesugej otvara drvena vrata i
ulazi u svoj dom. Sneg na njegovom oklopu se momentalno topi i u
kapljicama curi na pod, praveći male barice.
„Ha! Dole!”, uzvikuje, smejući se kada mu pritrče dva psa, verno
se češući o njega. Njegov soko ga pozdravlja piskom u kojem Jesugej
naslućuje želju za novim lovom. Njegov prvi sin, Bekter, puzi u uglu,
igrajući se sa komadićima sira, tvrdim kao kamenje. Jesugej sve to re-
gistruje ne skidajući pogled s mlade žene u krznu. Helun je zajapurena
od vrućine koja vlada u šatoru, ali oči su joj bistre pod zlatnim sjajem
lampe. Njeno fino, čvrsto lice presijava se od znoja i on joj na čelu vidi
krvav trag, tamo gde je nehotično obrisala znoj nadlanicom. Babica
žurno posluje oko platnenog zamotuljka, ali Jesugej po Heluninom os-
mehu naslućuje da je dobio još jednog sina.
10/462

„Daj mi ga”, zahteva kan, prilazeći bliže.
Babica se povlači, iritirano stiskajući usne.
„Skršićeš ga tim ručerdama. Pusti ga da prvo posisa majčinog
mleka. Uzećeš ga kasnije, kad ojača”, zvoca babica.
Jesugej ne može da odoli a da ne gvirne u mali platneni zamotuljak
dok babica dečaku pere sićušne ručice. Nadvija se na njim i za trenutak
mu se čini da ga dete vidi jer ispušta prodoran vrisak.
„Prepoznao me je”, ponosno komentariše Jesugej.
Babica frkće. „Previše je mali”, mrmlja ona.
Jesugej ne reaguje. Smeška se novorođenčetu crvenog lica a zatim
iznenada menja raspoloženje, grabeći babicu za mišicu.
„Šta mu je ono na ruci?”, pita prigušenim glasom.
Babica se upravo spremala da obriše prstiće, ali pod Jesugejevim
prodornim pogledom pažljivo otvara dečakovu minijaturnu šaku,
otkrivajući komad zgrušane krvi veličine ljudskog oka. Crne je boje,
sija poput ulja i jedva primetno podrhtava u sićušnoj ruci. Helun se
pridiže da izvidi šta je to skrenulo Jesugejevu pažnju. Kada primeti
taman ugrušak, tiho uzdahnu.
„Krv u desnoj ruci”, šapuće ona. „Celog života će ga pratiti smrt.”
Jesugej oštro uzdiše, poželevši da se nije ni oglasila. Neodgovorno
je prizivati tek rođenom dečaku zlu sudbinu. Neko vreme zamišljeno
ćuti. Babica nastavlja nervozno da ga pere dok krvavi ugrušak
podrhtava na prostirci. Jesugej ga podiže, proučavajući njegov oblik i
sjaj.
„Rođen je sa smrću u desnoj ruci, Helun. To je dobro. On je kanov
sin i smrt mu je verni pratilac. Biće veliki ratnik” Posmatra kako bab-
ica daje prepovijenu bebu iscrpljenoj majci i kako dečja usta gladno
sisaju mleko čim obujme bradavicu. Helun pravi bolnu grimasu,
ujedajući se za usnu.
Jesugejev izraz lica je i dalje zabrinut kada se okrene ka babici.
11/462

„Baci kosti, staramajko. Da vidimo znači li ovaj krvni ugrušak
dobro ili zlo za Vukove.” Pogled mu je odlučan i suvišno je reći da de-
tetov život zavisi od proricanja. On je kan i pleme crpi snagu od njega.
Zato želi da poveruje u reči koje je upotrebio da otera ljubomoru ne-
beskog oca iako strepi od toga da bi Helunino proročanstvo moglo da
se obistini.
Babica povija glavu, shvatajući da je porođajni ritual doneo sa
sobom nešto neobično i zloslutno. Sa poda pored peći uzima vreću sa
kostima od ovčjih nogu koje su plemenska deca obojila u crveno i zel-
eno. U zavisnosti od toga kako padnu, mogu se poistovetiti sa konjem,
kravom, ovcom ili bivolom, i s njima se može igrati hiljadu igara. Star-
iji umeju da otkriju i više od toga kada ih bace u pravo vreme i na
pravo mesto. Babica podiže ruku da baci kosti, ali Jesugej je iznenada
grabi za zglob. Starica bolno stenje od jačine njegovog stiska.
„Ovaj mali ratnik je moje krvi. Pusti mene”, kaže joj uzimajući od
nje sve četiri kosti. Starica se ne buni, zatečena hladnoćom u kanovom
glasu. U šatoru najednom vlada mir koji poštuju čak i soko i psi.
Jesugej baca kosti i stara babica uzdiše kada se zaustave.
„Jao! Četiri konja su sreća. Biće veliki konjanik. Osvajaće na
konju.”
Jesugej oštro klima glavom. Želi da pokaže svog sina celom ple-
menu i verovatno bi to odmah učinio da napolju ne besni oluja. Studen
je njihov neprijatelj, ali ujedno čeliči Vukove. U tako ljutim zimama,
starci ne pate dugo i nejaka deca brzo umiru. Njegov sin neće biti jedan
od njih.
Jesugej posmatra tanku ogrebotinu koju dete pravi na mekoj ma-
jčinoj dojci. Dečakove oči su zlatnožute, poput njegovih, skoro kao
vučje u sumrak. Helun diže pogled i Jesugej klima glavom, umirujući
je svojim ponosom. Sigurna je da krvni ugrušak predstavlja loš pre-
dznak, ali bačene kosti je donekle teše.
12/462

„Jesi li smislila ime?”, pita babica Helun.
Jesugej odgovara bez oklevanja. „Moj sin će se zvati Temudžin”,
odlučno kaže. „Biće čvrst kao gvožđe.” Napolju, oluja tutnji bez na-
jave smirivanja.
13/462

1
U proleće svoje dvanaeste godine, Temudžin se trka sa četvoricom
svoje braće kroz stepu, u senci planine poznate kao Deli’un-Boldak.
Najstariji, Bekter, jaše sivu kobilu sa zavidnom veštinom i usred-
sređenošću. Temudžin prati njegov tempo, vrebajući priliku da ga
pretekne. Iza njih je Kasar koji se uz klicanje približava prvoj dvojici.
Sa svojih deset godina, Kasar je omiljen u plemenu, vedar onoliko ko-
liko je Bekter ćutljiv i mračan. Njegov riđi škopac rza i njišti pored
Bekterove kobile, terajući dečaka na smeh. Sledeći u galopirajućoj ko-
loni je Kačijun, osmogodišnjak kojem manjka otvorenost zbog koje
ljudi više vole Kasara. Od sve braće, Kačijun deluje najozbiljnije, na-
jtajanstvenije. Retko govori i nikada se ne žali, ma šta da mu Bekter
učini. Kačijun ume s konjima kako niko drugi ne ume i u stanju je da
razvije brzinu kada svi ostali posustanu. Temudžin se osvrće da utvrdi
Kačijunovu poziciju, savršeno balansirajući na svom konju. Čini mu se
da ovaj jaše s naporom, ali to se dešavalo i pre. Zato ga Temudžin
budno drži na oku.
Uveliko zaostajući za svojom braćom, najsitniji i najmlađi od njih
zapomaže da ga sačekaju. Temuž je najnaklonjeniji nasladama i len-
josti, što se očitava u načinu na koji jaše. Temudžin se ceri pri pogledu
na buckastog dečaka koji mlatara rukama u pokušaju da ubrza svog
konja. Majka ih je upozorila da pripaze na najmlađeg brata. Temuž je

odskora prerastao potrebu vezivanja za sedlo i redovno cvili kada ga
stariji ostave za sobom. Bekter je jedini koji uvek pronađe lepu reč za
razmaženog Temuža.
Njihovi pokliči odjekuju ravnicom, obraslom mladom prolećnom
travom, dok neobuzdano galopiraju, svaki nakočoperen poput ptice na
leđima svog konja. Jesugej ih je jednom nazvao vrapcima, s ponosom
posmatrajući njihovu veštinu. Temudžin je rekao Bekteru da je previše
debeo da bi bio vrabac zbog čega je morao da provede noć zazirući od
preke naravi svog starijeg brata.
Ali po ovako lepom danu celo pleme je raspoloženo. Prolećne kiše
su česte i nadošle reke vijugaju kroz ravnicu koja je donedavno bila
suva i žedna. Kobilje mleko je toplo za pijenje i pravljenje sira i hlad-
nog jogurta. U golim vrletima se naziru prvi zeleni pupoljci,
obećavajući dugo, toplo leto. U godini izmirenja pred sledeću zimu,
plemena će se okupiti radi razmene. Jesugej je nametnuo da porodice
Vukova ove godine otputuju više od hiljadu milja kako bi obnovile
svoje zalihe. Mogućnost susreta plemenskih rvača i strelca dovoljna je
da dečaci obuzdaju svoje ponašanje. Naravno, konjske trke su ono što
im raspaljuje maštu dok nezadrživo jašu. Osim Bektera, svi dečaci su
razgovarali s majkom, moleći je da se za njih zauzme kod Jesugeja.
Svaki od njih želi da se trka na duge ili kratke staze, da proslavi svoje
ime i tako zaradi poštovanje čitavog plemena.
Podrazumeva se da bi dečak koji se kući vrati s titulom „vrsnog ja-
hača” ili „ukrotitelja konja” jednog dana mogao da zauzme očev po-
ložaj kada se ovaj s njega povuče. Izuzev debeljuškastog Temuža, os-
tali ne mogu da se otrgnu tom snu. Temudžina nervira to što Bekter
smatra da će on biti taj iako je razlika od par godina među njima skoro
zanemarljiva. Njihov odnos se zaoštrio otkad se Bekter vratio sa svog
jednogodišnjeg ispita zrelosti, provedenog daleko od plemena. Stariji
16/462

dečak se neobično promenio, i mada je Temudžin i dalje najviši od sve
braće, primećuje da je novi Bekter izgubio smisao za humor.
Isprva se Temudžinu činilo da Bekter samo glumi zrelost. Zamo-
mčeni dečak se više ne oglašava a da prethodno dobro ne razmisli o
tome, i čini se da meri svaku svoju izjavu pre nego što joj dopusti da
mu pređe preko usana. Temudžin je jedno vreme ismevao njegovu
ozbiljnost, ali zima je došla i prošla a ovaj i dalje nije pokazivao znake
popuštanja. Ima trenutaka kada Temudžina neizmerno zabavlja pom-
pezno razmetanje njegovog brata, međutim, uspeva da ispoštuje Bek-
terovu narav, ali ne i njegovo pravo da nasledi očev šator i mač.
Temudžin posmatra Bektera kako jaše, pazeći na to da se razdaljina
među njima ne poveća. Dan je previše lep da bi brinuo o dalekoj bu-
dućnosti i Temudžin sanjari kako sva četvorica braće - zapravo sva
petorica, uključujući Bektera - ubiru počasti na plemenskom okupljan-
ju. Jesugej će porasti od ponosa i Helun će ih zagrliti, svakog pona-
osob, i nazvati ih svojim malim ratnicima, svojim malim konjanicima.
Čak i Temuža, iako će napuniti tek šest godina kada je rizik od pada
još uvek prisutan. Temudžin se mršti kada ga Bekter pogleda preko ra-
mena, proveravajući njegov položaj. Uprkos njihovom suptilnom
manevrisanju, Jesugej nijednom od njih još uvek nije bio obećao
učešće u prolećnoj trci.
Helun je opet trudna i bliži se porođaju. Ovu trudnoću teško nosi i
oseća da je drugačija od svi prethodnih. Svaki dan počinje i završava
povraćanjem nad vedrom sve dok joj se lice ne zacrveni od napora.
Njeni sinovi su mirni kao bubice i posmatraju kako njihov otac zab-
rinuto šetka ispred šatora. Na kraju se kan umori od njihovih pogleda i
bez reči ih šalje da ispraše konje. Temudžin nastavlja da ćaska i Jesug-
ej ga podiže jednom snažnom rukom i baca na škopca belih nogu.
Dečak se koprca u vazduhu, ali kreće u galop istog trenutka kada sedne
17/462

na konja. Belonogi je opasna, ćudljiva životinja, ali Jesugej zna da je to
dečakov omiljeni konj.
S ponosom na svom strogom licu, otac ćutke prati kako njegovi
sinovi upravljaju konjima. Poput svog oca, on nije čovek koji pokazuje
emocije, naročito ne pred svojim sinovima. Deo očinske odgovornosti
jeste da strepi iako postoje trenuci kada žudi da zagrli dečake i baci ih
visoko u vazduh. Pažnju im pokazuje tako što im dodeljuje omiljene
konje. Dečaci mogu da naslute njegova osećanja samo u njegovom
pogledu ili iskri u oku. Ni on od svog oca nije dobijao ništa više od
toga. Jesugej ceni ta sećanja uprkos njihovoj retkosti i još uvek pamti
dan kada je njegov otac odobravajući prostenjao kada mu je kao dečak
pokazao čvorove na užadima kojima je uvezao težak tovar. Bila je to
sitnica, ali Jesugeju je grejala srce svaki put kada bi starac povukao
uže, kolenima pritiskajući tovar. Sada posmatra kako dečaci jašu
prema jarkom suncu, i kada mu se izgube iz vida, lice mu omekša.
Njegov otac je bio svestan potrebe za čvrstim ljudima na čvrstoj zem-
lji. Jesugej takođe zna da će njegovi sinovi preživeti bitku, žeđ i glad
kada za to dođe vreme. Međutim, samo jedan će biti plemenski kan.
Ostali će ili pognuti glave ili otići sa nomadskim sledovanjem koza i
ovaca. Jesugej odmahuje glavom pri toj pomisli, zureći u oblak prašine
koji se diže za konjima njegovih sinova. Pred njima je budućnost, dok
on vidi samo proleće i zelena brda.
Sunce obasjava Temudžinovo lice dok galopira kroz ravnicu. Vetar mu
miluje obraze a napeto telo konja pod njim dodatno mu vedri duh. Pred
sobom vidi Bekterovu sivu kobilu koja se za trenutak spotiče o kamen i
usporava galop. Njegov brat reaguje oštrim udarcem po njenoj glavi,
ali gubi na brzini, i Temudžin veselo kliče, grabeći priliku da ga
18/462

