Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_03_Konjanici_divljina.pdf

Prolog
Plamen bukti u sredini kruga. Senke trepere oko tamnih figura koje
igraju oko vatre s uzdignutim sabljama. Njihove odore lepršaju dok
moćnim glasovima pevaju ratničku pesmu. Svirači vešto prebiraju po
žicama svojih instrumenata, udarajući ritmično nogama o zemlju.
Tik uz vatru kleči kolona mongolskih ratnika, obnaženih pleća sa
rukama vezanim na leđima. Iako su zatočenici, lica su im potpuno
bezizražajna. Njihov oficir Kurhask je u bici zadobio teške povrede.
Krv mu curi iz razbijene usne i desno oko mu je zatvoreno od otoka.
No, bilo je i gorih dana. Kurhask je ponosan na svoje borce jer
odbijaju da pokažu strah. Ćutke posmatra kako tamnoputi pustinjski
ratnici vrište na zvezde, mašući svojim krivim sabljama umrljanim
krvlju njegovih boraca. Čudna su sorta, razmišlja Kurhask, ovi ljudi u
višeslojnoj odeći, sa ogrtačima preko širokih pantalona. Većina je
bradata, zbog čega im usta podsećaju na crveni prorez u crnim
čekinjama. Kao grupa, viši su i mišićaviji od najkrupnijih mongolskih
ratnika. Vonjaju na neobične začine i skoro svi žvaću tamno korenje,
izbacujući mrke ispljuvke na zemlju. Kurhasku se istinski gade ali on
to ničim ne pokazuje dok gleda kako se propinju i trzaju u frenetičnom
transu.
Mongolski zapovednik umorno odmahuje glavom. Tek sada
shvata koliko se opustio. Ratnici koje mu je poslao Temug, njih
dvadeset, bili su dobri borci ali loši taktičari. U pokušaju da zaštite
kola sa darovima i mitom, reagovali su sporo i pali u ruke neprijatelju.
Kurhask se u mislima vraća nekoliko meseci unazad, kada je, uljuljkan
mirovnom misijom, olabavio disciplinu. Bila je to kobna greška. On i
njegovi ljudi su se našli u surovim kanjonima strmih planina. Prošli su
dolinu zrelih useva koje su od siromašnih seljaka trampili za

jednostavne poklone. Srećom, ulov je bio obilat pa su njegovi ljudi u
ime slavlja ispekli ugojenog jelena. Možda im to nije trebalo. Seljaci
su ih upozoravali na nepristupačne planine, ali ih nije razumeo. Nije
bio u svađi sa brdskim plemenima, međutim, domaći ratnici su ih
zarobili usred noći, iskrsavši iz tame sa divljim kricima i zaklavši
njegove ratnike na spavanju. Kurhask nakratko sklapa oči. Samo njih
osam je izvuklo živu glavu, iako svog najstarijeg sina nije video od
početka napada. Dečak je bio u izvidnici i Kurhask se nada da je
preživeo kako bi odneo vest kanu. Ova misao mu donekle ublažava
nagomilani gnev i očaj.
Kola sa srebrom, žadom i namirnicama su opljačkana. Kurhask
ispod spuštenih lukova primećuje da su mnogi divljaci sada obučeni u
mongolske dolame umrljane krvlju.
Pesma se pojačava i plesačima počinje da izbija bela pena na
usta. Kurhask se uspravlja u leđima kada vođa plemena isuče nož iz
korica, prateći taj čin izbezumljenim vriskom. Kurhask razmenjuje
poglede sa ostalim ratnicima.
„Posle ovoga ćemo biti duhovi i videćemo goru našeg doma”,
dovikuje im. „Kan će saznati i osvetiće nas.”
Njegov smireni ton kao da navodi arapskog koljača na još veći
bes. Senke mu titraju na licu dok vitla oštricom mongolskim ratnicima
nad glavom. Kurhask ga bezizražajno gleda. Kada je smrt neminovna i
zlokobno dahće za vratom, sav strah naglo nestaje, zamenjen večnim
spokojem. Kurhasku to uliva bar neku utehu. Iskreno se nada da će
njegove žene liti suze kada budu čule.
„Budi jak, brate”, uzvikuje on svom saborcu.
Pre nego što stigne da mu odgovori, njegov ratnik ostaje bez
glave. Arapi oduševljeno kliču dok zemlja upija krv ubijenog
Mongola. Koljač se ceri. Zubi su mu neobično beli u tami. Sledećeg
trenutka njegova sablja odrubljuje još jednu mongolsku glavu koja se
kotrlja po prašnjavoj zemlji. Kurhask oseća kako mu se grlo steže od
gneva i nemoći, gušeći ga. Ovo je zemlja jezera i čistih planinskih
reka, dve hiljade milja zapadno od Pekinga. Seljani koje su tu zatekli

bili su začuđeni, ali prijateljski nastrojeni. A samo jutros, Kurhask je
krenuo na put sa njihovim blagoslovom i slatkim kolačima koji su mu
se lepili za zube. Jahao je pod vedrim nebom i nije ni sanjao da će
brdska plemena biti obaveštena o njihovom prisustvu. I dalje ne zna
zašto su ih napali, osim zbog obične pljačke. Kurhask diže pogled ka
brdima, ne bi li ugledao neki znak, nadajući se da njegova smrt neće
proći nezapaženo. Naočigled svog sina ne može da pogine kukavički.
Neka to bude poslednji dar koji će mu dati.
Koljaču su potrebna tri poteza rukom da odrubi treću mongolsku
glavu. Začudo, podiže je držeći je za kosu i pokazuje ostalim
divljacima, smejući se i pevajući na svom čudnom jeziku. Kurhask je
za potrebe izaslaništva počeo da uči arapski, ali ova bujica reči ga
zbunjuje. Sa prezrivim osmehom na licu posmatra kako se ritualni
pokolj nastavlja, sve dok ne preostane još samo on.
Kurhask diže glavu i neustrašivo zuri u svog dželata. Preplavljuje
ga olakšanje kada primeti pokret s druge strane vatre. Nešto belo se
pomera u tami, mameći mu osmeh. Njegov sin mu stavlja do znanja da
je tu. Međutim, pre nego što se dečak oda, Kurhask spušta glavu.
Daleki treptaj nestaje, ali on je spokojan i sva napetost iz njega ističe.
Kan će saznati.
Diže pogled ka arapskom ratniku u trenutku kada ovaj zamahne
svojom krvavom sabljom.
„Moj narod će opet doći”, upozorava ga Kurhask.
Avganistanski ratnik okleva, ne shvatajući šta mu ovaj govori.
„Zemlja nek ti napuni usta, neverniče!”, uzvikuje koljač
mongolskom zapovedniku.
Kurhask umorno sleže ramenima.
„Nemaš pojma šta činiš”, odgovara mu. Mač poleće nadole.

1
Vetar huči kroz visoke grebene. Iznad njih se valjaju mračni oblaci,
praveći izduženu senku u podnožju. Jutro je tiho i zemlja deluje pusto
dok dva konjanika jašu na čelu uske kolone. Jagun od sto mladih
mongolskih ratnika neometano putuje već hiljadu milja, osluškujući
samo topot i rzanje svojih konja. Kada zastanu da se odmore,
prašnjava zemlja oko njih odjekuje tišinom.
Cubodaj je general velikog kana i to pokazuje svojim držanjem.
Oklop mu je od nauljene kože sa gvozdenim pločicama, višestruko
probušenim i mestimično zarđalim. Šlem mu je ulubljen na mestu gde
mu je jednom spasao život. Sva njegova oprema je pohabana, ali on je
i dalje tvrd i nemilosrdan, poput zaleđene zemlje. Tokom trogodišnjeg
putovanja na sever, izgubio je samo u jednoj manjoj čarki i već
sledećeg dana se vratio da uništi pleme, svestan da će se reč o tome
daleko proneti. Naučio je da prati tragove na zemlji koja je svakim
kilometrom sve hladnija. Ne poseduje mapu područja kroz koje
putuje, samo glasine o dalekim gradovima sagrađenim na rekama
zamrznutim tako čvrsto da se na njima može ispeći i vo.
Desno od njega jaše Ðoči, najstariji kanov sin. Tek je napunio
sedamnaest i već je ratnik koji bi mogao da nasledi vođu nacije a
možda čak i Cubodaju zapoveda na bojištu. Ðoči na sebi ima sličan
oklop od namašćene kože i gvožđa, dok su mu sedlo i oružje isti kao i
kod ostalih ratnika. Cubodaj zna da je Ðočiju dovoljno sledovanje
suve kobilje krvi i mleka da se okrepi. Zemlja ne oprašta onima koji

olako shvate preživljavanje i obojica će posle ove zime izvući važne
životne lekcije.
Ðoči oseća na sebi Cubodajev ispitivački pogled i za trenutak
zbunjeno trepće, iako je uvek u pripravnosti. Sa velikim generalom je
proveo više vremena nego njegov otac, ali stare navike je teško
promeniti. I dalje ne veruje Cubodaju, iako ga bezgranično poštuje.
Zapovednik Mladih vukova ima dar za ratovanje, iako to uporno
poriče. Cubodaj veruje u izviđače, obuku, taktiku i streličarstvo iznad
svega, zbog toga njegovi ratnici ređaju samo pobede, bez obzira na
odnos snaga sa neprijateljem. Dok druge zanimaju mačevi i sedla,
Cubodaj se bavi samo vojevanjem, i Ðoči zna da je privilegovan što
uči upravo od njega. Dečak se ponekad pita koliko je njegov brat
Čagataj odmakao prema istoku. Sanjarenje ga često ponese dok jaše
brdima, zamišljajući kako se njegov brat i otac dive snazi i veličini
kakvu demonstrira.
„Koja ti je najvažnija stvar u tom zavežljaju?”, pita ga Cubodaj.
Ðoči za trenutak diže pogled ka tmurnom nebu. Raduje ga Cubodajevo
ispitivanje.
„Meso, generale. Bez mesa ne bih mogao da se borim.”
„Zar nisu luk i strela?”, pita Cubodaj. „Kako bi se borio bez luka
i strele?”
„Nikako, generale, ali bez mesa sam previše slab da bih koristio
luk i strelu.”
Cubodaj glasno stenje na ovaj odgovor.
„A kad pojedeš sve meso, koliko dugo možeš da živiš na krvi i
mleku?”
„Najviše šesnaest dana uz tri zdrava konja.” Ðoči odgovara bez
mnogo razmišljanja. Ovu lekciju je uvežbao davnih dana, vraćajući se
s Cubodajem i još deset hiljada ratnika iz pohoda na kinesku
prestonicu.
„Koliko daleko možeš da jašeš u takvim uslovima?”, nastavlja
Cubodaj.
Ðoči sleže ramenima a brzo odgovara.

„Dve i po hiljade kilometara na odmornim konjima. I polovinu od
toga dalje ako spavam i jedem u sedlu.”
Cubodaj primećuje da mladić s lakoćom premešta uzde u drugu
ruku.
„Šta je problem kod planinskog grebena ispred nas?”, najednom
pita.
Ðoči diže glavu, trzajući se. „Pa...”
„Brže! Ratnici čekaju tvoju odluku. Njihovi životi zavise od tvoje
zapovesti.”
Ðoči teško guta, jer Cubodaja smatra vrhunskim znalcem.
„Sunce je iza nas, znači da ćemo kilometrima biti viđeni dok ne
stignemo do vrha.” Cubodaj sporo klima glavom i Ðoči nastavlja.
„Zemlja je suva. Ako prebrzo pređemo preko najviše uzvišice, podići
ćemo oblak prašine.”
„Tako je”, uzvraća Cubodaj. Dok govori, zariva pete i galopom
nastavlja ka planinskom vencu. Kao što je Ðoči predvideo, stotine
ratnika podiže oblak crvenkaste prašine iznad kolone. Neko će ih
sigurno videti i izvestiti svoje pretpostavljene o njihovom položaju.
Cubodaj ne zastaje sve dok ne stigne do planine. Svoju kobilu
tera uz krševitu strminu. Ðoči prati njegov tempo, kijajući od prašine
nakupljene u nozdrvama. Cubodaj zastaje na pedeset koraka ispod
vrha, odakle se strma litica spušta u dolinu. Bez zapovesti, njegovi
ljudi pred njim dele formaciju, poput luka nacrtanog na zemlji.
Očigledno dobro poznaju narav svog generala.
Cubodaj napeto zuri u daljinu. Planinski venac opkoljava ravnicu
kroz koju protiče reka, nadošla od prolećnih kiša. Duž njenih obala
sporo kaska kolona sa jarkim barjacima. U nekoj drugoj situaciji ovaj
prizor bi oduzimao dah, ali Ðočiju se stomak grči od strepnje i
divljenja. Deset, možda jedanaest hiljada ruskih vitezova jaše na
konjima. Iza njih pomaljaju se kućice zlatnih i crvenih boja. Prati ih
jednako duga kolona zaprežnih kola i rezervnih konja, žena, dece i
posluge. Sunce bira taj trenutak da probije kroz tamne oblake i obasja
dolinu. Vitezovi nestvarno blešte.

Njihovi su konji veliki i tromi, skoro duplo teži od mongolskih.
Čak i ljudi koji ih jašu neobičan su prizor za Ðočija. Sede kao da su
od kamena, nepoljuljani i čvrsti u metalnim oklopima koji ih pokrivaju
od glave do pete. Vitezovi očigledno jašu u boj, opremljeni dugim
kopljima uvezanim kožom za sedlo i uperenim ka nebu. Ðoči
primećuje sekire i mačeve koji vise o pojasu svakog konjanika,
zajedno sa štitovima u obliku lista, okačenim o sedlo. Svileni barjaci
se vijore iznad njihovih glava, delujući raskošno na zracima sunca.
„Sigurno su nas videli”, mrmlja Ðoči, gledajući u oblak prašine
iznad svoje glave.
General se okreće u sedlu da ga pogleda.
„Oni nisu ljudi iz ravnice, Ðoči. Zaslepljuje ih daljina. Bojiš li se?
Prilično su krupni ovi vitezovi. Ja bih se uplašio.”
Ðoči oseća tremu u stomaku. Otac bi mu se verovatno
podsmehnuo, ali Cubodaj govori sa iskrom u očima. General ima tek
dvadeset i nešto, i možda je previše mlad da bi komandovao tako
velikom vojskom, ali je neustrašiv. Ðoči zna da general ne mari za
velike konje ili ljude u oklopima koji ih jašu. Naprotiv, uzda se u
brzinu svojih Mladih vukova i njihove precizne strele.
Jagun se sastoji iz deset arbana, na čelu sa oficirima. Po
Cubodajevoj zapovesti, samo njih desetorica nose teške oklope. Ostali
na sebi imaju kožne prsluke ispod debelih dolama. Ðoči zna da bi
Džingis ovde naredio napad, ali Cubodajevi ljudi odlično obavljaju
svoj posao. Mogu da napadnu u svakom trenutku jer galopiraju brže
od pompeznih ruskih vitezova i ne znaju za strah. Poput Cubodaja,
mirno sa uzvišice posmatraju kolonu, čekajući da budu primećeni.
„Znaš li da je tvoj otac poslao glasnika da me vrati kući?”, pita
Cubodaj.
Ðoči klima glavom. „Svi to znaju.”
„Nadao sam se da ćemo otići još severnije, ali povinujem se volji
tvoga oca. Razumeš li?”
Ðoči zuri u mladog generala, zaboravivši nakratko na vitezove
koji sporo jašu kroz dolinu.

