zoran

4. Za Kejti Espiner

7. PROLOG
Batu se vuče između šatora poput raka na plaži nekog dalekog mora.
Siromaštvo je svud oko njega: u požutelom šatorskom platnu,
krpljenom generacijama unazad. Mršuljava jarad i jagnjad bleje, trčeći
mu pod noge. Batu se sapliće o njih i psuje kad cevanicom udari u
teško vedro. U vazduhu oseća kiseli vonj mokraće koji je do malopre
odnosio svež povetarac s reke. Mršti se pri sećanju na dan proveden u
kopanju septičke jame za svoju majku. S dečjim ushićenjem pokazao
joj je rezultate svog rada, na šta je ona samo slegnula ramenima,
rekavši da je prestara za pešačenje čak do jame kad oko šatora ima
dobre zemlje.
Njegova majka ima trideset šest godina i već pati od slabe bešike.
Zubi su joj truli i hoda pogureno kao starica. Ipak, još uvek je
dovoljno jaka da mu opali šamar u retkim situacijama kad Batu
spomene svog oca. Poslednji put je to učinio jutros i odmah šmugnuo
prema reci.
Na vratima majčinog šatora Batu spušta vedro s vodom i trlja
bolne ruke, osluškujući. Iznutra dopire pevušenje stare mongolske
pesme. Batu se smeška. Majčin bes je nestao brzo, kao i uvek.
Ne plaši je se. U zadnjih nekoliko meseci porastao je i ojačao,
dovoljno da zaustavi svaki njen udarac. Ali Batu to ne čini. Strpljivo
podnosi majčine ćuške. Može da je uhvati za ruke, ali ne želi da je
vidi uplakanu ili, još gore, kako tugu utapa u airagu. Nevoljno se seća
vremena kada se danima nije treznila. Rekla mu je da pije zato što je
nasledio očev lik, koji ona ne može da podnese. Kad bi se uneredila,
sam ju je kupao, prebacivši joj ruke preko svog ramena, tako da joj se
mlohave dojke priljube uz njegove dok bi joj mokrom krpom trljao
bedra. Mnogo puta se zakleo da nikada neće gucnuti airag. Majčin

8. primer mu je ogadio njegov slatkasti miris, pomešan sa vonjom
bljuvotine i mokraće.
Batu diže pogled kad začuje konje, zahvalan što će ga još malo
zadržati na svežem vazduhu. Grupa konjanika jaše s ratnim barjacima,
jedva da ih ima dvadesetak. Ipak, veličanstven su prizor za dečaka
odraslog na rubu logora. Kao da dolaze iz nekog drugog sveta.
Ratnici jašu uspravljenih leđa, zračeći snagom i autoritetom. Batu
im zavidi, sanjajući o danu kada će i sam postati ratnik. Kao i svi
dečaci u logoru, on zna da crno-crveni ratnički oklopi pripadaju
Ogedajevoj gardi, elitnoj mongolskoj vojsci. Njihovi ratni podvizi
opevani su u pesmama koje pojci sriču na proslavama, baš kao i
mračne stihove o izdaji i smrti. Batu ih ne voli. Njegov otac se
spominje u nekim od njih, mameći osuđivačke poglede prema njegovoj
majci i njenom kopiletu.
Batu pročišćava grlo i pljuje na zemlju. Još uvek pamti belinu
majčinog šatora i poklone koji su skoro svakodnevno pristizali.
Pretpostavlja da je i ona nekad bila lepa i da joj je koža u mladosti
blistala, tamo gde je sada smežurana i suva. Bila su to druga vremena,
pre nego što je njegov otac izdao kana, zbog čega je zaklan kao jagnje
u snegu. Zvao se Ðoči. Utroba mu se prevrće na sam spomen ovog
imena. Da se njegov otac povinovao volji velikog kana, Batu ne
sumnja da bi on sada bio jedan od ovih ratnika u crno-crvenom oklopu
koji jašu između prljavih šatora. Umesto toga, on je zaboravljen, a
njegova majka plače svaki put kad joj spomene regrutaciju.
Skoro svi njegovi vršnjaci su otišli u vojsku, osim sakatih ili
defektnih od rođenja. Pokušao je i njegov drug Can, iako je kineske
krvi i ne vidi na jedno oko. Ali još se nije rodio jednooki strelac,
podsmehnuli su mu se ratnici, odredivši ga da se brine o njihovoj
stoci. Batu je te noći prvi put probao airag i posle toga je dva dana
povraćao. Ni njega nisu primili u vojsku, upravo zbog izdajničke krvi
koja teče njegovim venama. Batu je znao da primaju samo čvrste
momke, ali njega su preskočili uprkos visini i stamenoj građi
nasleđenoj od oca.

9. Sada Batu šokirano shvata da konjanici nisu u prolazu. Primećuje
da se zaustavljaju pored jednog od majčinih suseda, koji se posle
kraćeg razgovora okreće i upire prst u njegovom pravcu. Kad ratnici
krenu prema njemu, Batu se ukopava u mestu, gledajući kako mu se
približavaju. Ne znajući šta bi s rukama, skršta ih na grudima, a onda
ih pušta da mu padnu niz telo. Iz šatora čuje pitanje koje mu dovikuje
majka, ali joj ne odgovara. Nije u stanju, jer u tom trenutku prepoznaje
konjanika na čelu kolone.
U sirotinjskim šatorima nema porodičnih slika, samo kineskih
kolaža koji su nekako našli put do domova imućnih porodica.
Međutim, Batu je već jednom video svoje krvne rođake. Pre mnogo
godina, na jednoj proslavi, vireći između dva ratnika osmotrio je
velikog kana. Ogedaj i Ðoči tada su sedeli sa Džingisom. Taj prizor
mu se urezao u pamćenje, zajedno sa ostalim doživljajima iz
detinjstva. Bio je to prikaz života kakav je mogao da ima, pre nego što
je njegov otac sve odbacio zbog sitne svađe koju Batu nikada neće
razumeti.
Ogedaj jaše gologlav, u crnom lakiranom oklopu. Tamna kosa mu
je uvezana u rep na kineski način, padajući mu niz leđa u obliku
debelog užeta, dok mu je prednji deo glave obrijan. Batu upija svaki
detalj na njegovom licu dok sluša majčino melanholično dozivanje iz
šatora. Sin velikog kana gleda direktno u njega i obraća mu se, ali
Batu kao da je gluvonem. Kanove žute oči ga fiksiraju i za trenutak
dečak zblanuto zuri u svog rođenog strica.
„Je li glup?”, pita jedan od ratnika. Batu zatvara usta razjapljena
od šoka. „Moj gospodar Ogedaj ti se obraća, dečače. Jesi li gluv?”
Batu oseća kako mu obrazi gore. Odmahuje glavom, najednom
nervozan što ratnici opkoljavaju majčin šator. Šta li će misliti o
pocepanim zidovima, smradu i muvama u vazduhu? Njegovo poniženje
i šok prerastaju u bes. Ali on i dalje ne progovara. Ovi ljudi su ubili
njegovog oca, rekla mu je majka. Nesrećan život siročeta njih ne može
da gane.
„Imaš li ti uopšte glas?”, pita Ogedaj sa smeškom i Batu mu

10. uplašeno odgovara.
„Imam.” Utom vidi kako jedan od ratnika silazi s konja. Ne
očekuje udarac, zbog čega se tetura korak unazad kada mu gvozdena
rukavica dodirne glavu.
„Imam, gospodaru”, ispravlja ga ratnik.
Batu sleže ramenima i uspravlja se. Uho mu zvoni, ali istrpeo je i
gore udarce.
„Imam glas, gospodaru”, naposletku kaže, trudeći se da zapamti
ratnikov lik.
Ogedaj priča o njemu kao da nije prisutan. „Znači, nije samo mit.
Sina mog brata gledam u lice i već je visok kao njegov otac. Koliko ti
je godina, dečače?”
Batu stoji mirno, sabirajući misli. Oduvek se pitao da li njegova
majka preteruje kad govori o njegovom ocu. Otkrivanje prave istine za
njega je bilo nedostižno.
„Petnaest”, odgovara Batu. Ratnik se naginje napred i on brzo
dodaje: „Gospodaru.” Ovaj se uspravlja u sedlu i zadovoljno klima
glavom.
Ogedaj skuplja obrve. „Dovoljno si star za vojsku. Obuka obično
počinje u sedmoj ili osmoj, najkasnije, ako si ti uopšte ikad držao luk i
strelu.” Batuova zbunjenost ga zabavlja, usled čega dodaje. „Kako
god, uzećemo te. Sutra se javi generalu Ðebeu. Njegov logor je sto
pedeset kilometara severno odavde, blizu sela na litici. Hoćeš li ga
naći?”
„Nemam konja, gospodaru”, priznaje Batu.
Ogedaj gleda u ratnika koji ga je udario. Ovaj koluta očima i silazi
s konja, dodajući dečaku uzde.
„Umeš li da jašeš?”
„Umem.”
„U redu. Ali znaj da ova kobila nije tvoja. Odjaši do logora, tamo
ćeš dobiti neku staru ragu, a nju ćeš vratiti meni.”
„Ne znam ti ime”, uzvraća Batu.
„Zovem se Alhun, dečače. Pitaj bilo koga u Karakorumu, svi me

11. znaju.”
„U gradu?”, zapanjeno će Batu. Čuo je priče o kamenom gradu
koji su podigle vojske neimara, ali nije verovao u njih.
„Više logor nego grad, trenutno, ali ide ka tome”, potvrđuje Alhun.
„Kobilu ostavi u konjušnici, ali ih upozori da budu dobri prema njoj.
Naplatiću ti svaki ožiljak od biča ako ga nađem. Ah da, dobro došao u
vojsku, dečače. Moj gospodar Ogedaj ima planove za tebe. Nemoj da
ga razočaraš.”

12. PRVI DEO

13. 1
Mermerna prašina se kovitla u vazduhu, svetlucajući na zalazećem
suncu. Ogedajevo srce je puno dok navodi svog konja niz glavni drum,
upijajući svaki prizor i zvuk oko sebe. Ima nekog nemira u
odzvanjanju udaraca čekićem i naređivačkih uzvika. Mongolski tumani
su okupljeni van grada. Kanovi generali, kanov narod, skupio se da
osmotri rezultat dvogodišnjeg truda: kameni grad u divljini, podignut
na obali reke Orhon.
Ogedaj povlači uzde i za trenutak posmatra grupu najamnika pored
zaprege. Nervozni pod kanovim pogledom, žurno tovare mermerne
blokove pomoću užadi i koturova. Svaki beli blok je blago prošaran
svetloplavim prugama, zadovoljno primećuje Ogedaj. Vlasnik je
kamenoloma smeštenog nekoliko stotina kilometara istočno od grada, i
to je samo jedno u nizu dobara stečenih proteklih godina.
U očima naroda kan se ponaša rasipnički, trošeći zlato i srebro kao
da ne poseduje nikakvu vrednost. Ogedaj se smeška, pitajući se šta bi
njegov otac mislio o ovom belom gradu u divljini. Džingis je prezirao
ljudske mravinjake, i ptice na grani to znaju, ali ove kamene ulice ne
vrve od neprijatelja. Karakorum je prestonica koja pripada njegovom
narodu.
Još nijedan kan nije stekao ovoliko dragocenosti, nasleđenih od
kineskog i Horezmanskog carstva. Samo od pekinškog najma Ogedaj
može da obloži svaki novi dom belim mermerom, pa čak i žadom ako
poželi. Svom ocu je podigao spomenik u ravnici, a onda je podigao i
grad u kom će i sam vladati kao kan. Sagradio je palatu sa kulom koja
stremi ka nebu poput belog mača - svedočanstvo dokle je njihova
nacija dogurala od običnih nomada i stočara.
Milioni ljudi došli su da rade za njegovo zlato. Putovali su kroz
pustinje i goleti, iz dalekih kineskih zemalja i gradova Samarkanda,

14. Buhare i Kabula, vodeći sa sobom nešto malo stoke i vukući svoje
alate. Iz Koreje su pohitali neimari i stolari, čim su čuli glasine o
novom gradu koji niče na obali reke. Bugari su iz svojih šuma dovukli
zalihe retke gline, ćumura i drveta u velikim karavanima. Nanjušivši
zaradu, zemljoradnici su prevalili velike daljine za šaku metalnih
novčića. Ogedaj im je dao zlato i srebro, istopljeno i oblikovano.
Zauzvrat, oni su njemu podigli grad i nisi ga razočarali. Trenutno po
Karakorumu mili raznobojna rulja, pričajući raznolikim jezicima i
kuvajući svakojaka začinjena jela. Nekima od njih će dozvoliti da
ostanu, iako grad nije zidan za njih.
Ogedaj posmatra farbare obojenih ruku kako se priljubljuju uza
zidine, povijajući crvene turbane u znak poštovanja. Njegova garda
raščišćava put kako bi Džingisov sin mogao da neometano da jaše. On
je stvorio ovo mesto. Ne stanište od šatora kakvo je poznavao njegov
otac nego stvarni, kameni grad.
Još uvek ga oduševljava sve što vidi. Nije očekivao da će žene
doputovati sa njegovim radnicima, ali one su došle u pratnji svojih
muževa i očeva. Ogedaj se dugo pitao kako da započne poslove u
gradu koji mora da napreduje i razvija se, ali trgovci su došli sami,
nudeći konje ili više srebra za iznajmljivanje novih zdanja. Grad je
mnogo više od gomile kuća. Ovaj već živi svoj život koji izmiče
kanovoj kontroli.
Ali ne sasvim. U uskim uličicama južnog dela grada počele su da
se okupljaju sitne bande sve dok Ogedaj nije stao na put njihovoj
obesti. Naredio je da se osam stotina kuća sruši do temelja i ceo kvart
ponovo izgradi po izmenjenim projektantskim planovima. Njegova
garda je nadgledala vešanja osuđenika.
Ulice se utišavaju kad on prolazi njima, radnici i njihovi majstori
povijaju glavu kad ugledaju čoveka koji ima moć da daje i oduzima
život. Ogedaj duboko udiše prašnjav vazduh, uživajući u njegovom
ukusu na jeziku i razmišljajući o tome kako doslovno usisava
sopstvenu tvorevinu. Pred sobom vidi kule svoje palate, natkriljene
kupolom od zlata, tanjeg od papira za pisanje. Ovaj prizor mu podiže