pretekne. Ali trenutak još uvek nije pravi. Voli da predvodi, ali isto
tako uživa da diše Bekteru za vrat jer zna koliko ga to nervira.
Bekter je već stasao u muškarca kakav će biti, širokih pleća i
krupne građe. Godina provedena sa Oklunima ulila mu je iskustvo i zn-
anje koje ne propušta da primeni u svakoj situaciji. Temudžina to iritira
kao trn pod kožom, naročito kada ostala braća obasipaju Bektera pit-
anjima o majčinom narodu i njihovim običajima. Doduše, Temudžin bi
voleo sve to da sazna, ali rešen je da sačeka svoje vreme.
Tek kada se vrati iz plemena svoje buduće žene, mladi ratnik prvi
put dobija status muškarca. Kada devojka dođe među svoje krvne srod-
nike, šalje se njemu sa počasnim čuvarem kao simbolom njenih vrlina.
Šator je spreman za nju i njenog mladog muža koji je čeka na ulazu da
je uvede unutra.
Među Vukovima je tradicija da mladić izazove sluge svog kana pre
nego što ga proglase pravim ratnikom. Bekter je prošao taj ispit i
Temudžin se seća s kakvim divljenjem je posmatrao kako njegov brat
prilazi očevim slugama nedaleko od Jesugejevog šatora. Bekter im je
klimnuo glavom i tri muškarca su ustala da ispitaju da li ga je boravak
među Oklunima ojačao ili oslabio. Temudžin je sve to posmatrao iz
prikrajka, s Kasarom s jedne i Kačijunom s druge strane. Bekter se
rvao sa svom trojicom, bez predaha, podnoseći težak ispit bez roptanja.
Iluk, poslednji među njima, bio je mišićav i vižljast poput samog
konja. Bacio je Bektera tako jako na zemlju da mu je krv potekla iz
jednog uha. A onda mu je, na Temudžinovo iznenađenje, pomogao da
ustane i dao mu šolju crnog ajraga da pije. Bekter se umalo onesvestio
kada mu je opojna tečnost raspalila krv, ali ratnicima to očigledno nije
smetalo.
Temudžin je sa uživanjem posmatrao kako njegovog brata tuku
skoro do utrnulosti, ali takođe je video da oko noćnih vatri muškarci
više ne zaziru od njega. Bekter je svojom hrabrošću stekao nešto
19/462

nevidljivo ali veoma važno za njegovo samopouzdanje. Kao rezultat
toga, postao je kamen spoticanja na Temudžinovom putu.
Dok braća jašu kroz ravnicu obasjanu prolećnim suncem, više
nema granice kao što će je biti na velikom plemenskom okupljanju.
Čak i da je ima, zima je bila preduga da bi tako brzo obuzdavali svoje
konje. Ipak, svi znaju da životinje ne treba iscrpljivati a da im preth-
odno ne napune stomake sočnom, prolećnom travom. Ovo je trka koja
ih bar nakratko oslobađa poslova i odgovornosti i koja će za posledicu
imati samo svađu oko toga ko je varao ili ko je trebalo da pobedi.
Bekter jaše nepomično i skoro uspravno dok njegova kobila s
lakoćom grabi napred. U pitanju je privid, Temudžin to dobro zna.
Bekterove ruke na uzdama suptilno navode izdržljivu životinju.
Njegov brat neće prezati od bičevanja. Temudžin, s druge strane, jaše
kao i Kasar, poguren na sedlu i s glavom priljubljenom uz konjski vrat.
Čini se da vetar štipa nešto jače i obojici dečaka više odgovara ovaj
položaj.
Temudžin oseća kako mu se Kasar približava s desna i tera Belono-
gog u brži galop. Konj frkće, negodujući. Temudžin krajičkom oka
vidi Kasarovog konja i blago skreće sa svoje putanje u njegovu, tobože
slučajno. Kasaru ne promiče njegova namera, ali ipak gubi jednu
dužinu koraka, udaljavajući se i ostavljajući Temudžina da se samoz-
adovoljno ceri. Obojica previše dobro poznaju jahačke trikove da bi
jedan drugog mogli da iznenade. Utom vidi kako se Bekter osvrće i za
trenutak im se pogledi susreću. Temudžin izvija obrve i kezi se.
„Stižem te”, dovikuje mu. „Probaj da me zaustaviš!”
Bekter mu okreće leđa, ukočen od netrpeljivosti. Retkost je da Bek-
ter jaše s njima, ali sada kada je tu Temudžin, može da primeti s ko-
likom odlučnošću želi da pokaže „deci” kako jaše jedan ratnik. Poraz
će teško podneti i zato Temudžin napreže svaki mišić u neizdrživoj
želji da ga pobedi.
20/462

Kasar ih obojicu sustiže, i pre nego što Temudžin uspe da mu se is-
preči na putu, ovaj jaše paralelno s njim. Dva dečaka se jedan drugom
osmehuju, potvrđujući da dele radost sunčanog dana i brzog galopa.
Duga, turobna zima je iza njih, i mada će uskoro opet doći, potrudiće
se da iskoriste lepo vreme najbolje što mogu. Lepšeg života od takvog
nema. Pleme će jesti masnu ovčetinu i stada ovaca i koza će se
namnožiti za hranu i razmenu. Večeri će provoditi ukrašavajući strele i
pletući konjske repove u pletenice. Pored vatre će pevati pesme i
slušati priče o prošlosti plemena. Jesugej će jahati protiv svakog
mladog Tatarina koji pokuša da mu zapleni stoku, i pleme će se lagano
premeštati duž ravnice, od reke do reke. Biće mnogo posla, ali letnji
dani su dovoljno dugi da se ukrade malo vremena za dangubljenje, luk-
suz koji u hladnim zimskim mesecima nije moguć. Čemu lutanje i is-
traživanje kada divlji pas može usred noći da te ujede? Temudžinu se
to dogodilo kada je bio nešto malo stariji od Kačijuna i strah ga od tada
ne pušta.
Kasar prvi vidi kako Temuž pada i to dok se osvrće da proveri
kako Kačijun napreduje. Kasar tvrdi da ima najoštrije oko u plemenu
što mu sada omogućava da primeti sićušnu, nepomičnu figuru u travi.
Momentalno donosi odluku, ispuštajući specifičan zvižduk kojim Bek-
tera i Temudžina obaveštava da se povlači. Oba dečaka se momentalno
osvrću, shvativši odmah da nešto ne valja. Temudžin i njegov stariji
brat razmišljaju isto mada nevoljno odustaju od trke. Bekter sleže ra-
menima, kao da mu više nije stalo do pobede. Okreće svoju kobilu u
širokom krugu, u nameri da se vrati na mesto gde najmlađi brat leži u
travi. Temudžin izvodi isti manevar i sledećeg trenutka obojica
galopiraju u suprotnom pravcu. Čelnici sada jašu na začelju. Kačijun
predvodi kolonu iako Temudžin sumnja da je dečaku to na pameti. U
osmoj godini, Kačijun je po uzrastu najbliži Temužu i proveo je na-
jviše vremena učeći ga imenima predmeta u šatoru, pokazujući pri
21/462

tome neobično strpljenje. Možda je to razlog što je Temuž najrečitiji
od sve braće iako je prava šeprtlja u vezivanju čvorova, u poređenju sa
Kačijunovim veštim prstima. Najmlađi Jesugejev sin je trapav, i ako bi
neko postavio pitanje koji brat je pao, svi bi bez razmišljanja odgovor-
ili da je to on.
Temudžin sustiže ostale i gipko skače sa sedla. Kačijun je već na
zemlji, zajedno sa Kasarom, i podiže Temuža u sedeći položaj.
Dečakovo lice je neobično bledo i pomalo ugruvano. Kačijun ga
nežno pljeska po obrazu, trzajući se kada Temužova glava mlitavo
padne u stranu.
„Probudi se, mali”, naređuje svom bratu, ali ovaj ne reaguje. Ubrzo
ih zasenjuje Temudžinova figura i Kačijun mu bez reči prepušta brigu
o bratu.
„Nisam video da je pao”, pravda se, kao da će to biti od neke
koristi.
Temudžin se mršti dok pipa Temužove ruke i noge u potrazi za
prelomom ili ranom. Na glavi otkriva čvorugu, skrivenu u gustoj, crnoj
kosi. Temudžin je dugo opipava.
„Udario se u glavu, ali nije mnogo povređen. Daj mi malo vode.”
Pruža ruku, čekajući da Kasar iz bisaga izvuče kožnu čuturu.
Zubima skida čep i prosipa mlaku tečnost u Temužova otvorena usta.
„Nemoj da ga udaviš”, dobacuje Bekter sa svog konja, podsećajući
ih na to ko je najstariji.
Temudžin ne pokušava da mu odgovori. Više ga brine to šta će im
reći majka ako budu morali da joj donesu tragičnu vest. Teško da bi
smeli tako nešto da joj saopšte sada kada nosi još jedno dete. Iscrpljena
je, i Temudžin ne sumnja u to da bi šok i tuga mogli da je ubiju. Ali
kako bi mogli tako nešto da sakriju? Prema Temužu gaji posebnu
nežnost zbog čega joj je prešlo u naviku da ga kljuka slatkim jogurtom,
više nego što mu je potrebno.
22/462

Temuž počinje da kašlje i pljuje vodu. Bekter iritirajuće uzdiše
kroz stisnute usne, umoran od ovih dečjih igara. Ostali se sa olakšan-
jem smeškaju jedan drugom.
„Sanjao sam sokola”, mrmlja Temuž.
Temudžin na to klima glavom. „Blago tebi”, odgovara mu, „ali
prvo moraš da naučiš da jašeš, mali. Otac će se ljutiti ako čuje da si
pao.” Na pamet mu pada još jedna misao koja mu nabira čelo. „I neće
nam dozvoliti da se trkamo na plemenskom okupljanju.”
Osmeh pada čak i sa Kasarovog lica. Kačijun zabrinuto pući usne.
Temuž mljacka, tražeći još vode, i Temudžin mu daje čuturu.
„Ako te neko pita za čvorugu, kaži da si se igrao i slučajno udario u
glavu - razumeš li, Temuže? Ovo je tajna. Jesugejevi sinovi ne padaju s
konja.”
Temuž shvata da svi čekaju njegov odgovor, čak i Bekter kojeg se
plaši. Živahno klima glavom, grčeći se od bola.
„Slučajno sam se udario u glavu”, omamljeno ponavlja on. „I video
sam sokola iz crvene gore.”
„U crvenoj gori nema sokolova”, uzvraća Kasar. „Pre samo deset
dana, tamo sam postavljao zamke za mrmote. Video bih tragove.”
Temuž sleže ramenima što je neobičan gest za njega. Dečačić je loš
lažov, i kada ga neko izazove, spreman je da se prepire sve dok mu
druga strana ne poveruje. Bekter se sprema da okrene svog konja kada
mu ove poslednje reči skrenu pažnju.
„Kada reče da si video sokola?”, pita Bekter.
Temuž opet sleže ramenima. „Juče. Kružio je iznad crvene gore. U
mom snu je bio veći od običnog sokola. Imao je kandže velike kao...”
„Video si pravog sokola?”, upada Temudžin i hvata ga za ruku.
„Pravu pticu, ovako rano u proleće? Video si je svojim očima?” Želi da
se uveri da li je to još jedna od Temužovih izmišljotina. Svi se sećaju
23/462

kada je jedne noći utrčao u šator, tvrdeći da ga jure mrmoti koji su
ustali na zadnje noge i obratili mu se.
Bekterov izraz lica pokazuje da deli isto sećanje. „Ošamućen je od
pada”, komentariše on.
Temudžin primećuje da Bekter jače steže uzde. Sporo, kao da se
prikrada divljem jelenu, Temudžin ustaje, rizikujući pogled u pravcu
gde njegov konj pase travu. Soko njihovog oca iznenada je crkao i Je-
sugej još uvek žali za gubitkom ptice velikog srca. Temudžin zna da
njihov otac sanja o lovu na sokola, ali oni se retko viđaju jer se gnezde
u strmim klisurama, dovoljno visoko da obeshrabre svakog penjača.
Ne promiče mu da Kačijun poseže za svojim konjem, spreman da
krene. U gnezdu bi mogao da pronađe mladunče koje će njegov otac
zadržati. Možda Bekter želi jedno za sebe, ali ostali znaju da će kan
biti više nego zahvalan dečaku koji mu donese pticu. Sokoli vladaju
nebom a plemena zemljom, i tako skoro od postanka sveta. Tako
vredan poklon ujedno će osigurati da sledeće godine svi učestvuju u
trci, zasigurno. Sokola će smatrati dobrim predznakom koji njihovom
ocu učvršćuje položaj među porodicama.
Temuž uspeva da se pridigne na noge, dodirujući bolno mesto na
glavi i cvileći pri pogledu na svoje krvave prste. Deluje pomalo
ošamućeno, ali veruje u ono što je rekao. Jutarnja trka je bila samo
zagrevanje. Prava tek sledi.
Temudžin kreće prvi, brzo poput razjarenog psa. Skače Belonogom
na leđa, uzvikujući „Ča!” i terajući ćudljivu životinju u frktavi trk.
Kačijun se vere na svog konja sa zavidnom preciznošću i gipkošću,
Kasar kasni za njim samo koji tren, smejući se od uzbuđenja.
Bekter je već odmakao. Leđni mišići njegove kobile se grče i
skupljaju pod njim. Samo nekoliko otkucaja srca kasnije, Temuž ostaje
sam, zureći u oblak prašine koji prave njegova braća. Trese glavom da
razbistri vid, koristeći trenutak da bljune mlečni doručak na travu.
24/462