„Naravno”, odgovara dečak, bezizražajnog lica.
Cubodaj ga iznenađeno gleda.
„Nadam se da je tako, Ðoči. Tvoj otac je čovek kojeg sledimo.
Pitam se kako će reagovati kada vidi koliko si izrastao.”
Ðočiju se lice krivi od gneva, ali samo za trenutak, pre nego što
duboko uzdahne. Cubodaj mu je više od oca, na mnogo načina, ali
dečak ne zaboravlja šta je istinska odanost. Na Džingisovu zapovest,
Cubodaj bi ga ubio. Dok posmatra mladog generala, oseća trunku
žaljenja, ali ne u toj meri da bi zategao luk.
„Mom ocu su potrebni odani ljudi, Cubodaju”, podseća ga Ðoči.
„Sigurno nas nije pozvao da pijemo i lenčarimo. Verovatno je otkrio
neke nove zemlje koje treba pokoriti. Kao pravi vuk, uvek je gladan,
čak i punog stomaka.”
Cubodaj se mršti na ovakav opis kana. U protekle tri godine nije
primetio nikakvu simpatiju u Ðočijevim opisima svog oca, iako je u
njima bilo čežnje, koja je, doduše, s vremenom jenjavala. Džingis je
poslao dečaka da bi se vratio kao muškarac i Cubodaj će se pobrinuti
za to. Uprkos svoj ogorčenosti, Ðoči je na bojištu hladne glave i ostali
ratnici ga gledaju s ponosom.
„Imam još jedno pitanje za tebe, Ðoči”, nastavlja Cubodaj.
Ðoči se prezrivo smeška.
„Pun si pitanja, generale.”
„Već kilometrima vučemo za sobom ove vitezove, iscrpljujući im
konje. Zarobili smo im izviđače i ispitali ih, ali i dalje ne znam gde je
taj Jerusalim koji traže, niti ko je taj beli Hrist.” Cubodaj sleže
ramenima. „Možda ću ga jednog dana sresti sa isukanim mačem, ali
svet je veliki, a ja sam samo čovek.”
Dok govori, pogled mu je prikovan za oklopljene vitezove i
vijugavu kolonu iza njih.
„Moje pitanje, Ðoči, jeste ovo. Ti vitezovi mi ništa ne znače. Tvoj
otac me je pozvao i mogao bih sada da se vratim, dok su konji još
debeli od letnje trave. Zašto smo onda i dalje ovde?”
Kada mu odgovori, Ðočiju su oči neobično hladne.

„Moj otac će odlučiti šta nam je činiti, ali nema boljeg načina da
čovek provede godinu nego u ratu s neprijateljem. Moraš da priznaš,
generale. A to je jedini razlog koji ti je potreban.”
Cubodaj nepokolebljivo pilji u daljinu.
„Možda će te ovo uvrediti, ali ti se kriješ iza njegovih reči. Zašto
smo ovde, Ðoči? Zašto ne želimo njihove debele konje, makar i zbog
mesa. Zašto da ugrožavam život svojim ratnicima da bih razbio kolonu
koju vidiš?”
Ðoči iritirano sleže ramenima.
„Ako nije zbog toga, onda stvarno ne znam.”
„Zbog tebe, Ðoči”, odgovara Cubodaj. „Kada se vratimo tvom
ocu, videćeš sve oblike borbe, u svim vremenskim uslovima. Ti i ja
smo osvajali sela i pljačkali gradove; jahali kroz pustinje i šume tako
guste da ne vidiš prst pred okom. Posle svega toga, Džingis u tebi
neće naći slabosti.” Cubodaj se kratko smeška kad primeti Ðočijev
skamenjeni izraz lica. „Biću ponosan na tebe kad ostali ratnici kažu da
si veštine stekao pod zapovedništvom Cubodaja Odvažnog.”
Ðoči se ceri kad začuje ovaj nadimak. U logoru očigledno nema
tajni.
„Eno ga”, mrmlja Cubodaj, pokazujući na daleku figuru konjanika
koja se izdvaja iz viteške kolone. „Našeg neprijatelja predvodi vrlo
hrabar čovek.”
Ðoči zamišlja iznenadni užas među vitezovima kada pogledaju na
planinu i tamo spaze mongolske ratnike. Cubodaj tiho stenje kada se
veća grupica izdvoji iz kolone i krene uzbrdo, spremajući svoja duga
koplja. General kezi zube, posmatrajući kako se razdaljina između njih
rapidno smanjuje. U svoj svojoj gordosti, napašće uzbrdo. Cubodaj
jedva čeka da ih nauči lekciju iz vojevanja.
„Ðoči, pokaži mi svoju tablicu.”
Dečak poseže za kožnom futrolom na zadnjem delu sedla, odmah
pored luka. Iz nje vadi pločicu od čistog zlata sa žigom vučje glave.
Teška je dvadeset unci i velika tek toliko da mu stane u dlan.

Cubodaj ignoriše tvrdoglave vitezove koji napreduju uzbrdo, ka
najstarijem Džingisovom sinu.
„S tim imaš pravo zapovedanja nad hiljadu ratnika pod mojim
vođstvom. Oni koji zapovedaju jagunom imaju istu takvu, samo
srebrnu.” Cubodaj podiže nešto veću pločicu od beličastog metala.
„Razlika je u tome što se srebrna tablica dodeljuje vođama koje biraju
oficiri svakog arbana pod njim.”
„Znam”, nestrpljivo će Ðoči.
Cubodaj se okreće da proceni kojom brzinom im se vitezovi
približavaju.
„Zapovednici ovog jaguna su tražili da ih ti predvodiš, Ðoči.
Nema to nikakve veze sa mnom.” Podiže srebrnu tablicu i Ðoči je
ushićeno uzima, vraćajući mu zlatnu. Cubodaj je ozbiljan i zvaničan ali
mu oči neobično iskre.
„Kada se vratiš ocu, Ðoči, imaćeš sve činove i položaje.”
Vojskovođa zamahuje rukom, pokazujući oko sebe. „Desno, levo i u
sredini.” Pogled zadržava na vitezu koji predvodi jurišnu kolonu
uzbrdo, a zatim primećuje pokret u daljini. Oštro klima glavom.
„Vreme je. Znaš šta treba da radiš, Ðoči. Zapovedaj svojima.”
Bez ijedne reči, Cubodaj tapše dečaka po ramenu i jaše do ruba litice,
ostavljajući jagun jahača u nadležnosti novoizabranog, mladog vođe.
Ðoči na sebi oseća na stotine pogleda svojih ljudi, ali krije
zadovoljstvo. Svaki arban od deset ratnika sam bira ko će ih
predvoditi, zatim oni biraju jednog među sobom ko će predvoditi sto
ratnika u boju. Velika je čast biti tako izabran. Glas u njegovoj glavi
mu šapuće da su to učinili samo iz poštovanja prema njegovom ocu,
ali on odbija da veruje u to. Zaslužio je to pravo i srećan je zbog toga.
„Strelci, u vrste!”, uzvikuje Ðoči, stežući uzde ne bi li sakrio
napetost. Njegovi ljudi šire vrste kako bi strelci imali dovoljno
prostora. Ðoči se za trenutak osvrće, ali Cubodaj ga je uistinu ostavio
samog. Ratnici žudno čekaju sledeću zapovest i on na lice navlači
bezizražajnu masku. Mora ostati pribran, opominje sebe i podiže
stisnutu pesnicu, osluškujući kako mu srce mahnito tuče u grudima.

Na četiristo koraka od neprijatelja Ðoči naglo spušta ruku i prve
strele paraju nebo. Vitezovi su još predaleko, ali već podižu svoje
štitove koji im zaklanjaju skoro celo telo. Dugi štitovi pokazuju svoju
pravu svrhu kada ni posle drugog pokušaja mongolskih strelaca
nijedan ruski konjanik ne padne.
Krupni konji nisu brzi, ali se jaz između dve vojske smanjuje,
primećuje Ðoči. Na dvesta koraka on diže pesnicu po treći put i još
sto strela biva napeto. Nije siguran da li će sa ove udaljenosti probiti
viteške oklope. Dosad nisu uspeli.
„Gađajte kao da nikad niste imali luk”, urla on.
Ratnici oko njega se cere, otpuštajući strele kao jedan. Ðoči se
instinktivno trza kada kopljišta prelete preko neprijateljskih glava, kao
da su ih ispalili potpuni laici. Samo nekolicina pogađa konje. Topot
konja postaje sve glasniji i prvi redovi mongolskih ratnika nestrpljivo
stežu svoja koplja.
Zagledan u vitezove, Ðoči s lica briše strah, dopuštajući da ga
obuzme bes. Sve što želi je da isuče mač i potera svog konja niz
padinu. Besno odmahuje glavom i menja odluku.
„Povlači se na vrh litice”, uzvikuje. Zatim zateže uzde i okreće
svog konja. Njegov jagun glasno negoduje, stvarajući haos u svojim
redovima. Ðoči iza sebe čuje trijumfalne povike i žuč mu se diže u
grlo, da li od straha ili besa, nije siguran.
Ilja Majajev trepćući odagnava znoj iz očiju, shvatajući da se Mongoli
kukavički povlače. Kao i bezbroj puta ranije, popušta stisak na
uzdama i udara pesnicom po grudima, moleći se svetoj Sofiji da mu te
nevernike baci pod kopita. Pod oklopom i postavljenom bluzom Ilja
nosi česticu njene ključne kosti u zlatnom kovčežiću. To je najveća
vrednost koju poseduje. Novgorodski monasi su ga uverili da će ga
čuvati od svake napasti, čak i sada, dok sumanuto jaše preko litice.
Njegovi ljudi su još pre dve godine iz prestonice krenuli na put, noseći
na istok poruku za princa pre nego što se konačno vrate na jug i

započnu dugo putovanje u Jerusalim. Ilja se zajedno sa ostalima
zavetovao da će to sveto mesto braniti od nevernika koji prete da ga
unište.
Ovo bi trebalo da bude putovanje molitve i posta pre nego što
svoje veštine i znanje prenesu tim bezbožnicima. Umesto toga,
mongolska vojska ih u ovom području uporno prati. Ilja izgara od želje
da im se približi, dovoljno da ih sve poubija. Saginje se u svom sedlu,
grabeći za neprijateljskim konjanicima u begu.
„Predaj mi ih, Gospode, i polomiću im kosti i zgaziti njihove lažne
bogove”, mrmlja sebi u bradu.
Mongoli mahnito jašu niz liticu, ali ruski konji su snažniji i brzo ih
sustižu. Ilja oseća kako uzbuđenje među njegovim vitezovima raste,
jer jedni drugima dovikuju reči ohrabrenja. Proteklih dana su izgubili
saborce u noćnim streličarskim napadima. Izviđači su nestali bez traga,
samo je nekolicina nađena u besprizornim stanjima. Za proteklih
godinu dana, Ilja je video više spaljenih gradova nego što može da
nabroji. Gusti, crni dim neprekidno prati njegovu očajničku poteru.
Mongolski divljaci mu uvek pobegnu ispred nosa, terajući ga da
galopira za njima sve dok mu konj ne zanemoća, zapljuskujući ga
svojom belom pljuvačkom.
„Juriš, braćo!”, uzvikuje Ilja, znajući da se neće umoriti sve dok
ne stigne neprijatelja. Mongoli vređaju sve što on ceni i poštuje, od
mirnih ulica Novgoroda do veličanstvenog hrama koji slavi njegovog
svetitelja.
Ispred njega, mongolski ratnici bezglavo beže u oblaku prašine.
Ilja izvikuje zapovest i njegovi ljudi zbijaju redove, pedeset po dužini i
dvadeset po širini. Vezuju uzde za jabuku od sedla i naginju se napred
sa podignutim štitovima i kopljima, kolenima upravljajući svojim
konjima. Na celom svetu ne postoji ovakva sila ljudstva i gvožđa! Ilja
kezi zube, nestrpljivo iščekujući prvu krv.
Putanja kojom Mongoli beže vodi niz liticu pokrivenu bukovom i
brestovom šumom. Dok tutnji preko čistine, Ilja zapaža neobično
kretanje između drveća. Ne stiže ni da uzvikne upozorenje kada ih

zaspe kiša kopljišta. Bez oklevanja, njegovi ljudi dižu štitove i
odbijaju strele. Ilja urla zapovest da zadrže poredak, znajući da će
samo tako uspeti da se probiju.
S njegove leve strane, konj njišti i propinje se. Ilja za dlaku
izbegava pad, psujući pri pogledu na obogaljenog jahača. Strele ne
prestaju da doleću iz mračne šume. Na njegov užas, njegovi ljudi
počinju da padaju kao pokošeni. Kopljišta im probijaju oklope kao da
su sačinjeni od platna a ne od metala. Krv pršti na sve strane. Ilja
divlje izvikuje naredbe, terajući svog konja napred. Pred sobom vidi
kako Mongoli zaokreću u savršenom luku, na čelu sa njihovim vođom,
ne zaustavljajući se ni da zategnu svoje lukove. Njihovi niski konji
galopiraju kao jedan dok ratnici otpuštaju kopljišta u trku.
Ilja oseća kako mu se strela zabija u ruku, samo trenutak pre nego
što se dve vojske sudare. Njegovo dugo kopljište probija jednog
mongolskog ratnika kroz grudi, ali već sledećeg trenutka mu ga neko
izbija iz šake. Zabridelim prstima, on u trenutku vadi mač. Svud
unaokolo je crvena prašina u kojoj Mongoli jašu kao đavoli, ne
prestajući da otpuštaju strele u zgusnute redove vitezova.
Ilja podiže svoj štit, ali ga strela probija, bacajući ga unazad.
Desno stopalo mu ispada iz uzengije i celim telom gubi ravnotežu. Još
jedno kopljište mu se zariva u butinu pre nego što ispusti krik i
podigne mač, jurišajući na strelca.
Mongol ga čeka bez ijedne emocije na licu. Samo što je prerastao
dečaštvo, primećuje Ilja, zamahujući svojim sečivom. Mladi ratnik
vešto izbegava udarac i seče ga u prolazu. Ilji se za trenutak svet vrti
ukrug, pre nego što nemoćno padne na zemlju.
Remen šlema mu se zateže pri padu, lomeći mu prednje zube. Ilja
ustaje, slep od suza, krvi i prašine. Leva noga mu je neupotrebljiva i
oseća se obogaljeno. Očajnički napipava rukom po zemlji u potrazi za
svojim mačem.
Oko sebe čuje konjski topot, a potom vidi sečivo na prašnjavoj
zemlji. Ruku uvlači u bluzu i grabi relikviju, mrmljajući molitvu u
trenutku kada mu se mongolski mač zarije u vrat, skoro ga

