zoran

3. Mojoj kćerki Sofi

5. PRVI DEO
„Evo, narod će doći sa severa, velik narod, i carevi silni podignuće se od
krajeva zemaljskih. Luk i koplje nosiće, žestoki će biti, niti će žaliti; glas će
im kao more bučati; i jahaće na konjima, spremni kao junaci za boj, na tebe,
kćeri vavilonska."
Knjiga proroka Jeremije 50:41,42

6. Prolog
Najmanski kan je star. Drhti na vetru koji fijuče na uzvišici. Dole u ravnici, vojska koju je okupio
posrće pred čovekom po imenu Džingis. Više od deset plemena stoji sa Najmanima u podnožju dok
neprijatelj napada u talasima. Kan čuje njihove krike na hladnom planinskom vetru, ali ne vidi bitku
jer je skoro slep.
„Pričaj, šta se događa", naređuje svom šamanu.
Kokču tek treba da napuni tridesetu i pogled mu je oštar, uprkos senci žaljenja koja ga obuzima.
„Ðađirat je spustio svoje lukove i mačeve, gospodaru. Izgubili su hrabrost, kao što si predvideo."
„Previše ga poštuju. Iz straha", primećuje kan, stežući jače dolamu oko svojih koščatih ramena.
„Kaži kako se drže moji Najmani? Bore li se?"
Kokču dugo ne odgovara, posmatrajući kotrljajuću masu konja i ljudi ispod sebe. Džingis ih je
iznenadio, iskrsnuvši iz visoke trave u zoru kada su najbolji izviđači izvestili da je stotinama
kilometara daleko. Najmanski savez su napali svom silom ratnika naviknutih na pobedu, međutim,
tada je još postojala nada da će razbiti njihov napad. Kokču u sebi proklinje Ðađirata koji je sa
planina doveo svoje pleme, toliko brojno da ga je skoro ubedio kako bi mogli zajedno da pobede
Džingisa. Nakratko je njihov savez imao veliki značaj, nezamisliv nekoliko godina ranije. Trajao je
do prvog neprijateljskog napada, a onda ga je strah raspršio i Ðađirat je ustuknuo.
Posmatrajući bitku, Kokču psuje sebi u bradu, primetivši kako neki sledbenici njegovog kana
pristaju da se bore protiv svoje braće. Razmišljaju kao psi, okrećući se onako kako vetar duva.
„Još se bore, gospodaru", naposletku kaže. „Odbili su napad i njihove strele pogađaju Džingisove
ljude, obaraju ih."
Najmanski kralj steže svoje koščate šake, toliko jako da mu se bele zglavci.
„To je dobro, Kokču. Možda bi trebalo da im se pridružim, da ih osokolim."
Šaman skreće svoj grozničavi pogled ka čoveku kojeg je služio ceo život.
„Stradaćeš ako to učiniš, gospodaru. Video sam. Tvoji ratnici će sačuvati brdo čak i od duša
poginulih", kaže skrivajući stid. Zna da kan veruje svojim savetnicima, ali kada primeti kako prvi
redovi Najmana počinju da posustaju, najednom mu se ukazuje sopstvena smrt od kopljišta. Sve što
sada želi jeste da pobegne glavom bez obzira.
Kan uzdiše. „Dobro si me služio, Kokču. Zahvalan sam ti. Sada mi kaži šta stvarno vidiš."
Kokču kratko, brzo uzdiše pre nego što mu odgovara.
„Džingisova braća su se ujedinila u borbi. Jedan od njih predvodi napad po našim krilima.
Duboko prodire u redove naših ratnika." Zastaje, grizući se za usnu. Utom vidi strelu koja poput muve
zunzare leti ka njima. Sledećeg trenutka zariva se do pera u zemlju na samo nekoliko koraka od njih.
„Moramo da se popnemo još više, gospodaru", užurbano kaže, ustajući iz čučećeg stava, ne
skidajući pogled sa uskovitlane mase u daljini.
Stari kan se pridiže uz pomoć dvojice ratnika. Lica su im hladna i nepomična dok gledaju
stradanje svoje sabraće, ali se na Kokčuov znak odlučno penju uzbrdo, vodeći sa sobom starca.
„Jesmo li uzvratili udarac, Kokču?", pita kan drhtavim glasom. Kokču se osvrće i srce mu se

7. steže pred mračnim prizorom. Jato strela leti nebom, delujući neobično usporeno. Najmanska vojska
je rascepljena na dva dela. Šaman primećuje da je Džingisov oklop napravljen po uzoru na kineski
ali je svakako bolji i kvalitetniji od najmanskog. Svaki ratnik preko svilene bluze nosi na stotine
gvozdenih pločica ušivenih u debelo platno ali i dalje ne može da zaustavi direktan pogodak strele
čiji vrh često ostaje upetljan u njemu. Kokču vidi kako Džingisovi ratnici ispaljuju nova kopljišta.