Posle toga se oseća malo bolje, penje se na sedlo i povlači uzde,
podižući svom konju glavu. Odgrizavši snop trave, konj frkće i kreće u
kas. Debeljuškasti dečak nastavlja da trucka za svojom braćom.
25/462

2
Sunce je visoko na nebu kada dečaci stignu do crvene gore. Posle
početnog divljeg galopa, svaki od njih usporava u miran kas kako bi
konji sačuvali snagu. Bekter i Temudžin u obostranom primirju jašu na
čelu, Kasar i Kačijun odmah iza njih. Svi su prilično umorni kada
ugledaju veliku stenu, među plemenima poznatiju kao ’crvena gora’,
masivnu klisuru visoku nekoliko stotina stopa. Okružena je desetinama
nižih vrhova, poput vučice okružene svojim nakotom. Dečaci su se
prethodnog leta često verali po njoj i dobro je poznaju.
Bekter i Temudžin oprezno osmatraju okoliš u potrazi za znacima
drugih jahača. Vukovi nemaju pravo na lov u zemlji toliko udaljenoj
od njihovog staništa. Poput svega ostalog u ravnici, potoci, mleko,
krzno i meso pripadaju onome ko ima snagu da ih uzme, ili još bolje,
snagu da ih zadrži. Kasar i Kačijun nisu previše oduševljeni idejom o
pronalaženju sokolovog gnezda, ali njihova dva starija brata su
spremna da ovu igru isteraju do kraja. Obojica imaju noževe, a Bekter
na leđima nosi i luk za koji je spreman da ga upotrebi. Prema dečacima
iz drugih plemena poneće se kako dolikuje njihovim godinama, za-
ključuje Temudžin. Protiv odraslih ratnika neće imati mnogo šansi jer
predstavljaju ozbiljnu pretnju. Tada im neće pomoći ni slavno očevo
ime.

Temuž kaska za ostalom četvoricom, obeshrabren obilatim znojen-
jem i muvama koje ga očigledno smatraju ukusnim. U poređenju s
njim, njegova starija braća koja jašu u parovima izgledaju kao da su od
druge sorte, poput jastrebova i ševe ili vukova i njegovog psa. On želi
da ga vole, ali oni su tako krupni i sposobni. Čini mu se da je u njiho-
vom prisustvu još trapaviji nego kada je sam i nikada ne uspeva da se
izrazi onako kako želi, osim kada je nasamo s Kačijunom u tišini
večeri.
Temuž žustro zariva pete u svog ponija, osećajući nedostatak kon-
trole nad životinjom. Jedva uspeva da ga podstakne na brži kas, a
kamoli na galop. Kačijun mu je jednom rekao da je previše nežan iako
Temuž pokušava da šiba svog ponija svaki put kada ga braća ne
gledaju. Ali to nema nikakvog efekta na lenju životinju.
Da ne zna kuda su se njegova braća zaputila, verovatno bi se izgu-
bio, jer je zaostajao za njima čitavih sat vremena. Majka ih je upozorila
da ga nikada ne ostavljaju, ali oni to ipak čine i Temuž zna da bi od
njih dobio packe ako bi se požalio majci na njihovo ponašanje. Kada
konačno ugleda crvenu goru, dečak duboko sažaljeva sebe. Iz daljine
može da čuje kako se Bekter i Temudžin prepiru. Uzdiše, nameštajući
se udobnije u sedlu jer zadnjica počinje sve više da ga boli. Poseže za
džepom u nadi da će tamo pronaći ostatke slatkog sira i pronalazi jedan
stari komadić. Pre nego što ostali primete, ubacuje ga u usta, krijući ra-
dost slasnog užitka od njihovih prekornih pogleda.
Četiri brata stoje na svojim konjima, čekajući da ih Temuž
sustigne.
„Ja bih pre stigao noseći konja a ne jašući ga”, primećuje
Temudžin.
Putovanje do crvene gore opet je preraslo u trku, naročito u posled-
njoj milji, da bi na kraju stigli u punom galopu, veselo podvriskujući u
oblaku prašine. Ubrzo su shvatili da neko mora da ostane s konjima.
27/462

Mogli bi da vežu uzde životinjama oko nogu, ali predaleko su od
plemena i ko zna kakvi sve lopovi mogu iznenada da naiđu? Bekter je
rekao Kačijunu da ostane u podnožju, ali on je kao najbolji penjač od
sve braće odmah to odbio. Tokom prepirke ko će biti čuvar, svako je
naredio onom mlađem od sebe što je rezultiralo tučom između Kasara i
Kačijuna. Kasar je na kraju seo svom mlađem bratu na glavu, dok se
ovaj gnevno koprcao pod njim. Kada mu je lice poprimilo tamnolju-
bičastu nijansu, Bekter ih je razdvojio. Sada svi čekaju Temuža kao
jedino razumno rešenje, posebno nakon konstatacije da strmo lice cr-
vene gore deluje previše opasno da bi se pokajali zbog odluke na ovaj
poduhvat. Takmičenje među braćom se nastavlja, ovoga puta u penjan-
ju. Osim strme stene, donekle ih obeshrabruje i činjenica da sokola
nema nigde na vidiku. Previše je očekivati ptičji izmet u podnožju klis-
ure ili pak prizor velike ptice koja kruži iznad svog gnezda. U odsustvu
svakog dokaza ne preostaje im ništa drugo nego da se opet zapitaju da
li ih je Temuž slagao, izmislivši ovu maštovitu priču samo da bi ih
zadivio.
Temudžin oseća bol u stomaku. Tog jutra je propustio doručak, a u
naporu koji ga čeka ne želi da rizikuje bilo kakvu slabost. Dok ostali
posmatraju kako im se Temuž približava, on grabi šaku crvenkaste
zemlje i razmekšava je uz nekoliko kapi vode iz kožne čuture.
Belonogi kezi zube i njišti, ali ne opire se dok mu Temudžin vezuje
uzde za obližnje šiblje. Zatim vadi svoj nož.
Brzo i vešto zaseca venu iznad prednje konjske noge, poklapajući
crveni mlaz usnama. Krv je topla i slana. Temudžin oseća kako mu ob-
navlja energiju i greje stomak poput najboljeg crnog ajraga. Broji šest
gutljaja pre nego što skloni usne i prstom pritisne zaseklinu. Voda i
grudva meke zemlje pomažu zarastanje i on zna da će po povratku kući
na tom mestu ostati samo mala krasta. Ceri se svojoj braći okrvavljen-
im zubima, brišući nadlanicom usta. Već oseća kako mu se sa punim
28/462

stomakom vraća snaga. Proverava da li je krvarenje prestalo i
primećuje da mlaz sporije curi niz konjsku nogu. Belonogi neosetljivo
brsti prolećnu travu. Temudžin tera muvu sa krvavog traga i tapše
životinju po vratu.
Bekter takođe silazi s konja. Videvši kako se Temudžin hrani, star-
iji dečak se spušta na kolena i usmerava tanak mlaz toplog mleka iz
kobilinog vimena ka svojim ustima, zadovoljno mljackajući. Temudžin
ignoriše ovo razmetanje iako Kasar i Kačijun žudno posmatraju scenu.
Iz iskustva znaju da će ih Bekter odbiti ukoliko ga pitaju za malo
mleka, ali i da će, ukoliko budu obuzdali svoju žeđ, možda popustiti i
dozvoliti im par toplih gutljaja.
„Hoćeš srk, Kasare?”, pita Bekter, podižući glavu.
Kasar ne čeka da ga dvaput pita i poput ždrebeta saginje glavu
tamo gde Bekter drži vime, sjajne od mleka. Kasar gladno guta mlaz
koji mu se razliva po licu i vratu. Šmrkće jer se zagrcnuo, na šta se čak
i Bekter smeška pre nego što pozove Kačijuna.
Kačijunu ne promiče Temudžinovo ukočeno držanje. Dečak sužava
pogled a zatim odmahuje glavom. Bekter sleže ramenima, puštajući
sisu, i upućuje Temudžinu samo jedan pogled pre nego što se uspravi,
izviđajući dokle je njihov najmlađi brat dogurao na svom poniju.
Temuž oprezno silazi sa svog konja. Za dečaka od samo šest leta
ovo je dugačak ritual iako ostala plemenska deca u tom uzrastu uveliko
skaču sa sedla, imitirajući neustrašivost svoje starije braće. Temuž nije
u stanju da izvede tako prostu stvar što kod njegove braće izaziva zab-
rinutost na licu. Bekter cokće jezikom dok se Temuževo lice mrači pod
njihovim strogim pogledima.
„Je 1’ ovde?”, pita Temudžin.
Temuž klima glavom. „Video sam kako soko ovde kruži. Gnezdo
je negde pri vrhu”, kaže on, škiljeći nagore.
29/462

Bekter pravi grimasu. „Verovatno je jastreb”, mrmlja, prateći
njegov pogled.
Temuževi obrazi se žare. „Nije nego soko! Tamnosmeđ i veći od
svakog sokola kojeg ste ikada videli!”
Bekter na ovo sleže ramenima, koristeći trenutak da izbaci
skupljenu mlečnu pljuvačku na zemlju.
„Možda. Znaću kad pronađem gnezdo.”
Temudžin bi verovatno prihvatio izazov, ali Kačijun, umoran od
njihove prepirke, demonstrativno prolazi pored njih, izvlačeći učkur iz
svog pojasa. Pušta da mu dolama padne i otkrije bluzu bez rukava i
pamučne čakšire. Ne čekajući ostale, počinje da traži prvi rukohvat na
steni. Meka koža njegovih čizama prianja uz kamen skoro kao bosa
stopala. Ostali prate njegov primer jer je besmisleno penjati se s
teškom odećom na sebi.
Temudžin se udaljava dvadesetak koraka od ostalih, tražeći lakše
mesto za penjanje. Pljuje u dlanove i hvata se za stenu. Kasar se
uzbuđeno ceri i baca svoje uzde Temužu, uplašivši dečačića tim
gestom. Bekter bira mesto i spušta svoje snažne ruke i stopala u usek,
pridižući se uz blago stenjanje.
Nekoliko trenutaka kasnije, Temuž opet ostaje sam. Isprva je oča-
jan i vrat ga boli od gledanja u braću koja se penju. Kada postanu kao
paukovi, stomak ga opominje da je prazan. Nakon što je bacio još
jedan pogled na figure visoko na steni, prilazi Bekterovoj kobili da
ukrade nekoliko gutljaja toplog mleka. Biti poslednji ponekad ima i
svojih prednosti, srećno zaključuje on.
Stotinak stopa više, Temudžin zna da je na visini s koje se u slučaju
pada zasigurno gine. Osluškuje ubrzani dah svoje braće iako ih ne vidi
ni sa jedne strane. Penje se koristeći vrhove nožnih prstiju, odvajajući
30/462

se od stene tek toliko da uoči svoj sledeći rukohvat. Vazduh je na visini
hladniji a nebo iznad njegove glave vedrije, bez ijednog oblačka koji bi
narušio iluziju penjanja ka plavom svodu. Mali gušteri beže mu pod
prstima i u jednom trenutku umalo da izgubi ravnotežu kada mu se
jedan zarobi pod dlanom. Sačekavši da mu se srce smiri, otresa
zgnječenog gmizavca sa stene na kojoj se sunčao, posmatrajući kako se
pri padu migolji na vetru.
Daleko ispod sebe, Temudžin vidi Temuža koji sisa Bekterovu
kobilu, nadajući se da će imali toliko obzira da ostavi nešto i za ostale.
Bekter će ga prebiti ako otkrije da je popio sve mleko, što mali alavac
verovatno i zaslužuje.
Sunce mu prži leđa i ogoljeni vrat i Temudžin oseća kako mu prve
graške znoja cure sa čela na kapke, terajući ga da trepće. Odmahuje
glavom, viseći samo na rukama dok nogama napipava novo mesto za
oslonac. Temuž je postao dosadan sa svojim pričama o sokolu, ali sada
je kasno za kajanje. Temudžin više nije siguran ni u to da li bi sada
mogao da se vrati niz strmu padinu. Na ovoj visini će morati uskoro da
pronađe mesto za odmor ukoliko ne želi da se strmoglavi od umora.
Pri svakom pokretu konjska krv mu bućka u stomaku, podsećajući
ga na novodobijenu snagu i terajući ga da podriguje njen kiseli vonj.
Temudžin kezi zube dok se penje naviše. Može da oseti topao strah u
svom stomaku koji polako počinje da ga ljuti. Neće se uplašiti. On je
Jesugejev sin, Vuk. Jednog dana će biti kan. Neće pokazati znake
slabosti i neće pasti. Mrmlja to sebi u bradu, kao mantru, priljubljujući
se uz stenu pod sve jačim naletima vetra. U tome mu pomaže i misao
da će se Bekter nasekirati ukoliko pre njega stigne na vrh.
Jak vetar mu ježi kožu na leđima, preplavljujući ga slutnjom da bi
mogao da padne s visoke stene i razbije se o zemlju pored Temuža.
Primećuje da mu prsti drhte pri svakom novom hvatu, prvi znak
slabosti. Crpeći snagu iz besa, Temudžin nastavlja da se penje.
31/462