obezglavljujući. Ne živi ni toliko da vidi pokolj svoje vojske, previše
spor i trom da bi se suprotstavio brutalnim ratnicima Džingis-kana.
Sjahavši s konja, Ðoči gleda u mrtva tela oko sebe, a zatim naređuje
desetorici da očiste prostor i prijave svako kretanje u glavnoj koloni.
Ruski lanac obaveštavanja je ipak zakazao. Mnogi leševi na zemlji su
probodeni po nekoliko puta. Samo šlemovi su izdržali udarce. Ðoči
primećuje da kopljište nijednog nije usmrtilo u glavu. Saginje se i
podiže jedan šlem, proučavajući čvrstinu metala koji ne propušta
gvozdeni vrh mongolske strele. Dobar rad.
Zaseda je prošla onako kako je Cubodaj planirao, zadovoljno
zaključuje Ðoči. General kao da neprijatelju čita misli. Ðoči duboko
uzdiše, stišavajući histeriju koju donosi svaka bitka. Ne bi valjalo da
ratnici primete njegov nemir. Zna da prate svaki njegov pokret dok
korača stisnutih pesnica, odajući utisak čoveka koji nikad nije
zadovoljan postignutim.
U akciji su učestvovala još tri jaguna. Ðoči vidi njihove oficire
kako jašu iz šume, u kojoj će svi provesti noć. Tokom godina
vojevanja sa Cubodajem, svaki od njih mu je postao blizak, baš kao
što mu je Džingis rekao da hoće. Mekali i Altan su čvrsti, odani ali
nemaštoviti. Ðoči ih pozdravlja klimoglavom, posmatrajući kako na
svojim konjima obilaze mrtve. Karaj, poslednji među njima, nizak je
rastom ali zavidno žilav, i lice mu je išarano ožiljcima od vojevanja.
Iako mu je držanje besprekorno formalno, Ðoči u njegovom pogledu
primećuje neku netrpeljivost koju ne uspeva da dokuči. Možda ga
prezire zato što je kanov sin. Mnogi su sumnjali u ispravnost njegovog
vrtoglavog napredovanja do ovako visokog čina. Nažalost, Cubodaj to
nije izveo dovoljno suptilno. Uključivao je Ðočija u svaku vojnu
akciju, baš kao što je Džingis nekad davno činio sa urijankajskim
dečakom koji je ubrzo postao general po imenu Cubodaj. Ali taj
general sada gleda u budućnost, dok ljudi poput Karaja u Ðočiju vide
samo razmaženog mladog princa, unapređenog više nego što zaslužuje.

Dok Karaj frkće pri pogledu na mrtve vitezove, Ðoči shvata da
mu on više nije nadređeni. Pred bitku je prihvatio srebro i još se oseća
počastvovanim što mu je povereno da predvodi sto ratnika. To ujedno
znači i da Karaj više ne mora da se čuva u blizini kanovog sina. Jedan
pogled Ðočiju je dovoljan da shvati kako se mali, žilavi ratnik s tim
već pomirio.
„Šta čekamo ovde?”, dovikuje Karaj. „Cubodaj će napasti čim
namirišemo travu i skrasimo se.”
Ðočiju se ne sviđa ovo što čuje ali mu uzvraća neobavezno, kao
da ga je Karaj samo pozdravio. Da je istinski vođa, Karaj bi verovatno
već jahao prema Cubodaju. Pri pomisli na to, Ðoči uviđa da Karaj i
dalje čeka njegovu zapovest, uprkos gubitku čina. Jedan pogled na
Mekalija i Altana govori mu da su i sami toga svesni. Možda samo iz
navike, ali u glavi mu se rađa ideja i ne želi da gubi ni časa.
„Pogledaj im oklope, Karaje”, sugeriše Ðoči. „Gornji deo je
spojen sa šlemom koji pokriva celo lice, osim očiju. Donji deo je od
gvozdenih obruča i doseže do kolena.”
„Ali nije zaustavio naša koplja”, uzvraća Karaj, sležući ramenima.
„Kada siđu s konja, kreću se sporo i lake su mete. Mislim da nam ne
treba tako jadna zaštita.”
Ðoči se smeši, uživajući u njegovoj zbunjenosti.
„Trebaju nam, Karaju.”
Za to vreme, visoko u brdima, Cubodaj mirno sedi na svom konju.
Oko njega je skoro pet hiljada ratnika koji čekaju da general donese
odluku. A on čeka da dojašu izviđači. Njih dvesta je razaslao u svim
pravcima i na osnovnu njihovih izveštaja će stvoriti sliku o zemljama
koje ih okružuju miljama unaokolo.
Cubodaj zna da je Ðočijeva zaseda uspela i pre nego što je bitka
okončana. Od deset hiljada neprijateljskih vojnika, tek je jedna
zbrisana. Nedovoljno. Kolona vitezova se sporo kreće preko doline,
prateći tok reke i čekajući trijumfalni povratak iste te hiljade. U

divljinu nisu poveli streličare, greška koja će ih debelo koštati. Ipak,
toliko su brojni i snažni, da Cubodaj ne sme da rizikuje direktan
napad. Primetio je da nastavljaju da se bore čak i kada ih pogode
strele. Hrabri su ratnici ali ne onoliko koliko je potrebno za pobedu.
Oni najsmeliji se tokom napada izdvajaju iz kolone i Cubodaj na
osnovu toga planira strategiju. Ubeđen je da svaka vojska može da
skrene sa svog puta, samo ako se za to ispune uslovi. Naravno, ne
njegova, nego neprijateljska.
Dva izviđača stižu galopom, donoseći najnovija obaveštenja o
položaju ruske vojske. Cubodaj im naređuje da sjašu i na zemlji
nacrtaju sve čega se sećaju kako ne bi bilo zabune.
„Koliko izviđača su poslali?”, pita vojskovođa.
Izviđač koji vredno crta grančicom po zemlji odgovara bez
oklevanja.
„Deset po začelju, generale, u širokom luku. Dvadeset po čelu i
po bokovima.”
Cubodaj klima glavom. Dovoljno je obavešten da načini sledeći
potez.
„Moraju biti pobijeni, naročito onih po začelju kolone. Sredite ih
kada sunce bude u zenitu i ne puštajte nijednog da pobegne. Napašću
čim mi signalizirate da su izviđači pali. Ponovite zapovesti.”
Prvi izviđač brzo ponavlja, od reči do reči, baš kao što je obučen.
Cubodaj ne dopušta ni trunku zbunjenosti kada je predstojeća bitka u
pitanju. Uprkos razrađenom sistemu signalizacije barjacima čak i na
velikim daljinama, moraće da se osloni na zoru, podne i suton kao
jedine vremenske oznake. Na ovu pomisao, Cubodaj diže pogled iznad
drveća i uviđa da sunce nije daleko od zenita. U stomaku oseća
poznati treptaj pred početak bitke. Rekao je Ðočiju da je ovo samo
deo njegove obuke, i to je tačno, ali ne sasvim. Prećutao je da vitezovi
sa sobom vuku i pokretne peći. Od svih zarobljenih zanatlija, kovači
su najdragoceniji, a Cubodaj je već obavešten o tome kako se tokom
putovanja iz gvozdenih zaprežnih kola vije crni dim.

Cubodaj se smeška u sebi, dok uzbuđenje u njemu raste. Baš kao
ni Džingis, nije oduševljen pljačkanjem sela i gradova. Naravno, to se
podrazumeva, kao na primer sipanje vrele vode u mravinjak. Međutim,
ono za čim Cubodaj istinski žudi je bitka u kojoj će dokazati ili
povećati svoje umeće. Za njega nema veće radosti od nadmudrivanja
neprijatelja, a zatim njegovog zbunjivanja i uništenja. Čuo je za
neobičan pohod ruskih vitezova u daleku zemlju kojoj niko ne zna ime.
Nije ni važno. Džingis neće dozvoliti prolazak naoružane sile kroz
njegove zemlje - a sve zemlje su njegove.
Cubodaj đonom svoje čizme poravnava zemlju po kojoj je prvi
izviđač maločas crtao. Zatim se okreće ka drugom izviđaču koji
strpljivo čeka, ne skrivajući svoje divljenje prema vojskovođi.
„Pohitaj pred Ðočija i saznaj zašto toliko kasni”, naređuje. „U
ovom napadu će jahati s moje desne strane.”
„Razumem, gospodaru”, uzvraća izviđač, povijajući glave.
Sledećeg trena skače na svog konja i vrtoglavom brzinom jaše kroz
šumu. Cubodaj čkilji u sunce. Ostalo je još malo vremena.
U gromoglasnom topotu deset hiljada konja, Anatolij Majajev se na
rubu litice osvrće preko ramena, tražeći pogledom svog brata. Gde je
mali Ilja? Za njega će uvek ostati mali Ilja, iako ga je prerastao i po
građi i po veri. Anatolij umorno odmahuje glavom. Obećao je majci da
će ga čuvati. Ilja će ga stići, u to je siguran. Ne bi se usudio da
zaustavi kolonu sada kada su Mongoli otkrili svoje položaje. Anatolij
je poslao izviđače na sve četiri strane, ali izgleda da su i oni nestali.
Opet se osvrće iza sebe, naprežući oči u moru barjaka i kopalja.
Ispred njega, dolina se sužava u brdsku stazu koja bi mogla da
bude deo rajskog vrta. Zelene padine su obrasle travom, tako gustom
da joj se do korena ne može dopreti ni posle celodnevnog kopanja.
Anatolij voli ovu zemlju, ali mu je pogled uvek uprt u daljinu, tamo
gde je Jerusalim. U sebi mrmlja molitvu Bogorodici i u tom trenutku
sa brdske staze izbija mongolska vojska, jašući direktno ka njemu.

Izviđači su mrtvi, kao što se plašio. Anatolij psuje sebi u bradu i
još jednom se osvrće u potrazi za Iljom.
Nekud otpozadi dopiru povici i on se okreće u sedlu, psujući
naglas kada spazi još jedan talas mračnih ratnika. Kako su uspeli da
opkole brdo i ostanu nezapaženi? To samo potvrđuje verovanje da se
kreću kao duhovi kroz planinu.
Anatolij zna da bi njegovi ljudi mogli da se razbeže pred
najezdom Mongola. Već su visoko podigli štitove i gledaju u njega,
čekajući zapovest. Kao najstariji baronov sin, Anatolij ima najviši
oficirski čin. Ovo putovanje je finansirala njegova porodica, i to
zahvaljujući velikom imetku stečenom naklonošću brojnih manastira
koji su u Rusiji postali vrlo moćni.
Anatolij zna da ne može da naredi juriš sa kompletnom zapregom i
nezaštićenim začeljem kolone. Ništa ne uliva veću nervozu njegovim
vojnicima od istovremenog napada spreda i otpozadi. Anatolij
naređuje da tri njegova oficira preuzmu svoje centurije i napadnu
neprijatelja po začelju. Kada se okrene, usne mu se šire u osmeh. U
daljini jaše kolona krupnih ruskih konja i barjaci se vijore na vetru.
Anatolij procenjuje razdaljinu i poziva izviđača.
„Jaši kod mog brata i kaži mu da napadne s našeg začelja. Mora
sprečiti njihovo uključivanje u bitku.”
Mladić hita na zapovest, nesputan teškim oklopom i oružjem. Sa
obnovljenim samopouzdanjem, Anatolij odlazi na čelo kolone. Sa
obezbeđenim začeljem biće brojniji od onih koji galopiraju prema
njemu. Njegove zapovesti se odmah sprovode u delo i konačno je
siguran da će zdrobiti Mongole kao gvozdenom pesnicom.
Anatolij visoko diže svoje dugo koplje.
„Juriš! Za Hrista, napred!”
Ruski izviđač jaše punim galopom preko prašnjave čistine. Brzina je
sve što može da pruži dok se dve vojske ustremljuju jedna na drugu.
Telo mu je povijeno i nagnuto napred, a glava skoro u nivou vrata

njegovog konja. Mlad je i uzbuđeno jaše sve dok naglo ne zastane,
šokiran prizorom pred sobom. Jedva četiri stotine vojnika Ilje
Majajeva jaše preko brda i izgledaju kao da su upravo izašli iz pakla.
Osim što su izranjavani i umrljani krvlju, ima nečeg čudnog i u načinu
na koji jašu.
Izviđač konačno shvata šta se događa i munjevito zateže uzde. Ali
kasno. Strela mu prostreljuje ruku, obarajući ga u sedlu i terajući
njegovog konja u trk.
Ðoči i ostali Mongoli više ne gledaju u mlitavo telo koje visi sa
pomahnitalog konja. Sa sebe svlače oklope ruskih vitezova,
proklinjući ih. Ali isplatilo se. Više ne postoji vojska koja će im stati
put. Rusi ni ne slute da su napadnuti sa tri strane. Dok se ratnici
spuštaju niz liticu, Ðoči tera svog konja brže i vadi teško koplje iz
kožnog držača na sedlu. Glomazno je i iziskuje dodatni napor, ali
njegovi ljudi već tutnje ka neprijatelju.
Anatolij je u punom galopu, više od pola tone mesa, kostiju i gvožđa
usredsređeno je na napad. Međutim, prvi redovi posrću kad Mongoli
ispale prve strele. Neprijatelj je brz, ali kolona ne sme da uspori
napad. Buka odbijanja kopljišta od štitova i konjskog topota je
zaglušujuća, ali on čuje krike sa začelja i opominje sebe da ostane
priseban. Zapovednik mora da bude bistrog uma, kaže sebi, vrteći
glavom. Je li moguće da Ilja napada po boku, ubijajući iste one ljude
koji su se na ovom hodočašću zavetovali porodici Majajev.
I dalje ne verujući šta se događa, Anatolij primećuje da su konjici
ipak nešto sitnije građe, i da nose krvave oklope. Sa nekoliko glava
spadaju šlemovi, otkrivajući izobličena mongolska lica. Konačno
shvata da je njegov brat mrtav i da nema ništa od dvostrukog napada.
Ali sada nema povratka, iako njegove izbezumljene zapovesti više
niko ne čuje.
Ispred, Mongoli ih puštaju da priđu, ciljajući strelama ruske
konjanike. Štitovi ih odbijaju, ali kolona posrće poput ranjene zveri.