15. raspoloženje, podsećajući na sunčevu svetlosti zarobljenu u gradu.
Ulica se širi pred njim, njena kaldrma sija od uglačanosti. Ovaj
deo grada je završen pre nekoliko meseci i sada vrvi od prolaznika.
Ogedaj ne može a da ne pogleda u gradske zidine koje su dugo
zbunjivale njegove kineske arhitekte. Sa svog sedla može da vidi
zelena polja u daljini. Pekinške zidine nisu spasle kinesku prestonicu
od požara ili opsade, on to dobro zna. Ali njegove zidine su ratnici,
koji su kineskog cara bacili na kolena i pokorili sultanate na jugu.
Ogedaj obožava svoju tvorevinu, od prostranog poligona za
vežbanje do crvenih krovova, popločanih trgova, hramova, crkava i
džamija, bučnih pijaca i tihih domova koja tek čekaju svoje stanare.
Komadi plavog platna lepršaju na svakom uglu, u čast nebeskog oca
koji ih čuva. Na jugu, zelena brda i doline protežu do u nedogled i
vazduh je topao kod odatle duva na Karakorum.
Sumrak polako tone u tamu kad Ogedaj preda uzde slugi i popne
se uza stepenice svoje palate. Pre nego što uđe unutra još jednom se
okreće prema gradu. U večernjem vazduhu oseća miris tek iskopane
zemlje i hrane koju će radnici jesti na kraju napornog dana. Stoka je
smeštena u štale iza zidina, dok se živina prodaje na svakom ćošku.
Kan za trenutak razmišlja o pijaci vune pored zapadne kapije.
Trgovina ne bi trebalo da trpi samo zato što je grad nedovršen. Ogedaj
ga je podigao na raskršću drevnih trgovačkih puteva kako bi mu
udahnuo život - i život teče njegovim ulicama i celim regionom,
prepunim drvene i kamene građe.
Dok posmatra zalazak sunca, Ogedaj opaža logorske vatre u
ravnici oko grada. Njegov narod ga čeka. Njegova vojska će biti
nahranjena ovčetinom koja ostavlja masne tragove na letnjoj travi.
Ogedaju polazi voda na usta pri pomisli na sopstvenu glad. Oblizuje
usne i prolazi kroz kapiju koja može da se ravna sa svakom u carskoj
Kini.
Koraci mu odjekuju kroz hodnik i on načas zastaje pored svog
najekstravagantnijeg poduhvata - drveta od čistog srebra, čije grane se
dižu do vrha tavanice, gde se nalazi otvor kao i u svakom nomadskom

16. šatoru. Kovačima iz Samarkanda trebalo je godinu dana da ga izliju i
ispoliraju, ali vredelo je. Svako ko uđe u njegovu palatu ne može da
se ne zadivi ovom simbolu bogatstva. Za neke je to amblem srebrnog
naroda, mongolskih plemena koja su postala jedan narod. Oni mudriji
će shvatiti da Mongolcima srebro ne znači ništa više od metala za
obradu.
Ogedaj pušta da mu ruka padne na deblo srebrnog drveta,
osećajući hladni metal pod prstima. Raširene grane predstavljaju
parodiju života, sijajući poput bele breze na mesečini. Ogedaj klima
glavom i proteže leđa pod upaljenim lampama, postavljenim na
zidovima svud oko njega. U polumračnom hodniku čuje korake i vidi
svog slugu Barasa kako mu prilazi. Ne sviđa mu se izraz na njegovom
licu, kao ni svežanj papira pod miškom.
„Posle večere, Barase. Imao sam naporan dan.”
„U redu, gospodaru, ali imate i posetu: vašeg strica. Da mu kažem
da sačeka?”
Ogedaj se koči usled odvezivanja pojasa svog mača. Sva tri strica
su na njegov zahtev doputovala u okolinu Karakoruma, smestivši
svoje tumane u ravnici. Zabranio im je ulazak u grad i sada se pita koji
od njih se oglušio o njegovu zapovest. Sumnja na Kasara, budući da
njemu red i zakon ne predstavljaju nikakvo sredstvo represije.
„Koji, Barase?”, radoznalo će Ogedaj.
„Temug, gospodaru. Poslao sam sluge da ga zbrinu, ali već prilično
dugo vas čeka.”
Baras pravi pokret rukom, pokazujući na parče neba koje je sunce
prešlo otkad je ovaj tu i Ogedaj iritirano pući usne. Najmlađi brat
njegovog oca bi trebalo da poznaje finese gostoprimstva. Samim tim
što je došao u Ogedajevom odsustvu, stvorio mu je dodatnu obavezu.
Ogedaj pretpostavlja da je to učinio namerno. Čovek kao Temug
previše je svestran da ne bi iskoristio i najmanju prednost. Ipak,
zapovest o mirovanju u ravnici važila je za sve generale i knezove
podjednako.
Ogedaj uzdiše. U protekle dve godine, koliko se Karakorum

17. sprema da postane dragulj mongolskog carstva, trudio se da održi
idealan položaj izdvojenosti, odbijajući sve svoje prijatelje i
neprijatelje od sebe. No, znao je da spokoj neće trajati večno.
Sabirajući misli, Ogedaj prati Barasa do prve i najraskošnije
dvorane za prijem.
„Odmah donesi vina, Barase. I hrane - nešto jednostavno, kao što
jedu ratnici u ravnici.”
„Vaša volja, gospodaru”, odgovara sluga ne slušajući ga više,
usredsređen na predstojeći susret.
Njihovi koraci neobično glasno odjekuju tihim hodnicima. Ogedaj
ne gleda slike na zidovima, koje mu obično pričinjavaju zadovoljstvo.
Pognute glave korača sa Barasom pored najboljih dela islamskih
umetnika. Pogled diže samo ka Džingis-kanu, prikazanom na čelu
proboja Jazavičjeg prolaza. Iskusni umetnik je tražio vrtoglavu cifru za
svoj jednogodišnji trud, ali Ogedaj ju je udvostručio kada je ugledao
gotovu sliku. Njegov otac živi na ovim zidovima, baš kao i u
njegovom sećanju. Nema bolje umetnosti od slikarstva, koja ga uvek i
iznova zadivljuje. Znajući da ga Temug čeka, Ogedaj kratko klima
glavom slici svog oca pre nego što uđe u dvoranu.
Godine nisu mazile njegovog strica. Temug se ugojio kao
svadbeno tele a onda rapidno smršao, tako da mu koža na vratu visi i
ispijeno lice deluje starije nego što jeste. Ogedaj hladno odmerava
svog gosta, koji ustaje sa svilenog jastuka da ga pozdravi. Naporno je
biti učtiv prema čoveku koji je presudio njegovoj karijeri. Ogedaj tada
nije mnogo kalkulisao. Mongolski narod ga je strpljivo čekao, a Temug
mu se samo prvi našao na tom putu.
„Dobro izgledaš, Ogedaju”, srdačno će Temug.
Prilazi svom bratancu u želji da ga zagrli ali ovaj pravi prezrivu
grimasu i okreće se prema Barasu. Temug poraženo spušta ruke.
„Šta stojiš kô ovca? Donesi vina i hrane.”
„Da, gospodaru”, odgovara ovaj uz naklon. „Poslaću i pisara.”
Baras žurno izlazi, ostavljajući ovu dvojicu da osluškuju klepet
njegovih sandala iz hodnika. Temug se blago mršti.

18. „Šta će nam pisar? Ovo nije zvanična poseta, Ogedaju.”
„Došao si kao moj stric, zar ne? A ne zato što su te plemena
odabrala za svog predstavnika? I ne zato što je moj učeni stric onaj
kome sve frakcije dovoljno veruju da bi ih zastupao?”
Temug rumeni na ovaj izliv informisanosti. Pretpostavljao je da
Ogedaj ima brojne špijune oko grada, baš kao što ih i sam ima. Tome
su ih naučili Kinezi. Temug pokušava da dokuči raspoloženje svog
bratanca, ali mu to ne polazi za rukom. Ogedaj mu još uvek nije
ponudio slani čaj. Starac suvo guta, trudeći se da proceni nivo nervoze
kod mladića pred sobom.
„Znaš da vojska samo o tome priča, Ogedaju.” Duboko uzdiše ne
bi li smirio živce. Pod kanovim bledožutim očima ima utisak kao da
raportira samom Džingisu. Njegov bratanac je nešto sitnije građe od
svog oca, ali hladnoća koja izbija iz njega je uznemirujuća. Temug
oseća prve graške znoja na čelu.
„Pune dve godine ignorišeš carstvo svoga oca...”, nastavlja Temug.
„Stvarno tako misliš?”, prekida ga Ogedaj.
Temug zuri u njega.
„Šta drugo da mislim? Napustio si porodice i tumane da bi
podigao grad. Dve godine, Ogedaju!” Spušta glas skoro do šapata.
„Neki kažu da si poludeo od tuge za Džingisom.”
Ogedaj se gorko osmehuje. Sam spomen očevog imena otvara mu
staru ranu. Svestan je svih glasina. Neke je i sam izmislio kako bi
izmamio svoje neprijatelje iz senke. Ipak je on izabrani naslednik
Džingisa, prvog kana mongolske nacije. Ratnici su njegovog oca skoro
obožavali i Ogedaj je siguran da nema razloga za bojazan od tračeva.
Njegovi rođaci su već nešto drugo.
Vrata se otvaraju, propuštajući Barasa i desetak kineskih slugu.
Hitro postavljaju sto i serviraju hranu i vino. Ogedaj pokazuje svom
stricu da sedne na popločani pod, primetivši kako mu pritom
pucketaju kolena i lice se krivi od bola. Baras otprema sluge i sipa čaj
Temugu, koji ga prihvata sa olakšanjem. Držeći činiju desnom rukom
uzima formalan gutljaj kao što to plemena oduvek čine u šatorima.

19. Ogedaj žudno posmatra kako Baras sipa vino u njegov pehar. Brzo je
iskapljuje i daje znak da je sluga dopuni.
Ogedaju ne promiče stričev pogled prema pisaru koji ponizno stoji
pored zida. Zna da Temug shvata kolika je moć pisane reči. Upravo on
je sakupljač priča o Džingisu i osnivanju nacije. Ogedaj poseduje
jedan od prvih svezaka, brižljivo prepisanih i uvezanih u tvrde korice
od kozje kože. To je jedna od njegovih najvećih dragocenosti.
Međutim, nikome ne prija konstantno narušavanje privatnosti.
„Ostavi nas same, Barase”, kaže Ogedaj. „I povedi pisara sa
sobom.”
Njegov sluga je previše iskusan da bi oklevao. Ogedaj ubrzo
ostaje sam sa svojim stricem. Po drugi put iskapljuje pehar i glasno
podriguje.
„Zašto si večeras došao, striče? Za mesec dana ćeš moći da uđeš u
Karakorum slobodno kao i svi ostali. Tada priređujem slavlje koje svi
željno iščekuju.”
Temug ćutke proučava mladića pred sobom. Njegovo glatko lice
deluje umorno i napeto. Ogedaj je na sebe navukao neobičan teret, ceo
jedan grad. Temug zna da postoji samo šačica ljudi koji za Karakorum
mare koliko za lanjski sneg. Za mongolske generale koji su jahali sa
Džingisom, obožavanje belog mermera i kineskih građevina je čista
uobraženost. Temug bi voleo da ovom mladom vođi kaže koliko se
divi njegovoj zamisli a da pritom ne zvuči previše laskavo. Istinski mu
se divi. Karakorum je grad o kom je i sam nekada sanjao, sa širokim
ulicama, dvorištima i bibliotekom od hiljadu drvenih polica, koje
čekaju da budu popunjene najvećim blagom pisane reči.
„Nisi ti budala, Ogedaju”, odgovara Temug. „Nije tebe otac
slučajno odabrao između ostale starije braće.” Ogedaj ga šiba
pogledom, ali Temug nastavlja. „Ponekad se pitam jesi li taktičar kao
general Cubodaj. Dve godine je narod bio bez vođe, bez vizije
budućnosti, ali nisu izbili ratovi ni svađa među kneževima.”
„Možda su videli kako moj lični tuman jaše sa njima”, uzvraća
Ogedaj. „Uvek je bilo ratnika u crno-crvenim oklopima koji su vrebali

20. izdajnike.”
Temug frkće. „Nisu se plašili, bili su zbunjeni. Nisu mogli da
prozru tvoj plan i zato nisu ništa preduzeli. Ti si očev naslednik ali ih
još nisi pozvao da polože zakletvu. Nikom ništa nije jasno, zato čekaju
i vrebaju. Još uvek čekaju tvoj sledeći potez.”
Temug primećuje trzaj Ogedajevih usana, možda pokušaj da se
osmehne. Izgara od želje da sazna njegove misli ali ovo je nova
generacija, ko zna šta im je u glavi?
„Podigao si svoj grad u ravnici, Ogedaju. Vojska se okupila na tvoj
poziv, ali mnogi od njih po prvi put vide ovo veličanstveno mesto. Zar
očekuješ da će tek tako da padnu na kolena i polože zakletvu? Samo
zato što si sin velikog Džingis-kana? Ne zaboravi da su i ostali njegovi
sinovi živi, Ogedaju. Razmišljaš li uopšte o njima?”
Ogedaj se ceri svom stricu, zabavljen načinom na koji ovaj
pokušava da pronikne u njegove tajne. Ali neće mu to poći za rukom,
ma koliko da se trudi. Vino Ogedaju prijatno greje utrobu,
odagnavajući svaku strepnju i bol.
„Da mi je to bila namera, striče - da održim dvogodišnji mir za
sebe i zidanje grada - onda sam uspeo, zar ne? Možda je to sve što
sam želeo.”
Temug širi ruke. „Opet mi ne veruješ”, kaže istinski uvređen.
Ogedaj se kikoće. „Verujem ti kao i svima ostalima.”
„Mudar odgovor”, hladno će Temug.
„A ti si mudar čovek. Zaslužio si ga”, mrmlja Ogedaj.
Raspoloženje mu se naglo srozava, ali njegov stric ostaje nepoljuljan.
„S novim mesecom”, nastavlja Ogedaj, „svaki oficir i knez naše
krvi će položiti zakletvu kanu. Ne moram više ništa da ti objašnjavam,
striče. Kleknuće preda mnom svi. Ne zato što sam sin velikog kana,
nego zato što me je on odabrao za svog naslednika i vođu nacije.”
Za trenutak mu se čini da je rekao previše i da je Temug prozreo
njegove emocije. Ali on je jedini sin koji se rano naučio
bezizražajnosti lica.
„Još uvek mi nisi rekao zašto si večeras došao, striče”, dodaje

21. Ogedaj.
Temug teško uzdiše, znajući da je propustio svoju priliku.
„Došao sam da te upozorim, Ogedaju.”
„Pretiš mi?”, sa smeškom pita kan.
Temug naglo rumeni. „Ne.”
„Kakva to opasnost može da vreba u mom gradu?”
„Podsmevaš mi se, iako sam prevalio veliki put da bih ti pomogao
i da vidim ovo što si izgradio.”
„Prelep je, zar ne?”, pita Ogedaj.
„Čudesan”, priznaje Temug s neskrivenom iskrenošću koja
iznenađuje Ogedaja. Zamišljeno gleda u svog strica.
„Istina”, nastavlja Ogedaj. „Razmišljam da otvorim biblioteku i
napunim je knjigama iz celog sveta, sve dok učeni ljudi ne saznaju za
Karakorum. Malo šašav san, zar ne?”
Temug okleva. Ova ideja ga ushićuje, ali i dalje je sumnjičav.
„Još uvek mi se podsmevaš?”, tiho pita.
Ogedaj sleže ramenima. „Samo kad blejiš upozoravajuće poput
starog ovna. Pitam se hoćeš li mi reći da je hrana koju jedem
zatrovana?” Primećuje kako Temugovo lice tamni od besa i nastavlja.
„Ponuda je ozbiljna. Svaki čovek u plemenu može da skuplja ovce
i koze. Ali samo ti možeš da skupiš učenjake. Ti ćeš proslaviti
Karakorum. Hoću da bude poznat od mora do mora.”
„Ogedaju, ako zaista misliš tako visoko o meni”, uzvraća Temug,
„onda ćeš me konačno poslušati.”
Kan uzdiše. „Govori, striče, ako baš moraš.”
„Dve godine svet čeka na tebe. Niko se ne usuđuje da podigne
vojsku iz straha da ne postane primer ostalima. Čak i Kina i Sung
pritajili su se kao jelen koji je nanjušio tigra u blizini. To više nema
smisla. Okupio si vojsku cele nacije i ako poživiš, za mesec dana
bićeš kan.”
„Ako poživim?”, pita Ogedaj.
„Gde je sada tvoja garda? Opozvao si je i više niko ne oseća
njihove špijunske poglede. Mislio si da će biti lako? Ako večeras