Teško je dokučiti koliko je odmakao, ali Temuž i konji su sada
samo tačkice u podnožju a ruke i noge mu gore od napora. Temudžin
stiže do grebena gde bi mogao da se zakloni od vetra i malo predahne.
Isprva ne vidi kuda bi nastavio dalje i proteže vrat da gvirne preko za-
ravljene stene. Neće valjda ostati zarobljen tu i pustiti ostale da se
popnu na vrh? Samo Kačijun je bolji penjač od njega i Temudžin je
svestan toga da mora bar nakratko da odmori svoje bolne mišiće.
Duboko udiše topao vazduh, uživajući u pogledu koji se pruža miljama
unaokolo. Čini mu se da bi odatle mogao da vidi čak i šatore njihovog
plemena i kroz glavu mu proleće pitanje da li se Helun već porodila.
Verovatno je prošlo mnogo vremena otkad su stigli u crvenu goru.
„Zaglavio si se?”, pita glas odozgo.
Temudžin glasno psuje kada ugleda Kačijunovo lice koje ga gleda
sa litice. Dečak presreće njegov pogled s neskrivenim smeškom u
očima. Temudžin se pomera duž litice sve dok ne nađe dobar rukohvat,
nadajući se da će posle njega napipati još jedan. Svestan Kačijunovog
pogleda, uspeva da kontroliše svoje disanje, nameštajući na licu hladnu
masku ratnika. Moraće da skoči kako bi našao bolji rukohvat i za tren-
utak ga hvata strah. Na zemlji to ne bi bio nikakav problem, ali visoko
na steni postoji mogućnost da se sunovrati u bezdan. I dok vetar zavija
oko strmih kamenih šiljaka, Temudžin se ne usuđuje da razmišija o
ponoru ispod sebe.
Ruke i noge mu trnu dok se odguruje naviše, koristeći svu svoju
snagu i veštinu. Ako prestane da se kreće, to bi značilo siguran pad, i
Temudžin stenje kada se popne na stenu na kojoj Kačijun kleči, mirno
posmatrajući njegovo napredovanje.
„Ha! Kanovi planine se ne zaglavljuju”, trijumfalno kaže Kačijun.
Njegov brat ćutke prima ovu konstataciju.
„Stena iznad nas se račva”, obaveštava ga Kačijun. „Bekter je
krenuo južnim grebenom ka vrhu.”
32/462

Temudžin se divi smirenosti svog brata. Gleda ga kako odlazi do
ruba crvene stene uz koju se on skoro panično uzverao, koračajući
dovoljno blizu ivice da mu vetar podiže upletenu kosu.
„Bekter ne zna gde su sokolovi, ako ih uopšte i ima”, odgovara
Temudžin.
Kačijun sleže ramenima. „Izabrao je lakši put. Ne verujem da bi
soko svio gnezdo na mestu do kojeg se dolazi tako lako.”
„Znači, postoji još neki put?”, pita Temudžin, propinjući se na
uskoj visoravni ne bi li bolje osmotrio vrh crvene gore. Uočava dva
vrha, baš kao što je Kačijun rekao. Ujedno vidi Bektera i Kasara na
jednoj od južnih litica. Iz daljine lako prepoznaje snažnu figuru najstar-
ijeg brata koji se penje sporo ali sigurno. Severni vrh koji se diže iznad
Temudžina i Kačijuna liči na kameni šiljak koji ih obeshrabruje više
nego strma litica kojom su se dosad penjali.
Temudžin steže pesnice, osećajući težinu u rukama i nogama.
„Spreman?”, pita ga Kačijun, klimajući glavom prema vrhu stene.
Temudžin pruža ruku i hvata svog mlađeg brata za potiljak, tapšući
ga. Primećuje da je Kačijun odrao nokat na prstu desne ruke. Potočić
krvi mu curi niz podlakticu, oblivajući mu snažne mišice, ali dečak ne
pokazuje znake slabosti.
„Spreman sam”, odgovara Temudžin. „Kaži mi, zašto si me
sačekao?”
Kačijun tiho stenje, birajući novi rukohvat na steni.
„Ako ti padneš, onda će Bekter jednog dana postati kan.”
„Pa možda će biti dobar”, zajedljivo uzvraća Temudžin. Ni sam u
to ne veruje, ali seća se s kakvom smelošću se Bekter rvao sa očevim
slugama. U svetu odraslih postoje aspekti koje nikada neće sasvim ra-
zumeti. Uostalom, Bekter ima držanje pravog ratnika.
Kačijun ne deli njegovo mišljenje. „Bekter jaše kao kamen. Ko
može da prati čoveka koji tako loše sedi u sedlu?”
33/462

Temudžin sa osmehom nastavlja da se penje, prateći Kačijuna.
Naravno, mnogo je lakše penjati se zajedno. Štaviše, Temudžin
često koristi svoju snagu da podupre Kačijunovo stopalo dok se ovaj
vere uz strminu poput gipkog pauka. Penje se vešto kao što jaše, među-
tim, njegovo mlado telo ubrzo počinje da pokazuje znake iscrpljenosti.
Nekoliko stotina metara više, Temudžin primećuje da mu je lice neo-
bično bledo. Oba dečaka su zadihana i sve teže podnose utrnulost u
rukama i nogama.
Sunce je prošlo zenit i polako počinje da se spušta ka zapadu.
Temudžin prati njegovo kretanje svaki put kada pronađe mesto da se
bar na trenutak odmori od teškog napora. Ne bi valjalo da vrh osvoje
po mraku jer bi obojica mogla da padnu. Međutim, mnogo više ga
brinu oblaci koji se gomilaju u daljini. Letnja oluja će svu četvoricu
rastrgnuti ukoliko je dočekaju u crvenoj gori. Temudžin razmišlja o
svojoj braći kada se Kačijun oklizne i umalo obojicu odnese u smrt.
„Držim te. Pronađi drugi rukohvat”, stenje Temudžin. Dah iz
njegovih usta je vreo poput vatre. Ne pamti kada je bio toliko umoran
iako se cilj još uvek ne nazire. Kačijun uspeva da održi svoju težinu
viseći na jednoj Temudžinovoj ruci, gledajući u krvav trag koji je
njegova čizma ostavila na goloj koži njegovog brata. Kačijun prati
bratovljev pogled iznad ravnice i mršti se kada ugleda crne oblake.
Vetar je promenio pravac, sudeći po jakim naletima oko grebena, ali
oba dečaka imaju utisak da duva direktno u njih.
„Hajde, mrdaj. Ako počne oluja, svi smo gotovi.” Temudžin
uzdiše, gurajući svog brata naviše. Kačijun klima glavom i za trenutak
sklapa oči jer oseća blagu vrtoglavicu. Temudžin olako zaboravlja ko-
liko je njegov brat zapravo mlad. Najednom mu se srce puni ponosom i
zaklinje se da neće dozvoliti da ga izgubi.
Dok napreduju ka vrhu, južni vrh je još uvek vidljiv, ali na njemu
više ne vide Bektera i Kasara. Temudžin se pita da li su se popeli na
34/462

vrh i sada se polako spuštaju sa sokolom u bluzi. Bekter će biti nes-
nošljiv ukoliko plemenitu pticu unese u očev šator i pomisao na to je
dovoljna da ulije dodatnu energiju u Temudžinove umorne mišiće.
Nijedan od dečaka isprva ne razume šta znači piskav zvuk koji
čuju. Nikada pre nisu čuli pijukanje mladih sokolova, a i vetar koji sab-
lasno zavija između oštrih litica stalni im je pratilac. Oblaci se šire ne-
bom i Temudžin sve više brine da li će uspeti na vreme da pronađe
neki zaklon. Srce mu se steže pri pomisli na silazak niz vlažnu stenu.
To ne bi pošlo za rukom čak ni Kačijunu, u to je siguran. Jedan od njih
bi pre ili kasnije pao.
Preteći crni oblaci ne drže pažnju dvojice dečaka kada stignu do useka
napunjenog grančicama i perjem. Temudžin prepoznaje vonj trulog
mesa pre nego što mu pogled padne na gnezdo. Konačno shvata da
zviždukavi zvuk proizvode dva mlada sokola koja sada radoznalo pos-
matraju penjače.
Sokoli su se ove godine parili ranije budući da mladunci nisu ni
mršavi ni bespomoćni. Pokriveni su lakim paperjem zlatno-smeđe boje
koja će im jednog dana omogućiti da neometano kruže iznad planina u
potrazi za plenom. Krila su im kratka i neugledna, ali oba dečaka znaju
da nikada u životu nisu videli ništa lepše. Kandže im deluju previše
glomazno za tako male ptice. Veliki žuti prsti završavaju se tamnim
šiljcima koji kao da su već spremni da rastrgnu meso.
Kačijun dugo visi sa litice, zatečen prizorom pred sobom. Jedna od
ptica koristi njegovu začuđenost kao neku vrstu izazova i počinje da
sikće na njega, šireći krila u pokušaju da pokaže hrabrost koja
Kačijunu mami osmeh.
„Ovo su mali kanovi”, primećuje on sa iskrom u očima.
35/462

Temudžin klima glavom, ne uspevajući da bilo šta izusti. Već
smišlja način da obe ptice spusti niz liticu i sačuva ih od nadolazeće
oluje. Diže glavu i osmatra horizont, strepeći najednom da bi odrasli
soko mogao da se vrati pre oblaka. Na tako opasnoj visini razjareni
soko je daleko nadmoćniji od dvojice dečaka koji silaze u podnožje.
Temudžin posmatra kako se Kačijun vere uz stenu iznad gnezda,
skoro nesvestan opasnosti kojoj se izlaže. Žudno pruža ruku ka gnezdu,
ali Temudžin ga opominje. „Oblaci su previše blizu da bismo sada sišli
dole”, odlučno kaže. „Ostavi ih, ponećemo ih ujutro.”
Dok govori, iznad ravnice se prolama grmljavina i oba dečaka
okreću glave, gledajući u nebo. Sunce ih još uvek obasjava, ali u
daljini mogu da vide mračnu kišnu zavesu koja se ubrzano približava
crvenoj gori. Sa ove visine, takav prizor izaziva divljenje, ali i strah.
Razmenjuju poglede i Kačijun poslušno klima glavom spuštajući se
na stenu niže.
„Umrećemo od gladi”, konstatuje, stavljajući vrh povređenog prsta
u usta i sisajući krastu od osušene krvi.
Temudžin rezignirano klima glavom. „Bolje to nego da padnemo”,
kaže mu. „Kiša samo što nije počela. Moramo da nađemo mesto gde
ćemo prespavati a da pri tom ne padnemo. Čeka nas teška noć.”
„Mene ne”, tiho odgovara Kačijun. „Pogledao sam sokola u oči.”
S neskrivenom simpatijom, Temudžin hvata svog mlađeg brata za
ruke, pomažući mu da se prebaci preko stene i popne još više. Usek
između dve litice deluje dovoljno utešno. Moći će da se uvuku duboko
u njega i konačno odmore.
„Bekter će pobesneti”, zaključuje Kačijun, uživajući u toj pomisli.
Temudžin mu pomaže da uđe u usek i gleda kako se uvlači dublje,
oteravši pri tom par lenjih guštera. Jedan od njih beži sa litice i skače s
nje panično raširenih nogu, padajući dugo u ambis. U procepu stene
jedva da ima prostora za oba dečaka, ali bar su zaštićeni od vetra i kiše.
36/462

Kada padne mrak, biće neudobno i zastrašujuće. Temudžin zna da će
imati sreće ako uhvati bar malo sna.
„Ko mu je kriv kada je odlučio da se penje lakšim putem”, kaže on,
prihvatajući Kačijunovu ruku i uvlačeći se u usek.
37/462