Na stotine ljudi pada kao pokošeno.
Iza, Mongoli odvajaju zaprežna kola, ubijajući svakog ko pokuša
da podigne oružje. Anatolij grozničavo razmišlja, ali je u bezizlaznoj
situaciji. Koplje mu zapinje, otvarajući duboku ranu na vratu njegovog
konja i prskajući ga toplom krvlju. Nadomak lica mu seva mač,
udarajući ga posred šlema i izazivajući mu vrtoglavicu. Nešto ga
pogađa u grudi i najednom ne može da diše, a kamoli da proizvede
glas. S naporom udiše vazduh, plitko i krkljavo, a zatim se stropoštava
na zemlju. Više ne oseća ništa, jer pada u mrak.
Pored večernje vatre, Cubodaj jaše kroz logor u pratnji svojih deset
hiljada ratnika. Sa mrtvih vitezova je skinuto sve što iole vredi i
general je zadovoljan što mnogi odbijaju da prime svoj deo plena. Za
one koji ne primaju platu za ratovanje, nakit je nešto što dobija na
vrednosti u novom društvu koje stvara Džingis. Ratnici mogu da se
obogate u plemenskoj vojsci zahvaljujući kupovini konja stečenim
imetkom. Međutim, Cubodaja mnogo više zanimaju viteške peći, kao i
točkovi zaprežnih kola okovani gvožđem i lakši za popravku od
drvenih mongolskih. Cubodaj je već naredio da zarobljeni oružari
pokažu svoje stolarske veštine.
Ðoči pregleda prednje kopito svog omiljenog konja kada Cubodaj
dojaše do njega. Pre nego što mladić stigne da se nakloni, Cubodaj
klima glavom, odajući mu počast. Jagun kojim je Ðoči komandovao
pokazao se u bici.
Cubodaj diže ruku, pokazujući Ðočiju zlatnu tablicu koju je od
njega uzeo tog jutra.
„Pitao sam se kako su Rusi mogli da ustanu iz mrtvih”, kaže
general. „Vrlo hrabar potez. Uzmi je nazad, Ðoči. Vredi više od
srebrne.”
Dobacuje mu zlatnu pločicu koju Ðoči vešto hvata. Do tog
trenutka mu je više vredela samo Džingisova lična pohvala.

„Sutra se vraćamo kući”, obaveštava Cubodaj svog učenika i
njegove ratnike. „U zoru budite spremni za pokret.”

2
Čagataj oseća golicanje pod levom miškom, tamo gde graške znoja
izbijaju ispod njegovog najboljeg oklopa. Iako je drugi po redu kanov
sin, zna da je neumesno češati se u carskoj dvorani.
Krišom gleda u čoveka koji ga je doveo u Koreju i daleki,
zidinama opasani grad Songdo. U carskoj dvorani je toplo i zagušljivo,
ali Ðelme ne pokazuje znake nelagode pod svojim sjajnim oklopom.
Poput dvorana i carskih čuvara, mongolski vojskovođa je nepomičan
kao kip.
Čagataj u daljini čuje žuboravi zvuk vode, koji deluje neobično
glasno u sparnoj tišini. Golicanje se pojačava, ometajući mu
koncentraciju. Dok pogledom šara po visokoj, beloj tavanici
ispresecanoj borovim gredama, podseća sebe da nema razloga za strah.
Uprkos svoj svojoj veličini, dinastija Vang nije uspela da slomi
Harakitajce kada je njihov narod sa kineske teritorije prodro i u
njihovu, podigavši tamo svoja utvrđenja. Da Ðelme nije uskočio sa
svojom vojskom, korejski kralj bi i dalje bio zatočenik u sopstvenoj
palati. Iako ima samo petnaest godina, Čagataj je zadovoljan ovim
ishodom. Izrastao je u ponosnog i gordog ratnika koji poznaje pravdu.
Ðelme je sa svojim ratnicima došao na istok, da proveri koja vojska
će mu se suprotstaviti i da prvi put vidi okean. Neprijatelja su otkrili u
Harakitajcima i kao pse ih isterali iz Koreje. Čagataj zna da kralj sada
plaća danak bez obzira na to da li je tražio pomoć ili ne.
Znojeći se obilato, Čagataj pokušava da zamisli prijatan morski
povetarac. Hladan vetar je, po njegovom mišljenju, jedina dobra stvar

na tom beskrajnom plavom prostranstvu. Ðelme je bio fasciniran
korejskim brodovima, međutim, Čagataju se nije svidela ideja
putovanja po okeanu. Kakva je korist od njega ako ne može da se
jaše. Samo sećanje na carski brod ukotvljen u luci pojačava mu osećaj
mučnine.
Na dvorištu se čuje udarac u gong, odjekujući vrtovima prepunim
procvetalih akacija. Čagataj zamišlja budističke monahe kako podižu
veliku gredu i njom udaraju u gong, i brzo uspravlja leđa. Strpljenje
mu je na izmaku. Ali car će uskoro ući u dvoranu i okončati mučno
stajanje svih prisutnih.
Gong se oglašava još jednom i sluge pomeraju paravane,
puštajući u dvoranu miris borovine sa okolnih brda. Čagataj sa
olakšanjem puni pluća. Okupljena masa se propinje da vidi cara i on
koristi metež da zavuče dva prsta pod pazuh i počeše se. Utom hvata
Ðelmeov prekoran pogled i brzo na lice navlači bezizražajnu masku,
baš u trenutku kada korejski car konačno uđe u dvoranu.
Svi su tako malecki, primećuje Čagataj, posmatrajući kako
sićušni car u pratnji svoje svite korača dvoranom. Pretpostavlja da se i
on zove Vang, ali ko zna po kom principu ti žilavi ljudi jedni drugima
daju imena. Pogled mu pada na dve sluškinje u carskoj pratnji.
Zahvaljujući svojoj nežnoj, zlatnoj koži, daleko su mu zanimljivije od
čoveka kojem služe. Mladi ratnik radoznalo posmatra kako devojke
posluju oko svog gospodara, nameštajući mu odoru dok ovaj seda na
tron.
Car kao da je nesvestan mongolskih pogleda na sebi dok čeka da
njegove sluge završe svoj posao. Čagatajeve oči su tamnožute, skoro
poput Džingisovih, ali mu nedostaje očeva autoritativnost i veština
ulivanja straha. U poređenju sa kanom, korejski car deluje pitomo kao
jagnje.
Sluge se neprimetno povlače i car diže glavu, obuhvatajući
pogledom mongolsku desetorku na čelu sa Ðelmeom. Čagataj se pita
kako izdržava u tako debeloj odeći po vrelom letnjem danu.

Kada im se car obrati, dečak ga ništa ne razume. Poput Ðelmea,
nervozno čeka prevod na kineski jezik koji je s teškom mukom
savladao.
Čak i tada se napreže da u glavi prevede na mongolski. Ne voli
strane jezike. U čemu je njihov smisao kada je dovoljno da čovek
nauči da kaže konj? Čagataj to tumači nedovoljnim talentom naroda
dalekih zemalja za strane jezike, ali veruje da im je dužnost da ih uče
kako više ne bi trućali koješta. Ionako svi jezici imaju istu vrednost.
„Održao si svoje obećanje”, kaže prevodilac, prekidajući Čagataja
u mislima. „Utvrđenje Harakitajaca je odavno spaljeno i rđavi ljudi su
prognani iz visoke i lepe zemlje.”
Dugo vlada tišina i Čagataj se neprijatno meškolji. Korejski dvor
kao da uživa u sporosti. Seća se kada je prvi put probao piće koje se
zove nok ča. Ðelme se namrštio kada je Čagataj iskapio svoj pehar u
jednom gutljaju i zatražio da ga dopune. Očigledno je bledozelena
tečnost previše dragocena da bi se pila kao voda. Kao da je jednog
ratnika briga kako onaj drugi jede ili pije! Čagataj jede kada je gladan
i često zaboravlja da se takvo ponašanje ne toleriše na dvoru, gde
postoji ustaljeno vreme i mesto za to. Nije mu jasno Ðelmeovo
interesovanje za tako besmislene rituale, ali svoje misli zadržava za
sebe. I zaklinje se: ako ikada postane mongolski kan, neće dozvoliti
pretencioznost. Hrana nije nešto u čemu se uživa niti ju je potrebno
toliko začinjavati. Nije ni čudo što je korejski narod brzo pokoren. Da
se on pita, tražio bi od njih da pričaju jedan jezik i jedu dva do tri jela,
spremljena brzo i jednostavno. Ostatak vremena bi provodili u
obučavanju oružjem i sticanju fizičke kondicije.
Čagataja iz ovih misli budi Ðelme koji se konačno obraća caru,
birajući reči.
„Srećom, Harakitajci su odlučili da napadnu moje izviđače. Vaše i
naše potrebe su se podudarile u jednom cilju - njihovom uništenju.
Sada govorim u ime velikog kana onih ratnika koji su spasili vašu
zemlju od neprijatelja. Gde je ratni namet koji su obećali vaši
ministri?”

Dok sluša prevodioca, carevo lice vidno bledi. Čagataj se pita da
li ga je ovo pitanje uvredilo. Kakva budala! Nije valjda zaboravio na
mongolsku vojsku, ulogorenu van grada. Na jednu Ðelmeovu reč,
spaliće uglačani tron na kojem car trenutno sedi. Doduše, i dalje je
prava misterija što to već nije učinjeno. Džingis ih je verovatno ovde
poslao da steknu nova iskustva i veštine. Čagataj se divi umetnosti
pregovaranja koju tek treba da savlada. Ðelme je pokušao da mu
objasni potrebu za kontrolom stranih sila, ali dečak je nije uvideo.
Čovek je u životu ili prijatelj ili neprijatelj. Ako je neprijatelj, onda
sve što poseduje treba i mora da mu se oduzme. Čagataj se smeška pri
ovoj pomisli. Kanu nisu potrebni prijatelji, samo sluge.
Opet sanjari o tome kako bi vladao svojim narodom. Plemena
nikada neće prihvatiti njegovog brata Ðočija, pa čak i da se dokaže da
je zakoniti kanov sin. Čagataj je doprineo širenju glasine da je Ðoči
sin nepoznatog Tatarina koji je nekada davno silovao njihovu majku.
Džingis je priču potvrdio svojim uzdržanim stavom prema dečaku.
Čagataj se zadovoljno ceri, puštajući da mu ruka padne na balčak od
mača. Umesto Ðočiju, kan je njemu poklonio mač koji je video
rođenje njihove nacije. Duboko u srcu, Čagataj zna da se on nikad
neće zavetovati Ðočiju.
Jedan od carskih ministara se naginje ka prestolu, došaptavajući
se sa carem. Ova razmena reči traje dovoljno dugo da se dvorani
vidno opuste u svojim nakinđurenim haljinama. Ministar se konačno
povlači i car progovara.
„Uvaženi saveznici mogu da prihvate naše darove u znak novog
prijateljstva, kao što smo se dogovorili”, pojašnjava prevodilac. „Sto
hiljada tabaka nauljenog papira, rezultat višemesečnog rada.”
Okupljeno korejsko plemstvo počinje uglas da mrmlja i Čagataj
pretpostavlja da taj papir ima veliku vrednost. „Deset hiljada svilenih
haljina, žad i srebro u istoj težini. Dve hiljade božjih figurica od
gvožđa i isto toliko od srebra, rad naših umetnika. Iz carskih zaliha
šezdeset tigrovih koža obmotanih svilom i spremnih za putovanje sa
vama. Konačno, osamsto zaprega hrastovine i hukovine kao poklon

dinastije Vang, u znak zahvalnosti za pobedu koju ste doneli korejskom
narodu. Idite u miru i smatrajte nas svojim saveznicima.”
Ðelme kruto klima glavom kada prevodilac završi.
„Prihvatam, vaša visosti.”
Blago rumenilo mu obliva vrat i Čagataj se pita da li će general
ignorisati carev pokušaj da zadrži pribranost. Ratni namet je nešto što
sleduje osvajaču kao što je Ðelme. General dugo stoji u tišini,
razmišljajući o carevim rečima. Kada konačno progovori, glas mu je
odlučan.
„Tome dodajte još šesto mladića od dvanaest do šesnaest godina.
Naučiću ih veštinama svog naroda i upoznaće mnoge bitke i steći
veliku čast.”
Čagataj se svojski trudi da sakrije svoje zadovoljstvo. Neka se
pozabave ovim, zajedno sa svojim praznim trućanjem o poklonima i
uvaženim saveznicima. Ðelmeov zahtev je otkrio istinsku ravnotežu
moći, što se očitava na licima svih prisutnih. Tišina u dvorani se oteže
i Čagataj zainteresovano posmatra kako carev ministar opet pristupa
konsultacijama. Zglobovi na carevim šakama se bele od pojačanog
stiska oko naslona. Čagataja počinje da umara njihovo prenemaganje.
Čak i lepa, gipka žena kod carevih nogu gubi svoju privlačnost. Sve
što želi jeste da što pre izađe na svež vazduh i možda se okupa u reci
pre zalaska sunca.
Međutim, Ðelme nepomično stoji i zuri u cara, ulivajući nervozu u
dvorane koji razmenjuju poglede, nemoćni da bilo šta učine osim da
čekaju krajnji ishod pregovora. Grad Songdo nema više od šezdeset
hiljada stanovnika, od kojih na vojsku otpada samo tri hiljade. Car
može da misli šta god hoće, ali Čagataj zna kakvo je pravo stanje
stvari. Kada odgovor konačno stigne, nije nimalo iznenađujući.
„Čast nam je da pošaljemo tako mnogo mladića vama na službu,
generale”, odgovara car.
Izraz lica mu je kiseo ali Ðelme se pravi da ga ne primećuje,
izražavajući učtive izraze dobre volje koje Čagataja više ne zanimaju.
Njegov otac je pre tri godine poslao Ðelmea na ovaj pohod, a sada ga

je pozvao nazad. Biće dobro opet videti rodne planine, razmišlja
Čagataj, nestrpljiv da što pre krene kući. Ðelme iz nekog razloga
smatra da će ovaj dokument biti od velikog značaja, iako Čagataj
sumnja da Džingis deli to mišljenje. Ako nigde drugde, njegov otac je
bar tu predvidljiv. Mudro od Ðelmea što zahteva i svilu i drvo. Te
stvari imaju veliku vrednost.
Utom se na dvorištu oglašava gong, označavajući kraj audijencije.
Čagataj gleda kako sluškinje skaču na noge i pomažu svom gospodaru
da ustane. Kada se carska dvorana isprazni, iz grudi mu se otima
uzdah olakšanja što može opet da se počeše ispod pazuha. Hoću kući,
čeznutljivo razmišlja Čagataj. Ðoči se verovatno već vratio, zajedno sa
Cubodajem. Živo ga zanima koliko se njegov brat promenio u protekle
tri godine. Sada ima sedamnaest i verovatno je izrastao, nema sumnje
da ga je Cubodaj svemu dobro obučio. Čagataj rukama masira
ukočeni vrat, radujući se promenama koje dolaze.
U južnom delu kineskih zemalja, ratnici treće Džingisove vojske piju
do obeznanjenosti. Za to vreme, stanovnici Kajfenga čekaju iza visokih
zidina i kapija, već na ivici očaja. U protekle tri godine, mnogi Kinezi
su pristupili osvajačkoj vojsci tokom njenog prodiranja južno od
Pekinga. Videli su dim na severnom nebu i isprva se ponadali da će ih
Mongoli zaobići, a onda je Kasarova vojska počela da seje strah i
trepet po njihovoj zemlji, poput užarenog gvožđa po mesu.
Ulicama Kajfenga vlada bezakonje, čak i u strogom centru grada.
Oni sa naoružanim čuvarima uspeli su da se popnu na gradske zidine i
osmotre osvajačku vojsku - prizor koji ne uliva nikakvu utehu ili nadu.
Kinezima čak i neobavezna priroda Kasarovog napada liči na uvredu.
Danas, brat velikog kana se zabavlja takmičenjem u rvanju koje
su organizovali njegovi ratnici. Kasarov šator je neupadljiv, dok
njegovo brojno stado besciljno tumara okolnim pašnjacima, uzrujano
samo retkim pucnjem čobanskih korbača. Mongoli su ulogoreni
nadomak opkoljenog Kajfenga. Kinezima koji od njih strepe ne prija