Barjak merkitskog plemena se više ne vijori; ratnici bacaju svoje oružje, padajući na kolena, zadihani
i uplašeni. Samo Ojrati i Najmani nastavljaju da se bore iako znaju da neće izdržati još dugo. Savez
je uspostavljen da bi pružio otpor zajedničkom neprijatelju ali njegovim raspadom nestaju i sve nade
u slobodu. Kokču smrknuto razmišlja o svojoj budućnosti.
„Naši se dostojanstveno bore, gospodaru. Neće pobeći, ne na tvoje oči." Međutim, stotinak
Džingisovih ratnika stiže do podnožja brda, neprijateljski gledajući u redove kanovih čuvara. Vetar je
surovo hladan na visini i Kokču oseća kako ga preplavljuju očaj i bes. Predaleko je dogurao da bi
skončao na vrhu ogoljenog brda pod hladnim suncem. Sve tajne koje je nasledio od oca, čak i one
najdublje, biće uništene jednim udarcem mača ili pogotkom strele. Za trenutak mrzi starog kana koji
je pokušao da se suprotstavi novoj sili koja vlada ravnicom. Starac nije uspeo i zbog toga je ispao
budala, bez obzira na to koliko je nekada delovao moćno i snažno. Kokču u sebi proklinje zlu sreću
koja ne prestaje da ga prati.
Najmanski kan gubi dah, umorno odmahujući rukom svojim čuvarima.
„Moram da odmorim", stenje, vrteći glavom.
„Gospodaru, previše su blizu", opominje ga Kokču. Čuvari ne obraćaju pažnju na šamana, već
pomažu svom kanu da sedne na suvu travu.
„Onda smo izgubili, zar ne?", pita kan. „Kako su Džingisovi psi drugačije mogli da stignu do brda
ako ne preko mrtvih Najmana?"
Kokču izbegava pogled kanovih čuvara. Oni znaju istinu, baš kao i on, ali se niko ne usuđuje da je
izrekne i rasprši poslednju starčevu nadu. U podnožju, zemlja je ispresecana leševima i krvavim
tragovima. Ojrati su se hrabro borili, ali su na kraju i oni slomljeni. Džingisova vojska lako
napreduje, koristeći svaku slabost u njihovim redovima. Kokču vidi grupe od desetak i sto ratnika
koji hitaju dok njihovi predvodnici izvikuju zapovesti. Samo velika hrabrost najmanskih ratnika
uspeva da ih donekle uspori, ali to neće biti dovoljno. Kokču za trenutak oseća tračak nade kada
ratnici preuzimaju kontrolu u podnožju brda, ali to je samo šačica iscrpljenih ratnika koju Džingisova
nemilosrdna sila već u sledećem jurišu briše pred sobom.
„Tvoji čuvari su spremni da poginu za tebe, gospodaru", mrmlja Kokču. To je sve što može da
kaže. Ostatak vojske koji je prethodne noći delovao tako vedro i nepoljuljano, sada je pokošen. Krici
umirućih sve su bliži.
Kan klima glavom, sklapajući oči.
„Mislio sam da ćemo danas pobediti", kaže glasom malo jačim od šapata. „Ako je gotovo, poruči
mojim sinovima da spuste svoje mačeve. Neću da ginu uzalud."
Kanovi sinovi su odavno mrtvi. Pregazila ih je Džingisova vojska. Dva čuvara zure u Kokčua
kada čuju ovu zapovest, skrivajući tugu i očaj. Stariji izvlači svoj mač i proverava oštricu. Vene na
licu i vratu su mu nabrekle, podsećajući na fine niti prekrivene kožom.
„Ja ću preneti zapovest vašim sinovima, gospodaru, ako mi dopustite."
Kan podiže glavu.
„Poruči im da žive, Murah, da bi videli kuda će nas ovaj Džingis odvesti."
Murahove oči se pune suzama i on ih gnevno briše dok se obraća ostalim čuvarima kao da Kokču
uopšte ne postoji.

8. „Zaštitite kana, sinovi moji", tiho im kaže. Mladić povija glavu i Murah ga hvata za rame,
naginjući se bliže da mu za trenutak dodirne čelo svojim. Ne gledajući u šamana koji ih je doveo na
brdo, Murah počinje da se spušta niz padinu.
Kan zamišljeno uzdiše.
„Poruči im da propuste osvajača", dodaje šapatom. Kokču vidi da mu graška znoja curi niz nos i
tu drhtavo zastaje. „Možda će biti milostiv prema mojim sinovima kada mene bude ubio."
Daleko u podnožju, Murah stiže do poslednjeg čvora odbrane. Ratnici se uspravljaju kada ga
vide; iscrpljeni, slomljeni ljudi koji ne posustaju, trudeći se da sakriju strah. Kokču čuje kako ga
pozdravljaju dok lako korača prema neprijatelju.