3
Oluja cele noći besni po crvenoj gori i jenjava tek pred zoru. Jutarnje
sunce je jako na vedrom nebu i prži Jesugejeve sinove koji pomaljaju
glave iz svojih krševitih skrovišta. Sva četvorica su provela noć na vis-
ini, jer se nisu usudila da siđu niz klizave litice. Slabo su spavali, jer su
sanjali košmare o survavanju u ponor bez dna. Kada prva svetlost
obasja vrhove crvene gore, dečaci se bude ukočeni i umorni, s tamnim
kolutovima oko očiju.
Temudžin i Kačijun su nešto poletniji jer imaju razlog za radost.
Čim se dovoljno razdani, Temudžin počinje da se izvlači iz useka u
želji da se dočepa mladunaca sokola. Malo nedostaje da izgubi rav-
notežu kada se mračna prilika nadvije nad njim - odrasli soko koji de-
luje previše krupno i zastrašujuće.
Ptica nije nimalo srećna što zatiče dva uljeza tako blizu svog na-
kota. Temudžin zna da su ženke sokola veće od mužjaka i pretpostavlja
da je stvor koji unezvereno krešti i kruži nad njima zapravo majka
gladnih mladunaca. Ptići ostaju nenahranjeni dok velika ptica ponovo
uzleće, lebdi na vetru i hvata novi zalet ka dečacima šćućurenim pod
stenom. Čudesno je iskustvo zuriti sa takve visine u crne oči velike
ptice ogromnih krila. Njene otvorene kandže se ravnomerno šire i
skupljaju, kao da već zamišlja kako im razdire meko meso. Kačijun
drhti pri pogledu na sokolicu, preplavljen strahom, i divi se

veličanstvenoj ptici koja svakog časa može da se ustremi na njih i
zgrabi ih iz zaklona kao što to obično čini sitnim zverima. Za odbranu
od grabljivice nemaju ništa drugo osim Temudžinovog peroreza.
Isuviše su svesni njene nadmoći nad njima. U stanju je da raspori psu
leđa, s neverovatnom lakoćom i u samo jednom potezu.
Temudžin posmatra kako joj se smeđe-zlatna glava frenetično mrda
napred-nazad. Pretpostavlja da bi ptica mogla ceo dan tako da kruži i
nimalo mu se ne sviđa to što je izložen na litici pod gnezdom. Dovol-
jan je jedan udarac kandže da mu razdere kožu. Temudžin pokušava da
se seti svega što je ikada čuo o sokolu. Može li vikom i drekom da up-
laši usplahirenu majku? Za trenutak razmišlja o tome, ali ubrzo shvata
da bi na taj način prizvao Bektera i Kazara a to ne želi da učini pre ne-
go što obmota mladunce platnom i privije ih na svoje grudi.
Kačijun izlazi iz useka u crvenoj steni i prilazi mu s leđa.
Temudžin primećuje da u ruci drži kamenicu i proverava njenu težinu.
„Možeš li da je pogodiš?”, pita ga Temudžin.
Kačijun sleže ramenima. „Možda, uz mnogo sreće. Ovo je sve što
sam uspeo da nađem.”
Temudžin psuje ispod glasa. Grabljivica za trenutak nestaje, ali on
zna da su sokolovi vešti lovci i ne pada mu na pamet da olako izađe iz
svog zaklona. Frustrirano uzdiše i gleda u nebo. Stomak mu je bolno
prazan posle napornog penjanja i lošeg sna. On i Kačijun zaslužuju
više od silaska praznih ruku.
Na pamet mu pada Bekterov luk koji je ostao dole kod Temuža i
proklinje sebe što se nije setio da ga ponese. Mada, teško da bi mu
Bekter dozvolio da koristi njegovo oružje. Njegov stariji brat je previše
škrt po tom pitanju, baš kao i po pitanju sve ratničke opreme.
„Evo ti kamen”, predlaže Kačijun. „Ja ću da se popnem do gnezda,
i ako se vrati, gađaj je.”
39/462

Temudžin se mršti. Plan je razuman jer je on izvrstan strelac a
Kačijun daleko bolji u penjanju. Jedini problem je što će Kačijun biti
taj koji će uzeti mladunce a ne on. Možda je to zanemarljiva stvar, ali
Temudžin ne želi da neko drugi kasnije uzme zasluge za njegov plen.
„Ne, ti uzmi kamen a ja ću mladunce”, odgovara mu.
Kačijun za trenutak zuri u svog starijeg brata, kao da mu čita misli,
a onda sleže ramenima. „U redu. Spremio si platno?”
Pomoću noža, Temudžin cepa dve trake duž poruba svoje bluze.
Odeća je uništena, ali ptice su veća nagrada od tog gubitka. Obmotava
ih oko dlanova i promalja glavu napolje, tražeći pogledom mračnu sen-
ku koja kruži iznad njega. Ptica ga je jednom pogledala u oči i tamo
pročitala njegovu nameru, siguran je u to. U očima grabljivice video je
inteligenciju, poput one koja se viđa kod psa ili jastreba, možda i veću.
Oseća kako mu ukočeni mišići podrhtavaju dok se penje uz osun-
čanu stenu. Opet čuje pijukanje iz gnezda. Mladunci su željni hrane
posle duge usamljene noći. Možda su i oni patili zbog nedostatka ma-
jčinog toplog tela koje bi ih zaštitilo od oluje. Temudžin strepi od toga
da je noć preživelo samo jedno mladunče. Osvrće se iza sebe za slučaj
da majka ne doleti i iznenada ga prikuje za stenu. Ne vidi je i penje se
na strmu liticu, podižući noge sve dok ne čučne na nju kao što je to
Kačijun učinio prethodne večeri.
Gnezdo je duboko ušuškano među strmim stenama kako živahne
ptičice ne bi mogle da se popnu i ispadnu iz njega pre nego što nauče
da lete. Kada mu ugledaju lice, oba mladunca uzmiču od njega,
krešteći u pomoć i panično mlatarajući svojim goluždravim krilima.
Temudžin opet gleda u nebo, moleći se u sebi nebeskom ocu da ga
sačuva. Oprezno puzi napred, uranjajući desno koleno u vlažnu slamu i
staro perje. Sitne kosti krckaju pod njegovom težinom, zapahnjujući ga
odurnim mirisom raspadnute lovine.
40/462

Jedna od ptica izmiče pod njegovim ispruženim prstima, dok druga
pokušava da ga kljucne, zarivajući mu svoje sitne kandže u kožu.
Igličavi šiljci su previše mali da bi mu ozbiljnije naudili i prave samo
površinske ogrebotine dok podiže pticu ka svom licu i gleda je kako se
koprca.
„Moj otac će s tobom loviti narednih dvadeset godina”, mrmlja
Temudžin, skidajući platnenu traku sa svoje ruke i uvijajući je oko
ptičjih krila i nogu. Druga ptičica se panično penje na rub gnezda, ali
dečak je hvata za jednu žutu kandžu, gušeći svaki njen otpor. Pri tom
primećuje da mu mlado perje osim zlatne ima i nijansu crvenkaste.
„Da si moja, zvao bih te ’crvena ptica’”, kaže joj, ubacujući ih obe
u svoju bluzu. Mladunci deluju mirnije kada osete njegovu toplu kožu
iako ga povremeno grebuckaju svojim majušnim kandžama. Kroz
glavu mu proleće kako će mu grudi, kada siđe sa stene, izgledati kao
da je upao u trnovito žbunje.
Temudžin utom vidi sokolicu koja se pojavljuje kao preteća,
mračna senka. Obrušava se brže nego što je pretpostavio da može. U
deliću sekunde uspeva samo da podigne ruku pre nego što čuje
Kačijunov uzvik i tup udarac kamena o ptičji bok. Hitac je precizan i
obara je u letu. Majka u besu ispušta krik kakav ispuštaju samo zveri,
što ga podseća na to da je ona zapravo lovac, sa svim pratećim instink-
tima. Ptica pokušava da maše svojim velikim krilima, hvatajući se za
liticu ne bi li sačuvala ravnotežu. Temudžinu ne preostaje ništa drugo
nego da čuči u tom ograničenom prostoru i štiti lice i vrat od njenih
oštrih kandži. U ušima mu odjekuje očajnički cik i na ruci oseća kako
ga ptica kači jednim krilom pre nego što padne, ne prestajući da krešti.
Oba dečaka posmatraju kako se strmoglavljuje niz liticu, potpuno
gubeći kontrolu. Jedno krilo joj je ukočeno, dok drugim očajnički
klepeće uprazno. Temudžin polako izdiše vazduh, osećajući kako mu
41/462

se usplahireno srce smiruje. Ima sokola za svog oca i možda će dobiti
dozvolu da crvenu pticu dresira sam.
Bekter i Kasar su se u međuvremenu pridružili Temužu i konjima.
Temudžin se oprezno spušta niz crvenu liticu i Kačijun se ne odvaja od
njega, pomažući mu da se svaki put dobro uhvati kako bi sačuvao dra-
gocenost koju nosi. Kada konačno oseti sigurno tlo pod nogama i
pogleda uvis, Temudžin ne može da veruje gde se bio popeo. Visoka
crvena stena mu je već strana, kao da su na njoj bili neki drugi dečaci.
„Jeste li pronašli gnezdo?”, pita Kasar, prozrevši odgovor u njiho-
vom ponosnom držanju.
Kačijun klima glavom. „Sa dva mladunca sokola. Borili smo se s
majkom i uzeli oba.”
Temudžin pušta brata da priča, znajući da ostali ne bi razumeli
kako je na visini odakle ceo svet leži pod nogama i smrt diše za
vratom. Nije se plašio, otkriva, iako su mu srce i telo reagovali. Na cr-
venoj gori je doživeo trenutak ushićenosti i previše je uzbuđen da bi
govorio, bar zasad. Možda će to jednog dana spomenuti Jesugeju, kada
kan bude dobro raspoložen.
Temuž je takođe proveo tešku noć iako je mogao da se zaštiti
konjima i povremeno popije toplog mleka. Ostala četvorica ne nalaze
za shodno da mu zahvale što je video sokola. Temuž se nije penjao s
njima, i sve što zauzvrat dobija jeste težak šamar od Bektera kada ovaj
otkrije da je tokom noći ispraznio kobili vime. Mališan ih tužno doziva
kada krenu nazad, ali braća nemaju milosti. Svi do jednog su žedni i
gladni. Čak i večito ozareni Kasar ne može a da ne osudi Temuževu
gramzivost. Ubrzo ga ostavljaju samog, galopirajući kroz zelenu
dolinu.
42/462

Dečaci vide ratnike svog oca mnogo pre nego što im se u vidokrugu
pojave plemenski šatori. Uočeni su skoro odmah po izlasku iz senke
crvene gore nakon čega se oglašava piskavi zvuk trube.
Jesugejevi sinovi ne pokazuju nervozu iako znaju da prisustvo ja-
hača može da znači samo to da je njihovo odsustvo primećeno. Dosto-
janstveno jašu, i kada se dovoljno približe, prepoznaju Iluka koji
galopira ka njima bez osmeha dobrodošlice na licu.
„Vaš otac nas je poslao da vas nađemo”, zadihano kaže Iluk,
obraćajući se Bekteru.
Temudžin automatski odgovara. „I ranije smo noć provodili van
staništa.”
Iluk okreće svoje sitne crne oči ka njemu i trlja se po bradi. Zatim
odmahuje glavom. „Ne bez najave, ne po oluji i ne u noći kada vam se
majka porađa”, breca se kao da grdi sopstveno dete.
Temudžin primećuje da Bekter rumeni od stida, ali odbija da
pokaže svoje emocije. „Evo, našao si nas. Ako je otac ljut, onda je to
između njega i nas.”
Iluk opet odmahuje glavom, ali Temudžinu ne promiče iskra zlobe
u njegovim očima. Nikada nije voleo očevog čuvara mada nije mogao
da dokuči zašto. Kada im se ponovo obrati, Iluk ne skriva netrpeljivost
u svom glasu.
„Vaša majka umalo da izgubi dete od brige za vama”, cedi kroz
zube.
Prodornost njegovog pogleda zahteva od Temudžina da spusti
glavu, ali dečak oseća kako u njemu polako raste gnev. Mladunčad
sokola u njegovim grudima ulivaju mu novu smelost. Zna da će im
otac oprostiti čim bude video šta mu donose. Temudžin podiže ruku da
zaustavi ostale i Bekter povlači uzde, ne mogavši da nastavi s jahan-
jem. Iluk je takođe prinuđen da okrene svog konja prema njima, lica
mračnog od srdžbe.
43/462

„Nećeš jahati s nama, Iluče. Vrati se”, naređuje mu Temudžin.
Iskusni ratnik se koči i u neverici odmahuje glavom. „Danas jašemo
samo sa sokolovima”, pojašnjava Temudžin, ne otkrivajući na licu
ništa više od toga da se duboko u sebi zabavlja.
Njegova braća se cere, uživajući u zajedničkoj tajni i zbunjenosti
na Ilukovom grubom licu. Ratnik gleda u Bektera, ali ovaj zuri nekud u
daljinu.
„Otac će vas batinama naučiti poniznosti”, odgovara Iluk, lica cr-
venog od besa.
Temudžin mirno gleda u starog ratnika, čak je i njegov konj
apsolutno nepomičan.
„Neće. Jedan od nas će jednog dana biti kan. Razmisli o tome i
vrati se nazad kao što sam ti rekao. Jahaćemo sami.”
„Kreni”, najednom se javlja Bekter, glasom dubljim od ostale
braće.
Iluk izgleda kao da ga je neko udario posred lica. Pogled mu je
skriven kada okrene svog konja, navodeći ga samo kolenima. Više im
se ne obraća, samo klima glavom i odlazi, ostavljajući ih same i
drhtanjem otpuštajući nagomilanu tenziju. Dečaci nisu više u opas-
nosti, Temudžin je skoro siguran u to. Iluk nije tolika budala da isuče
mač na Jesugejeve sinove. U najgorem slučaju bi mogao da ih pretuče i
natera ih da se pešice vrate kući. Ipak, bitka je dobijena i Temudžin os-
eća Bekterov pogled sve vreme dok jašu ka reci i staništu svog naroda.
Pre nego što ugledaju šatore, u vetru osećaju prepoznatljiv vonj urina.
Posle duge zime u senci Deli’un-Boldaka, zemlja je upila ljudske
izlučevine u velikom krugu oko plemenskog staništa, ionako su to
samo mesta do kojih je čovek prinuđen da odšeta po mraku. Uprkos
svemu, to je dom.
44/462