što se neprijatelj zabavlja igranjem i sportovima dok njihov grad
gladuje. Iako Kinezima surovost nije strana, Mongoli su žilaviji nego
što ovi mogu da shvate. Kasarova vojska uopšte ne mari za patnje
stanovnika Kajfenga, prezirući ih između ostalog i zbog toga što
odbijaju da im predaju grad. Mongoli čekaju već tri meseca,
pokazujući samo beskrajno strpljenje.
Carska prestonica Peking je pao u ruke tih, po mišljenju Kineza,
primitivnih konjanika. Čak ni carska velika vojska nije uspela da ga
spase. Posle toga Kajfeng nema skoro nikakve šanse za izbavljenje.
Ulicama već uveliko haraju bezočne bande i samo najhrabriji se
usuđuju da izađu iz svojih kuća. Hrana se dostavlja iz centralnog
skladišta ali zadnjih nekoliko dana ne stiže ništa. Niko ne zna da li su
zalihe potrošene ili ukradene.
U logoru, Kasar i Ho Sa kliču kada rvač po imenu Babgaj,
Medved, prebaci svog suparnika preko glave. Oboreni ratnik isprva
pruža otpor, ali Babgaj nepomično stoji, klibereći se svom generalu
poput srećnog deteta. Za trenutak pljušte opklade, a onda se sve
stišava. Rvač na zemlji je toliko iscrpljen i pretučen, da bi ga
dokrajčio samo jedan Babgajev dodir.
Kasar je divovskog rvača otkrio među kineskim regrutima. Isticao
se i po veličini i snazi. Radovao se što će mu dobro doći i u rvačkim
izazovima kod kuće. Ako dobro proceni kladionicu, mogao bi u
jednom meču da dovede do prosjačkog štapa nekoliko imućnih ljudi,
uključujući i njegovog brata Temuga.
Babgaj strpljivo čeka na Kasarov znak. Savladao je već nekoliko
rvača i lice mu je crveno i sjajno od znoja.
Kasar zuri u krupnog rvača, razmišljajući nakratko o Džingisovoj
poruci. Izviđač kojeg je njegov brat poslao i dalje mirno stoji tamo gde
ga je Kasar ostavio pre nekoliko sati. Muve mu sisaju so sa kože, ali
mladić se ne usuđuje ni da trepne.
Kasarovo dobro raspoloženje naglo splašnjava i on nervozno
gestikulira rvačkom šampionu.
„Razbij ga!”

Okupljena masa zadržava dah kada se Babgaj naglo spusti na
jedno koleno, obarajući svog protivnika celom dužinom na zemlju.
Zvuk pucanja kostiju odjekuje čistinom i svi prisutni kliču,
razmenjujući kladioničarske pločice. Babgaj se krezavo ceri. Kasar
pravi grimasu i skreće pogled kada obogaljenom rvaču preseče
grkljan. To je milosrdnije nego ga ostaviti živog psima i pacovima.
Osetivši najezdu tmurnih misli, Kasar daje znak da mu se donese
mešina crnog airaga: bilo šta što će ga ponovo oraspoložiti. Da je znao
da će Džingis opozvati svoje vojske, više bi napredovao kroz kineske
zemlje. Sa Ho Saom i Džingisovim sinom Ogedajem, proveo je tri
godine u paljenju gradova i ubijanju njihovih stanovnika, približavajući
se utočištu dečaka cara u izbeglištvu. Istinski je uživao u ovom
pohodu.
Kasar nije čovek koji voli se preispituje, ali mu uloga
zapovednika i te kako prija. Za ljude poput Džingisa to je normalno.
Kasar nije mogao da zamisli da će Džingis dozvoliti bilo kome da ga
vodi do nužnika, a kamoli na bojištu. Međutim, kod Kasara je to došlo
postepeno, narastajući poput mahovine. Za tri godine nije razmenio ni
reč sa svojom braćom, Džingisom, Kačijunom ili Temugom. Njegovi
ratnici su od njega očekivali da će znati kuda da ide i šta da radi.
Kasara je to isprva umaralo, i zato je potrajalo onoliko koliko i snaga
psa na čelu čopora. Bio je svestan toga, a onda je otkrio drugu istinu,
da je vođstvo uzbudljivo koliko i iscrpljujuće. Greške su bile njegove,
baš kao i pobede. Vreme je prolazilo i Kasar se prilagođavao, gubeći
postepeno želju za povratkom kući. I sada, dok čeka da Kajfeng
padne, njegova vojska broji deset hiljada ljudi koji u njega gledaju kao
u boga.
Kasar posmatra ratnike oko sebe, one koje je doveo iz daleke
domovine u nepoznatu zemlju. Njegov zamenik, Samuka, trezan kao i
uvek, budno prati rvanje ne pokazujući emocije. Za razliku od njega,
kanov sin Ogedaj bučno navija i znoji se od airaga, delujući neobično
sitno na ramenima dva krupna ratnika. Kasar zadržava pogled na
dečaku, pitajući se kako će podneti vest o povratku. U Ogedajevom

uzrastu je sve novo i uzbudljivo, stoga Kasar pretpostavlja da će
dečak biti ushićen. Raspoloženje mu se srozava dok proučava lica
svojih ljudi. Svaki od njih je dokazao da mnogo vredi. Stekli su žena,
konja, novaca i oružja više nego što za života mogu da potroše. Kasar
teško uzdiše. Naravno, Džingis je veliki kan i ne bi mogao da se
usprotivi njegovoj zapovesti, iako bi najradije raširio krila i preleteo
preko zidina Kajfenga.
Ho Sa kao da sluti misli svog generala i dodaje mu mešinu crnog
airaga. Oko njih ječi graja navijača. Kasar se usiljeno smeška. Osim
Samuke, poruku koju je doneo izviđač čuo je još i Ho Sa. I obojica su
nevesela.
Oficir Si Sjaa bi zadrhtao pri pomisli da pije sa neuglednim
plemencima. Pre dolaska Mongola, Ho Sa je vodio jednostavan i
uredan život, ponosan na svoje mesto u carskoj vojsci. Budio se u
zoru i sat vremena vežbao pre nego što bi se okupao. Dan je
započinjao čajem i hlebom umočenim u med. Ho Saov život je bio
skoro savršen i ponekad žudi za njim, istovremeno se užasavajući
njegove jednoličnosti.
U naročito mračnim noćima, kada među ratnicima padnu sve
maske, Ho Sa zna da je našao svoje mesto i da vodi život koji nikada
ne bi iskusio da je ostao u carstvu Si Sja. Uzdigao se do trećeg
zapovednika mongolske vojske i Kasar u njega ima puno poverenje.
Ujedi buva i vaši su mala cena za toliku slavu. Prateći Kasarov mračni
pogled, Ho Sa pijano zuri u zidine Kajfenga. Car koji se krije iza
visoke tvrđave nije nikakav car. Ho Sa uzima gutljaj airaga i pravi
grimasu kada mu žestina opeče desni.
Ponekad mu nedostaje spokoj i rutina starog života, ali zna da
svet ide dalje. Ta misao ga teši kada je umoran ili ranjen. Takođe mu
pomaže činjenica da je stekao zavidno bogatstvo u zlatu i srebru. Ako
se ikada vrati kući, imaće žene, palate, robove i lagodan život.
Drugi rvački meč se završava slomljenom rukom i oba rvača se
uz naklon Kasaru povlače da leče svoje rane. Dnevni događaji će ga
koštati možda desetak povređenih i nekoliko mrtvih, ali nadahnuće

ostatka vojske je neprocenjivo. Uostalom, ratnici nisu nežni kao
devojčice.
Kasar je taj koji je zauzeo usamljene zidine koje Mongoli sada
koriste kao odmorišta za svoje glasnike. Protežu se duž isprekidane
linije sve do spaljenih ostataka Pekinga na severu. Da je Kasar na
vreme shvatio da će novi trgovački putevi omogućiti Džingisu da
pošalje zapovest samo osamnaest dana ranije, možda to ne bi učinio.
Da li bi mu brat dozvolio da sačeka još godinu dana dok ne padne
utvrđeni grad? Kasar gnevno šutira kamenčić, uplašivši izviđača koji
nepomično stoji u senci. Zna odgovor. Ne bi. Džingis od njega očekuje
da napusti sve i vrati se kući zajedno sa njegovim sinom, Ogedajem.
Kasar smrknuto pilji u Kajfeng, kao da bi svojim besom mogao da
sruši njegove zidine. Jedva da je ispratio treći rvački meč, za razliku
od bezbrižne mase.
„Ponovi zapovesti”, urla Kasar. Usled buke kličućih ratnika, mora
da je čuje dvaput.
Izviđač povija glavu, ne uspevajući da dokuči kakvo je
raspoloženje izazvala poruka koju je doneo.
„Vrati se kući da piješ crni airag sa svojim narodom, brate moj. U
proleće ćemo piti mleko i krv.”
„To je sve?”, breca se Kasar. „Kaži mi kako je izgledao kada te je
poslao ovamo.”
Izviđač se neprijatno meškolji.
„Veliki kan je razmatrao planove sa svojim ljudima od poverenja.
Imali su raširene mape, pritisnute tegovima od kamenja, ali nisam čuo
šta su pričali pre nego što sam pozvan, gospodaru.”
Ho Sa na ovo diže glavu, očiju sjajnih od pijanstva.
„Mleko i krv znače novi rat”, uzvikuje on.
Metež se naglo stišava. Ogedaj se pretvara u uši. Čak i rvači
prestaju da se bore, nesigurni da li da nastave. Kasar trepće, a zatim
sleže ramenima. Više ne mari ko je čuo.
„Ako je moj brat raširio svoje cenjene mape, onda mora da je to.”
U sebi uzdiše. Ako Džingis zna da je on pred zidinama Kajfenga, onda

će ga sigurno sačekati. Dečak car je utekao iz Pekinga. Pomisao da
carski kineski dvor posmatra kako Mongoli odlaze skoro je pogubna.
„A je li moj brat pozvao Cubodaja i Ðelmea?”, pita Kasar.
Glasnik nervozno guta pod brojnim pogledima na sebi.
„Nisam ja nosio poruke, gospodaru.”
„Ali znaš. Izviđači uvek znaju. Govori ili ću ti odseći jezik.”
Mladić odgovara bez dvoumljenja.
„Ostala dva izviđača su dobila zadatak da dovedu generale kanu,
gospodaru. Tako sam čuo.”
„A njihove vojske? Spremaju li se na pokret ili čekaju?”
„Imaju zadatak da vežbanjem istope zimsko salo, gospodaru.”
Hasar primećuje osmeh na Samukovom licu i tiho psuje.
„Onda je to rat. Vrati se istim putem i poruči mom bratu da
stižem. To je dovoljno.”
„Da kažem da stižete pred kraj leta, gospodaru?”, pita mladić.
„Da”, kruto odgovara Kasar. Zatim pljuje na zemlju i izviđač hitro
odlazi. Kasar je zauzeo sve gradove u krugu od sto pedeset kilometara
oko Kajfenga, presekavši im dotok zaliha. Pobeda je zagarantovana,
ali za nju najednom više nema vremena. Kasar hvata Ogedajev
ushićeni pogled i okreće glavu.
Biće dobro videti ponovo braću, zaključuje on. Zanima ga da li
Ðelme i Cubodaj mogu da mu pariraju po bogatstvu stečenom u
pohodu na kineske gradove. Čitava utvrđenja su srušena kako bi
prošle njegove natovarene zaprege. Povrh toga, regrutovao je mnoge
Kineze kako bi se vratio sa dve hiljade ratnika više nego što je poveo
sa sobom. Kasar teško uzdiše. A tako je želeo da Džingisu donese
careve kosti.

3
Džingis pušta da ga njegova kobila vodi po otvorenoj ravnici. Dok
galopira, topao vetar ga šiba po obrazima i mrsi mu dugu crnu kosu.
Kan na sebi ima samo laku bluzu bez rukava koja otkriva mrežu belih
ožiljaka po njegovim mišicama. Pantalone su mu od tanke tkanine,
potamnele od ovčjeg loja, a čizme od meke kože. Kod sebe nema mač,
iako mu prazne korice vise niz butinu, baš kao i mali lovački tobolac
na leđima, uvezan kožnim remenom preko grudi.
Nebo iznad njegove glave tamno je od ptica koje unezvereno
krešte i klepeću krilima pod žestokim naletima sokolova. U daljini, tri
hiljade ratnika jaše sporo, stežući obruč oko svih živih stvorova pred
sobom. Ubrzo će ravnica vrveti od mrmota, lisica, pacova, divljih pasa
i druge sitne divljači. Džingis već nazire njihova tamna obličja i
osmehuje se, radujući se životinjskom pokolju. Jedan jelen se panično
izdvaja iz krda i Džingis ga obara lako, prostrelivši mu kopljištem
grudi. Životinja momentalno pada na zemlju, koprcajući se. Džingis se
okreće da proveri da li je njegov brat Kačijun video ovaj pogodak.
Ovakva vrsta lova ne pruža mnogo zadovoljstva ali zato pomaže
da se plemena prehrane kada su zalihe pri kraju. Naravno, Džingis u
ovakvim pustolovinama uvek uživa, raspoređujući svoje najbolje
lovce po centru obruča. Ovoga puta to su Kačijun i Arslan, prvi koji
su mu se zakleli na vernost. Stari kovač ima šezdeset godina i vitku
figuru. Jaše dobro, mada pomalo ukočeno, ali Džingis je video kako
pogađa ptice u letu.