22. padneš s krova i polomiš glavu, ko će za mesec dana postati kan?”
„Moj brat Čagataj je najbolji izbor”, lako uzvraća Ogedaj. „Ili moj
sin Gujuk, ako mu poštede život. Toluj je takođe bio uzdanica moga
oca. Sinovi su mu zreli i snažni: Monge i Kublaj, Arik-Boke i Hulegu.
Svi oni će biti dobri kanovi.” Ogedaj se smeška, zabavljen nečim što
Temug ne može da nasluti. „Izgleda da je Džingisovo seme jako. Svi
imamo sinove, ali i dalje pratimo Cubodaja. Ko bi bolje predvodio
vojsku od očevog nepobedivog generala? Bez njega bi izbio građanski
rat. Zar je to u interesu moćnih? Nisam spomenuo moju baku. Zubi i
oči je više ne služe, ali još uvek je robusna kad se naljuti.”
Temug zuri u njega.
„Ogedaju, nadam se da na delima nisi nesmotren kao na rečima.
Udvostruči bar svoju ličnu gardu.”
Ogedaj klima glavom. Nema potrebe da otkriva kako ukrašeni
zidovi oko njih kriju gardiste. Dva samostrela su sve vreme uperena u
Temugove grudi. Dovoljan je samo jedan pokret Ogedajeve ruke da
njegovom stricu oduzmu život.
„Saslušao sam te. Razmisliću o svemu što si rekao. Možda ćeš se
prihvatiti posla u mojoj biblioteci i univerzitetu već sledećeg meseca.
Ako ne poživim, moj naslednik neće imati takva interesovanja u
Karakorumu.” Posmatra stričevu reakciju i zna da bi se bar jedan
moćnik pobrinuo da on ipak proživi. Svako ima svoju cenu, ali skoro
nikada u zlatu.
„Striče, moram sad na počinak”, kaže Ogedaj. „Ovih dana imam
mnogo obaveza.” Ustaje sa stolice, a onda opet seda. „Reći ću ti još
ovo: proteklih godina nisam bio ni slep ni gluv. Narod moga oca je
prekinuo osvajačke pohode, ali to je privremeno. Treba ga nahraniti
mlekom i krvlju, okrepiti ga za pohod u nove, daleke zemlje. Evo,
podigao sam svoj grad. Ne plaši me se, striče. Znam sve što je
potrebno o generalima i njihovoj odanosti.”
Ogedaj gipko ustaje dok se Temug s naporom pridiže na staračke
noge.
„Tvoj otac bi bio ponosan na tebe, Ogedaju”, priznaje Temug.

23. Na njegovo zaprepašćenje, kan se grohotom smeje.
„Sumnjam. Prihvatio sam Ðočijevo kopile i od njega napravio
kneza i minganskog oficira. Batua ću još više uzdići, u čast sećanja na
mog brata. Džingis mi to nikad ne bi oprostio.” Smeška se pri ovoj
pomisli. „I siguran sam da mu se ne bi svideo moj Karakorum.”
Ogedaj naređuje Barasu da odvede Temuga iz mračnog grada u
veliki logor kojim kolaju zavere i sumnjičavost. Kad ostane sam,
doliva vino u pehar i izlazi na kamenu terasu s pogledom na ulice
obasjane mesečinom. Večernji povetarac mu hladi obraze dok stoji
sklopljenih očiju. Srce ga probada u grudima i on desnom šakom steže
levu mišicu da ublaži bol. Obliva ga znoj dok mu krv pulsira u
venama, zastrašujućom brzinom. Pridržava se za kamenu ogradu,
dišući duboko, čekajući da slabost prođe i srce uspori ritam. U glavi
oseća veliki pritisak i pred očima mu seva. Zgrčeno lice diže ka
hladnim zvezdama. Pod njegovim nogama, još jedna odaja se kleše u
kamenu. Ponekad, kada bi bol silovito protutnjao, ostavljajući ga
drhtavog i slabog, strepi da je neimari nikada neće završiti. Ali hoće.
Njegova grobnica će biti gotova za njegovog života. Pehar po pehar,
Ogedaj prazni krčag sve dok mu čula ne otupe.
„Koliko mi je još ostalo?”, pijano mrmlja sebi u bradu. „Dana ili
godina?” Zamišlja da razgovara sa duhom svog oca, zamahujući
peharom i prolivajući vino po ruci. „Spokojan sam, oče. Spokojan, kad
pomislim da mi je vreme na izmaku. Baš me briga za tvoje generale i
njihove... sitne prepirke. Moj grad se uzdigao i narod je došao ovde. A
i ja sam još uvek tu. Šta sad?”
Ogedaj osluškuje u tami, ali odgovor ne stiže.

24. 2
Toluj lenjo miluje vlažnu kosu svoje žene, gledajući kako se njegova
četiri sina igraju u plićaku reke Orhon. Sunce je toplo dok leškare na
travi uz diskretno prisustvo njegovih čuvara. Toluj pravi grimasu dok
razmišlja o trenutnoj situaciji. U logoru nema mira jer niko ne zna je li
on pristalica Čagataja, Ogedaja ili nekog od generala - ili pak doušnik
nekog od njih. Toluj ponekad žali što se njegova braća nisu skrasila na
nekom mirnijem mestu, gde bi spokojno uživao sa svojom lepom
ženom, a njegova četiri sina bi bezbrižno plivala u reci. Nekada im je
to branio, a sada vidi kako Kublaj izaziva Mongea dok se opasno
približavaju ivici strme obale, s koje kozja staza vodi uz kamenu
liticu. Toluj kroz poluzatvorene kapke posmatra kako dva dečaka
pokunjeno prilaze svojim roditeljima u nadi da ih nisu videli usled
dremeža na jarkom suncu. Arik-Boke i Hulegu ih u stopu prate,
naravno, skoro drhteći od uzbuđenja.
„Vidiš li šta rade?”, tiho pita Sorhatani.
Toluj se smeška. „U iskušenju sam da ih pustim. Obojica plivaju
kao vidre.”
U plemenu je plivanje još uvek nova veština. Za one koji uče da
jašu pre nego što nauče da govore, reke predstavljaju izvor vode za
njihova stada ili nepogodu kad se izliju. Međutim, odnedavno su
postala izvor zadovoljstva plemenske dece.
„Nećeš im ti vidati rane kad oderu kožu na leđima”, uzdiše
Sorhatani, spuštajući glavu na Tolujeve grudi. „Ili kad polome kosti.”
Ipak, Sorhatani mirno posmatra kako Monge, nag od glave do pete,
juriša prema vodi. Kublaj načas gleda u svoje roditelje i, kad opazi da
ne reaguju, trči za njim.
Toluj i Sorhatani se pridižu u sedeći stav čim svoje sinove izgube
iz vida. Krišom razmenjuju poglede kad Arik-Boke i Hulegu izviju

25. vrat prema vodopadu.
„Ne zna se koji je nemirniji, Monge ili Kublaj”, mrmlja Sorhatani,
čupajući vlat trave i zamišljeno je grickajući. Toluj se kikoće i oboje
uglas izgovaraju: „Kublaj.”
„Monge me podseća na mog oca”, priznaje Toluj sa dozom sete.
„Neustrašiv je.”
Sorhatani blago frkće. „Onda se sigurno sećaš šta je tvoj otac
rekao kad je između dva sina morao da izabere svog naslednika.”
„Bio sam tamo, ženo”, breca se Toluj. „Rekao je da se Usutaj ne
plaši ničeg i da ne oseća ni glad ni žeđ. Zato ga i nije odabrao za
vođu.”
„Tvoj otac je bio mudar. Čovek mora da oseća mali strah, Toluju,
samo ako ima dovoljno ponosa da ga pobedi.”
Dečja cika ih nagoni da pogledaju prema reci. Monge izlazi iz
vodopada i uz poklič skače u duboku vodu. Visina je oko deset stopa
ali za dečaka od jedanaest godina to mora da je zastrašujuće iskustvo.
Toluj sa smeškom gleda kako njegov najstariji sin izranja iz vode,
grabeći vazduh i kezeći zube, neobično bele na njegovom malom,
preplanulom licu. Arik-Boke i Hulegu kliču svojim dečjim glasićima,
tražeći pogledom Kublaja.
Toluj posmatra kako se ovaj namešta na litici i graciozno skače u
vodu, osluškujući zloslutan pljesak vode koji se pronosi preko
površine vode. Dugo čeka da Kublaj izroni dok ga ostala braća bodre.
Sorhatani oseća napeti stisak svoga muža, kao da se sprema za skok.
A onda Kublaj konačno izranja, smejući se. Dečaku je jedna strana
tela crvena od udarca i hramlje kad se popne na obalu, boreći se za
dah.
„Moraću da ih naučim pameti”, besni Toluj.
Sorhatani sleže ramenima. „Poslaću ti ih čim se obuku.”
Toluj klima glavom, prilično svestan da mu je potrebna njena
saglasnost za kažnjavanje sinova. Sorhatani mu poklanja smešak i
odlazi. Toluj je dobar čovek, kaže ona sebi. Možda ne najjači među
svojom braćom i svakako ne najgrublji, ali na mnogo načina jedan od

26. najboljih Džingisovih sinova.
Dok skuplja odeću svojih sinova, razbacanu po žbunju, priseća se
jedinog čoveka kog se u životu istinski plašila. Džingis ju je
posmatrao prvo kao ženu, pa tek onda kao suprugu jednog od svojih
sinova. Bilo je to davno, na obali jezera, u zemlji udaljenoj hiljadama
kilometara. Videla je kako kanove oči neobično iskre, reagujući na
njenu mladost i lepotu. Osmehnula mu se tada, prestravljena i
zadivljena.
„Eh, kakav je to bio čovek”, mrmlja ona sebi u bradu, smeškajući
se.
Kasar stoji na postolju drvene zaprege, naslonjen na belo platno
kanovog šatora. Dvaput je širi i upola viši od ostalih šatora, isti onaj
kom je Džingis okupljao svoje generale. Ogedaj nikad nije tražio tu
ogromnu tvorevinu, toliko tešku da je može pomeriti samo šest
upregnutih volova. Nakon smrti velikog kana, mesecima je stajala
prazna dok je Kasar nije uzeo za sebe. Dosad mu još niko nije osporio
pravo na njeno korišćenje.
Kasar oseća miris pečenog mrmota kog je Kačijun ulovio za ručak.
„Ješćemo napolju. Dan je kao izmišljen za sedenje u hladovini.”
Kačijun mu prilazi, noseći u jednoj ruci mešinu airaga, a u drugoj
tanjir iz kog se puši hrana.
„Gde su ostali?”, pita, spuštajući tanjir na zapregu i sedajući na
ivicu.
Kasar sleže ramenima. „Ðebe reče da će doći. Poslao sam kurira
po Ðelmea i Cubodaja, pa kako im je volja.”
Kačijun zvučno uzdiše. Trebalo je lično da im prenese poruku, za
slučaj da njegov brat zaboravi ili pogrešno sroči reči. Nema svrhe da
ga grdi dok prstima otkida komad vrućeg mesa. Kasar se nije nimalo
promenio, što je izluđujuće i utešno u isto vreme.
„Valjda je završio taj svoj grad”, mrmlja on punih usta. „Neobičan,
doduše, s onim niskim zidinama. Svaki konjanik može da ih preskoči.”

27. „Mislim da je baš u tome caka”, primećuje Kačijun, otkidajući
krišku beskvasnog hleba i prislanjajući uz njega komad pečenog mesa.
Kasar ga zbunjeno gleda, na šta ovaj uzdiše.
„Mi smo zidine, brate. On hoće da ljudi vide kako nije potrebno
sakrivati se iza kamenih bedema kao što to rade Kinezi. Razumeš?
Naši tumani su naši zidovi.”
„Mudro”, uzvraća Kasar, mljackajući. „Ali kad-tad će podići
bedeme. Videćeš, za godinu ili dve. Takvi gradovi ulivaju strah.”
Kačijun zuri u svog brata, pitajući se otkud mu ovakve ideje
padaju na pamet. Kasar primećuje promenu na bratovom licu i ceri se.
„Uverio si se da svako ko ima zlato živi u strahu da mu ga neko ne
preotme i zato opasuje gradove zidinama. Čim saznaju gde je zlato,
ljudi dolaze da ga uzmu. Tako ti je to, brate. Budale i zlato uvek idu
zajedno.”
„Nikad ne znam da li razmišljaš kao dete ili kao mudrac”, uzvraća
Kačijun i puni usta hlebom i mesom.
Kasar pokušava da zausti ’mudrac’. ali mu zalogaj staje u grlu.
Zagrcnut, počinje neobuzdano da kašlje. Kačijun ga pljeska po leđima
da ispljune. Znaju se od najranijeg detinjstva.
Kasar briše suze i poteže veliki gutlja airaga, podrigujući.
„Trebaće mu zidine do novog meseca, zar ne?”
Kačijun se mahinalno osvrće, proveravajući da li ih neko čuje.
Okruženi su travnatom poljanom na kojoj pasu njihova dva konja. Iza
njih, grupa ratnika se sprema za veliko takmičenje koje je Ogedaj
objavio. Nagrade su sivi konji i oklopi za rvače, strelce i trkače po
polju. Svud oko njih grupice ljudi vežbaju, ali na sigurnoj udaljenosti.
Kačijun odiše.
„Načuo si nešto?”
„Ne, ali samo budala očekuje da će zakletva proći glatko. Ogedaj
nije lud i nije kukavica. Suprotstavio mi se kad sam poludeo posle...”
Kasar okleva, najednom zagledan nekud u daljinu. „Posle Džingisove
smrti.” Uzima još jedan gutljaj oporog pića. „Da je odmah položio
zakletvu nijedan pripadnik plemena ne bi digao ruku na njega; ali