Iluk stoji ispred Jesugejevog šatora, očigledno voljan da prisustvuje
sceni kažnjavanja. Temudžina zabavlja neskriveno interesovanje oče-
vog sluge koje ga tera da ponosno digne glavu. Kasar i Kačijun preuzi-
maju vođstvo iako Temuža mami miris kuvane ovčetine, a Bekter
poprima svoj uobičajeni sumorni izraz na licu.
Jesugej izlazi čim čuje njištanje pristiglih konja kojim pozdravljaju
ostale u krdu. O boku mu visi mač i na sebi ima zlatno-plavu dolamu
koja mu doseže do kolena. Čizme su mu čiste, tek izglancane, među-
tim, kan Vukova svojom pojavom deluje više nego obično. Na licu ne
pokazuje gnev, ali dečaci znaju da je bezličnost samo maska koju svi
ratnici moraju da nauče. Za Jesugeja to nije samo životna navika ko-
jom procenjuje svoje sinove dok mu prilaze na konjima. Kan odmah
zapaža da Temudžin nosi nešto u grudima i da od svih njegovih sinova
najteže obuzdava ushićenost. Čak se i Bekter trudi da ne pokaže zado-
voljstvo i Jesugej se pita šta li su dečaci doneli sa sobom.
Takođe primećuje da se Iluk vrzma unaokolo, tobože timareći svo-
ju kobilu. Neobično od sluge koji pušta da se njegovoj omiljenoj život-
inji rep stvrdne od blata i čičaka. Jesugej dovoljno dobro poznaje Iluka
da bi mu promaklo njegovo kiselo raspoloženje usmereno više prema
dečacima nego prema njemu. Verovatno bi to zanemario da ga ne zab-
rinjava ratnikovo ćutanje. Budući da tu ništa ne može da učini, Jesugej
odbacuje te misli i usredsređuje se na svoje sinove.
Kasar i Kačijun silaze sa svojih konja, zaklonivši za trenutak
Temudžina. Jesugej pažljivo posmatra dečaka i primećuje da mu se
pod bluzom nešto mrda. Srce počinje brže da mu lupa. Ipak, neće im
olakšati ovu lekciju.
„Dobili ste sestru. Porođaj je bio teži nego što smo se nadali. Malo
je nedostajalo da vam majka iskrvari od brige za vama.”
Dečaci pokunjeno spuštaju glave. Kan se mršti i dolazi u iskušenje
da ih sve redom prebije zbog sebičnosti.
45/462

„Bili smo na crvenoj gori”, mrmlja Kačijun, izbegavajući očev
pogled. „Temuž je tamo video sokola i popeli smo se u potrazi za
gnezdom.”
Na ovu vest, Jesugejevo srce se puni radošću. U tom slučaju, u
Temudžinovoj bluzi može biti samo jedna stvar, ali ne usuđuje se da
mu podgreje nadu. Niko u plemenu nije uhvatio sokola pune tri genera-
cije, a možda i više. Ne, otkad su Vukovi došli sa dalekog zapada.
Sokolovi vrede više od deset dobrih škopaca, i to ne samo zbog mesa
koje mogu da donesu iz lova.
„Uhvatio si sokola?”, pita Jesugej Temudžina, prilazeći mu jedan
korak.
Dečak ne može više da skriva uzbuđenje i počinje da se ceri, pono-
sno vadeći mladunce iz svoje bluze.
„Kačijun i ja smo pronašli dva ptića”, odgovara on.
Hladno lice njegovog oca se smekšava i smeši, otkrivajući zube,
blistave i snežnobele u odnosu na tamnu kožu njegovog lica, obraslu
čekinjama.
Dečak neizmerno nežno spušta ptičice u dlanove svog oca,
gledajući ih kako pište u kontaktu sa svetlošću. Najednom oseća hlad-
noću na mestu gde ih je držao, gledajući skoro posesivno u crvenu
pticu i prateći svaki njen pokret.
Jesugej ostaje bez reči. Iluk mu se približava da osmotri mladunce i
kan ih zadivljeno podiže uvis. Zatim se okreće prema svojim sinovima.
„Idite, javite se majci, svi odreda. Tražite oprost za to što ste je up-
lašili i pozdravite se sa svojom sestricom.”
Temuž prvi utrčava u šator, i pre nego što otac završi rečenicu.
Utom svi čuju Helunin vrisak olakšanja kada ugleda svog najmlađeg
sina. Kačijun i Kasar kreću za njim, ali Temudžin i Bekter ne mrdaju s
mesta.
46/462

„Jedan je malo sitniji”, primećuje Temudžin, pokazujući na mlad-
unce. Očajnički želi da ga otac uvaži. „Perje mu je malo crvenkasto pa
sam ga nazvao ’crvena ptica’”
„Dobro ime”, potvrđuje Jesugej.
Temudžin pročišćava grlo, najednom nervozan. „Nadao sam se da
ću ga zadržati, mislim, crvenu pticu. Pošto ih je dve.”
Jesugej ga gleda u oči. „Ispruži ruku”, naređuje mu.
Temudžin zbunjeno podiže ruku u visini ramena. Jesugej spušta
oba mladunčeta na svoj lakat, pritiskajući drugom rukom dečakovu
nadole.
„Kada odraste, soko je težak kao pas. Možeš li da držiš psa na
svom zglobu? Ne možeš. Ovo je veliki dar i hvala ti na njemu. Ali cr-
vena ptica nije za tebe, momče, iako si mi sin.”
Temudžin oseća kako ga suze peckaju u očima i sve njegove nade
najednom padaju u vodu. Kan očigledno nije svestan Temudžinovog
besa i očaja dok odlučno poziva Iluka da mu priđe.
Svestan dečakovog pogleda, Iluk se lukavo smeška dok prilazi
kanu.
„Ti si moj prvi ratnik”, kaže mu Jesugej. „Crvena ptica je tvoja.”
Iluk zadivljeno širi oči. S dubokim poštovanjem uzima pticu, za-
boravljajući na dečaka. „Čast mi je”, odgovara, povijajući glavu.
Jesugej se glasno smeje. „Tvoja odanost je meni čast”, uzvraća mu.
„Lovićemo s njima zajedno. Večeras neka svira muzika za dva sokola
koja su stigla među Vukove.” Okreće se prema Temudžinu. „Ispričaćeš
starom Čagataju kako si se popeo na crvenu goru kako bi stari pojac is-
pevao veliku pesmu.”
Temudžin mu ne odgovara jer mu je mučno da gleda kako Iluk drži
crvenu pticu. Sa Bekterom ćutke ulazi u šator da se javi majci i da
pozdravi svoju sestricu, već okruženu mlađom braćom. Dečaci spolja
čuju kako njihov otac doziva ljude da vide šta su mu doneli njegovi
47/462

sinovi. Te noći će biti gozba, ali dečacima je iz nekog razloga nepri-
jatno da se pogledaju u oči. Očeva sreća im svima mnogo znači, ali cr-
vena ptica je Temudžinova.
Te večeri, pleme loži veliku vatru od osušenog ovčjeg i kozjeg izmeta,
zatim peče ovna i kuva čorbu u kazanu. Melodičnim glasom, mada
sablasno piskavim, Bard Čagataj peva pesmu o dva sokolića pronađena
u crvenoj gori. Plemenska mladež je zabavljena stihovima i Jesugej je
prinuđen na to da iznova pokaže ptiće dok ostali tobože žale za nji-
hovim izgubljenim gnezdom.
Dečaci koji su se uzverali uz crvenu goru piju crni ajrag sa os-
talima, sedeći oko logorske vatre. Kasar je bled i neobično tih posle
druge činije pića. Kačijun posle treće tiho hrče i stropoštava se na leđa,
ispuštajući činiju u travu. Temudžin zuri u plamen koji ga zaslepljuje.
Ne čuje kada mu otac priđe, ali taj gest ga naročito ne dotiče. Ajrag mu
je zagrejao krv, strujeći mu žilama s neobičnim žarom.
Jesugej seda pored svog sina, skupljajući svoje duge noge u čučanj.
Na sebi ima krzneni ogrtač koji ga štiti noćne svežine iako su mu grudi
ispod nje ogoljene. Crni ajrag ga dovoljno greje, uostalom, čvrstog je
mišljenja da su kanovi imuni na hladnoću.
„Ne pij previše, Temudžine”, savetuje svog sina „Dokazao si da si
zaslužio da te tretiraju kao muškarca. Izvršiću svoju očinsku dužnost i
sutra ću te odvesti Oklunima, narodu tvoje majke.” Dečak diže pogled,
sluteći značaj očevog zlatnog pogleda. „Videćemo najlepše kćeri
plemena i odabraćemo jednu koja će ti grejati postelju čim prokrvari.”
Tapše Temudžina po ramenu.
„I ostaću tamo dok Iluk odgaja crvenu pticu?” Dečakov glas je
uzdržan i hladan. Uprkos pijanstvu, Jesugej prepoznaje njegovo ner-
aspoloženje i mršti se.
48/462

„Učinićeš kako ti kaže tvoj otac”, odgovara mu, klepnuvši dečaka
po potiljku, možda jače nego što je želeo. Temudžin se za trenutak
zanosi napred, ali brzo se uspravlja i zuri u svog oca. Jesugej je već
izgubio interesovanje, skrenuvši pogled ka Čagataju koji je uvijao svo-
je stare kosti u ptičjem plesu, mlatarajući rukama i imitirajući sokolova
krila. Posle nekog vremena Jesugej primećuje da ga Temudžin još
uvek posmatra.
„Propustiću okupljanje plemena i trke”, kaže dečak kada im se
pogledi sretnu, boreći se sa suzama.
Jesugej ga gleda sa bezizražajnim izrazom lica. „Okluni će doći na
okupljanje, baš kao i mi. Imaćeš Belonogog. Možda će ti dozvoliti da
ga jašeš protiv svoje braće.”
„Radije bih ostao ovde”, tiho priznaje Temudžin, spreman za još
jednu packu.
Jesugej se pravi da ovo poslednje nije čuo. „Godinu dana ćeš živeti
s njima”, nastavlja kan ozbiljnim glasom, „kao što je to učinio Bekter.
Biće ti teško, ali doživećeš i lepe stvari. Ne moram da te podsećam na
to da obratiš pažnju na njihovu brojčanu moć i oružje.”
„Nismo u svađi sa Oklunima”, primećuje Temudžin.
Jesugej sleže ramenima. „Tačno, ali zima je duga”, odgovara kan.
49/462

4
Temudžinova glava pulsira u sivi osvit zore dok njegov otac i Iluk to-
vare konje hranom i prostirkama. Helun se vrzma unaokolo sa bebom
koju doji pod svojim ogrtačem. Ona i Jesugej tiho razgovaraju a zatim
kan priljubljuje glavu uz njenu, zagnjurivši lice u meku udolinu njenog
vrata. Redak je trenutak intimnosti koji ipak ne uspeva da odagna
Temudžinovo neraspoloženje. Tog jutra mrzi Jesugeja iz dubine duše
ucveljenog dvanaestogodišnjaka.
U mučnoj tišini, Temudžin nastavlja da masti svoje uzde,
proveravajući remenje i čvorove na amovima i uzengijama. Neće svom
ocu dati povod da ga kritikuje pred ostalom braćom iako ih još uvek
nema na vidiku. Šatori su mirni posle pijanke koja je trajala do kasno u
noć. Tišinu remeti samo pijukanje gladnog mladunčeta sokola i Helun
ulazi u šator da ga nahrani ostacima krvavog mesa. Biće to njen za-
datak u narednih nekoliko dana Jesugejevog odsustva. Naravno, to ne
umanjuje njenu brigu oko toga da li je njen muž zadovoljan i da li ima
sve potrebno za put.
Konji rzaju, dozivajući jedan drugog i pozdravljajući novi dan.
Spokojan je to prizor, ali Temudžina more turobne misli zbog čega
traži izgovor da uposli ruke. Trenutno ne želi da sebi bira neku kravo-
liku ženu, već želi da uzgaja konje i jaše sa svojom crvenom pticom,
da bude slavan i da ga se svi plaše. Ovo putovanje doživljava kao

kaznu, naročito pri saznanju da ga je Bekter već obavio. U vreme kada
se bude vratio, Bekterova izabranica bi već mogla da bude u šatoru sa
svojim novim mužem. Tada će njegov brat stasati u ratnika a on će tek
morati da se dokazuje.
Problem sa Bekterom je samo jedan od razloga za Temudžinovo
neraspoloženje. Prešlo mu je u naviku da iskušava ponos svog starijeg
brata, procenjujući koji od njih dvojice je očev miljenik. Temudžin zna
da će Bekter u njegovom odsustvu biti tretiran kao naslednik. Posle
godinu dana, njegovo pravo na nasleđe moglo bi da padne u zaborav.
Ali šta mu drugo preostaje? Odlično poznaje Jesugejev stav prema
neposlušnosti. Ukoliko mu se usprotivi, mogao bi da doživi izopštenje
iz plemena. Jesugej često pribegava toj pretnji kada se njegovi sinovi
preglasno igraju ili su previše grubi jedan prema drugom. I nikada se
ne smeška kada je izriče, što je pouzdan znak da ne blefira. Temudžin
drhti pri toj pomisli. Sudbina bezimenog nomada je teška sudbina. Na
spavanju mu niko ne nadgleda stado, niti mu pomaže da se uzvere uz
stenu. Prepušten sam sebi, Temudžin bi verovatno umro od gladi, u to
je skoro siguran, ili još gore, bio bi prinuđen da krade od drugih
plemena samo da bi preživeo.
Njegova najranija sećanja sežu u bezbrižno detinjstvo kada se neu-
morno nadjačavao sa svojom braćom u šatoru. Njegov narod nikada
nije bio sam i teško mu je da zamisli surovost usamljeničkog života.
Temudžin odmahuje glavom, odbacujući te sumorne misli i posmat-
rajući kako njegov otac tovari konje. Najbolje će biti da za lice prikuje
hladnu masku i ne pokaže svoje nezadovoljstvo. Sluša kako Iluk i Je-
sugej ritmično stenju dok zatežu užad gde god je to moguće. Tovar nije
težak jer na put idu samo otac i sin.
Kada završe s poslom, Temudžin prolazi pored Iluka i po poslednji
put proverava svaki čvor na svom konju. Očev ratnik ne skriva net-
rpeljivost prema tom gestu, ali Temudžin ne mari ako ga tim činom
51/462