Kokču vidi kako se Džingis probija kroz masu ratnika. Oklop mu je isprskan krvlju. Za trenutak
hvata njegov pogled. Hoće li Džingis poštedeti šamana koji mu nudi život sopstvenog kana? Starac
sedi pognute glave, mršavog, staračkog vrata. Možda će Kokču tim izdajničkim činom kupiti svoj
život. Najednom je prestravljen. Ne želi da umre. Ne još.
Džingis zastaje i dugo zuri u njega. Kokču pušta da mu ruka padne. Ne, ne poznaje ovog hladnog
ratnika koji je u cik zore došao niotkuda i posejao smrt. Mirno se spušta na zemlju pored svog kana,
posmatrajući uništenje Najmana. Iz grudi mu se otima drevna ratnička pesma koju je naučio od svog
oca. Čini se da napetost u starom kanu jenjava kada čuje poznate stihove.
Murah je prvi najmanski ratnik i tog dana se bori kao lav. Uz poklič seče Džingisove ljude, ne štedeći
se. Poslednji Najmani ispuštaju ratničke krike, ne mareći više za sebe. Njihove ispaljene strele
uspevaju da ošamute Džingisove ljude ali ovi hitro ustaju, lomeći kopljišta i pokazujući zube. Dok
Murah ubija prvog koji mu se isprečio na putu, desetak ostalih ga opkoljava, zarivajući oštrice u
njegove grudi.
Kokču ne prestaje da peva, šireći oči kada začuje zvuk Džingisovih rogova. Ratnici se povlače
od preživelih Najmana.
Murah još diše, zbunjeno stojeći nasred bojnog polja. Kokču vidi kako mu Džingis nešto govori
ali ne može da čuje šta. Murah odmahuje glavom i pljuje krv na zemlju, podižući svoj mač. Samo
nekoliko Najmana i dalje stoji i svi su ranjeni. Krv im obliva ruke i noge. I oni podižu svoja sečiva,
teturajući se.
„Dobro si se borio", uzvikuje Džingis. „Predaj se i dočekaću te pored svoje vatre. Ukazaću ti
zasluženu čast."
Murah mu pokazuje svoje okrvavljene zube.
„Pljujem na čast Vukova", odgovara on.
Džingis na trenutak sedi nepomično na svom konju pre nego što slegne ramenima i naglo podigne
ruku. Razjareni ratnici spremno hrle napred gazeći Muraha i ostale Najmane.
Visoko na brdu, Kokču ustaje i pesma mu zamire u grlu kada Džingis sjaše sa svog konja i počne da
se penje. Bitka je gotova. Na stotine iskasapljenih tela leži unaokolo ali na hiljade ih se predalo.
Kokču više ne mari zbog onog što ga čeka.
„On dolazi", tiho mrmlja šaman, zureći u priliku koja mu se približava. Stomak mu se grči i noge
mu drhte poput konjskih kićanki pod naletom dosadnih muva. Čovek koji je pod svojim barjakom
doveo plemena u ravnicu sada se samouvereno penje uzbrdo, bezizražajnog lica. Kokču primećuje da
mu je oklop ugruvan i da nekoliko metalnih pločica visi na nitima. Bitka je bila teška ali Džingis

9. deluje sveže i odmorno, kao da mu nije pričinjavala nikakav napor.
„Jesu li moji sinovi preživeli?", šapatom pita kan, razbijajući mučnu tišinu i hvatajući šamana za
rukav.
„Nisu", kratko odgovara ovaj s gorčinom u srcu. Starcu ruka mlitavo pada i celo telo mu se
poraženo srozava. Kokču gleda u njegove mutne oči i u njima poslednji put vidi snagu koju dotad nije
primećivao.
„Onda pusti Džingisa da priđe", naređuje kan. „Zar je sada više išta važno?"
Kokču mu ne odgovara, pogleda prikovanog za lice ratnika koji se penje uz brdo. Hladan vetar
šiba ga po vratu ali on zna da mu je to slađe nego ikada pre. Viđao je ljude koji se suočavaju sa
smrću; oduzimao im je život u mračnim ritualima, šaljući im duše daleko. Viđao je kako smrt dolazi
po njih i za trenutak je i sam želeo da pobegne. Ono što ga sada drži ukopanog u mestu nije hrabrost.
On je čovek od reči i magije, čovek koga se Najmani plaše mnogo više nego njegovog oca. Beg bi
značio sigurnu smrt od zime koja samo što nije nastupila. Za trenutak čuje šapat Murahovog sina koji
vadi svoj mač, ali mu to ne uliva nikakvu sigurnost. Ima nečeg očaravajućeg u sigurnom hodu
uništitelja. Mnoge vojske nisu uspele da ga zaustave. Stari kan diže glavu i okreće pogled ka
Džingisu, osećajući njegov dolazak poput skrivenih očiju koje traže zrak sunca.