Rvač Toluj jaše tik do njega, pognut u sedlu kako bi presudio
debelom mrmotu koji panično beži kroz travu. Utom vuk istrčava iz
visokog šiblja i Tolujev konj se propinje, preteći da ga obori na
zemlju. Džingis se smeje načinu na koji krupni ratnik uspeva da održi
ravnotežu. Lov je uspešan i obruč je skoro sasvim zatvoren. Na stotine
njegovih najboljih oficira sabija životinje u tesnac. Ubrzo će ih gaziti
kopitama i nabijati na koplja sve dok konjanici ne budu tik jedan uz
drugog, praznih tobolaca ali punih srca.
Džingis primećuje divlju mačku i kreće u poteru za njom.
Zadovoljan je što Kačijun skreće sa iste putanje, prepuštajući bratu
zadovoljstvo lova. Obojica su u kasnim tridesetim, ali i dalje čvrsti i u
zavidnoj fizičkoj formi. Po povratku svih vojskovođa i ratnika sa
osvajačkih pohoda, Mongoli će zajedno krenuti u nove zemlje.
Naime, Džingis se iz kineske prestonice vratio prilično iscrpljen i
dotučen bolešću. Trebalo mu je skoro godinu dana da povrati zdravlje.
Slabost je sada samo ružno sećanje. S dolaskom leta obnovio je staru
snagu, a s njom i želju da pogazi one koji su se usudili da ubiju
njegove izaslanike. Iskreno želi da njegovi neprijatelji budu prkosni i
snažni kako bi u svojoj osveti mogao još više da ih ponizi.
Džingis poseže za strelom ali tobolac mu je prazan. Dečaci i
devojčice u logoru već trčkaraju sa svojim malim noževima, čekajući
da oderu ubijene životinje za veliku gozbu.
Izviđači kana obaveštavaju da su Kasarova i Cubodajeva vojska
na samo nekoliko dana jahanja. Vojskovođe će biti dočekane s
pirinčanim vinom i crnim airagom, kako i dolikuje. Džingis se pita
koliko su njegovi sinovi porasli u protekle tri godine. Raduje ga sama
pomisao da će uskoro jahati sa Čagatajem i Ogedajem, osvajajući
nove zemlje u kojima će oni možda biti kanovi. Džingis zna da se i
Ðoči vraća, ali to je stara rana koju ne želi da raskrvari. Uživao je u
proteklim godinama sa svojim ženama i sitnom decom, ali nebeski otac
mu je postavio novi cilj, a veliki kan ne može mirno da sedi dok
ostatak sveta spava.

Džingis galopom pretiče Kačijuna, baš u trenutku kada ovaj
pljeska Arslana po ramenu. Zemlja pod njima je crvena od krvi dok
dečaci trčkaraju između konja, uzbuđeno se dovikujući i skupljajući
ubijenu divljač.
„Jeste videli kako sam sredio divlju mačku?”, pita ih Džingis.
„Dve strele i gotovo.”
„Svaka čast”, dovikuje Kačijun, lica sjajnog od znoja. Jedan od
dečaka trči preblizu njegovih uzengija i on spušta ruku da ga čvrkne
po glavi. Dečak diže glavu i naglo posrće, mameći smeh ostalih.
Arslan se smeška kada dečak ustane i smrknuto gleda u kanovog
brata pre nego što otrči dalje.
„Ovi novi naraštaji su tako bezbrižni”, primećuje on. „Ja se više
ni ne sećam svog detinjstva.”
Džingis klima glavom. Deca u plemenima nikada neće znati za
strah od gladi i progona koji je iskusila njegova porodica. Osluškujući
njihovu ciku i smeh, zapravo je zadivljen svojim uspesima. Samo
nekolicina nomadskih plemena i dalje luta dolinama i planinama rodne
zemlje. Sve ostale je okupio pod jednim barjakom, s blagoslovom
nebeskog oca. Možda upravo zato ima žarku želju da se odazove i
izazovu pustinjskih plemena. Čovek bez neprijatelja se brzo opusti i
podgoji. Narodu je život dosadan kad nema nikog da se petlja u
njihova posla. Džingis se smeška kod ove misli. Na ovom svetu ne
postoji manjak neprijatelja i on zahvaljuje duhovima što ih broji na
milione. Ne može da zamisli drugačiji način života, radujući se
godinama koje dolaze.
Kada se Arslan ponovo oglasi, u njegovom glasu nema ni trunke
prethodne ozarenosti.
„Mesecima sam razmišljao, gospodaru, i zaključio da je vreme da
svoje mesto generala prepustim nekom drugom. Previše sam star i
možda previše oprezan za zimski pohod. Vojsci treba neko mlađi, ko
će sve rizikovati sve zarad jednog bacanja kostiju.”
„Ma daj, pred tobom su još godine ratovanja”, uverava ga
Kačijun.

Arslan odmahuje glavom, čekajući Džingisovu reakciju.
„Vreme je da se povučem. Sačekaću da stigne moj sin Ðelme, ali
neću više da napuštam domovinu. I dalje se zavetujem tebi, Džingise,
u to ne sumnjaj. Ako ti kažeš da jašem, jahaću dok ne padnem.” Stara
dobra priča o smrti. Nijedan ratnik ne može da padne sa sedla dok je
živ. Arslan zastaje da vidi je li kan istinski svestan njegove odanosti.
„Nijedan čovek ne jaše večno. Kukovi i ramena me sve više bole,
a ruke mi se koče i po najmanjoj studeni. Možda je to zbog godina i
godina kovanja metala. Ne znam.”
Džingis pući usne, terajući svoju kobilu bliže Arslanovom konju
kako bi mogao da ga uhvati za rame.
„Uz mene si od početka”, kaže mu. „Niko me nije služio s više
poštovanja. Ako želiš da se povučeš i smiriš, oslobodiću te zakletve.”
Arslan povija glavu s vidnim olakšanjem.
„Hvala ti, gospodaru kane.” Kada se uspravi, lice mu je
preplavljeno emocijama. „Upoznao sam te kada si i sam bio
progonjen. Video sam veličinu u tebi i poverio ti svoj život. Znao sam
da će ovaj dan doći i pripremio sam svog zamenika za mesto vođe
tumana. S tvojim dopuštenjem, na to mesto bih postavio Curgadaja.”
„Niko ne može tebe da zameni”, odgovara Džingis. „Ali biće mi
čast da ispoštujem tvoj izbor i tvoju mudrost po poslednji put. Čuo
sam za tog Curgadaja. Zovu ga još i Ðebe, ili strela.”
Arslan pravi grimasu. „Baš tako. Upoznao si ga prošle godine, u
pohodu na Besudov klan. Ubio je tvog konja.”
Džingis iznenađeno zviždi.
„Tako je! Znao sam da mi je ime poznato. Tako mi duhova, taj
ume s lukom. Je li bilo tri stotine koraka? Sećam se, umalo da
razbijem glavu.”
„Bio je malo pripit, gospodaru, ali ne previše. Veran ti je od dana
kada si mu poštedeo život.”
Džingis klima glavom.
„Onda mu uruči svoju zlatnu tablicu i pozovi ga u moj šator.
Napravićemo gozbu u čast tvog službovanja. Pevaće se pesme o tebi i

hvalospevi nebeskom ocu, i svi mladi ratnici će znati da veliki čovek
odlazi iz njihovih redova.”
Dok Arslan rumeni od ponosa, Džingis ga za trenutak zamišljeno
gleda.
„Dobićeš hiljadu konja iz mog krda i tuce sluškinja za tvoju ženu.
Poslaću tri mladića da te čuvaju pod stare dane. Nećeš biti sam,
generale. Imaćeš ovaca i koza dovoljno da se gojiš do stote.”
Arslan silazi s konja i čelom dodiruje Džingisovo stopalo u
uzengiji.
„Velika mi je čast, gospodaru, ali ne treba mi toliko. S tvojim
dopuštenjem, uzeću svoju ženu i nešto malo ovaca i konja. Zajedno
ćemo naći mirno mesto pokraj reke. U brdima više nema lopova, ako i
ima, luk i mač su uvek uz mene.” Toplo se smeška čoveku koji je od
ogorčenog dečaka izrastao u osvajača i vođu velike nacije. „Možda ću
izgraditi malu kovačnicu i iskovati poslednji mač koji će biti pokopan
sa mnom. I dan-danas me umiruje zvuk čekića koji odjekuje u mojoj
glavi.”
Džingisa peku suze u očima dok posmatra čoveka koji mu je svih
ovih godina bio kao otac. Sjahavši s konja, kratko ga grli i za trenutak
se deca oko njih umiruju, posmatrajući taj prizor.
„To je dobar san, starče.”
Zemlja oko reke Orhon je zelenija nego igde drugde. Sama reka je
široka i bistra. Pored nje živi dvesta hiljada mongolskih duša i isto
toliko konja, prizor koji Kasar i Cubodaj zatiču kada stignu u logor.
Pod kanovim strogim vođstvom, mongolski narod se umnožio i sa svih
strana dopire dečji plač. Nakon povratka iz kineske prestonice,
Džingis se na duže vreme ulogorio pored reke, odbivši da se vrati u
Avragu. Tačno je da će Avraga zauvek važiti za sveto mesto koje je
iznedrilo naciju, ali ravnica je suva i a zemlja ravna. U poređenju s
njom, orhonski vodopadi su pravi raj za konje i ostalu stoku. Džingis
često pliva u dubokoj vodi, održavajući fizičku kondiciju.

Kasar grli svoju braću: Džingisa, Kačijuna, pa čak i Temuga koji
nije ratnik ali zato upravlja logorima i rešava sporove među
porodicama. Kasar sa sobom dovodi Ogedaja. Dečak je tek napunio
trinaest, ali mu je telo mišićavo i čvrsto, obećavajući očevu visinu i
snagu. U oštrim crtama Ogedajevog lica braća prepoznaju dečaka koji
ih je nekad davno održao u životu kada su bili proterani iz plemena i
osuđeni na gladovanje u divljini. Kasar tapše Ogedaja po vratu i blago
ga gurka ka Džingisu koji ne skriva ponos.
„Vešt je s lukom i mačem, brate”, hvali ga Kasar, naginjući mešinu
crnog airaga.
Džingis čuje ushićeni cik svoje žene Borte i zna da će njegov sin
uskoro biti okružen ženama.
„Porastao si, Ogedaju”, konačno kaže svom sinu. „Večeras ćeš mi
pričati o svojim putovanjima.” Posmatra kako Ogedaj formalno povija
glavu, trudeći se da sakrije svaku emociju. Tri godine je dug period,
ali Džingis je zadovoljan mlađahnim ratnikom u kojeg je njegov sin
izrastao. Osim žutih očiju, Ogedaj je nasledio i njegovu smirenost.
Stoga se Džingis ne usuđuje da ga zagrli, ne pred ratnicima koji će
možda jednog dana pratiti Ogedaja kao što sada prate njega.
„Jesi li dovoljno mator da piješ, dečače?”, pita Džingis, stežući
mešinu airaga u rukama. Kada ovaj klimne, otac mu dobacuje mešinu i
posmatra kako uzima veliki gutljaj. Dečak je oduševljen prizorom i
zvucima svog naroda. Majka mu prilazi i grli ga, ali on ostaje ukrućen,
pokazujući tako svom ocu da više nije mali dečak koji se topi u
majčinom zagrljaju. Borte jedva da to primećuje, obujmivši mu lice
dlanovima i plačući od sreće što ga vidi živog i zdravog.
„Pusti ga, Borte”, mrmlja Džingis iza nje. „Dovoljno je zreo da
ratuje sa mnom.” Ali Borte ne obraća pažnju na njegove reči i Džingis
tiho uzdiše, popuštajući joj.
Srce mu se steže kad ugleda Cubodaja koji jaše ka njemu. Ðoči
mu je s desne strane. Obojica silaze s konja i Džingis primećuje
Ðočijev hod urođenog ratnika. Rastom je premašio kana, ali njegove
tamne oči Džingisa i dalje podsećaju da je sin nekog drugog čoveka.

Kan i dalje ne zna kako će reagovati na Ðočija, ali nagoni mu govore
da prvo pozdravi Cubodaja.
„Generale, jesi li ih sve potukao?”, razdragano pita.
Cubodaj uzvraća kikotom.
„Nagledao sam se svega i svačega, gospodaru kane. Otišao bih i
dalje da nisi naredio povratak. Znači, rat?”
Senka prelazi preko Džingisovog lica, ali on odlučno odmahuje
glavom.
„Kasnije ćemo o tome. Arslan se povlači s mesta generala pa
priređujemo gozbu u njegovu čast. Čekamo još da stigne Ðelme.”
Cubodaj ne skriva da ga ova vest žalosti.
„Veliki sam mu dužnik, gospodaru. Ali imam dobrog pesnika.
Smem li da ponudim njegove usluge?”
Džingis se osmehuje.
„Za našeg najboljeg kovača i zapovednika imam tuce pesnika i
pripovedača koji se kao divlje mačke bore za tu čast, ali tvoj čovek
može da im se pridruži.”
Džingis oseća na sebi pogled Ðočijeve majke. Borte se radovala
javnom prihvatanju njenog prvenca i pre nego što je čula za njegov
povratak. Najednom vlada neprijatna tišina i Džingis se konačno
okreće prema Ðočiju. Teško je ostati miran pod tim prodornim, crnim
pogledom. Niko u logoru se nije usuđivao da gleda u kanove oči kao
što je to činio Ðoči. Džingisu srce počinje da tuče, kao pred susret s
neprijateljem.
„Drago mi je da si zdrav i snažan, oče”, kaže Ðoči, glasa dubljeg
nego što je Džingis očekivao. „Kada sam otišao, još si se oporavljao
od kineskih rana.”
Džingis primećuje da Cubodaj trza rukom, kao da želi da ućutka
Ðočija. General je oštroumniji od dečaka, očigledno. Mladi ratnik
ponosno stoji pred kanom, kao da nije tatarsko kopile, nimalo omiljeno
među porodicama.
Džingis s naporom obuzdava svoju preku narav, ponajviše zbog
prisustva svoje prve žene, Ðočijeve majke.

„Izgleda da me je teško ubiti”, tiho uzvraća kan. „Dobro došao u
moj logor, Ðoči.”
Kanov sin nepomično stoji, iako ova formalna objava
gostoprimstva ostalima može da zazvuči kao svojevrsna uvreda. Iste
reči nije uputio ni Cubodaju, ni Kasaru. Bile su suvišne.
„Velika mi je čast, gospodaru kane”, odgovara Ðoči, povijajući
glavu kako njegov otac ne bi pročitao bes u njegovim očima.
Džingis klima glavom, spazivši da mu je lice bledo i napeto kad
konačno prihvati majčinu ruku. Borte ne skriva suze radosnice, ali
između nje i njenog prvenca ima više uzdržanosti nego u susretu sa
Ogedajem. Uostalom, nije lako zagrliti visokog mladog ratnika u kojeg
je Ðoči izrastao. Pre nego što Džingis stigne da odreaguje, Ðoči se
okreće prema svom mlađem bratu i sva napetost iz njega nestaje.
„Vidi ti njega”, smeje se Ðoči.
Ogedaj se smeška i prilazi da ćušne starijeg brata u rame. Sledi
kratka lekcija iz rvanja koja se završava Ogedajevom glavom
ukleštenom ispod Ðočijevog pazuha. Džingis nervozno posmatra
scenu, želeći da kaže nešto što bi upristojilo Ðočija. Umesto toga,
Ðoči odguruje Ogedaja, uprkos njegovom negodovanju što mu je
razbarušio kosu.
Kan nije zvanično otpustio svoje sinove i sada otvara usta sa
namerom da to učini.
„Tvoj sin se dobro pokazao, gospodaru”, uskače Cubodaj pre
nego što ovaj progovori. „Predvodio je hiljadu ratnika u bici protiv
ruskih vitezova i ljudi su ga uvažavali.”
Džingis se mršti, znajući da mu je prilika izmakla.
„Da ga nisi obučio malo prebrzo?”, uzvraća kan.
Neko slabiji bi se složio s ovom konstatacijom, ali ne i Cubodaj.
Odlučno odmahuje glavom, naklonjen mladiću o kojem je brinuo tri
godine.
„Brzo je naučio šta znači biti vođa ljudima koji iz tebe crpe snagu.
Moji pesnici su ispevali pesme o Ðočiju, a i ratnici dobro govore o
kanovom sinu. Rođen je za vođu. Nemam veće hvale od ove.”