vređa. Jesugej mu je dovoljno često govorio da čovek ne sme da zavisi
od veštine onog pod sobom. Poštujući to pravilo, Temudžin se ne
usuđuje da proveri Jesugejeve čvorove. Narav njegovog oca je previše
ćudljiva. Postoji mogućnost da kan sve to samo zabavi, ali isto tako
postoji strepnja da bi svog sina mogao da udari zbog ispoljene
nepoverljivosti.
Temudžin se mršti pri pomisli na predstojeće putovanje sa svojim
ocem. Biće potpuno sami i bez ijednog od braće da ga oraspoloži. U
sebi se čeliči da će izdržati svaku neprijatnost ukoliko je bude bilo. Šta
je ovo nego još jedan ispit? Preživeo je oluju, i od Jesugeja i od ne-
beskog oca. Izdržao je glad i žeđ do granice kada je padao u iskušenje
da odgrize sopstveno meso i oseti sopstvenu krv. Pregrmeo je zime
kada je stoka umirala od smrzotina i jedno leto kada je gorelo nebo i
kada su svi zadobili velike žute plikove po koži. Njegov otac je istrpeo
sve te stvari bez roptanja i znaka slabosti, pokazujući bezgraničnu
izdržljivost. Svojim primerom osnažio je one oko sebe. Čak i sa Iluko-
vog lica nestaje uobičajena natmurenost svaki put kada se nađe u Je-
sugejevoj blizini.
Temudžin stoji pored svog konja, ukočen i bled poput mlade
srebrne breze, kada mu Helun priđe i zagrli ga. Oseća kako se sićušno
dete na njenim grudima meškolji i oseća miris slatkog mleka i ovčjeg
loja. Kada ga majka pusti iz zagrljaja, devojčica počinje da plače i cr-
veni u licu zbog ovog uznemiravanja. Temudžin posmatra kako Helun
ubacuje bradavicu svoje nabrekle dojke u njena gladna usta. Temudžin
izbegava majčin pogled i ona svoj skreće ka Jesugeju koji stoji
nedaleko od njih, zagledan u daljinu. Helun uzdiše.
„Prestani, Jesugeje”, opominje ga.
Kan se trza i okreće glavu dok mu se po obrazima širi jedva
primetno rumenilo. „O čemu to...?”, počinje on.
52/462

Helun ga prekida. „Znaš ti dobro o čemu pričam. Nemaš nijednu
toplu reč za svog sina a očekuješ da s tobom putuje naredna tri dana?”
Jesugej se mršti, ali Helun još uvek nije završila.
„Uzeo si mu pticu i dao je onom svom ružnom podaniku. Ne
očekuješ valjda da se osmehne i na tome bude zahvalan?”
Dok bira reči, Jesugej zbunjeno gleda u Iluka, potom u Temudžina.
„Previše je mlad”, naposletku mrmlja.
Helun šišti poput lonca na šporetu. „Ovo je dečak koji treba da se
zamomči. Tačno, mlad je, ali i previše ponosan i tvrdoglav na svog
oca. Toliko liči na tebe a ti to i dalje ne vidiš.”
Jesugej ignoriše njene poslednje reči i Temudžin ne zna šta da kaže
svojoj majci kada mu ova uzvrati pogled.
„Ne brini, sine, čuje on sve što mu kažem, samo se pravi da ne
čuje”, kaže mu blago. „U tome ste isti.” Pruža ruku i spušta svoj ogru-
beli dlan na dečakov obraz. „Ne sekiraj se dok budeš živeo s mojim
narodom. Prostodušni su, ali moraš da spuštaš pogled pred njima.
Iskušavaće te, ali ne smeš da se plašiš.”
Temudžinove žute oči iskre.
„Ne plašim se”, odgovara majci. Ona čeka da još nešto kaže i
odbojnost na njegovom licu se polako smekšava. „U redu, poslušaću
te”, tiho dodaje dečak.
Helun klima glavom i iz džepa vadi zamotuljak slatkog sira,
gurajući mu ga u ruku.
„U bisagama je flaša crnog ajraga protiv studeni. Ovo ti je za put.
Ojačaj i budi ljubazan prema devojci koju izabereš.”
„Ljubazan?”, ponavlja Temudžin. Prvi put otkad mu je otac saopš-
tio da kreću na put u stomaku oseća nervozu. Negde tamo je nepoznata
devojčica koja će jednog dana postati njegova žena i rađati njegovu
decu. Ne može da zamisli kako bi mogla da izgleda, niti je siguran u to
da uopšte želi takvu ženu.
53/462

„Nadam se da će biti kao ti”, zamišljeno kaže majci.
Helun se smeška i kratko ga grli, što opet mami plač njegove ses-
trice. „Dobar si ti dečko, Temudžine. Jednog dana ćeš biti dobar muž.”
Na njegovo iznenađenje u očima svoje majke vidi suze. Helun ih
hitro briše, ali Temudžin već oseća kako ga peckaju oči. Njegova sam-
okontrola se urušava i Helun za trenutak prepoznaje strah koji bi
dečaka mogao da posrami pred Jesugejom i Ilukom. Muškarci pred
odlazak na zaruke ne cmizdre sa svojim majkama.
Helun brzo grli svog sina, a zatim se okreće i razmenjuje nekoliko
jedva čujnih reči sa svojim mužem. Kan Vukova vidno uzdiše,
klimajući glavom umesto odgovora, i penje se na konja. Temudžin
neosetljivo skače na svoje sedlo.
„Temudžine!”, čuje iza sebe.
Blago zateže uzde, okrećući svog belonogog konja. Njegova braća
su se konačno probudila i izašla da se pozdrave s njim. Temuž i Kasar
mu prilaze, ne skrivajući divljenje na pospanim licima. Kačijun trepće
na jutarnjem svetlu dok proučava okrnjeno prednje kopito njegovog
konja. Glasni su i živahni, zbog čega Temudžin oseća kako teskoba u
njegovim grudima popušta.
Bekter izlazi iz šatora, bezizražajnog lica. Temudžin ga ispitivački
gleda, prepoznajući tračak trijumfa u njegovom praznom pogledu.
Bekter je takođe razmišljao o tome koliko će mu život biti lakši bez
Temudžina. Teško je ne brinuti za svoju mlađu braću, ali Temudžin se
neće osramotiti glasnim izricanjem svoje zabrinutosti. Kosti su bačene
i budućnost je pred svima njima. Jak muškarac može da savije nebo
ako mu tako odgovara, ali to će učiniti samo za sebe i Temudžin to
zna. Međutim, on je sada prepušten sam sebi.
Podiže ruku u poslednjem pozdravu i tera Belonogog u kas,
uporedo sa ocem. Čini mu se da ne bi preživeo kada bi se osvrnuo i
stoga to ne čini. Zvuci tek probuđenog plemena i njištavo dozivanje
54/462

konja brzo ostaju iza njega. Zamenjuje ih tupi konjski topot i zveckanje
amova.
Jesugej jaše u tišini kada sunce odskoči na nebu. Helunin narod je bliže
nego što je ikada bio u protekle tri godine i putovanje će trajati samo
nekoliko dana. Na kraju će znati da li dečak poseduje vladarski talenat
ili ne. Kod Bektera se u to uverio već posle prvog dana. Istina, njegov
najstariji sin nije od divlje sorte, ali plemenu treba sigurna ruka a Bek-
ter izrasta u čvrstog muškarca.
Jesugej smrknuto jaše. Jednim delom svog uma osmatra zemlju
oko njih u potrazi za znacima neprijatelja ili zveri. Nikada ne bi mogao
da se izgubi dok mu je svako brdašce duboko urezano u umu; svaka
koza ostriganih ušiju ukazuje mu na lokalna plemena, poput šeme koja
se prostire okolišem.
Kan je uživao u jahanju sa Bekterom iako to ničim nije pokazao.
Teško je znati na koji način dečak jednog dana postaje vođa plemena,
ali Jesugej je siguran da se to ne postiže nežnošću i razmaženošću.
Diže pogled ka nebeskom ocu pri pomisli na debeljuškastog Temuža
koji je ostao kod kuće. Da dečak nema oko sebe tako jaku braću, Je-
sugej bi ga odavno sklonio od majčinog uticaja, možda čak i odveo u
neko drugo pleme. Verovatno će to i učiniti, odmah po povratku kući.
Jesugej se meškolji na sedlu, ne uspevajući da zadrži svoj uobiča-
jeni tok misli dok Temudžin jaše pored njega. Dečak je očigledno
svestan svog okruženja i okreće glavu pri svakom novom prizoru. Bek-
ter je bio mirno društvo, ali nešto u Temudžinovom ćutanju onespoko-
java njegovog oca.
Ne ide mu u prilog što put do Okluna vodi pored crvene gore, jer
tera Jesugeja da razmišlja o sinovljevom podvigu hvatanja mladunaca
55/462

sokola. Na sebi oseća Temudžinov pogled dok zuri u oštre litice, ali
dečakova tvrdoglavost mu ne daje priliku da mu se obrati.
Jesugej iritirano stenje, ne uspevajući da obuzda svoju narav po
tako lepom i vedrom danu.
„Imao si sreće što si našao gnezdo na toj visini”, naposletku kaže
Jesugej.
„To nije bila sreća”, uzvraća Temudžin.
Jesugej negoduje u sebi. Dečak je nezgodan kao trn pod kožom.
„Imao si sreće što nisi pao, dečače, uprkos Kačijunovoj pomoći.”
Temudžin sužava pogled. Njegov otac kao da je bio previše pijan
da bi prethodne noći čuo Čagatajevu pesmu. Da nije razgovarao sa
Kačijunom?
Jesugej ga pažljivo posmatra i posle nekog vremena odmahuje gla-
vom, setivši se Heluninih reči. Pokušaće ponovo, njoj za ljubav, ili se
više nikad neće dotaći te teme.
„Čujem da ste se vešto penjali. Kačijun kaže da te je soko umalo
rastrgao na steni kada se vratio u gnezdo.”
Temudžin polako popušta i sleže ramenima. Apsurdno je srećan što
njegov otac pokazuje interesovanje za njegov podvig, ali to krije iza
hladne maske.
„Oborio ga je kamenom”, odgovara, oprezno hvaleći brata. Kačijun
je njegov omiljeni brat, ali s vremenom je naučio da od drugih krije
svoju naklonost ili netrpeljivost, skoro instinktivno, iako ima tek dvan-
aest godina.
Jesugej opet ćuti, ali Temudžin traži u mislima nešto da razbije
tišinu pre nego što se ova neprijatno oduži.
„Da li je i tvoj otac tebe vodio kod Okluna?”, pita dečak.
Jesugej frkće, gledajući svog sina postrance.
„Pretpostavljam da si dovoljno odrastao da čuješ tu priču. Ne, tvoju
majku sam sreo dok sam jahao. Bila je u društvu svoja dva brata.
56/462

Odmah sam primetio da je lepa i jaka.” Kan uzdiše i mljacka,
prisećajući se prošlosti.
„Jahala je predivnu kobilu boje olujne vode u praskozorje i dugih
nogu mrke boje.”
Temudžin nikada nije čuo tu priču pa nesvesno približava svog
konja očevom.
„Oteo si je od Okluna?”, nastavlja dečak da zapitkuje. Tako nešto
ga ne bi iznenadilo. Njegov otac je uživao u lovu i oči mu zasijaju
svaki put kada se priseti svojih bitaka. Ukoliko bi sezona bila topla a
hrane u izobilju, poslao bi poražene ratnike svojim porodicama pešice,
sa crvenim ožiljcima na koži od batinanja. Zimi, kada bi hrana bila na
izmaku, nije ih pošteđivao. Život je previše surov za milosrđe u sezoni
mračnih meseci.
„Najurio sam njenu braću kao par mladih jarčeva”, seća se Jesugej.
„Tek sam bio stasao za samostalnu borbu, ali zamahnuo sam svojim
mačem iznad glave i dreknuo na njih.”
Ophrvan sećanjima, kan zabacuje glavu i ispušta veseo poklič, za-
vršavajući ga grohotnim smehom.
„Da si im samo video lica. Jedan je pokušao da me napadne, ali ja
sam bio sin kana, Temudžine, a ne tamo neko pseto koje će da povije
rep i pobegne. Zapeo sam luk i zario mu strelu u bok. Utekao je gla-
vom bez obzira.”
Jesugej zamišljeno uzdiše.
„Bili su to dobri dani. Mislio sam da nikada neću osetiti zimu u
kostima. Imao sam predstavu o tome da mi ništa u životu nije dato ne-
go da sve moram da steknem uzdajući se u sopstvenu pamet i snagu.”
Gleda u svog sina i dečak mu na licu vidi nešto što može samo da
nasluti. „Bilo je trenutaka, dečače, kada sam i sam mogao da se
popnem na crvenu goru.”
57/462