28. sada?”
Kačijun smrknuto klima glavom.
„Sada ga je Čagataj sustigao po snazi i pola nacije se pita zašto on
ne postane kan.”
„Biće krvi, brate. Ovako ili onako”, mrmlja Kasar. „Nadam se da
Ogedaj zna kada je vreme za praštanje a kada za pokolj.”
„Ima nas pametnijih”, uzvraća Kačijun. „Zato sam i hteo da se
sastanemo ovde, da napravimo plan kako da ga osiguramo kao kana.”
„Koliko se sećam, nije me pozvao u svoj beli grad radi saveta,
Kačijune. A tebe? Niko ne zna hoće li nama verovati više nego
ostalima. A i zašto bi? I ti bi mogao da budeš kan kada bi želeo. Bio si
Džingisov naslednik dok su njegovi sinovi još rasli.” Kasar primećuje
bratovu frustraciju. Logor je pun takvih priča i obojici je muka od njih,
ali Kasar samo sleže ramenima.
„Bolje ti nego Čagataj, u svakom slučaju. Jesi li video kako se
razmeće sa svojim slugama? Tako mlad, tako živahan.”
Kasar se naginje preko ivice zaprege i pljuje na zemlju. Kačijun se
smeška.
„Ljubomoran si?”
„Ne, samo mu zavidim na mladosti. Telo me izdaje. Stare rane
probadaju, kolena škripe. Onomad kad nisi uspeo da sprečiš koplje
kroz moje rame - sve češće me boli.”
„Bolje to nego smrt”, uzvraća Kačijun.
Kasar frkće.
Utom prilaze Ðebe i Cubodaj, obojica Džingisovi generali na
vrhuncu slave. Kačijun i Kasar razmenjuju poglede, primetivši kako
ova dvojica samouvereno koračaju kroz visoku letnju travu.
„Čaj u čajniku, meso na tanjiru”, kaže Kasar bez formalnosti kada
se ovi popnu u stari kanov šator. „Baš pričamo o tome kako da
Ogedaja održimo dovoljno dugo u životu.”
Simbol ujedinjenih plemena još uvek leprša iznad njegove glave,
konjski repovi koji su nekad bili svih raznih plemenskih boja dok ih
Džingis nije ofarbao u jednu. Niko se ne usuđuje da skloni taj simbol

29. moći, baš kao što Kasaru niko ne uskraćuje korišćenje kanovog šatora.
Cubodaj se udobno smešta na drvenu ivicu zaprege, puštajući da
mu noge vise dok se poslužuje mesom i hlebom. Svestan je da Kačijun
i Kasar čekaju da čuju njegovo mišljenje. Ne uživa u ovom trenutku
pažnje, ali sporo guta i pročišćava grlo airagom.
U tišini, Ðebe se naslanja na platneni zid i posmatra beli grad u
daljini, obavijen izmaglicom toplog vazduha. Zlatna, sjajna kupola
Ogedajeve palate ga neodoljivo podseća na žuto oko koje mu uzvraća
pogled.
„Javljeno mi je”, počinje Ðebe. Cubodaj prestaje da žvaće i Kasar
spušta mešinu airaga, ne uzevši ni zalogaj. Ðebe nastavlja. „Znali smo
da će to biti jedan od nas, pre ili kasnije. Čudio sam se što nema
nikakve oznake čina.”
„Je l’ ga poslao Čagataj?”, pita Kačijun.
Ðebe klima glavom. „Ko bi drugi? Ali ne spominju imena. Ne
veruju mi. Samo mi je zagolicao maštu, da vidi hoću li reagovati.”
Cubodaj pravi grimasu. „Reagovao si ovde, pred svim plemenima.
Verovatno te i sad posmatraju.”
„Pa šta?”, breca se Ðebe. „Bio sam odan Džingisu. Zar da me
pamte po pravom imenu, kao Curgadaja? Nosim ime koje mi je
Džingis nadenuo, i odan sam sinu kog je on postavio za svog
naslednika. Baš me briga ako me vide da pričam sa njegovim
generalima.”
Cubodaj uzdiše i spušta nepojedenu hranu.
„Znamo ko će pokušati da osujeti polaganje zakletve, samo ne
znamo kako će to da izvede, ili koliko ljudi će ga u tome podržati.
Ðebe, da si prvo došao kod mene, ja bih ti savetovao da pristaneš na
sve što kažu i na vreme otkriješ njihove planove.”
„Ko se to šunja kroz tamu, Cubodaju?”, prezrivo pita Kasar,
gledajući u svog brata u iščekivanju podrške, ali Kačijun odmahuje
glavom.
„Cubodaj je u pravu, brate. Nije u pitanju samo podrška Ogedaju i
naših pravdoljubivih pristalica. Kamo sreće da jeste. Pre Džingisa nije

30. postojao kan i zato ne postoji zakon nasleđivanja njegove vlasti.”
„Kan određuje taj zakon”, odgovara Kasar. „Nisam primetio da se
neko žalio kad nas je naterao da se zakunemo Ogedaju kao
nasledniku. I Čagataj mu se zavetovao na vernost.”
Načas zastaje, setivši se krvi prolivene u snegu. Lice mu gubi
svaku emociju i pogled postaje nedokučiv.
„Ne postoji tradicija koju bismo ispoštovali”, nastavlja Cubodaj
oprezno. „Da, Džingis je izabrao svog naslednika, ali um mu je bio
pomračen besom prema Ðočiju. Ne tako davno, Čagataja je voleo više
od sve braće. Narod samo o tome priča. Ponekad mi se čini da bi
Čagataj mogao otvoreno da traži svoje pravo na presto. Mogao bi da
digne mač na Ogedaja i pola vojske bi ga u tome podržalo.”
„Druga polovina bi ga isekla na komade”, dodaje Kasar.
„A onda bi izbio građanski rat i podelio narod. Sve što je Džingis
sagradio, sva naša snaga nestala bi u unutrašnjim sukobima. Ubrzo bi
nas pokorili Kinezi ili Arapi. Ako je to budućnost, onda bih najradije
video kako Čagataj već danas uzima barjak od konjskih repova.”
Cubodaj diže ruku u znak protesta. „Ovo ne govori izdajnik, ne. Zar
nisam pokazao svoju odanost Džingisu, čak i kada sam mislio da nije
u pravu? Ni sada ga neću izneveriti. Ogedaj će biti kan, verujte mi na
reč.”
Iznova se seća mladića koji je poverovao njegovom obećanju o
bezbednom prolazu. Cubodaj zna da je njegova reč gvozdena. Možda
je to samo stara rana, ali ponekad krvari kao da je tek posečena.
„Sad si me zabrinuo”, priznaje Kasar.
Cubodaj ostaje ozbiljan. Mlađi je od obojice, ali oni strpljivo
čekaju da im se obrati veliki general, najbolji taktičar na svakom
bojištu i uvek pobednik. Svesni su da Ogedaj ima šanse samo uz
Cubodaja. Kačijun se mršti na ovu misao.
„Pobrini se za sopstvenu bezbednost, Cubodaju. Previše si
dragocen da bismo te sada izgubili.”
Cubodaj uzdiše. „Prija kad čujem te reči pred šatorom svoga kana.
Ne brini, biću oprezan. Ja sam prepreka onome od čega svi strepimo.

31. Proverite je li vam straža od poverenja, da nije potkupljiva ili
strašljiva. Ako nečija žena ili dete nestanu, hoćete li mu i dalje
verovati dok vas čuva na spavanju?”
„Imaš pravo, generale”, mrmlja Ðebe, praveći grimasu. „Zaista
misliš da smo mi meta? Ne mogu da verujem da neko oštri noževe iza
naših leđa.”
„Ako Ogedaj postane kan”, nastavlja Cubodaj, „mogao bi da
naredi Čagatajevo ubistvo, ili bi mogao da vlada dobro ili loše
narednih četrdeset godina. Čagataj neće čekati, Ðebe. Pokušaće da
udesi smrt, nesrećan slučaj, bilo šta, a možda će mu se otvoreno
suprotstaviti. Ne verujem da će mirno sedeti dok mu život i budućnost
zavise od drugih. Nije takav čovek.”
Posle ovih hladnih reči, sunce kao da prži još jače.
„Gde je Ðelme?”, pita Ðebe. „Rekao je da će doći.”
Cubodaj masira vrat, ukočen od nespavanja. Već nedeljama je
nespokojan, ali ne želi o tome da govori.
„Ðelme je odan; ne brini za njega”, odgovara on. Neki od prisutnih
se mršte.
„Kom Džingisovom sinu je odan?”, oprezno pita Ðebe. „Ako ne
budemo sigurni, narod će stradati.”
„Onda ćemo ubiti Čagataja”, predlaže Kasar. Ostali ćute i on im se
ceri. „Previše sam star da bih pazio šta govorim”, nehajno dodaje. „Ali
zašto sve mora da bude po njegovom? Zašto da strepim od sopstvene
straže? Možemo sve to već danas da rešimo i Ogedaj će biti kan s
novim mesecom bez pretnje ratom.” Primećuje uzdržana lica oko sebe
i pljuje na zemlju. „Neću tražiti vašu dozvolu, niti je očekujem. Ako
ćete radije da čuvate svoja leđa još mesec dana i kujete tajne planove,
onda neka vam bude. Ja bih da to odmah sasečemo i kraj. Šta bi
Džingis učinio da je živ? Otišao bi kod Čagataja i prerezao mu
grkljan.”
„Možda”, neodlučno će Cubodaj, znajući dobro koliko je kan
umeo da bude svirep. „Slažem se da Čagataj nije budala. Kad ne bi
spremao iznenađenje, možda bi mu i uspelo. Ali ne vredi ispitivati

32. stvar, može neko da nastrada. Umesto toga slušajte šta ću vam reći -
Čagataj je spreman na takav potez. Svaka grupa naoružanih ljudi koja
priđe njegovom tumanu biće dočekana mačevima. Onaj ko svakog
dana planira ubistvo, znači da ga se boji.”
„Ali mi imamo dovoljno ljudi da ga potučemo”, samouvereno će
Kasar.
„Moguće. Kada bi njegovih deset hiljada odreagovalo, mogli bismo
da dopremo do njega, ali bojim se da je već daleko odmakao. Koju
god igru da Ogedaj igra, svojoj braći daje dve godine da nagađaju. Bez
kanove senke svi smo prinuđeni da vladamo zemljama oko nas, da se
ponašamo kao da smo jedini glas koji vredi. Primetio sam da uživam u
tome. A vi?” Cubodaj gleda u lica oko sebe i odmahuje glavom.
„Narod se deli prema tumanima, ne vezujući se krvlju nego generalima
koji ih predvode. Ne, nećemo dirati Čagataja. Moj krajnji cilj je
suzbijanje građanskog rata i varnica koje je on zapalio.”
Dok Cubodaj govori, bes na Kasarovom licu zamenjuje
osujećenost.
„Onda se vraćamo čuvanju Ogedaja u životu”, zaključuje on.
„I više od toga”, uzvraća Cubodaj. „Vraćamo se održavanju
jedinstva u narodu kako bi on imao kime da vlada kao kan. Kasare,
nadam se da ne očekuješ od mene odgovor za jedan dan. Možemo da
pobedimo i vidimo Ogedaja na tronu. Čagataj bi u tom slučaju odveo
pola vojske i pola nacije sa sobom. Koliko bi prošlo pre nego se dva
kana i njihove vojske ne sretnu na krvavom bojištu?”
„Sve je to jasno, Cubodaju”, javlja se Kačijun, „ali ne možemo da
sedimo i čekamo nesreću.”
„To nikako”, uzvraća Cubodaj. „Znam da mogu da vam verujem.
Ðelme nije došao zato što se susreo sa dva generala koji bi mogli da
podrže Čagataja. Znaću više kad razmenimo poruke. Ne mogu opet s
njim da se vidim - i da, Kasare, ovo je vrsta tajne igre koju prezireš.
Ulog je preveliki da bismo pogrešili.”
„Možda si u pravu”, zamišljeno će Kasar.
Cubodaj ga seče pogledom.

33. „Treba mi tvoje obećanje, Kasare”, opominje ga.
„Za šta?”
„Da nećeš reagovati na svoju ruku. Tačno je da Čagataj svaki dan
menja položaj, ali ne udaljava se previše od svojih ratnika. Male su
šanse da ga tvoji strelci izvuku iz zaklona. Jer, ako omaneš, uništićeš
sve što je tvoj brat stvorio, i to će te koštati života tvojih najmilijih.
Ceo narod će stradati, Kasare.”
Kasar zapanjeno zuri u generala koji kao da mu čita misli. Izraz
krivice na njegovom licu je nepogrešiv. Pre nego što stigne da zausti,
Cubodaj nastavlja.
„Hoću tvoje obećanje, Kasare. Želimo istu stvar, ali ne možemo da
planiramo mimo tebe i bez saznanja šta ćeš učiniti.”
„Imaš ga”, smrknuto će Kasar.
Cubodaj klima glavom kao da je to nebitan deo razgovora.
„Obaveštavaću vas o svemu. Ne možemo često da se sastajemo
zbog brojnih uhoda u logoru, ali slaću vam kurire od poverenja. Ne
pišite ništa i od danas više ne spominjite Čagatajevo ime. Zovite ga
Slomljeno Koplje ako baš morate da ga uzmete u usta. Samo tako
ćemo uspeti.”
Cubodaj lako ustaje na noge i zahvaljuje Kasaru na gostoprimstvu.
„Idem. Moram da saznam šta su ponudili Ðelmeu za njegovu
podršku.” Naklonivši se kratko, skače sa zaprege ostavljajući Kasara i
Kačijuna sa osećajem umora i zavisti.
„Budite zahvalni na jednoj stvari”, tiho kaže Kačijun kada se
general dovoljno udalji. „Da je on želeo da postane kan, bilo bi još
teže.”