Džingis gleda u Ðočija koji se smeje sa Ogedajem. Zajedno
izgledaju kao dečaci koje je nekada odgajao u svom šatoru. Nevoljno
klima glavom pre nego što opet progovori.
„Loša krv može da izbije na površinu kad-tad, generale. U napadu,
kad najmanje očekuješ, može da se preokrene. Bolje ti je da ne
rizikuješ život.”
Cubodaj ne može da se usprotivi kanu a da ga pri tom ne uvredi,
iako izgara od želje da ga razuveri. Ipak, njegova bitka ostaje samo u
njemu i on pokorno spušta glavu.
„Ðelme i Čagataj stižu za tri dana”, dodaje Džingis nešto vedrije.
„Tada ćeš videti mog trećeg sina i shvatićeš zašto sam ponosan na
njega. Osvetlićemo zemlju bakljama i ješćemo i pićemo tako da će se
godinama pamtiti.”
„Tvoja volja, gospodaru”, uzvraća Cubodaj, potiskujući
nezadovoljstvo. U protekle tri godine je bio svedok Ðočijevog
stasavanja u pravog muškarca, sposobnog da predvodi veliku vojsku.
Cubodaj u njemu nije primetio slabost i siguran je da ume dobro da
proceni čoveka. Dok prati kanov pogled ka njegovom najstarijem sinu,
Cubodaj saoseća sa bolom koji Ðoči verovatno oseća. Niko ne
zaslužuje da ga rođeni otac tako odbaci. Ako bude imao sve
vojskovođe pod sobom, Ðoči će zbog prezira svog oca i sam prezirati
ceo svet. Kada se Džingis pridruži Kasaru i Kačijunu, Cubodaj tužno
odmahuje glavom pre nego što mu lice postane bezizražajno i pridruži
se ostalima u pripremi gozbe. Ðelme i Čagataj uskoro stižu, ali on se
ne raduje što će Džingis veličati svog drugog sina više nego prvog.

4
Ðelme se naglo budi iz sna i uspravlja u krevetu, osluškujući zvuke u
mrklom mraku. Dimnjak na njegovom šatoru je pokriven i treba mu
vremena da se privikne na tamu. S njegove leve strane, Kineskinja se
pospano meškolji i on pruža ruku da joj dodirne lice.
„Budi tiha”, šapuće joj. Prepoznaje uobičajene zvuke u logoru:
rzanje konja, smeh i plač u noći koji ga obično uspavljuju. Sve su to
zvuci njegovog naroda. Ali poput divljeg psa, jednim delićem svog
bića uvek ostaje budan. Previše je iskusan da bi ovaj neprijatan osećaj
opasnosti odbacio kao da je ružan san. U potpunoj tišini, skida krzneni
pokrivač sa sebe i ustaje, svestan da na sebi ima samo stare pantalone.
Zvuk je dalek i tih, ali nepogrešivo podseća na izviđački rog. Dok
ravnomeran ton zamire, Ðelme grabi mač koji visi na centralnom
stubu. Brzo navlači čizme, preko golih ramena prebacuje dolamu i
izlazi u noć.
Logor je već uveliko budan. Oko njega, pospani ratnici se roptavo
penju na svoje konje. Ostao im je samo još jedan dan jahanja do
Džingisovog logora, ali Ðelme ne može da pretpostavi ko je toliko lud
da rizikuje jašući po noći. Jedan krtičnjak na pogrešnom mestu je
dovoljan da konj polomi nogu. Ðelme ne može da zamisli neprijatelja
u pustoj ravnici, bar ne onog koji bi se usudio da ga napadne. Ipak,
biće spreman na sve. U njegovom logoru ga ništa neće iznenaditi.
Čagataj mu prilazi trčeći, pomalo teturavo posle pozamašne
količine airaga pred spavanje. Mladić pravi grimasu kada se upale
lampe oko Ðelmeovog šatora, ali general nema milosti. Ratnik mora

uvek da bude spreman za pokret, pa čak i onaj koji likom neodoljivo
podseća na Džingisa.
„Uzmi sto ljudi, Čagataju”, naređuje mu, ne skrivajući
usplahirenost. „Izvidite oko logora. Nekog ima tamo.”
Mladić povija glavu i hita na zapovest, već zviždeći potčinjenim
zapovednicima. Ðelme okuplja svoje ratnike, organizujući ih bez
oklevanja. Sa izviđačima će dobiti na vremenu, a vreme se nikad ne
gubi. U mraku se formiraju vrste i logor najednom oživljava. Svaki
muškarac, žena i dete pripremaju oružje, pakuju stvari i dovlače
zaprežna kola. Teško naoružani stražari u parovima trče kroz logor u
potrazi za napadačima ili lopovima.
Ðelme stoji nasred logora, motreći na metež oko sebe. Ne čuju se
povici za uzbunu, ne još, ali se zato izviđački rog opet cvili negde u
daljini. Po treperavom svetlu uljanih lampi, sluge mu dovode
omiljenog škopca i pun tobolac.
U vreme kada Ðelme odjaše u mrak, njegova vojska je već
spremna za pokret. Prvih pet hiljada konjanika jaše s njim, sve
prekaljeni ratnici. Međutim, nijedan ne voli da se bori po mraku, jer se
konji lako povređuju. Ðelme steže zube, zanemarujući zimu koju
oseća prvi put otkad se probudio.
Džingis galopira kroz noć. Pijan je ali toliko lak, da ni ne oseća
uzengije koje ga jedino vezuju za konja. Po tradiciji, te večeri je načeo
svaku mešinu airaga, prosuvši nekoliko kapi za duhove koji čuvaju
njegov narod. Nad gozbenom vatrom se izbljuvao više puta tako da
mu koža i dalje bridi od vrelog dima. Uprkos svemu, niz grlo je sasuo
pozamašnu količinu airaga, prestavši da broji načete mešine.
Slavlje je počelo dva dana ranije u čast povratka njegovih sinova i
vojskovođa. Čak je i Ðoči smekšao pred velikim ovalima pečenog
mesa. Kasar i Ogedaj su takođe uživali u raskošnoj gozbi. Prethodnih
godina su jeli svakojaku hranu, ali ni u korejskim ni u kineskim
zemljama nisu mogli sebi da priušte domaću pečenu ovčetinu koja se,

usoljena i zakopana, čuva za posebne prilike. Kasaru su oči bile pune
suza, ne toliko od gorčine trulog mesa koliko od sreće što ga opet
jede. Niko mu nije verovao, ali to više nije ni važno.
Kada je slavlje bilo na vrhuncu, najsnažniji ratnici su se oteturali
u šatore u potrazi za ženama. Mlade Mongolke su bile pošteđene, jer
su kineske robinje i zarobljene Ruskinje bile mnogo lakši plen. Njihovi
krici odjekivali su do jutra, nadjačavajući pesmu pored vatre.
Veselje se trajalo tri dana. Neki pojci su pevali stihove u starom
stilu od samo dva tona. Drugi su pripovedali glasno, skrećući pažnju
svih koji su želeli da ih čuju. Gužva oko logorskih vatri je rasla,
dostigavši vrhunac negde pred zoru.
Kasar prve noći nije uopšte spavao, priseća se Džingis, tražeći
pogledom senku svoga brata u tami. Na kraju drugog dana Džingis je
slušao kako pesnici ispredaju svoje balade o Arslanu, čekajući
povratak njegovog sina. Tada je Džingis lično dopunio Arslanov pehar.
„Čagataj i Ðelme su nedaleko odavde, Arslane”, doviknuo mu je,
nadjačavajući svirače. „Hoćeš da ih presretnemo?”
Arslan se pijano osmehnuo i klimnuo.
„Povešću im pojce da čuju pesme o tebi, starče”, nastavlja
Džingis, zaplićući jezikom. Ideja mu se veoma svidela i vedra srca je
okupio svoje generale. Cubodaj i Ðoči su naredili da im dovedu konje,
Kasar i Ogedaj su jedva stajali na nogama. Džingis nije mario za kiseli
vonj bljuvotine oko svojih sinova.
Kačijun je kanu doveo njegovu sivu kobilu.
„Ovo je suludo, brate!”, upozorio ga je. „Ko još jaše noću? Neko
može da pogine.”
Džingis je samo odmahnuo rukom i pijani ljudi oko njega su
oduševljeno poklicali. „Tu mi je porodica, tu su generali, tu je kovač
Arslan i Cubodaj Odvažni. Neka nas se zemlja plaši ako padnemo.
Probićemo je svojim tvrdim glavama! Spremni?”
„Spremni, brate moj!”, uzvratio je Kačijun, poprimajući divlje
raspoloženje. Zajedno su odjahali na čelo omanje kolone koja je bivala
sve duža. Uskoro im se pridružio i šaman Kokču, jedini koji je

delovao trezno. Džingis je pogledao u svog najmlađeg brata, Temuga,
koji je stajao po strani i s negodovanjem odmahivao glavom. Ali
Džingis se na to nije obazirao. Beskorisni lenjivac nikad nije umeo da
jaše.
Kan se još jednom osvrnuo oko sebe, gledajući u lica njemu
odanih prijatelja i proveravajući imaju li svi pune mešine airaga i
pirinčanog vina. Ne bi valjalo da im ponestane. Pridružilo im se i
desetak pojaca, lica blistavih od uzbuđenja. Jedan je počeo da zavija
borbene stihove, dovodeći Džingisa u iskušenje da ga obori s konja i
ostavi tu.
Na nebu nije bilo zvezda, ali je kan mogao da vidi svoje sinove,
braću i generale. Nasmejao se ideji da bi neki zalutali lopov mogao da
se ispreči tako krvoločnoj grupi.
„Daću svoju belu kobilu svakom ko me pretekne do logora u
kojem su Ðelme i moj sin Čagataj.” Zadržao se još samo toliko da
osmotri divlje osmehe na licima svojih ljudi.
„Jašite ako imate srca!”, zaurlao je i zario pete u sapi svoje
kobile, terajući je u galop. Ne čekajući ni časa, ostali su uz bučno
pohitali za njim. Oko dve hiljade ratnika pratilo je kana kroz mrklu
noć, ali ga niko nije sustigao. I nijedan nije posrnuo, iako je zemlja bila
tvrda i surova, a svaki pad bi značio mogući gubitak života.
Jahanje u punoj brzini pomaže Džingisu da malo razbistri misli i
umanji bolno pulsiranje u levom oku. U blizini je reka, seća se on.
Pomisao na umakanje glave u ledenu vodu vrlo je primamljiva.
Vedro raspoloženje mu naglo splašnjava kada oseti pokret u tami.
U jednom otkucaju srca Džingis se pita da li je previše rizikovao život,
krenuvši bez barjaka, bubnjeva i ostalih obeležja kana. Ipak odlučuje
da potera kobilu još brže. To mora da su Ðelmeovi ljudi koji
zauzimaju položaje, zaključuje Džingis, jašući mahnito ka samom
centru gde će zateći svog generala.

Kasar i Kačijun su tik iza njega, dok im se Ðoči polako
približava, skoro ležeći potrbuške na sedlu i ne dopuštajući svom
konju da posustane.
Kolona u obliku strele juriša ka Ðelmeovom logoru, pretičući
kana. Najednom, dva konjanika padaju kada im se konji sapletu o
nevidljive prepreke. U potpunom mraku, oni iza se sapliću o njih, ne
uspevajući da se zaustave na vreme. Još tri konja lome prednje noge i
nemoćno padaju. Neki od oborenih ratnika ustaju, smejući se jer su
sačuvali živu glavu, a neki ostaju da leže. Džingis ništa od toga ne vidi
i ne čuje, usredsređen samo na to da što pre ugleda Ðelmea i svog
sina.
A i kako bi kad Ðoči ne uzvikuje upozorenje čim spazi Ðelmeove
izviđače. Njegov prvenac odlučuje da uleti pravo među nervozne ljude
sa zategnutim lukovima. Džingisu ne preostaje ništa drugo nego da
slepo jaše kroz noć.
Ðelme čkilji u mraku. Njegovi ljudi su spremni. Konjanici koji
sumanuto jašu kroz tamu samo što nisu stigli. Ðelme je proširio krila
oko kolone kako bi napadači ujahali duboko u njihove redove. Iako ne
vidi dalje od prsta, oseća napetost u vazduhu i srce mu udara sve brže.
Međutim, nešto mu govori da sačeka. Ovaj na čelu mora da je
Džingis. Ko bi drugi bio toliko razuzdan? Ali niko ne uzvikuje
upozorenje. Ðelme zna da neće dozvoliti neprijatelju da direktno
napadne njegove najbolje ljude. Prvo će poslati kišu kopljišta.
Opet napreže oči, okrećući glavu levo i desno ne bi li bolje
razaznao senke u pokretu. Je li moguće da je ovo kan? Zakleo bi se da
čuje kako neko u daljini peva. Dok u tami stoji sam, osvetljen jednom
bakljom kako bi bio viđen, Ðelme podiže ruku i hiljadu lukova se
zateže kao jedan.
„Na moj znak!”, uzvikuje on, najglasnije što može. Lice mu se
znoji, uprkos blagom noćnom povetarcu, ali ne sme da se plaši. Nema
nikog s kim bi se konsultovao, koga bi pitao šta da čini. Odluka je

samo njegova. Ðelme baca poslednji pogled na crne jahače i nervozno
se smeška, odmahujući glavom. Bio je u pravu.
„Spusti oružje!”, izbezumljeno viče. „Pusti ih da priđu! Širi
poredak.”
Njegovi oficiri ponavljaju zapovesti duž vrsta. Ðelme može samo
da čeka i uveri se hoće li im konjanici prići ili se divlje zaleteti u
njegove ljude. Mutne senke su na samo sto koraka, opkoljene sa obe
strane njegovim ljudima. Pedeset koraka i još galopiraju za čovekom
koji ih vodi duboko u zamku.
Ðelme čuje povike po krilima kada njegovi ljudi prepoznaju
prijatelje i rođake. Iz grudi mu se otima uzdah olakšanja. Zahvaljuje se
nebeskom ocu na dobrom instinktu. Utom se čistinom prolama
zaglušujući zveket kada čelo kolone udari u njegove ljude. Konji i
ratnici padaju i najednom svi dižu mačeve i zatežu lukove.
„Baklje! Dajte ovamo baklje!”, urla Ðelme. Robovi trče da
osvetle ratnike koji stenju na zemlji pored svojih koprcavih konja.
Ðelme prepoznaje Džingisa i naglo bledi, strepeći da bi kan zbog
ovoga mogao da mu presudi. Je li trebalo da se povuče ili da otvori
prolaz kako bi neometano ušli u logor? Ćutke posmatra kako Džingis
otvara oči i psuje, ustajući s naporom. Ðelme pokazuje dvojici ratnika
da pridrže kana, ali ovaj odbija pomoć.
„Generale, gde si?”, viče Džingis, odmahujući glavom.
Ðelme mu pristupa, gutajući nervozno kada vidi da Džingis
dodiruje tanak mlaz krvi na svojoj bradi.
„Tu sam, gospodaru kane”, odgovara, uspravljajući leđa. Ne
usuđuje se da pogleda ostale ljude koji leže unaokolo i previjaju se od
bolova, iako razaznaje Kasarov ljutiti glas dok pokušava nekog da
prizove svesti.
Džingis diže glavu, konačno fokusirajući pogled na Ðelmea.
„Jesi video, generale? Niko nije probio tvoju vrstu pre mene?”
Ðelme zbunjeno trepće. „Video sam, gospodaru kane.”
Džingis zadivljeno klima glavom onima iza sebe.
„Noć tek što je počela a mene već boli glava.”