„Da sam znao, vratio bih se i predložio ti da se penjemo zajedno”,
počinje Temudžin, pokušavajući da dokuči veličinu svog oca.
Jesugej odmahuje glavom, kikoćući se. „Ni slučajno! Previše sam
težak da bih skakutao po tankim liticama i strminama. Kada bih sada
pokušao da se popnem, verovatno bih se srušio na zemlju kao zvezda
padalica. Čemu služe sinovi ako ne mogu da porastu i oprobaju svoju
hrabrost? Ovo je jedna istina koju mi je preneo moj otac u retkim tre-
nucima kada je bio trezan. Hrabrost ne može da se zapostavi kao kosti
u vreći. Mora da se iskaže, da zasija na svetlu, opet i iznova, dobijajući
na snazi. Ako je ignorišeš, vreća će biti prazna kada ti je najpotrebnija.
Ne, nisi pogrešio što si se popeo da pronađeš gnezdo i ja nisam po-
grešio što sam crvenu pticu dao Iluku.”
Temudžin ne može da sakrije iznenadan grč koji mu zahvata telo.
Jesugej frustrirano uzdiše, zvučeći kao da reži iz dubine grla.
„On je moj prvi ratnik, i to bez premca, dečače. Moraš u to da ver-
uješ. Radije bih imao Iluka pored sebe nego petoricu drugih iz mog
plemena - ili desetoricu oklunskih. Njegova deca neće vladati porodic-
ama. Njegov mač nikada neće biti dobar kao moj, razumeš li? Ali ti
imaš samo dvanaest godina. Shvataš li šta ti govorim?”
„Morao si nešto da mu daš”, breca se Temudžin. „To hoćeš da
kažeš?”
„Ne. Ne vraćam mu dug. Crvenu pticu mu dajem u znak
poštovanja zato što je moj prvi ratnik. Zato što je moj prijatelj još od
detinjstva i zato što se nikada nije žalio što je njegova porodica ispod
moje među Vukovima.”
Temudžin otvara usta da se pobuni. Iluk će uprljati crvenu pticu
svojim rukama, svojom debelom žutom kožom. Ptica je previše ple-
menita za ružnog slugu. Ali ne kaže ništa od toga i vežba disciplinu na
licu koje ne otkriva ništa od tih nemirnih osećanja. To je njegova jed-
ina odbrana od očevog upitnog pogleda.
58/462

Ali Jesugej je dovoljno iskusan da prozre sinovljevu masku.
„Sine moj, i ja sam imao istu tu hladnu masku na licu kada si ti bio
samo san nebeskog oca”, odgovara mu.
Kada te noći podignu logor pored vijugavog potoka, Temudžin se baca
na posao koji mu pomaže da izdrži i sledeći dan jahanja. Pomoću
balčaka svog noža odvaja kocke tvrdog sira i stavlja ih u kožne vreće
dopola napunjene vodom. Vlažna smeša će odstojati pod njihovim sed-
lima gde će je toplina konjskog tela ugrejati i potamneti. Do podne, on
i njegov otac će imati topao mlečni napitak, kiselkast ali osvežavajući.
Kada to završi, Temudžin kreće u potragu za ovčjim izmetom,
proveravajući prstima da li je dovoljno suv da bi goreo. Skuplja gomilu
najsuvljih grančica i trlja kremen o svoj stari nož, što stvara varnice.
Ubrzo potpaljuje vatru koja se brzo razbuktava. Jesugej seče kriške
suve ovčetine i nešto divljih maslina u ovčijem loju. Od slasnog mirisa
im kreće voda na usta. Helun im je spremila i hleb koji će uskoro da se
stvrdne i zato ga drobe u vodu praveći kašu.
Sede jedan preko puta drugog i jedu, ližući između zalogaja mesne
sokove sa svojih prstiju. Temudžin primećuje kada očev pogled padne
na bisage koje sadrže crni ajrag i bez reči odlazi da ga donese. Strpljivo
posmatra kako kan uzima veliki gutljaj.
„Pričaj mi o Oklunima”, traži dečak.
Očeve usne se krive u nesvestan kez.
„Nisu jaki, ali ih ima mnogo, kao mrava. Ponekad mislim da bih
mogao da ujašem među njih i ceo dan ih ubijam i ubijam pre nego što
me smaknu.”
„Oni nemaju svoje ratnike?”, začuđeno pita Temudžin. Kan se
sprema da mu ispriča još jednu nesvakidašnju priču i lice mu najednom
postaje ozbiljno.
59/462

„Ne kao što je Iluk. Videćeš i sam. Umesto mača, radije koriste luk
i strelu. I drže se podalje od svojih neprijatelja. Nikada se ne prib-
ližavaju osim ako ne moraju. Štitovi su im smešni, ali umeju lako da
ubijaju konje. Oni su ti kao ose, ali kada kreneš na njih, beže kao deca.
Tako sam oteo tvoju majku. Prišunjao sam se i napao.”
„Kako ću onda naučiti da baratam mačem?”, uvređeno pita
Temudžin.
Zaboravio je na očevu netrpeljivost prema tom tonu i očekivao je
svakog časa pljusku koja će mu izbiti drskost iz glave. Međutim, Je-
sugej nastavlja da govori kao da ništa nije primetio.
„Moraćeš da vežbaš sam, dečače. Bekter je tako naučio, to znam.
Kaže da mu nisu dozvolili da pipne luk i strelu niti neki od njihovih
noževa, do poslednjeg dana. Kukavice, svi odreda. Ipak, žene su im
dobre i jake.”
„Zašto daju svoje kćeri tvojim sinovima?”, pita Temudžin, strepeći
od još jednog udarca. Ali Jesugej je pospan i spušta se na prostirku od
ovčije kože.
„Nijedan otac ne želi da mu kćer ostane neudata. Šta bi radio s
njom da ja na svakih par godina ne dođem sa svojim sinom? Nije to
ništa neobično, naročito kada se plemena mešaju. Jačaju svoju krv se-
menom drugih plemena.”
„Da li to jača nas?”, mudro pita dečak.
Njegov otac frkće, ne otvarajući oči.
„Vukovi su već jaki.”
60/462

5
Jesugejevo oštro oko opaža oklunske izviđače istovremeno kada i oni
njega. Duboki tonovi njihovih rogova upozoravaju pleme, uzbunjujući
ratnike da stanu u odbranu svojih porodica.
„Ne razgovaraj s njima dok ti se ne obrate”, upozorava Jesugej
svog sina. „Šta god da se desi, lice neka ti ostane hladno. Jasno?”
Temudžin ne odgovara, ali teško guta pljuvačku. Protekli dani i
noći provedeni nasamo s ocem bili su nesvakidašnje iskustvo. Otkad
zna za sebe, ne seća se da mu je otac posvetio toliku pažnju, verovatno
zato što oko njih nije bilo ostale braće koji bi skretali kanovu pažnju.
Temudžinu se u početku činilo da će to biti tegobno putovanje jer oni
nisu prijatelji, niti to mogu biti, međutim, bilo je trenutaka kada je u
očima svog oca video neobičnu iskru. Kod nekog drugog bi to mogao
da bude ponos.
Dečak u daljini vidi oblak prašine koja se diže sa suve zemlje dok
oklunski ratnici jurišaju na svojim konjima, mašući oružjem. Jesugej
stiska usne u tanku crtu i uspravlja se u svom sedlu, leđa pravih kao
drvo. Temudžin ga imitira najbolje što može, posmatrajući kako se ob-
lak prašine približava i brojeći ratnike koji galopiraju ka usamljenom
paru konjanika.
„Ne skreći pogled, Temudžine”, ukoreva ga otac. „Ovo su dečaci
koji igraju svoju igru i neću da me osramotiš dajući im za to povoda.”

„Razumem”, uzvraća Temudžin. „Ali ako sediš ovako ukočeno kao
stena, oni će znati da si svestan njihove igre. Zar ne bi bilo bolje da
razgovaramo ili da se smejemo?”
Temudžin na sebi oseća Jesugejev pogled i za trenutak ga ispun-
java strah. Te zlatne oči su se nagledale mladih plemenskih ratnika. Je-
sugej se sprema za susret s neprijateljem i instinkti mu preuzimaju
kontrolu nad mišićima i reakcijama. Dok mu Temudžin uzvraća
pogled, na licu svog oca vidi kako se s naporom opušta. Galopirajući
Okluni nisu još uvek tako blizu i dan najednom postaje nekako svetliji.
„Ispašću budala ako nas iz čistog hira pregaze konjima”, uzvraća
Jesugej, nameštajući na licu kez koji bi bolje pristajao lešu.
Temudžin se smeje njegovom pokušaju da ga zabavi. „Nešto te
boli? Probaj da zabaciš glavu dok to radiš.”
Kan to i čini, i taj gest ga toliko razgaljuje da obojica praskaju u
smeh koji traje sve dok im se oklunski jahači ne približe. Jesugej je cr-
ven u licu i briše suze oko očiju dok vrištavi ratnici zatežu uzde, dop-
uštajući svojim konjima da prepreče put dvojici stranaca. Zapahnjuje ih
oblak prašine i tera ih da zažmure i sačekaju da ga rasprši vetar.
Grupa ratnika ćutke posmatra kako Temudžin i Jesugej tobože prvi
put postaju svesni njihovog prisustva. Temudžinovo lice je najbez-
izražajnije moguće iako jedva uspeva da obuzda svoju radoznalost. Sve
je za nijansu drugačije od onog što je očekivao. Njihovi konji su
vrhunskog porekla i ratnici preko tamnosmeđih pantalona nose svetle
dolame sa zlatnim oznakama. Nekako su čistiji i uredniji od njegovog
naroda, i Temudžin oseća kako u njemu počinje da tinja netrpeljivost
prema strancima. Pogled mu pada na onog ko verovatno predstavlja
vođu budući da ga ostali ratnici kriomice posmatraju i čekaju zapovest.
Mladi ratnik jaše dobro kao Kačijun, zaključuje Temudžin, iako je
ovo skoro odrastao čovek preplanulog lica i u nešto svetlijoj dolami.
Za sedlo su mu pričvršćena dva luka i sečivo. Temudžin primećuje da
62/462

nijedan ne poseduje mač, ali zato svi nose male sekire. Pita se kako li
ih koriste protiv naoružanih ratnika. Pretpostavlja da bi dobar mač
smanjio zamahivanje sekirom na samo par preciznih udaraca - osim
ako ih ne koriste za bacanje.
Okluni mu uzvraćaju ispitivačke poglede. Jedan od njih tera svog
konja do Jesugejevog i pruža ruku, pokazujući prstom na njegov tovar.
Temudžin ni ne sluti očev pokret, samo vidi da je Oklunov dlan kr-
vav pre nego što ovaj uspe da ga spusti na Jesugejevu urolanu pro-
stirku. Oklunski jahač uz krik trza ruku k sebi. Njegov bol momentalno
prerasta u bes.
„Mnogo rizikuješ što jašeš ovuda bez svog čuvara, Vučji kane”, na-
jednom kaže mladić u svetloj dolami. „Jesi li to doveo još jednog od
svojih sinova da ga Okluni nauče muškosti?”
Jesugej okreće glavu ka Temudžinu i dečak u njegovim očima opet
zapaža onu neobičnu iskru.
„Ovo je moj sin, Temudžin. Sine, ovo je tvoj rođak, Koke. Njegov
otac je čovek kojeg sam ranio u bok onog dana kada sam upoznao tvo-
ju majku.”
„I još uvek hramlje”, dodaje Koke, bez osmeha.
Njegov konj kreće bez date naredbe i zaustavlja se pored Jesugeje-
vog. Starac dopušta taj gest iako nešto u njegovoj ukočenosti sugeriše
da mu to možda nije po volji. Ostali ratnici se vidno opuštaju kada se
Koke udalji. Pokazao je da se ne plaši kana i Jesugej je prihvatio čin-
jenicu da ne vlada tamo gde Okluni šire svoje šatore.
„Sigurno ste gladni. Lovci su jutros uhvatili ugojenog prolećnog
mrmota - hoćete li da nam se pridružite za ručkom?”
„Hoćemo”, prihvata Jesugej umesto obojice.
Od tog trenutka su zaštićeni gostinskim pravom i Jesugejeva
ukočenost koja sugeriše da bi radije držao mač polako popušta. Njegov
bodež je nestao nazad u krznenoj prostirci. U poređenju s njim,
63/462

Temudžinov stomak kao da se prevrće. Nimalo mu se ne sviđa pom-
isao na to da uskoro ostane sam u društvu ovih stranaca. Pre nego što
stignu u stanište Okluna, pomno posmatra svog oca, plašeći se trenutka
kada će ovaj odjahati i ostaviti ga.
Oklunski šatori su drugačije nijanse sivobele boje od onih koje je
Temudžin zamišljao. Konje čuvaju u velikim oborima, podalje od šat-
ora, i ima ih previše da bi ih izbrojao. Po živini, kozama i ovcama koje
žudno pasu travu na obližnjoj livadi, Temudžin zaključuje da su
Okluni prilično napredan narod i, kao što mu je otac već rekao, jaki na
broju. Ujedno primećuje dečake, uzrasta svoje mlađe braće, koji
razdragano trčkaraju oko šatora. Svaki u rukama drži mali luk i čini se
da ispaljuje strele direktno u zemlju, kličući i psujući naizmenično.
Ceo prizor deluje tako neobično i Temudžin najednom želi da su
Kačijun i Kasar sada s njim.
Njegov rođak Koke vešto skače sa svog konja i dodaje uzde
sićušnoj ženi s licem izboranim poput suvog lista. Kada Temudžin i Je-
sugej sjašu, njihove konje odvode na poj. Ostali jahači se razilaze po
logoru, vraćajući se svojim poslovima, ili se okupljaju u grupice, neo-
bavezno ćaskajući. Stranci u plemenu nisu uobičajena pojava i
Temudžin oseća da ga posmatra na stotine pari očiju dok Koke dvojicu
Vukova vodi prema svom šatoru.
Dok prolaze kroz radoznalu masu, Jesugej stenje negodujući što
mora da prati mlađeg od sebe. Kan zato korača nešto sporije, zasta-
jkujući da prouči dekorativnu mrežu od užadi na obližnjem šatoru. Sm-
rknutog lica, Koke je u dilemi da li da sačeka svoje goste ili da se za-
puti ka svojoj destinaciji bez njih. Temudžin se divi suptilnom načinu
na koji njegov otac okreće ovu malu igru u svoju korist. Umesto da
žure za mladićem, oni zapravo razgledaju oklunsko stanište. Jesugej se
64/462

Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf

Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf

Similar to Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf (19)

More from zoran radovic

More from zoran radovic (20)

Docfoc.com-Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_01_Vuk_Iz_Ravnice.pdf