Kada stigne do njih, Džingis zastaje, odmeravajući ih. Visok je i koža mu sija od loja i zdravlja.
Oči su mu žute poput vučjih i Kokču u njima ne primećuje ni tračak milosti. Skamenjeno posmatra
kako Džingis vadi mač, još obojen suvom krvlju. Murahov sin korakne napred, isprečivši se između
dva kana. Džingis ga gleda sa neskrivenim prezirom od kojeg se mladiću ledi krv u žilama.
„Siđi s brda, dečače, ako ti je život mio", mirno mu kaže Džingis. „Danas ih je dovoljno
poginulo."
Mladi ratnik nemo odmahuje glavom, mameći Džingisov uzdah. Munjevitim udarcem, kan mu
izbija mač iz ruke, vadeći istovremeno iz pojasa bodež koji zariva mladiću u grkljan. Dok život ističe
iz Murahovog sina, mladić raširenih ruku pada na svog ubicu. Džingis ga hvata i uz stenjanje baca u
stranu. Kokču gleda kako se mladićevo beživotno telo kotrlja niz liticu.
Džingis mirno briše svoj nož i vraća ga u korice za pojasom. Lice mu je najednom umorno.
„Ukazaću Najmanima čast ako odluče da mi se pridruže", naposletku kaže.
Stari kan zuri u njega, pogleda tupog i praznog.
„Čuo si moj odgovor", odlučno uzvraća starac. „Sada me pošalji mojim sinovima."
Džingis klima glavom i podiže mač. Veštim pokretom mu seče glavu koja nastavlja da se kotrlja
niz brdo. Obezglavljeno telo se krivi u stranu i pada na suvu zemlju. Kokču čuje kako krv šišti po
kamenju i sva čula mu oživljavaju. Lice mu je bledo kao krpa kada se Džingis okrene ka njemu. Reči
koje uspeva da izusti su očajnički vapaj.
„Ne smeš da prolivaš krv šamana, gospodaru. Ne smeš. Ja sam moćan čovek, onaj koji razume
moć. Napadneš li me uvidećeš da mi je koža gvozdena. Umesto toga, pusti me da ti služim. Dozvoli
da proglasim tvoju pobedu."
„Koliko dobro si služio najmanskog kana kada si ga doveo ovde da umre?", ispipava Džingis.
„Zar ga nisam odveo dovoljno daleko od bitke? U snovima sam video tvoj dolazak, gospodaru.
Pripremio sam se za tebe najbolje što sam mogao. Nisi li ti budućnost svih plemena? Moj glas je glas
duhova. Ja stojim na vodi dok ti stojiš na zemlji i nebu. Dozvoli da ti služim."
Džingis okleva, mača savršeno mirnog u ruci. Čovek s kojim razgovara na sebi ima tamnu dolamu
preko prljave bluze i pantalona. Ukrašena je vezenim šarama u obliku ljubičastih krugova koji su
skoro crni od masnoće i zemlje. Šamanove čizme su uvezane užetom, kao da prethodnom vlasniku
više nisu bile od koristi.

10. Ipak, ima nečeg u njegovim očima koje mu poput žara gore na tamnom licu. Džingis se seća kako
je Iluk od Vukova ubio šamana njegovog oca. Možda je Ilukovu sudbinu pre mnogo godina zapečatila
upravo ta krv. Kokču ćutke posmatra svog dželata, čekajući udarac koji će mu okončati život.
„Ne treba mi još jedan brbljivac", kaže Džingis. „Imam već trojicu koji tvrde da pričaju sa
duhovima."
Kokču primećuje radoznalost u kanovom pogledu i ne okleva.
„To su prevaranti, gospodaru. Dozvoli da ti pokažem." Ne čekajući odgovor uvlači ruku u dolamu
i iz grudi vadi komad železa, nespretno omotanog oko drške roga. Osetivši da Džingis podiže svoj
mač, Kokču širi šaku da dočeka udarac, sklapajući oči.
Naporom volje, šaman obuzdava strah koji mu izjeda utrobu. Vetar mu nemilice šiba ogoljenu
kožu ali on mrmlja reči kojima ga je naučio otac, osećajući kako ga obuzima trans, jače i brže nego
što je očekivao. Duhovi su sa njim. Njihovo milovanje mu usporava otkucaje srca. Već sledećeg
trena je negde drugde.
Džingis širi oči kada Kokču bodežom dodirne podlakticu, probijajući oštricom kožu. Šaman ne
pokazuje znake bola kada metal klizne kroz njegovu ruku. Kan zadivljeno posmatra kako vrh bodeža
izbija na drugu stranu ruke. Kokču prevrće očima, sporo izvlačeći bodež iz ruke.