34. 3
Ogedaj stoji u senci platforme koja vodi gore, prema svetlu i vazduhu.
Veliki oval je konačno završen. U vazduhu dominira opor miris drveta
i farbe. Nije teško zamisliti takmičare iz njegovog naroda kako izlaze
na borilišta, praćeni hukom trideset hiljada posmatrača. Ogedaj sve to
vidi u svojoj mašti i shvata da mu je već mnogo bolje. Kineski
iscelitelj mu je dao biljni prah koji mu odmah ublažava grudobolju.
Dva dana ranije, oštar bol ga je bacio na kolena, srećom, to se desilo u
njegovim privatnim odajama. Ogedaj pravi grimasu pri sećanju na tu
neprijatnost, kao da mu je otvor u grlu bio previše uzak da bi udahnuo
vazduh. Ali prstohvat biljnog praha pomešan sa crnim vinom doneo mu
je ogromno olakšanje. Mladom kanu sada smrt diše za vrat, ali joj on
uporno uzmiče.
Hiljade kineskih neimara napušta veliki stadion, ali Ogedaj jedva
da primećuje umorna lica koja promiču pored njega. Zna da su radili
celu noć kako bi usrećili kana, jer to tako treba. Ogedaja zanima kako
su se osećali dok je kineski car klečao pred njegovim ocem. Je li
Džingis ikada bio nateran na takvu sramotu? Ogedaj sumnja da bi
njegov otac pristao na tako nešto. Džingis mu je ispričao da Kinezi
nemaju pojam nacije. Njihova vladajuća elita zagovara careve i
carevine, ali seljaci ne mogu dovoljno da se propnu da bi ih videli.
Umesto toga, zadovoljavaju se ulagivanjem vladarima manjih gradova.
Ogedaj je svestan da će i plemena njegovog naroda uskoro činiti isto.
Njegov otac ih je uveo u novu eru i mnogi od njih još uvek ne shvataju
širinu njegove vizije.
Neimari iz strahopoštovanja spuštaju pogled dok prolaze pored
mladog kana. Ogedajevo srce ubrzava ritam kad im vidi različite
reakcije na licu. Najednom ima potrebu da izađe iz senke, ali se
obuzdava. Grudi ga opet stežu, ali ovoga puta ne od zamora koji ga u

35. poslednje vreme obuzima, naročito kad se ne naspava. Čula mu se
naprasno bude. Oko sebe čuje zvuke i oseća mirise, šapat neimara i
beli luk u njihovom zadahu.
Svet kao da se zateže i puca, ostavljajući ga skoro omamljenog.
Neimari za trenutak zure u njega a onda se naglo okreću, kao po
komandi. Ogedaj ne vidi nikakav signal, ali svi kao jedan izvlače
noževe iz pojasa; kratke, metalne oštrice poput stolarskih. Masa
počinje da se talasa, jer sve više ljudi shvata šta se dešava. Čuju se
povici, ali Ogedaj ostaje miran u središtu nadolazeće oluje. Pogled mu
je prikovan za najbližeg napadača koji se probija kroz masu, dižući
sečivo iznad glave.
Ogedaj sporo širi ruke, kao da njima želi da obgrli sve prisutne.
Napadač ispušta krik koji se utapa u žamor mase. Ogedaj ceri zube
kad drugi napadač dotrči s boka, padajući na zemlju i grčeći se pod
udarcima njegove oklopljene garde.
Dok vojnici tamane napadače u osenčenom tunelu, Ogedaj polako
spušta ruke, hladno posmatrajući ovaj prizor. Dvojicu ostavljaju u
životu, kao što je naredio, mlateći ih drvenim palicama i balčacima sve
dok im lica ne oteknu. Ostale kolju kao koze.
Nekoliko minuta kasnije, prvi oficir stoji pred njim, lica bledog i
znojavog.
„Gospodaru, jeste li dobro?”, pita, primetivši kanovu zbunjenost.
Ogedaj spušta pogled na vojnike koji još uvek udaraju leševe onih
koji su se usudili da napadnu njihovog gospodara.
„Zašto ne bih bio, Harane? Ostao sam netaknut. Dobro ste obavili
posao.”
Haran povija glavu i rado bi se udaljio, ali ne sme.
„Gospodaru, nije bilo potrebe za ovim. Već dva dana pratimo ovu
grupu. Lično sam pretresao njihove sobe u Karakorumu i svakog časa
držao oči uprte u njih. Mogli smo da ih sredimo i bez ovolikog rizika
po vas.”
Oficir se očigledno trudi da nađe prave reči, ali Ogedaj je snažniji
nego ikad. Raspoloženje mu se popravlja.

36. „Kaži šta imaš, Harane. Nećeš me uvrediti.” Oslobađa ga svake
potrebe da ograniči svoj govor i posmatra kako napetost i ukočenost
nestaju s njegovog lica.
„Živim i radim da zaštitim vas, gospodaru”, počinje Haran. „Onog
dana kad vi umrete, umirem i ja. Tako sam se zakleo. Ali ne mogu da
vas zaštitim ako ste... ako ste zaljubljeni u smrt, gospodaru, ako želite
da umrete...” Pod Ogedajevim hladnim pogledom, Haran muca i naglo
ćuti.
„Odagnaj svoje strahove, Harane. Služiš me još od mog detinjstva.
Rizik je uvek prisutan, zar ne? Ko još veruje da će živeti večno?”
Haran klima glavom. „Tačno, ali ne smete da stojite raširenih ruku
dok ubica nasrće na vas. Video sam, gospodaru, ali nisam shvatio
zašto.”
Ogedaj se blago smeška, kao da se obraća detetu. Možda su ovo
trenuci kada je najbliži večnosti, ali njemu se skoro vrti u glavi.
„Nisam hteo da umrem, veruj mi, Harane. Ne plašim se smrti. A
ruke sam raširio jer mi u tom trenutku ništa nije bilo važno. Možeš li
to da razumeš?”
„Ne, gospodaru”, iskreno će Haran.
Ogedaj uzdiše, nabirući nos kad oseti vonj krvi i izmeta u vazduhu.
„Ovde smrdi”, kaže. „Pođi sa mnom.”
Baca pogled na hrpu leševa. Mnogi su ubijeni slučajno, obični
neimari koji su se nesrećno zatekli u okršaju. Moraće da isplati
njihove porodice, podseća sebe Ogedaj.
Haran ostaje uz njega kad izađu iz senke i osmotre arenu. Ogedaja
raduje pogled na besprekorne tribine, hiljade i hiljade drvenih klupa
koje se protežu u krug. Posle pokolja na ulazu, stadion je ispražnjen
munjevitom brzinom. Ogedaj sada čuje samo cvrkut ptica, umilan i
dalek. U iskušenju je da ode na drugi kraj arene i sopstvenim glasom
proveri jačinu odjeka. Trideset hiljada ljudi moći će sedeći da
posmatra trke, rvanje i streličarstvo. Biće veličanstveno.
Na licu ga nešto svrbi i on diže ruku da se počeše. Pod prstima
oseća nešto lepljivo i toplo. Tuđa krv.

37. „Ovde, Harane, na ovom mestu, postaću kan. Položiću zakletvu
pred svojim narodom.”
Haran ukočeno klima glavom i Ogedaj se osmehuje, znajući da je
njegova odanost apsolutna. Naravno, ne spominje mu slabost srca koje
bi svakog časa moglo da stane. Ne poverava mu ni da se jutros
probudio srećan što je dočekao novi dan, niti kako svake noći sve
kasnije ide na počinak za slučaj da mu je to poslednja. Vino i biljni
prah mu donose olakšanje, ali svaki dan, svaki dah, za njega je
blagoslov. Kako da se plaši ubice kad već živi u senci smrti? Za
trenutak se smeje, zabavljen ovom mišlju, a onda ga grudi opet
probadaju. Na pamet mu pada da stavi malo biljnog praha pod jezik.
Haran se ne bi usudio da pita šta je to.
„Još tri dana do novog meseca, Harane. Dotad ćeš me održati u
životu, zar ne? Koliko napada si dosad sprečio?”
„Sedam, gospodaru”, tiho odgovara Haran.
Ogedaj ga šiba pogledom. „Ja znam samo za pet, uključujući
današnji. Otkud sad sedam?”
„Moji ljudi su jutros u kuhinji uhvatili jednog u pokušaju da vam
sipa otrov, gospodaru. U okršaju sam ubio tri ratnika tvoje braće.”
„Siguran si da su došli da me ubiju?”
„Nisam siguran, gospodaru”, priznaje Haran. Jednog je ostavio u
životu i mučio ga nekoliko sati, ali iz njega nije izvukao ništa osim
urlanja i psovki.
„Prenagljuješ, Harane”, primećuje Ogedaj, ne žaleći. „Pripremljeni
smo za takve napade. Moja hrana se proba, moje sluge su brižljivo
odabrane. Grad je pod opsadom špijuna i ratnika koji se predstavljaju
kao stolari i farbari. Svejedno, otvorio sam Karakorum za sve ljude. U
mojoj palati su odsela tri kineska gospodara i dva hrišćanska kaluđera,
zavetovana na siromaštvo. Oni spavaju u mojim carskim štalama.
Polaganje zakletve će biti... zanimljivo.” Ogedaj uzdiše kad spazi
Haranovo smrknuto lice. „Ako sve to nije dovoljno, onda mi možda
nije suđeno da živim. Nebeski otac voli igre, Harane. Možda ću
stradati baš od tvoje ruke, uprkos trudu.”

38. „Ne dok sam pri zdravoj pameti, gospodaru. Uvek ću vas zvati
kanom.”
Oficir govori s toliko samouverenosti da Ogedaju ne preostaje
ništa drugo nego da ga potapše po ramenu.
„Isprati me nazad u palatu, Harane. Posle ovog malog predaha
moram da nastavim sa poslom. Orlok Cubodaj me je dovoljno dugo
čekao.”
Cubodaj odlaže svoj oklop u odaji koja mu je dodeljena u palati.
Svaki plemenski ratnik zna da je Džingis jednom nenaoružan pristupio
neprijatelju, a zatim mu metalnom pločicom sa svog oklopa prerezao
grkljan. Umesto toga, Cubodaj nosi laku dolamu preko pantalona i na
nogama sandale. Odeću je dobio čistu i novu, sašivenu od najboljih
materijala.
Odaje u palati su raskošnije nego što je zamišljao. Ogedaj ih je
ukrasio detaljima iz svakog naroda koga je pokorio. Cubodaju je
pomalo neprijatno u njihovom prisustvu, ali ne želi o tome da govori.
Još više mu smeta žamor i užurbanost u hodnicima palate, prepunim
posluge koja obavlja njemu neshvatljive poslove. Zar je toliko ljudi
potrebno da se organizuje polaganje zakletve? Garda je na svakom
ćošku, ali s tolikim brojem stranaca, Cubodaj je u neprestanom stanju
budnosti. Više mu prijaju otvoreni prostori.
Kad prođe pola dana, Cubodaj grabi jednog od slugu za ruku,
mameći njegov vrisak iznenađenja, i saznaje da je Ogedaj važnim
poslom otišao u grad i da će ga primiti čim se vrati. Palatu ne može da
napusti, jer bi to budućeg kana uvredilo, stoga se povlači u dvoranu za
prijem dok nestrpljenje u njemu iz sata u sat raste. Prostorija je prazna,
ali on na sebi oseća nečije oči dok se šetka ispred prozora,
posmatrajući novi grad i tumane u ravnici. Sunce je u silaznoj putanji,
izdužujući senke na kamenim ulicama. Ogedaj je izabrao lep položaj
za svoj grad, zaštićen planinama s juga i širokom rekom sa severa.
Cubodaj je jahao duž kanala koji je Ogedaj sagradio kako bi grad

39. snabdeo vodom. Vrlo praktičan poduhvat na kom su milioni ljudi radili
skoro dve godine. S dovoljno zlata i srebra sve je izvodljivo. Cubodaj
se pita hoće li Ogedaj poživeti da uživa u njemu.
U jednom trenutku gubi pojam o vremenu, a onda u dvoranu
počinju da ulaze pripadnici Ogedajeve garde. Na sebi oseća njihove
poglede, budući da je on jedina pretnja u prostoriji. Ogedaj ulazi
poslednji, lica podbulog i bleđeg nego što Cubodaj pamti. Jedino što
na njemu podseća na Džingisa su žute oči. Orlok se duboko naklanja.
Ogedaj mu uzvraća naklonom pre nego što sedne na drvenu klupu
pod prozorom, spuštajući dlanove na ispolirano drvo, optočeno zlatom,
i uživajući u njegovoj glatkoći. Za trenutak gleda kroz prozor u
Karakorum, trepćući kad mu sunčevi obasjaju lice.
Ne voli Cubodaja, niti mu je on potreban. Međutim, da je orlok
odbio Džingisovu brutalnu zapovest da ubije Ogedajevog starijeg brata
Ðočija, ko zna da li bi on danas bio kan. Ako ga Cubodaj spreči u toj
nameri, ako ga izda samo jednom, nastaće haos koji će uništiti celu
naciju.
„Hvala što si čekao. Jesu li moje sluge udovoljile tvojim
željama?”, pita Ogedaj.
Cubodaj se mršti. Očekivao je tradicionalnu mongolsku
dobrodošlicu, ali Ogedajevo lice je vidno umorno.
„Naravno, gospodaru. Iako mi je malo potrebno.”
Naglo ćuti kad začuje korake ispred vrata. Ogedaj ustaje jer unutra
ulazi još gardista, predvodeći Toluja i njegovu ženu Sorhatani.
„Dobro došao u moj dom, brate”, kaže Ogedaj. „Nisam očekivao
da ćeš sa sobom dovesti i svoju lepu ženu.” Suptilno se okreće prema
Sorhatani. „Jesu li deca dobro?”
„Jesu, gospodaru. Dovela sam samo Mongea i Kublaja. Nadam se
da tvojim ljudima neće zadati previše muka.”
Ogedaj se učtivo smeška. Pozvao je Toluja u palatu zbog njegove
bezbednosti. Saznao je za dve poslednje zavere protiv njegovog
mlađeg brata, ali planira da mu to saopšti u četiri oka. Dok gleda u
Toluja, ovaj za trenutak spušta pogled. Sorhatani je teško odbiti, u bilo

40. čemu.
„A druga dva sina? Nisu sa vama?”, pita Ogedaj svog brata.
„Poslao sam ih kod rođaka. Vodiće ih na pecanje. Propustiće
polaganje zakletve, ali prepričaću im sve čim se vrate.”
„Aha”, stenje Ogedaj, shvativši. Jedan par sinova će preživeti, šta
god da se dogodi. Zanima ga samo je li to bila Sorhatanina ideja da u
palatu ne dovede celu porodicu. Možda je njena nepoverljivost
opravdana u ova smutna vremena.
„Ne sumnjam da general Cubodaj ima pregršt novosti i upozorenja,
brate”, nastavlja Ogedaj. „Možeš da se vratiš u svoju odaju, Sorhatani.
Hvala ti što si odvojila vreme da me posetiš.”
Ovakav otpust je nemoguće ignorisati, i ona se ukočeno naklanja.
Ogedaju ne promiče gnevan pogled koji u prolazu upućuje svom mužu
Toluju. Vrata se otvaraju i tri muškarca ostaju sama, zajedno sa još
osam gardista raspoređenih duž zidova.
Ogedaj pokazuje svojim gostima da sednu za sto i ovi to čine
opreznije nego što je očekivao. Izgubivši strpljenje, Ogedaj nervozno
uzima pehare, puneći jedan po jedan vinom i dodajući ih ostaloj
dvojici. Istovremeno ih prinose usnama, svesni da svako oklevanje
predstavlja bojazan da je vino možda otrovano. Ogedaj im ne daje
razloga za to, iskapivši vino u nekoliko velikih gutljaja.
„Vama dvojici verujem”, kaže, oblizujući usne. „Toluju, sprečio
sam jedan pokušaj ubistva tebe i tvojih sinova.” Toluj sužava pogled
jer napetost u prostoriji raste. „Moje uhode su u dosluhu, ali ne znaju
ko stoji iza toga. Mogu samo da nagađam da su to oni koji traže moju
smrt i zato te molim da ostaneš u palati. Nigde drugde ne mogu da te
zaštitim dok ne postanem kan.”
„Zar je situacija toliko loša?”, zapanjeno će Toluj. Čuo je da u
logoru vladaju nemiri, ali saznanje o otvorenim napadima ga
iznenađuju. Žao mu je što Sorhatani nije tu da ovo čuje iz prve ruke.
Moraće kasnije sve da joj prepriča.
Ogedaj se okreće prema Cubodaju. Uprkos jednostavnoj odeći,
orlok zrači autoritetom. Ogedaj se pita je li to samo reputacija ili nešto