Zatim se ceri i Ðelme primećuje da je polomio zub s prednje
desne strane. Džingis pljuje krv u travu, a zatim gleda u ratnika koji se
grči na zemlji.
„Daj baklje, Ðelme. Tvoj otac je negde ovde, iako nije bio brz
kao ja. Ni blizu. Ako je Arslan i dalje živ, utopiće svoj život u jelu i
piću koje imaš.”
„Dobro došao u moj logor, gospodaru kane”, zvanično kaže
Ðelme. Kad primeti veselo raspoloženje među ljudima koji su upravo
dojahali, počinje i sam da se ceri. Čak i njegov otac se kikoće dok
ustaje uz pomoć mladog ratnika do sebe.
„Znači, neuništiv si”, mrmlja Ðelme svom ocu.
Arslan sleže ramenima i vrti glavom, očiju sjajnih od naleta
snažnih osećaja.
„ko sme da se usudi? Sve nas je povukao za sobom.”
Ðelmeovih deset hiljada nastavlja da slavi. Bude se čak i deca da
vide velikog kana koji je stigao u logor. Džingis ih nežno miluje po
glavicama, iako je nestrpljiv da vidi svog sina Čagataja. U daljini čuje
rog koji najavljuje dolazak izvidnice i zna da je on među njima. Ne
može da krivi Ðelmea za ovaj nesporazum, ali želja da vidi svog sina
bila je jača od svega.
Ðelmeove sluge donose vino i hranu za pridošlice. Velike
logorske vatre od finog korejskog drveta neobuzdano gore, bacajući
svoj zlatasti sjaj u širokom krugu. Vlažna trava je pokrivena debelim
pokrivačima od krzna i platna. Kada zauzme svoje počasno mesto,
Džingis seda skrštenih nogu. Arslan je s njegove desne strane. Kačijun,
Kasar i Cubodaj mu se pridružuju pored vatre. Mešina pirinčanog vina
ide od ruke do ruke. Kada se krug popuni, Ðoči seda s Kasarove
desne strane kako bi Ogedaj bio što dalje od oca. Stariji ratnici to ne
primećuju, ali Ðoči veruje da Kačijun vidi sve. Šaman Kokču izvodi
ritual blagodarenja nebeskom ocu za uspešne Ðelmeove pohode i
bezbedan povratak kući. Ðoči posmatra kako šaman skakuće i krešti,
prskajući nevidljive duhove kapljicama airaga. Nekoliko kapi pada
Ðočiju na lice, kotrljajući mu se niz obraze.

Kada Kokču sedne na svoje mesto, muzičari nameću melodični
ritam koji se pronosi logorom, kao poručen. Muškarci i žene pevaju i
igraju pored vatre, sve dok ih ne oblije znoj. Ðelmeovi podanici su
počastvovani posetom velikog kana.
Ðočiju je lice rumeno od jake vatre. Dok sedi i zuri u vojskovođe
svog oca, presreće Kačijunov pogled i brzo spušta svoj. Taj kratki
kontakt dovoljno je rekao. Ðoči se ne usuđuje da digne glavu, znajući
da Kačijun upravo to čeka. Oči su ogledalo duše i njih je najteže
zamaskirati.
Kada Čagataj konačno dojaše, prati ga vriska njegovog jaguna.
Ðelme je srećan što na Čagataju ne primećuje znake pijanstva s
početka noći. Džingisov drugi sin deluje neobično vitalno i snažno
kada sjaše sa svog konja.
Kan ustaje da ga pozdravi i ratnici odobravajuće kliču kada otac
prihvati ruku svog sina i potapše ga po leđima.
„Izrastao si, dečače”, primećuje Džingis. Oči mu iskre od vina.
Čagataj duboko povija glavu, kao što se očekuje od savršenog sina.
Čagataj ostaje pribran i uzdržan dok se rukuje sa očevim
generalima. Ðočijeva pritajena netrpeljivost prema bratu se razbuktava
kada primeti njegovo impozantno držanje i bele zube. Ima samo
petnaest, a jedva da je zaradio neki ožiljak na podlakticama. Džingis je
vidno ponosan na Čagataja. Kada Ðoči shvati da ga otac poziva da
sedne pored njega, zahvalan je vatri koja skriva gnevno rumenilo na
njegovom licu. Čagataj gleda u Ðočija i za trenutak u njegovim očima
prepoznaje staru detinju mržnju, ali se ne trudi da nađe reči koje bi
uputio svom starijem bratu. Čak ni posle tri godine razdvojenosti Ðoči
ne uspeva da obuzda bes koji postaje skoro neizdrživ. U otkucaju srca
žudi da se probije između pijanih ratnika i obori Čagataja na zemlju.
Snaga mu se skuplja u ramenima dok zamišlja kako zateže luk.
Srećom, Cubodaj ga je naučio strpljenju. Dok Džingis Čagataju puni
pehar, Ðoči mirno sedi i sanjari o ubistvu, smeškajući se sebi u brk.

5
U cik zore, Cubodajevi pojci uveliko raspredaju priču o Jazavičjim
ustima, gde je Arslan potukao najveću vojsku koju su ikad videli. U
prisustvu Džingisa i njegovih generala, pesnici su iskreniji nego
obično. Sve znaju o hrabrom prelasku mongolske vojske preko visoke
planine pre osvajanja Pekinga. Svaki čovek se seća tih krvavih dana, s
ponosom i strahopoštovanjem koje samo vino može da im rasplamsa u
krvi. Niko ne razume šta znači suprotstaviti se kineskom carstvu - i
videti njen pad. Jazavičja usta bila su njihov prolaz u novi svet:
opasniji i veći. Mongolski ratnici su se odmetnuli na daleki istok i
spalili Peking.
Izlazeće sunce obasjava hiljade konjanika koji kreću iz logora u
podnožju reke Orhon, mnogi sa ženama i decom na sedlima. Džingis je
kan i može da jaše gde mu se prohte, ali svi žele da čuju priče o
Arslanu. Sa svitanjem se utišava graja nekoliko stotina pijanih grla.
Pojci i šamani su promukli od svenoćne pesme.
Ni sam Džingis ne može da veruje koliko ljudi želi da čuje priče
iz ranih dana, ali njegov narod mirno sedi, gladan priče, uključujući i
one koji su celu noć pili i lica su im masna od pečenja. Kan sluša
anegdotu kako ga je Arslan izbavio iz jame i treptanjem odagnava suze
pri bolnom sećanju na imena koja godinama nije čuo. Arslan je bio
prvi čovek koji mu se zakleo na vernost, obećavši mu konje, šatore, so
i krv, kada Džingis nije imao ništa osim izgladnele majke, nejake sestre
i poludivlje braće. Bio je to najveći dokaz odanosti i poštovanja,
priseća se Džingis. Arslan je bio svedok njegovog sazrevanja i

osvajačkih početaka. Suština iskrenog pripovedanja o nečijem životu
je u tome da svi oni koji čuju zapamte šta je veliki ratnik proteklih
godina postigao.
Pripovedači odlaze na počinak da odmore grlo i pripreme se za
treće veče glavne proslave kojoj će prisustvovati ceo mongolski
narod.
Međutim, Džingisu nije bila prvobitna namera da na ovom mestu
veliča svog prvog generala. Reka je predaleko, pašnjaci su proređeni a
zemlja krševita i suva, primećuje on dok zadovoljno olakšava bešiku.
Ipak, upravo ta promenljiva priroda ga nagoni da stalno ide dalje.
Njegov narod se ne sme uljuljkati, opominje se kan. Mora biti žilaviji
od onih koji žive u gradovima.
Misli mu prekidaju povici i klicanje ratnika skupljenih oko jedne
zaprege, poput roja pčela. Džingis okreće glavu i vidi kako se Čagataj
penje na zaprežna kola. Potom čuje životinjsku riku koja momentalno
utišava okupljenu masu, i od koje mu se diže kosa na glavi. S rukom
na balčaku svog mača, Džingis se probija kroz masu koja mu
momentalno pravi prolaz do zaprege.
Njegovi generali su okupljeni oko gvozdenog kovčega
postavljenom na zaprežna kola. Ali Džingis ne gleda u njih, niti u
Čagataja, koji tu stoji kao ponosni vlasnik. Zver iza rešetaka je veća
nego ijedna velika mačka koju je ikad video. Džingis u neverici
odmahuje glavom, sklapajući jedno oko pod naletom bola od
slomljenog zuba i pulsirajuće glavobolje. Da bi utrnuo bol, pokazuje
rukom da mu donesu još airaga. Dok uzima par gutljaja, pogled ne
skida sa životinje koja nervozno šetka iza rešetaka, besno kezeći
očnjake. Čuo je za narandžastog tigra, ali pogled na ovoliku čeljust i
rep kojim zver nervozno mlatara tamo-amo, ledi mu krv u žilama. U
tim žutim očima prepoznaje izazov koji u čoveku može da probudi
samo divljenje.
„Zar ovo nije poklon za kana?”, pita Čagataj.
Džingis ga ni ne gleda, što delimično srozava Čagatajevo
raspoloženje. Okupljena masa ćuti kao zalivena, čekajući kanovu

reakciju. Ðelme se neprijatno premešta s noge na nogu. Džingis mu se
konačno obraća.
„Nikad nisam video ovoliku zver generale. Kako si je ulovio?”
„Tigar je poklon za tebe, gospodaru, iz korejskog carstva.
Odgojen je u kavezu ali nije ništa manje divalj. Kažu da obara svakog
konjanika, ubijajući i čoveka i konja.”
Džingis prilazi kavezu, zureći u tigrove oči. Životinja instinktivno
skače ka njemu, obarajući kavez na stranu sa rešetkama. Pri tom ga
kači svojom velikom šapom, ali Džingis je previše pijan da bi osetio
bol. Iznenađeno gleda u krv koja šikti kroz pocepani rukav. Jedna
kandža mu je napravila duboku ranu u mesu.
„Kakva brzina...”, zadivljeno mrmlja on. „Čak i zmije su sporije.
A tek veličina! Sad verujem u priču o obaranju konjanika. Ova čeljust
može da odgrize ljudsku glavu.” Kan se blago ljulja dok govori ali
niko ne progovara ni reč kako ne bi postideo kana.
„U Koreji postoje ratnici koji love samo tigrove”, objašnjava
Čagataj nešto poniznijim glasom, „ali rade u grupama i koriste lukove,
strele, koplja i mreže.” Čagataj baca pogled ka Ðočiju i lice mu
postaje zamišljeno. Njegov brat je zadivljen životinjom baš kao i
Džingis, ali obojica stoje preblizu rešetaka.
„Čuvaj se, Ðoči”, upozorava ga Čagataj. „Može i tebe da
napadne.”
Ðoči ga šiba pogledom. Ne želi da mu protivureči ali ne može ni
da sluša hvalospev o životinji dok mu otac stoji tu i krvari.
„Jesi li išao u lov na jednog ovakvog tigra u korejskoj zemlji?”,
pita Ðoči.
Čagataj sleže ramenima.
„Oni su uobičajena pojava u carskim palatama.” Nešto u
Ðočijevim hladnim očima ga tera da nastavi. „Mogao sam, ali nisam
hteo.”
„Čisto sumnjam”, zajedljivo uzvraća Ðoči. „Ðelme ne bi
rizikovao tvoj život zbog jednog ovakvog čudovišta.”

Čagatajevo lice naglo rumeni dok se oni oko njega kikoću. Samo
trenutak ranije gospodario je masom, ali njegov otac i brat kao da su
mu namerno upropastili trenutak slave. Sada je prinuđen da brani
svoje dostojanstvo. Kao petnaestogodišnjak, može samo da pljune i
ustremi se na onoga koji ga je i izazvao.
„A ti, Ðoči? Smeš li da se suočiš sa tigrom? Kladim se da ne
smeš.”
Ðelme otvara usta da umiri dečake, ali je Ðočijev bes veći i brži.
„Navedi svoje uslove, brate”, sikće Ðoči. „Pokazaću ovoj tvojoj
zveri gde joj je mesto. Uostalom, prolila je krv našeg oca.”
„Ne glupirajte se. Pijani ste”, umiruje ih Ðelme.
„Neka, pusti ga”, brzo odgovara Čagataj. „Kladim se u sto
zaprega mog dela korejskog nameta. Slonovača, metal, zlato i drvo.”
Odmahuje rukom kao da to nije ništa. „Ako ubiješ tigra, sve će biti
tvoje.”
„A ti ćeš klečati preda mnom, na očigled celog plemena”, dodaje
Ðoči. Od srdžbe počinje da gubi razum. Oči mu iskre dok pilji u
Čagataja, ali mlađi brat se smireno ceri.
„Za to ćeš morati da ubiješ više od jednog tigra, brate. Za to ćeš
morati da budeš kan. A možda ni to neće biti dovoljno.”
Ðoči se hvata za mač i verovatno bi ga isukao da ga Ðelme na
vreme ne zgrabi za ruku.
„Šta je s vama? Svađate se kao deca. I to u noći kada se odaje
počast mom ocu. Tigar je carev poklon kanu. Niko drugi ne može da
odluči šta će biti s njim.” Oči mu gnevno sevaju i Čagataj spušta
pogled, momentalno se pokorivši njegovoj volji. Ovo je rezultat
mukotrpne obuke i životnih lekcija. Navika poslušnosti generalu je
duboko ukorenjena.
Saslušavši prepirku, Džingis se konačno oglašava.
„Prihvatam poklon”, mirno kaže. Njegov žute oči su skoro iste
boje kao kod velike mačke koja reži iza njihovih leđa. Ðoči i Čagataj
povijaju glave ne želeći da rasrde svog oca. Kada popije, Džingis ume
i da nasrne na čoveka koji pred njim ne spusti pogled.

Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_03_Konjanici_divljina.pdf

Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_03_Konjanici_divljina.pdf

Recommended

Recommended

More Related Content

More from zoran radovic

More from zoran radovic (20)

Conn_Iggulden_-_Dzingis_Kan_03_Konjanici_divljina.pdf