Pogled mu je prikovan za Džingisovo lice u trenutku kada potpuno izvuče oštricu. Svi opčinjeno
zure u šamanovu ruku. Kokču duboko uzdiše, osećajući kako se trans produbljuje sve dok mu studen
ne ispuni svaki deo tela.
„Ima li krvi, gospodaru?", pita on šapatom, znajući odgovor.
Džingis se mršti ali ne vraća svoj mač u korice. Prilazi korak bliže i prstom dodiruje jedva
primetnu ranu na šamanovoj ruci.
„Ni kapi. Ovo je korisna veština", zadivljeno kaže. „Može li da se nauči?"
Kokču se smeška, vidno ohrabren.
„Duhovi ne posećuju one koji nisu odabrani, gospodaru."
Džingis klima glavom i udaljava se. Uprkos hladnom vetru, šaman vonja na starog jarca ali on i
dalje ne zna šta da misli o neobičnoj rani koja ne krvari.
Sa uzdahom prelazi prstima preko oštrice svog mača i vraća ga u korice.
„Daću ti godinu dana života, šamane. Dovoljno vremena da se dokažeš."
Kokču pada na kolena, spuštajući lice do zemlje.
„Ti si veliki kan, kao što sam prorekao", kaže, osećajući kako mu suze štipaju obraze. Studen
šaputavih duhova ga je napustila. Žustro spušta rukav da sakrije ranu iz koje počinje da kulja krv.
„Jesam", odgovara Džingis, gledajući u podnožje planine gde vojska čeka njegov povratak.
„Moje ime će se proneti svetom." Kada mu se opet obraća, glas mu je toliko tih da se Kokču napreže
da ga čuje.
„Ovo je vreme smrti, šamane. Mi smo jedan narod i među nama više neće biti ratovanja. Okupiću
sva mongolska plemena. Gradovi će padati, nove zemlje ćemo osvajati. Žene će naricati i ja ću se
radovati kada čujem njihov vapaj."
Vraća pogled na šamana koji ne diže lice sa zemlje.
„Živećeš, šamane. Odlučio sam. Ustaj i pođi sa mnom."
U podnožju brda, Džingis klimanjem glave pozdravlja svoju braću, Kačijuna i Kasara. Svaki od njih
je izrastao u gorostasa tokom godina okupljanja plemena. Kačijun se osmehuje kada mu stariji brat
priđe.

11. „Ko je ovo?", pita Kasar, odmeravajući Kokčua od glave do pete.
„Najmanski šaman", odgovara Džingis.
Utom im prilazi konjanik i silazi s konja, ne skidajući pogled sa šamana. Arslan je nekada bio
kovač najmanskog plemena i Kokču ga odmah prepoznaje. Bio je ubica, seća se šaman, zbog čega je i
proteran iz plemena. Nije čudo što je sada jedan od najvernijih Džingisovih predvodnika.
„Tebe znam", kaže Arslan. „Je l’ ti otac umro?" Kokču prvi put spoznaje da je izgubio autoritet
koji je tako mukotrpno gradio među Najmanima. Samo mali broj ljudi je smeo da ga pogleda u oči, iz
straha da ne budu optuženi za izdajstvo posle čega bi ih čekalo mučenje noževima i vatrom. Kokču
nepoljuljano presreće pogled najmanskog izdajnika. Ima vremena. Upoznaće njegovu pravu prirodu.
Džingisu ne promiče napetost između dvojice starih znanaca. Štaviše, zabavlja ga.
„Pazi šta govoriš, šamane, pred tobom stoji prvi ratnik pod mojim barjakom. Više ne postoje
Najmani, niti razlike među plemenima. Sada smo svi jedan narod."
„Video sam to u svojim vizijama", brzo uzvraća Kokču. „Imaš blagoslov duhova."
Džingisovo lice se zateže kad začuje ove reči.
„I nije neki blagoslov. V
ojska koju vidiš oko sebe dobila je na snazi i veštini. Ako su nas i
pomagale duše naših očeva, onda su bile previše slabe da bi ih ja video."
Kokču zbunjeno trepće. Najmanski kan je bio lakoveran i povodljiv. Na ovog čoveka neće uticati
tako lako. Ipak, grudi mu se pune slatkim vazduhom. Živ je iako do pre sat vremena nije očekivao da
će biti.
Džingis se okreće prema svojoj braći, ne razmišljajući više o šamanu.
„Neka se novi ljudi okupe i polože zakletvu. Večeras, po zalasku sunca", naređuje Kasaru.
„Izmešajte ih sa ostalima kako bi osetili da su deo nas a ne poraženi neprijatelji. Budite oprezni.
Neću da strepim od noževa u tami."