41. više. Teško je ne osetiti strahopoštovanje kada se zna koliko je
postigao za života. Vojska duguje uspeh njemu, podjednako kao i
Džingisu. Međutim, Ogedaj ne može a da ne oseti i mržnju. Stoga
skreće pogled, kao što je to učinio i pre dve godine. Ovaj čovek mu je
još uvek potreban.
„Ti si odan, Cubodaju”, tiho počinje. „Prvenstveno željama moga
oca. Zahvaljujući tebi, svakodnevno dobijam izveštaje o tom
Slomljenom Koplju.” Ogedaj okleva, trudeći se da zadrži mir. Deo
njega želi da udalji Cubodaja iz Karakoruma i prezre njegovu titulu
orloka, najboljeg Džingisovog taktičara. Međutim, samo budala bi
odbacila takav talenat. Uprkos otvorenom izazovu, Cubodaj nije
potvrdio da poznaje kurira koji se pojavio u palati. Ogedaj je u to
skoro siguran.
„Na usluzi, gospodaru”, uzvraća Cubodaj. „Položio sam ti
zakletvu, kao nasledniku. Neću je pogaziti.”
Za trenutak, Ogedajev bes raste do te mere da mu pišti u ušima.
Ovo je čovek koji je zaklao Ðočija u snegu, a sada sedi tu i priča o
svojoj zakletvi. Budući kan duboko uzdiše. Cubodaj previše vredi da
bi ga odbacio. Moraće da pronađe neku ravnotežu.
„I moj brat Ðoči je svojevremeno čuo tvoja obećanja, zar ne?”,
tiho ga pita. Na njegovo zadovoljstvo, crvenilo obliva orlokove
obraze.
Cubodaj se seća svakog detalja njegovog susreta sa Ðočijem, na
snegom okovanom severu. Džingisov sin je žrtvovao život za slobodu
svojih ratnika i njihovih porodica. Znao je da će umreti, ali je i
očekivao da će dobiti priliku da se još jednom obrati svom ocu.
Cubodaj nije želeo previše da mozga o mogućim rizicima. Tada mu je
to izgledalo kao izdaja, baš kao i danas. On oštro klima glavom.
„Ubio sam ga, gospodaru. Po naređenju. Pogrešio sam, ali živim s
tim.”
„Da nisi tada prekršio zadatu reč, Cubodaju?”, navaljuje Ogedaj,
nagnuvši se preko stola.
Njegov pehar pada uz metalni zveket i Cubodaj se saginje da ga

42. podigne. Ne želi da se odrekne sopstvene krivice; ne može.
„Jesam, gospodaru”, odgovara Cubodaj dok mu pogled gori od
besa ili stida.
„Onda iskupi svoju čast!”, urla Ogedaj, udarajući šakom o sto.
Tri pehara se prevrću, prolivajući vino po stolu. Gardisti izvlače
mačeve i Cubodaj skače na noge, očekujući napad. Jedan trenutak zuri
u Ogedaja koji i dalje sedi, a onda se spušta na koleno, naglo kao što
je ustao.
Ogedaj nije znao koliko je smrt njegovog brata namučila
Cubodaja. Orlok i njegov otac su to zadržali samo za sebe. Bila je to
šokantna spoznaja za njega i sada mu treba vremena da je dokuči.
„Iskupi svoju reč, orloče, i sačuvaj drugog Džingisovog sina u
životu dovoljno dugo da postane kan. Duh moga brata neće želeti da
se porodica raspadne, a kamoli duh moga oca. Učini tako, Cubodaju, i
nađi svoj mir. Ne marim šta ćeš raditi posle, ali bićeš među prvima
koji će položiti zakletvu. Tako ili nikako.”
Ogedaja grudi stežu i lice mu obliva kiseli znoj. Velika tuga ga
pritiska i srce mu udara sve sporije i sporije, umarajući ga poput
starca. Već nedeljama ne spava dobro. Stalni strah od smrti iscrpljuje
ga i dovodi do ludila. Predugo živi pod ovim teretom i ponekad ne
može da mu se odupre. Biće kan, pa makar samo na jedan dan. Glas
mu je kreštav kad opet progovori, mameći zabrinute poglede Cubodaja
i Toluja.
„Ostanite večeras ovde, obojica”, kaže im. „Palata je trenutno
bezbednija i od ravnice i od grada.”
Toluj bespogovorno klima glavom, već priviknut na raskoš svoje
odaje. Cubodaj okleva, ne shvatajući ovog Džingisovog sina niti
njegove namere. U Ogedaju sluti tugu i usamljenost, uprkos vernim
podanicima kojima je okružen. Cubodaj zna da će mu bolje služiti u
ravnici. Svaka ozbiljna pretnja dolazi odatle, konkretno iz Čagatajevog
tumana. Naposletku, ipak povija glavu pred čovekom koji će u suton
narednog dana postati kan.
Ogedaj trlja umorne oči, osećajući prve znake vrtoglavice. Ne sme

43. da im otkrije svoju bojazan da će Čagataj biti sledeći kan. Samo
duhovi znaju čega se sve odrekao da bi podigao ovaj grad. Ostavio je
znak u planini i biće kan.”
Ogedaj se trza u mraku. Obliven znojem u toploj noći, okreće se u
krevetu, osećajući telo svoje žene pored sebe. Opet pada u san kad
začuje prigušene korake u daljini. Sad je potpuno budan. Diže glavu i
osluškuje dok ga ne zaboli vrat. Ko to trči u gluvo doba noći kroz
palatu? Neki sluga? Sklapa oči, a onda čuje tiho kucanje na spoljna
vrata svoje odaje. Psuje ispod glasa i drmusa rame svoje žene.
„Oblači se, Torogena. Nešto se dešava.” Haran već danima spava
u susednoj odaji, leđima naslonjen na spoljna vrata. Oficir zna da nije
dobro uznemiravati gospodara bez valjanog razloga.
Kucanje se pojačava kad Ogedaj zakopča svoju dolamu. On otvara
dvostruka vrata, ostavljajući ženu za sobom, i ulazi u spoljnu odaju.
Bos šljapka između kineskih stolova i kaučeva. Na nebu iznad grada
nema meseca i palata je u potpunom mraku. Lako je zamisliti ubicu u
svakoj senci, stoga Ogedaj uzima mač sa zida. U tišini skida korice i
osluškuje na vratima.
Negde u daljini odjekuje vrisak, nateravši ga da se trgne unazad.
„Harane?”, doziva. Kroz debelu hrastovinu čuje uzdah olakšanja.
„Gospodaru, otvorite vrata. Bezbedno je”, odgovara Haran.
Ogedaj skida tešku rezu i diže gvozdenu gredu kojom su vrata
prikovana za kameni zid. Tako uzrujan, kroz prorez ne primećuje da
hodnik nije osvetljen. Ovde je mračnije nego u njegovoj odaji,
osvetljenoj bledim sjajem zvezda.
Haran brzo prolazi mimo njega, proveravajući ostale prostorije. Iza
njega, Toluj požuruje Sorhatani i njihova dva starija sina, obučena u
laku odeću za spavanje.
„Šta se dešava?”, šišti Ogedaj, gnevom prikrivajući paniku.
„Garde više nema”, smrknuto odgovara Toluj. „Da nisam čuo
buku, ne bih znao šta se događa.”

44. Ogedaj pojačava stisak oko balčaka mača, donekle umiren
njegovom težinom. Naglo se okreće prema izvoru svetla koji iskrsava
iz obližnjeg dovratka. Na vratima stoji njegova žena, osvetljena
zidnom lampom.
„Smiri se, Torogena, rešiću ovo”, kaže joj. Ona mu ipak prilazi,
pridržavajući jednom rukom svoju spavaćicu.
„Otišao sam do najbliže stražarnice”, nastavlja Toluj, gledajući u
svoje sinove koji ne skrivaju uzbuđenje. „Svi gardisti su bili mrtvi,
brate.”
Haran pravi grimasu dok gviri kroz prorez u mračan hodnik.
„Ne bih da nas zaključavam, gospodaru, ali ovo su najjača vrata u
palati. Tu ćete biti bezbedni do jutra.”
Ogedaj je rastrzan između besa i opreza. Poznaje svaki kamen ove
velelepne građevine. Gledao je zidare kako ih seku, oblikuju,
šmirglaju i ugrađuju u palatu. Međutim, ukoliko zaključaju ova vrata,
sva njegova moć i uticaj biće svedeni na nekoliko odaja.
„Neka budu otvorena što duže”, naređuje on. Zar u palati nema
nijednog gardiste? Kako je ovako nešto moglo da mu promakne?
Negde u blizini odjekuju koraci koji dopiru iz svih pravaca. Haran
prislanja rame uz vrata. Iz tame se iznenada pomalja figura i Haran
zamahuje mačem, stenjući kada pod njim oseti pločice metalnog
oklopa.
„Skloni to, Harane”, čuje glas ratnika koji ulazi u prostoriju.
Na slabom svetlu, Ogedaj odiše od olakšanja. „Cubodaju! Šta se
dešava napolju?”
Orlok mu ne odgovara. Spušta svoj mač na kameni pod i pomaže
Haranu da zabarakadira vrata pre nego što opet ne uzme svoje sečivo.
„Hodnici su puni uljeza; pretražuju svaku sobu”, pojašnjava on.
„Izgleda da nikad pre nisu bili u tvojoj palati, inače bi dosad već ušli
ovde.”
„Kako si ih ti zaobišao?”, sumnjičavo će Haran.
Cubodaj se mršti. „Neki od njih su me prepoznali ali to su obični
ratnici kojima još nije naređeno da me ubiju. Očigledno misle da

45. učestvujem u zaveri.”
Ogedaj nemoćno zuri u grupicu koja u tom trenutku utrčava u
njegove odaje.
„Gde je moj sin Gujuk?”, zahteva on. „Moje kćeri?”
Cubodaj odmahuje glavom. „Nisam ih video, gospodaru, ali
najverovatnije su na sigurnom. Večeras si meta ti i niko drugi.”
Shvativši šta je posredi, Toluj gleda u svoju ženu. „Onda sam tebe
i sinove doveo na najopasnije mesto.”
Sorhatani diže ruku i dodiruje mu obraz.
„Večeras nigde nije bezbedno”, tiho mu kaže.
Spolja dopiru glasovi i sve jači bat koraka. Van grada tumani
mirno spavaju, nesvesni pretnje koja nadolazi.

46. 4
Kačijun vodi konja kroz travu, ugnječenu šatorima, i osluškuje zvuke
svog uspavanog naroda. Uprkos tišini noći, ne može da jaše sam. Prati
ga trideset njegovih ličnih čuvara, spremnih za svaki napad. U logoru
više niko ne putuje sam, ne pred rađanje novog meseca. Lojanice i
buktinje gore na svakom raskršću puteljaka, otkrivajući mračne
grupice ratnika mrkih pogleda.
Kačijun ne veruje do koje mere su narasli sumnja i napetost u
logoru. Na tri mesta nailazi na stražu dok se približava Kasarovom
šatoru. Na noćnom povetarcu, dve lojanice bacaju žute senke na
njegova stopala. Dok dremljivi Kasar izlazi iz svog šatora, Kačijun
opaža zategnute lukove uperene u njega.
„Moramo da razgovaramo, brate”, kaže mu.
Kasar se proteže, zevajući. „Sada?”
„Da, sada!”, breca se Kačijun.
Ne želi više da priča u prisustvu ovolikog broja ušiju. Kasar se
odmah sabira i bespogovorno pristaje na razgovor. Kačijun posmatra
kako njegov brat tiho zviždi. Iz obližnjeg mraka izlaze ratnici u
oklopima s rukama nadomak balčaka svojih mačeva. Ignorišu
Kačijuna i prilaze svom generalu, gledajući u njega u iščekivanju nove
zapovesti. Kasar im se obraća šapatom.
Kačijun uspeva da obuzda svoje nestrpljenje dok ovi konačno ne
klimnu glavom i ne udalje se. Jedan od njih dovodi Kasarovog konja,
crnodlakog škopca koji se njišti dok ga sedlaju.
„Dovedi svoje čuvare, brate”, kaže mu Kačijun.
Kasar škilji u njega na slabom svetlu, primetivši napetost na
bratovom licu. Sležući ramenima daje znak svojim oficirima. Još
četrdeset ratnika stiže jašući, odavno budni u prisustvu tolikog broja
naoružanih ljudi oko svog gospodara. Čini se da Kasar ništa ne

47. prepušta slučaju u noćima čekanja novog meseca.
Zora je još daleko, ali u logoru vlada metež kao da je već svanulo.
Glasovi se dovikuju u mraku, a odnekud se čuje i plač deteta.
Smrknutog lica, Kačijun tera svog konja pored Kasarovog i ćutke jašu
prema Karakorumu.
Gradske kapije su osvetljene buktinjama, sijajući u noći kao da su
od zlata. U odnosu na njih, zidine su bledosive senke. Zapadna kapija
od gvožđa i hrastovine vidno je zatvorena. Kasar se mršti i naginje
napred u sedlu, naprežući oči.
„Nikada pre je nisu zatvarali”, šapuće preko ramena. Bez
razmišljanja zariva pete i ubrzava tempo. Ratnici ga prate sa gipkošću
vrhunski uvežbanih konjanika za sve bojišne manevre. Buka logora
zamire, nadjačana topotom kopita i zveketom metala. Zapadna kapija
se pomalja pred njima. Kasar vidi vrstu stražara okrenutih prema
njemu, kao da ga izazivaju.
„Evo zašto sam te probudio”, dovikuje Kačijun.
Obojica su braća velikog kana i stričevi njegovog naslednika. Oni
su generali s dokazanim autoritetom, čija imena zna svaki ratnik koji
se borio za naciju. Kad stignu do kapije, postrojeni stražari se
uznemireno povlače u tamu. Čuvari se raspoređuju oko svojih
generala, grabeći svoje mačeve. Na obe strane konjanici zatežu svoje
lukove. Kačijun i Kasar razmenjuju poglede i silaze sa svojih konja.
U gluvo doba noći stoje na prašnjavoj zemlji pred kapijom gde je
trava odavno usahla. Obojica na sebi osećaju poglede onih koji ih
čekaju. Čuvari kapije ne nose barjake ili neke druge oznake. Kačijunu
i Kasaru liče na mlade ratnike iz njihove mladosti, bez trunke odanosti
naciji.
„Zar ne znate ko sam ja?”, dovikuje Kasar. „Usuđujete se da mi
stanete na put?”
Najbliži se trza pred silinom njegovog glasa koji se pronosi
ravnicom ali ne reaguje, niti se pomera s mesta.
„Ne vidim oznake tumana ili mingana u vašim oklopima. Ne vidim
barjake samo zalutale pse bez gospodara.” Zastaje da ih odmeri. „Ja

48. sam general Kasar Borđiđin, pripadnik Vukova i nacije pod velikim
kanom. Odgovaraćete mi noćas.”
Neki od mladića se nervozno meškolje pod sjajem baklji, ali ne
uzmiču pod njegovim pogledom. Kasar pretpostavlja da je tri stotine
najboljih ratnika raspoređeno oko kapije i ne sumnja da je isti slučaj
na ostalim kapijama Karakoruma. Ratnici iza njega su nadbrojani, ali
to su najbolji mačevaoci i strelci kojima on i Kačijun raspolažu.
Napašće na jedan njihov mig.
Kasar gleda u Kačijuna, ne pokazujući bes zbog drskosti ratnika
pred sobom. Ruka mu pada na balčak mača, šaljući nepogrešiv signal.
Kačijun zadržava pogled na licu svog brata dok ratnici sa obe strane
slute krvoproliće. Skoro neprimetno Kačijun okreće glavu za prst
dužine, prvo levo pa desno. Kasar se mršti i ceri zube u naletu ljutine.
Naginje se ka najbližem čuvaru kapije, dišući mu u lice.
„Kažem, vi ste lutalice bez plemena, ratnih oznaka i krvi”, kaže
mu. „Ne napuštajte svoje položaje kad noćas ujašem u grad, ili ću to
učiniti preko vaših leševa.”
Mladić se znoji i oči mu nemo trepću na ovu pretnju tik iznad
njegovog vrata.
Kasar silazi s konja i zajedno s Kačijunom se udaljava od buktinja
i obećane smrti. Čim malo odmaknu, Kačijun tera svoju kobilu bliže
Kasarovom škopcu, i spušta ruku na bratovo rame.
„Sigurno pripadaju Slomljenom koplju. Ogedaj je u palati, ali
nekom očigledno ne odgovara da mu priteknemo u pomoć.”
Kasar klima glavom, srce mu još uvek ubrzano lupa. Odavno nije
naišao na ovoliki bunt među ratnicima svog naroda. Van sebe je od
besa.
„Mojih deset hiljada će odgovoriti na uvredu”, srdito kaže. „Gde je
Cubodaj?”
„Nisam ga video otkad je jutros otišao u palatu kod Ogedaja”,
odgovara Kačijun.
„Ti si stariji oficir. Pošalji kurire po njegov i Ðebeov tuman. S
njima ili bez njih, noćas ulazim u grad, Kačijune.”

49. Dva brata i njihovi čuvari se razdvajaju, jašući različitim stazama
kojima će svojih četrdeset hiljada ratnika dovesti do kapija
Karakoruma.
Neko vreme vlada potpuna tišina s druge strane vrata. Nemom
gestikulacijom, Cubodaj i Toluj dižu teški kauč, stenjući od napora, i u
nekoliko poteza njim podupiru vrata.
„Postoji li još neki ulaz?”, šapatom pita Cubodaj.
Ogedaj odmahuje glavom, a onda okleva.
„U mojoj spavaćoj odaji ima jedan prozor, ali je okrenut prema
zidu.”
Cubodaj psuje. Prvo pravilo borbe je odabir terena. Drugi je
poznavanje terena. Njemu su oba uskraćena. Za trenutak gleda lica
oko sebe, procenjujući njihovo raspoloženje. Monge i Kublaj su širom
otvorili oči, uzbuđeni što su deo pustolovine. Nijedan od dečaka ne
shvata kolikoj opasnosti su izloženi. Sorhatani mu mirno uzvraća
pogled. Cubodaj izvlači dugi nož iz svoje čizme i predaje joj ga u
ruke.
„Zid ih noćas neće zaustaviti”, kaže Ogedaju, prislanjajući uho na
vrata.
Svi zadržavaju dah, naprežući uši. Utom odjekuje prasak u
hodniku. Cubodaj naglo skače od vrata. Laki oblak prašine leti sa
tavanice i Ogedaj ga prati zabrinutim pogledom.
„Napolju je uzak hodnik”, mrmlja on, skoro za sebe. „Nemaju
prostora da se zalete.”
„To je dobro. Ima li ovde nekog oružja?”, pita Cubodaj.
Ogedaj klima glavom. Ipak je on sin svoga oca. „Pokazaću ti.”
Cubodaj gleda u Harana, prislonjenog uz vrata. Spolja dopire još
jedan prasak, praćen ljutim povicima.
„Upalite lampu”, naređuje Cubodaj. „Ne moramo da stojimo u
mraku.”
Sorhatani se baca u potragu za lojanicom dok Cubodaj odlazi u

50. unutrašnje odaje. Formalno se naklanja Torogeni, Ogedajevoj ženi.
Izgubivši odavno san, ona zalizuje kosu vodom iz plitke činije,
pripremljene tu za jutarnje umivanje. Cubodaj je srećan što nijedna od
žena ne paniči.
„Ovuda”, kaže Ogedaj, vodeći ga dublje u palatu.
Cubodaj ulazi u odaju za spavanje i zadivljeno se osvrće oko sebe.
Pod sjajem omanje lampe, odmah zapaža Džingisov mač sa vučjom
glavom na zidu iznad kreveta. Luk svetluca na suprotnom zidu,
zajedno sa rogom i tetivom, uglačanom do punog sjaja.
„Imaš li strele?”, pita Cubodaj, skidajući luk sa zida. Na njegovo
zadovoljstvo Ogedaj se smeška.
„Ovo nije ukras, orloče. Naravno da imam strele”, odgovara,
dovlačeći sanduk pun tobolaca od po trideset kopljišta. Svako je
proizvod majstorskog strelca i još uvek sija od nauljenosti.
Razvaljivanje u hodniku se nastavlja. Ko god da rukuje maljevima,
svojim udarcima potresa i podove i zidove. Cubodaj prilazi prozoru,
postavljenom visoko na zidu. Poput svih otvora na spoljnim zidovima,
i ovaj je obezbeđen gvozdenim rešetkama. Orlok ne može a da ne
razmišlja o begu kroz njega, za slučaj da napadači upadnu. Iako su
sada čvrste, rešetke nisu predviđene da odbiju upornijeg provalnika.
Istina, taj provalnik nije smeo da zađe ovako duboko u palatu, niti će
maljevima razbiti ove rešetke pre nego što ih Ogedajevi gardisti ne
iseku na komade.
„Pokrij lampu”, kaže Cubodaj. „Neću da me neka strela pogodi
spolja.” Zatim dovlači drveni sanduk do prozora i penje se na njega,
gvireći napolje pre nego što se brzo sagne dole.
„Nema nikog na vidiku, gospodaru, ali dvorišni zid nije dovoljno
visok. Ući će ovuda samo ako otkriju kako.”
„Ali prvo će pokušati kroz vrata”, smrknuto odgovara Ogedaj.
Cubodaj klima glavom. „Neka tvoja žena sačeka ovde i dojavi ti
ako nešto čuje.” Cubodaj pokušava da se povinuje Ogedajevoj vlasti,
ali nestrpljenje u njemu raste sa svakim udarcem koji dopire iz
hodnika.

51. „U redu, orloče.”
Mladi kan okleva, za trenutak ophrvan strahom i besom. Nije
podigao ovaj grad da bi ga u njemu ubili. Predugo je živeo sa smrću
da je skoro šokiran ovom naprasnom željom za životom, za osvetom.
Ne usuđuje se da pita Cubodaja kakve su šanse da ostanu živi.
Odgovor čita u njegovim očima.
„Baš čudno da prisustvuješ smrti još jednog Džingisovog sina, zar
ne?”, ironično kaže.
Cubodaj se koči, ali Ogedaj ne vidi ni trunku slabosti u njegovom
mračnom pogledu.
„Znam sve svoje grehe, gospodaru”, odgovara orlok. „Ali sada nije
ni vreme ni mesto da pričamo o njima. Ako preživimo, pitaj me sve što
hoćeš da znaš.”
Ogorčen, Ogedaj otvara usta da mu odgovori, ali ga u tome
sprečava novi zvuk, nateravši obojicu da se potrče nazad. Gvozdene
šarke na vratima škripe i drvo puca po sredini. Svetlost lampe prosipa
se u hodnik, osvetljavajući znojava lica. Haran zamahuje sečivom ka
njima, odbijajući prvog uljeza koji pada uz bolni krik.
Zvezde su već poprilično prevalile preko neba kada Kasar uzbuni svoj
tuman. Jaše na čelu u oklopu i punoj ratnoj opremi, stežući isukani
mač u visini desne butine. Formacija iza njega broji deset grupa od po
hiljadu ratnika, svaki sa minganskim oficirom na čelu. Svaka hiljada
sastoji se iz svojih jaguna od po sto ljudi, predvođenih oficirima sa
srebrnom tablicom. Oni takođe imaju svoje strukture: deset grupa od
po deset ratnika, sa opremom za dizanje logora, hranom i oruđem za
preživljavanje. Sistem su osmislili Džingis i Cubodaj, zato Kasar nije
strepeo kada je izdao samo jednu zapovest svom kviriltaju, to jest
intendantu. Tuman od deset hiljada je uvežbano postrojen u ravnici pre
nego što je pohitao za Karakorum.
Kasara njegovi izviđači obaveštavaju o kretanju ostalih tumana
oko njega. Nacija noćas ne spava. Od starca do odojčeta, svi znaju da

52. je ovo noć koju su svi sa strahom čekali.
Kasar daje znak da dobošari udare ritam; desetine nenaoružanih
dečaka na kamilama čiji je jedini zadatak da konstantnom bukom
neprijatelju ulivaju strah u kosti, zamahuju svojim palicama. Tumani
odmah prihvataju izazov i ubrzavaju tempo. Kasar suvo guta, gledajući
u Kačijunove ljude pred sobom. Ima osećaj da događaji izmiču
kontroli, ali nemoćan je da bilo šta učini. Njegov put je zacrtan kada
su čuvari kapije odbili poslušnost generalu mongolske nacije. Dobro
zna da su to bili Čagatajevi ljudi, ali nadmeni knez ih je poslao na
zadatak bez ikakvih ratnih obeležja kako bi ubistvo izveo što brže i
lakše. Kasar ne može da ignoriše ovakvu pretnju njegovom autoritetu -
poštovanom od najvišeg oficira do običnog dobošara. Ne usuđuje se
da razmišlja o svom bratancu Ogedaju, zarobljenom u sopstvenom
gradu. Može samo da mu priskoči u pomoć, nadajući se da će ga
zateći u životu.
Kačijun mu se pridružuje, zajedno sa Ðebeovim tumanom, zvanim
Medveđa koža, i Cubodajevim ratnicima, njih deset hiljada. Kasar sa
olakšanjem gleda barjake koji se protežu daleko u noć, more konja i
zastava. Cubodajevi ratnici znaju da je njihov general u gradu.
Bespogovorno su se povinovali Kačijunu kao njegovom zameniku.
Poput planine koja se polako spušta, ogromna kolona od četiri
tumana primiče se zapadnoj kapiji Karakoruma. Kasar i Kačijun jašu
na čelu, obuzdavajući nestrpljenje. Nema potrebe za krvoprolićem, ne
još.
Čuvari kapije nepomično stoje, isukanih mačeva. Bez obzira na
zapovest, znaju da ogoljene oštrice pozivaju na uništenje. Nijedan ne
želi da bude prvi.
Ubojita vojska naglo staje i topot zamire. Čuje se samo njištanje
konja i lepršanje barjaka. A onda iz mraka prilazi grupa konjanika. Put
im osvetljavaju buktinje koje nose barjaktari. U jednom trenu znaju da
je stigao Čagataj.
Kačijun bi mogao da naredi Kasaru da blokira Džingisovom sinu
put i tako onemogući njegov ulazak u grad. Težina odluke ga pritiska,

53. a vreme neumitno ističe. On nije čovek koji okleva, ali nije ni
pristalica prolivanja bratske krvi. Ovo nije pustinja Horezmanskog
carstva, niti kineska prestonica. Kačijun pušta da trenutak prođe, a
onda ga očajnički grabi, skoro rizikujući sopstveni život.
Čagataj jaše kao kan, s čuvarima raspoređenim oko sebe u
kvadratnoj formaciji. Neki od kapijskih stražara se sapliću kada ih
obore konji, ali on se ne osvrće. Pogled mu je prikovan za dva starija
generala, braću njegovog oca, i jedinog čoveka koji mu je te noći
važan. On i njegov konj su oklopljeni. Noćni vazduh je dovoljno svež
da se oko njih napravi oblak izmaglice. Čagataj na glavi nosi šlem sa
krestom od konjske grive koja se vijori na vetru. Više nije dečak
kakvog pamte, najednom uznemireni pod njegovim hladnim pogledom.
Kasar ispušta šištav zvuk ispod glasa, signalizirajući bratu da je
besan. Obojica znaju da je Čagataj došao da spreči njihov ulazak u
Karakorum. Međutim, još uvek nisu sigurni koliko daleko je u toj
nameri spreman da ide.
„Kasno je za obuku ratnika, Čagataju”, progovara Kasar, glasno i
jasno.
Deli ih oko petnaestak koraka, manje nego što je dozvoljeno
konjanicima. Kasar izgara od želje da zategne svoj luk iako bi oklop
verovatno sačuvao njegovu metu. Uostalom, to bi bio početak
krvoprolića kakvo nije viđeno još od uništenja carstva Si Sja. Čagataj
sleže ramenima i samouvereno se smeška.
„Nisam ovde zbog obuke, striče. Došao sam da vidim ko to preti
miru logora usred noći. Sad vidim da moja dva strica predvode svoje
tumane. Šta treba da mislim?” Grleno se smeje i ljudi oko njega cere
zube, ali nijedna ruka ne poseže za lukom, mačem i kopljem.
„Pazi se, Čagataju”, dovikuje Kasar.
Prinčev izraz lica postaje ozbiljan i grub. „Ne, striče. Neću da
pazim kad naoružana vojska jaše kroz moju zemlju. Vratite se u logor
svojim ženama i deci. Naredite svojim ljudima da se vrate njihovim
porodicama. Ovde niste dobrodošli.”
Kasar duboko uzdiše da izda zapovest, ali se Kačijun oglašava pre

54. njega.
„Čagataju, ti nemaš vlast nad nama! Daleko smo brojniji od tebe,
ali noćas neće pasti ni kap krvi. Noćas ulazimo u grad. Skloni se i
među nama neće biti svađe. Odmah!”
Čagatajev konj oseća njegovu promenu raspoloženja, zbog čega je
prinuđen da ga vrati na položaj i čvrsto zategne uzde. Na njegovom
licu mogu da vide trijumf dok u sebi očajavaju zbog Ogedaja,
zatočenog u gradu.
„Loše si me procenio, striče”, urla Čagataj kako bi ga što više
ušiju čulo. „Ti si taj koji pokušava nasilno da uđe u Karakorum!
Koliko znam, ti planiraš krvavo ubistvo u gradu i glavu moga brata
kao nagradu. Moram da te sprečim u tome kako bih očuvao mir.” Na
njihovo iznenađenje, Čagataj se kezi i lice mu poprima divlji lik dok
čeka da poleti prva strela.
Kačijun čuje pokret sa svoje desne strane i munjevito se okreće u
sedlu da osmotri nepregledne redove svojih ratnika, koji zauzimaju
borbene položaje oko njega, na čelu sa oficirima osvetljenim bakljama.
Ne može da proceni njihovu brojnost pod sjajem zvezda, ali mu se
srce steže kad ugleda barjake lojalnih Čagataju. Dve strane napeto
zure jedna u drugu, približno jednake po snazi, ali Čagataj zna da je
učinio dovoljno da zavlada pometnja. Kačijun i Kasar ne smeju da
izazovu građanski rat u senci Karakoruma. Kačijun gleda na istok
iščekujući prve znake svitanja, ali nebo je tamno i Ogedaj je prepušten
sam sebi.