Kasar povija glavu pre nego što se okrene i sa ostalim ratnicima krene prema potučenim
plemenima koji sve vreme kleče na kolenima.
Kokču primećuje kako osmeh naklonosti lebdi između Džingisa i njegovog mlađeg brata
Kačijuna. Njih dvojica su prijatelji i Kokču počinje da upija svaki detalj koji će mu biti od koristi u
godinama koja dolaze.
„Razbili smo savez, Kačijune. Jesam li ti rekao da ćemo uspeti?", ponosno kaže Džingis,
pljeskajući svog brata po leđima. „Tvoji oklopljeni konji su došli u pravi čas."
„Kao što si me naučio", uzvraća Kačijun, uživajući u ovoj hvali.
„S novim ljudima, ova vojska će jahati ravnicama", nastavlja Džingis kroz smešak. „Vreme je da
konačno odredimo svoj put." Za trenutak zamišljeno ćuti a onda nastavlja. „Pošalji jahače u svim
pravcima, Kačijune. Hoću da pronađu svaku nomadsku porodicu i najmanje pleme. Neka im poruče
da sledećeg proleća dođu kod crne planine, pored reke Onon. Ta ravnica može da primi sav naš
narod. Okupićemo se tamo i pripremiti za dalje pohode."
„Koju poruku da im prenesem?", pita Kačijun.
„Kaži im da priđu meni", tiho odgovara kan. „Kaži im da ih Džingis poziva da se okupe. Sada
nam više niko ne stoji na putu. Mogu da me prate ili da provedu poslednje dane čekajući moje ratnike
na obzorju. To je moja poruka." Rekavši to, kan zadovoljno gleda oko sebe. Za sedam godina okupio
je više od deset hiljada ljudi. Sa preživelima iz poraženog savezničkog plemena biće ih skoro
dvostruko više. U ravnici više niko neće sumnjati u njegovo vođstvo. Džingis skreće pogled sa
zalazećeg sunca na istok, zamišljajući velike, raskošne kineske gradove.
„Oni su nas delili hiljadama generacija, Kačijune. Oni su nas tlačili sve dok nismo postali divlji
psi. Ali to je sada prošlost. Ujedinio sam plemena pred kojima će drhtati. Daću im povod za to."

12. Prvo poglavlje
U letnji sumrak, mongolski logor kilometrima se proteže u svim pravcima ali i dalje deluje sićušno u
poređenju sa prostranom ravnicom u podnožju crne planine. Oko šatora, raštrkanih po dolini dokle
dopire pogled, gore logorske vatre. Iza njih, krda konja, ovaca, koza i goveda neumorno pasu travu.
Mongoli svakog jutra vode stoku na reku da je napoje i na ispašu pre povratka u stanište. Iako je
Džingis garantovao mir, napetost i sumnja među plemenima ne jenjavaju. Nikada pre nije viđeno
toliko ljudi na jednom mestu. To je buduća mongolska vojska koja svojom brojnošću već sada uliva
strahopoštovanje. Svakodnevna gloženja su neminovna među doskora omraženim plemenima. Uveče
često izbijaju tuče, uprkos strogoj zabrani velikog kana. Zorom osviću leševi onih koji su pokušali da
izmire stare račune ili svađe. Plemena se zvanično ne obraćaju jedna drugima, čekajući objašnjenje
zašto su sa svojih dalekih staništa okupljena baš tu.
U središtu vojnih šatora i zaprežnih kola nalazi se Džingisov šator, drugačiji od svih ostalih.
Dvaput je viši i širi od običnog šatora, napravljen od jačeg materijala nego što su pruće i platno.
Veliki šator je podignut na zaprežnim kolima i ta konstrukcija se pokazala dovoljno čvrstom da bi se
olako srušila. Kada padne noć, na stotine ratnika dolazi da vidi čudo o kojem svi pričaju.
Kanov šator je iznutra osvetljen lojanicama koje isijavaju toplu, žutu svetlost ali i brzo zasićuju
vazduh. Zidovi su pokriveni svilenim ratnim barjacima iako Džingis prezire svaki vid pokazivanja
bogatstva, običavajući da sedi na klupi od grubog drveta. Večeras njegova braća leškare na gomili
konjskih ćebadi i ćaskaju uz piće.
Džingis se sprema da sasluša nervoznog mladog ratnika, još znojavog od dugog jahanja, koji mu
donosi poruku od svog kana. Ljudi oko njega ne obraćaju naročitu pažnju na glasnika ali on zna da im
je oružje uvek pri ruci. Njegovi ljudi su doneli odluku i glasnik se nada da iskusne vođe znaju šta
rade.
„Ako si popio čaj, saslušao bih poruku", požuruje ga Džingis.
Glasnik klima glavom, spuštajući činiju na pod pored svojih nogu. Guta poslednji srk čaja i
sklapa oči, recitujući: „Ovo su reči Barčuka, kana ujgurskog."
Razgovor i smeh oko vatre naprasno zamiru i on zna da ga svi pomno slušaju, pojačavajući mu
nervozu.
„S radošću sam saznao za tvoju slavu, gospodaru Džingis-kane. Umorili smo se od čekanja da se
naši narodi upoznaju i zajednički dignu. Sunce je izašlo. Reke su se odmrzle. Ti si gurkan, onaj koji
će nas povesti. Poveravam ti svu svoju snagu i znanje."
Glasnik zastaje da obriše znoj sa čela i otvara oči. Od Džingisovog mračnog pogleda, grči mu se
utroba.
„Reči su vrlo dobre", primećuje kan, „ali gde su Ujguri? Imali su godinu dana da dođu ovde. Ako
moram da ih čekam..." Pretnja ostaje nedorečena.
Glasnik brzo uzvraća: „Gospodaru, mesecima je trajala samo izgradnja zaprega za putovanje.
Generacijama nismo napuštali svoju zemlju. Pet velikih hramova treba rastaviti, kamen po kamen,
kako bi opet bili sagrađeni. Samo za skladište svitaka bilo je potrebno tuce zaprežnih kola, a ona ne

13. mogu da se kreću brzo."
„Tvoje pleme ume da piše?", pita Džingis, naginjući se zainteresovano napred.
Glasnik ponosno klima glavom.
„Već godinama, gospodaru. Imamo zbirku spisa o zapadnim narodima, kad god nam dozvole da
trgujemo sa njima. Naš kan je čovek od velike nauke, čak je i prepisao kineske tekstove."
„Znači, da očekujem učenjake i učitelje?", pita Džingis. „Šta, mislite da idemo u lov na svitke?"
Glasniku lice rumeni kada se svi prisutni u šatoru grohotom nasmeju.
„Imamo četiri hiljade ratnika, gospodaru. Oni će pratiti Barčuka gde god da ih povede."
„Oni će pratiti mene ili će istrunuti u travi", ispravlja ga Džingis. Glasnik za trenutak zuri u kana,
a onda spušta pogled na uglačan drveni pod i nastavlja da ćuti.
Džingis uspeva da obuzda netrpeljivost.
„Nisi rekao kada će doći ti ujgurski učenjaci", nastavlja kan.
„Samo nekoliko dana su iza mene, gospodaru. Ovamo sam krenuo pre tri meseca, a oni su se tada
spremali za put. Ne mogu biti daleko, ako imate još malo strpljenja."
„Četiri hiljade vredi sačekati", zamišljeno odgovara Džingis. „Znaš li kinesko pismo?"
„Ja ne znam slova, gospodaru. Ali moj kan ume da čita njihove reči."
„Piše li u tim svicima kako se osvajaju gradovi od kamena?"
Glasnik okleva, osećajući neskriveno interesovanje ljudi oko sebe.
„Nisam čuo ništa slično, gospodaru. Kinezi pišu o filozofiji, reči Bude, Konfučija i Lao Cea. Ne
pišu o ratu, a čak i da pišu, te svitke nam ne pokazuju."
„Onda mi neće biti od koristi", breca se Džingis. „Uzmi svoje sledovanje hrane i kloni se tuče i
hvalisanja. Proceniću Ujgure kada konačno stignu."
Glasnik se duboko klanja pre nego što napusti šator, uzdišući od olakšanja kada izađe na čist
vazduh. Po ko zna koji put pita se da li je kan razumeo ono što mu je preneo. Je li moguće da Ujguri
više neće vladati sobom?
Osvrćući se oko sebe, glasnik primećuje treperavu svetlost u daljini. Na jednu reč čoveka s kojim
je upravo razgovarao, mogao bi da bude prognan u bilo kom pravcu. Možda ujgurski kan zaista nema
drugog izbora.
Helun umače platno u hladnu vodu, cedi ga i po ko zna koji put privija oblogu na čelo svog najmlađeg
sina. Temug je oduvek bio najslabiji od sve braće i dodatni joj je teret kada se razboli, mnogo veći
nego što je to slučaj sa Kasarom, Kačijunom ili Temudžinom. Majka se gorko osmehuje, setivši se da
svog sina sada mora da zove Džingis. To ime znači okean iako zapravo predstavlja njegovu
neutoljivu ambiciju. Njen najstariji sin je u dvadeset šestoj godini postao veliki kan premda nije
video more. Doduše, nije ni ona.
Temug se meškolji u snu, praveći bolnu grimasu kada mu Helun prstima dodirne stomak.
„Smirio se. Možda bi trebalo da odem", šapuće Borte.