55. 5
„Dole, Harane!”, viče Cubodaj.
U trku postavlja strelu na tetivu. Haran se baca na pod ispod rupe
u vratima, kroz koju Cubodaj otpušta kopljište.
Iz mraka čuje krik i ispaljuje još jednu. Razdaljina nije veća od
deset koraka. Svaki plemenski ratnik može da pogodi s te daljine, čak
i pod pritiskom. Cubodaj se brzo spušta na jedno koleno i kotrlja u
stranu. Pre nego što se zaustavi, strela uz fijuk uleće u prostoriju,
prebrza da bi je videli. Zariva se u drveni pod, tik pored njega.
Haran je već zauzeo položaj pored vrata, leđima prislonjen uz njih i
licem okrenut prema rupi. Kroz nju se provlači nečija ruka u pokušaju
da napipa bravu. Haran zamahuje mačem i odseca je, kačeći pritom i
drvo. Šaka sablasno pada na pod, njen tupi odjek nadjačava zverski
vrisak koji naglo zamire. Ranjenog su ili odmah odneli na lečenje ili
ubili.
Cubodaj klimanjem glavom pohvaljuje Harana kad im se pogledi
sretnu. Bez obzira na vojne činove, obojica su najveštiji ratnici u
prostoriji, spremni da zadrže pribranost u skoro bezizlaznoj situaciji.
Cubodaj gleda u Ogedaja. „Treba nam drugi položaj, gospodaru.”
Budući kan stoji sa očevom sabljom u rukama, bledog lica i
plitkog daha koji zabrinjavaju Cubodaja. Ogedaj mu ne odgovara i on
ponavlja pitanje glasnije. Ovaj se budi, kao iz transa.
„Ako vrata padnu, pregaziće nas, Ogedaju. Razumeš li? Moramo
da se povučemo odavde. Haran i ja ćemo ostati kod vrata, ali ti povedi
žene i decu dublje i zabarakadiraj vrata najbolje što umeš.”
Ogedaj sporo okreće glavu, konačno odvajajući pogled od mračne
rupe koja kao da bljuje mržnju na one iza nje.
„Očekuješ od mene da se sakrijem radi još nekoliko minuta
života? Dok moju decu tamo negde već gone? Radije bih umro ovde,

56. na nogama i boreći se s neprijateljem.”
Iskren je, zaključuje Cubodaj, ali Ogedajev pogled leti ka
Sorhatani i njenim sinovima, a zatim ostaje prikovan za oči njegovog
mlađeg brata Toluja. Lice mu još više bledi.
„U redu, Cubodaju, ali vratiću se. Toluju, povedi svoju ženu i
sinove, i pomozi mi da zabarakadiram unutrašnja vrata.”
„Uzmite lukove i strele”, podseća ga Cubodaj, skidajući tobolac sa
ramena i dobacujući ga Ogedaju.
Grupa od pet oprezno kreće nazad, znajući da je u dometu strelca
iz spoljnih hodnika i da mačevaoci vrebaju iz tame. Mongolci su po
prirodi strpljiv narod, naviknuti na lov sitne divljači u ravnici. Vidno
polje strelca se sužava kad grupica zakorači u uski hodnik.
Bez najave, Ogedaj skače na drugu stranu i Sorhatani se kotrlja po
zemlji, ustavši gipko poput plesačice. Nijedna strela ne doleće i dvoje
je već na sigurnom.
Toluj na drugoj strani pronalazi mesto zaštićeno velikom gredom
gde smešta svoje sinove, lica iskrivljenog od brige za njih.
„Momci, ja ću poslednji. Jasno?”, kaže im.
Monge klima glavom, a Kublaj odmahuje.
„Ti si najveći i najsporiji”, drhtavim glasom će dečak. „Pusti mene
poslednjeg.”
Toluj razmišlja. Ako strelac čeka sa zapetom strelom, otpustiće je
u treptaju oka i skoro bez ciljanja. U tom slučaju svako od njih je
potencijalna meta. Lupanje u vrata nakratko prestaje, kao da napadači
oklevaju. Možda nešto čekaju. Krajičkom oka, Toluj vidi Torogenu,
Ogedajevu ženu, kako mu rukom pokazuje da joj priđe.
Nalazi se na drugom kraju odaje, samo nekoliko koraka od njega,
ali i to je previše. Toluj duboko udiše, usporava disanje i seća se svog
oca. Džingis mu je pričao o dahu, kako ga ljudi zadržavaju kad su
uplašeni ili kako naglo udišu pred napad. Taj znak treba vrebati kod
neprijatelja. A kod sebe ga treba koristiti za obuzdavanje straha. Toluj
sporo udiše i srce mu se neznatno opušta u grudima. Osmehuje se
svojim nervoznim sinovima.

57. „Radi kako ti je rečeno, Kublaju. Brži sam nego što misliš.” Spušta
ruku na dečakovo rame i šapatom dodaje: „Idite zajedno. Spremni?
Sad!”
Dečaci trče koliko ih noge nose, skoro preletevši naizgled kratku
putanju. Utom strela doleće iz mraka, fijuknuvši tik iza Kublajevih
leđa. Dečak pada, grčeći se na podu i Sorhatani ga prima u naručje,
odahnuvši od olakšanja. Zatim diže pogled ka Toluju koji joj klima
glavom, lica sjajnog od znoja. Oženio se njome zbog nesvakidašnje
lepote i sada gleda njeno lice, brižno poput vučicinog nad svojim
mladuncima. Imali su sreće jer je strelac očigledno bio spreman. Toluj
psuje sebi u bradu što nije pohrlio za njima, pre nego što ovaj zategne
novu strelu. Izgubio je priliku i možda će to sada platiti životom. Za
trenutak se osvrće u potrazi za nekim štitom - stolom ili gustom
tkaninom. Hodnici su tihi jer sada mačevaoci završavaju posao. Toluj
sporo uzdiše, spremajući mišiće za skok, zamišljajući kopljište koje ga
pogađa i obara s nogu pred očima najbližih.
„Cubodaju!”, uzvikuje Sorhatani.
Orlok se osvrće, hvatajući njen izbezumljen pogled i shvatajući
odmah šta je posredi. Ni sam nema ništa čime bi nakratko pokrio rupu.
Pogled mu pada na usamljenu lampu u uglu. Neće im biti prijatno u
potpunom mraku, ali nemaju drugog izbora. Grabi je i iz prikrajka
baca kroz rupu. Uz zveket metala Toluj bezbedno preskače jaz i sabija
se uz svoju porodicu. Cubodaj čuje zvuk otpuštanja strele koja pogađa
vrata. Kublaj i Monge veselo kliču.
Za trenutak soba je osvetljena zapaljenim uljem s druge strane, ali
napadači gaze plamen, ostavljajući ih opet u tami, gušćoj nego pre. Još
uvek ne sviće. Furiozno razbijanje se nastavlja, šaljući ivericu svud po
podu.
Toluj hitro otvara unutrašnju odaju. Vrata nisu ni približno jaka
kao ona spoljna. Napadačima neće dugo trebati da ih probiju. Zbog
toga, Toluj skida šarke i počinje da pravi barikadu preko dovratka.
Kratko miluje svoje sinove po glavi, a zatim ih šalje u Ogedajevu
spavaću odaju da skupe sve što bi moglo da posluži. U mraku čuje

58. Torogenu koja im šapatom daje instrukcije. Dečaci su navikli samo na
majčine zapovesti, ali Torogena je krupna žena, blagog lika i žustrih
pokreta.
U spavaćoj odaji postoji još jedna omanja lampa. Torogena je pali
i dodaje Sorhatani da osvetli i Cubodaja. U prostoriji najednom rastu
senke, igrajući pod treperavim plamičkom. Svi predano prave
barikade. Cubodaj i Haran znaju da će imati samo nekoliko sekundi za
povlačenje kad spoljna vrata padnu. Zajedno postavljaju kauč kako bi
bar donekle usporili napadače. Iza njih, Sorhatani i Toluj utrnuli od
straha ćutke gomilaju sve što im dečaci prinesu: drvene paravane,
posteljinu, pa čak i teško postolje koje usled vuče po podu ostavlja
dugu brazdu. Ipak, ono neće zadržati uporne krvoloke. Čak. i mladi
Kublaj to shvata, ili čita na licima svojih roditelja. Kad skupe sve na
jedno mesto, zadihano se pridružuju Ogedaju i Torogeni.
Sorhatani jednu ruku spušta na Kublajevo rame, stežući u drugoj
Cubodajev dugi nož. Užasava je pomisao smrti u ovom mraku,
iscrpljena od borbe prsa u prsa. Ne može ni da zamisli da izgubi
Kublaja i Mongea. Oseća se kao da stoji na ivici visoke litice i gleda
ih kako padaju s nje, jedan po jedan. Pored sebe čuje duboke Tolujeve
uzdahe i pokušava da ih oponaša, dišući kroz nos. Donekle joj pomažu
da se smiri. Utom se prolama prasak kada spoljna vrata konačno
padnu i neprijatelj pokulja unutra uz ratni poklič.
Cubodaj i Haran su savršeno svesni strelaca s druge strane vrata.
Teško je proceniti koliko će trošno drvo još izdržati pre nego što
udarci prodru do ljudi skrivenih iza barikada. Napadači ne posustaju,
znajući da su blizu cilja. Međutim, sve više ih uz bolne jauke pada od
oštrice mača koji štrči poput otrovnog zuba. Ostali se postepeno
povlače, jer ne žele da budu meta sopstvenih strela. Neko ispušta
zverski krik i Haran zadivljeno gleda u pribranog generala koji se svim
srcem bori. Cubodaju se svaka emocija ocrtava na licu.
Nažalost, ne uspevaju da zadrže vrata. Obojica uzmiču kad se
teško drvo razbije u paramparčad. Jedna polovina ostaje da visi na
škripavim šarkama dok kroz drugu nagrnu napadači, provlačeći se

59. ispod gvozdene grede. Haran i Cubodaj ne štede svoje oštrice,
zarivajući ih u njihove ogoljene vratove. Krv pršti na sve strane,
kupajući im ruke i lica. Strelac koji je dotad gađao kroz rupu, sada se
pomerio u stranu, ali ne prestaje da ispaljuje kopljišta. Jedno pogađa
Harana u grudi, lomeći mu rebro.
Svaki udah je bolan, kao da pluća puni sitnim iglicama, ali on
nema vremena da proveri koliko je rana duboka. Nada se da ga je
oklop bar donekle sačuvao. Sve više napadača navire kroz vrata i
metalna greda popušta pod pritiskom, viseći sa svog ležišta u zidu.
Kada konačno padne, njih dvojicu će pregaziti stampedo.
Haran šištavo diše, ali ne prestaje da vitla mačem, ciljajući u gole
vratove i ruke napadača. Pokoje sečivo poleti ka njemu, kačeći mu
ramena i noge. U ustima oseća gorak ukus gvožđa i ruka kao da mu se
usporava dok neumorno zamahuje. Svaki dah ga prži u ždrelu i
plućima.
Haran najednom pada, misleći da se verovatno okliznuo o nečiju
krv. Sa poda vidi kako gvozdena greda iskače iz svog ležišta. U
prostoriji je svetlije, kao da konačno sviće. Haran otvara usta kad ga
neko opkorači i pruži ruku, lomeći mu kosti. Bol je neizdrživ, ali traje
kratko. Mrtav je pre nego što se Cubodaj okrene da odbije napad još
dvojice koji uleću unutra, divlji i gladni osvete.
Zastoj na kapiji Čagataj ubraja u svoje uspehe. Uživa u gnevu na
licima svojih stričeva kada im se pridruži Ðelme sa svojim tumanom.
Tolujev tuman ga prati sa druge strane, svestan da je njihov gospodar
sa porodicom zatočen u gradu, možda čak i mrtav.
Jedan po jedan, svi generali dovode svoje ljude pred gradske
zidine. Više od sto hiljada ratnika spremno je za bitku iako u njima
nema borbene strasti, dok god njihovi zapovednici sede i hladno zure
jedan u drugog.
Ðočijev sin Batu se priklonio Kačijunu i Kasaru. Jedva da ima
sedamnaest godina a već predvodi hiljadu ratnika, ponosno jašući na

60. čelu kolone. On je narodni knez, uprkos svojoj mladosti i očevoj
sudbini. Ogedaj je to prozreo, unapredivši ga, ono što Džingis nikada
ne bi učinio. Međutim, Batu je odlučio da priđe najmoćnijem čovek
mongolske nacije, na šta mu se Kačijun zahvalio preko kurira.
U Cubodajevom odsustvu, Kačijunov mozak radi brže nego što mu
lice odaje. Razmišlja je li Ðelme još uvek odan Ogedaju, uprkos
Čagatajevoj velikodušnoj ponudi. Nije mala stvar imati šestinu
neprijateljske vojske spremne da se u ključnom trenutku okrene protiv
njega. Ipak, snage su prilično izjednačene. Kačijun za trenutak ima
viziju kako se mongolska vojska međusobno ubija sve dok ne spadne
na stotinak živih, zatim desetak i na kraju samo jednog ili dvojicu. Šta
je sa velikim snom koji im je Džingis ostavio u amanet? On bar nikad
ne bi blagoslovio takvo uništenje života i snage sopstvenog naroda.
Na istočnom nebu počinje da sviće, bojeći zemlju sivilom pre nego
što je obasja sunce. Svetlost pada na Karakorum, otkrivajući lica
generala i njihovih ratnika tako da buktinje više nisu potrebne. I dalje
niko ne mrda s mesta. Čagataj sedi na konju i ćaska sa svojim
čuvarima, cerekajući se kao da uživa u rađanju novog dana i svemu
što će doneti.
Kada prvi zrak sunca blesne na istoku, Čagatajev zamenik ga
pljeska po leđima i svi oko njega glasno kliču. Zvuk se pronosi masom
celog njegovog tumana. Ratnici oko Kasara i Kačijuna smrknuto
posmatraju ovaj prizor. Nije potrebno previše mudrosti da bi se
protumačilo Čagatajevo zadovoljstvo. Kačijun ćutke posmatra kako
Čagatajevi ljudi silaze s konja kako bi kleknuli pred njim kao pred
svojim kanom. Bes raste u njemu. Mora ovo da zaustavi pre nego što
Čagataj postane samoproklamovani kan u žamoru zakletvi dok
Ogedajeva sudbina visi o koncu.
Kačijun tera konja napred, dižući ruku kako bi sprečio njegove
ljude da ga prate. Kasar mu se jedini pridružuje. Zajedno jašu do prvih
redova Čagatajevih ljudi.
Njihov bratanac je spreman, baš kao što je bio cele noći. Izvlači
mač iz korica, pouzdan dokaz nepoverenja. Smeškajući se, daje znak