Helun diže pogled ka ženi koju je Temudžin odabrao za sebe. Borte mu je podarila četiri zdrava
sina i Helun je mislila da bi dosad trebalo da budu kao sestre, ili bar prijateljice. Mlada žena je
nekada bila puna života i radosti, međutim, nemili događaji su ubili nešto u duboko u njoj. Helun zna
kakvim očima Temudžin gleda svog najstarijeg sina. Nikada se ne igra sa malim Ðočijem i uporno ga
zanemaruje. Borte se godinama borila protiv nepoverljivosti svog muža, ali su hladnoća i
podozrivost srasli s njima poput gvozdenog zakivnja u tvrdom drvetu. Nije joj pomoglo ni to što su
ostala tri sina nasledila njegove žute oči. Ðočijeve su tamnosmeđe i kosa mu je crna kao noć. Dok

14. Temudžin ostale sinove tetoši, Ðoči se drži svoje majke, ne shvatajući hladnoću na licu svog oca kad
god ga pogleda. Helun primećuje da mlada žena gleda ka vratima šatora, nesumnjivo strepeći za
svoje sinove.
„Sluge će ih staviti u krevet", osorno joj kaže. „Potrebna sam ovde za slučaj da se Temug
probudi."
Rekavši to, prelazi prstima preko tamne izbočine na stomaku svog sina, tik iznad tamnih pubičnih
dlačica među preponama. Viđala je slične povrede i pre, nakon što bi muškarci podizali teret koji je
previše težak za njih. Bol bi bio nesnošljiv ali većina se oporavila. Temug nije te sreće, nikada nije
bio. Na ratnika liči manje nego ikad, naročito otkad je stasao u muškarca. Kada spava, lice mu je
poetsko i ona ga zbog toga voli. Možda zato što je njegov otac cenio samo zrele, čvrste ratnike kakvi
su postali ostali njeni sinovi. Temuga je oduvek obasipala posebnom nežnošću i verovatno zbog toga
nije izrastao u grubijana iako je podneo podjednako grubosti kao i ostali. Helun teško uzdiše,
osećajući na sebi Bortin pogled.
„Možda će ozdraviti", tiho kaže Borte. Helun je strelja pogledom. Njen omiljeni sin redovno
izgori na suncu i retko sa sobom nosi bodež veći od peroreza. Nije mu zamerala ni kad je počeo da
proučava istorijat plemena, upijajući podatke brzinom koja je starce ostavljala bez daha. Ne moraju
svi da budu vični jahanju i ubijanju, teši se ona. Svesna je da Temug mrzi podsmeh koji prati njegov
posao iako postoje i oni koji se usuđuju da ga otvoreno opanjkavaju pred Džingisom. Temug odbija
da priča o uvredama i to je njegova velika vrlina. Nijednom od njenih sinova ne manjka duh.
Obe žene podižu glave kada se otvore vratašca od šatora, propuštajući unutra plemenskog
šamana. Njegove prodorne oči lete preko uspavanog Temugovog tela i Helun s naporom guši
netrpeljivost, i sama iznenađena svojom negativnom reakcijom. Ima nečeg u šamanu što je iritira,
zbog čega nije primila glasnike koje danima šalje. Helun za trenutak nepomično stoji, obuzdavajući
prezir i nagomilani umor.
„Nisam poslala po tebe", hladno mu kaže.
Kokču se ne obazire na njen ton.
„Poslao sam roba da zamoli za kratak razgovor sa tobom, kanovom majkom. Možda još nije
stigao. Ceo logor priča o bolesti tvog sina."
Helun oseća na sebi pogled šamana koji čeka njen formalan pozdrav, ali ona ne odvaja oči od
Temuga. Šamanov pogled je čudan, kao da iz njega neko drugi gleda napolje. Primetila je kako se
ugurao u krugove bliske Džingisu i zbog toga joj se nimalo ne sviđa. Ratnici možda vonjaju na ovčiji
izmet, loj i znoj ali to je miris zdravih ljudi. Kokču smrdi na raspadnuto meso iako još nije dokučila
da li izbija iz njegove odeće ili tela.
Suočen sa ćutanjem kanove majke, šaman bi trebalo da napusti šator ili da rizikuje njeno
pozivanje čuvara. Umesto toga on joj se smelo obraća, neobično siguran u sebe.
„Poznajem vidarske veštine, ako mi dozvoliš da ga pregledam."
Helun pokušava da potisne svoje negodovanje. Olhunski šaman je već jednom pevao nad
Temugom ali mu to nije pomoglo.
„Dobrodošao si u moj dom, Kokču", naposletku kaže ona, primetivši kako napetost u njemu
popušta. Ipak, ne može da se otrgne osećaja da joj je šaman zbog nečega odbojan.
„Moj sin sada spava. Najviše ga boli kada je budan i zato hoću da se odmara."
Kokču prilazi dvema ženama i spušta se na kolena. Obe nesvesno uzmiču od njega.
„Mislim da mu pre treba isceljenje nego odmor", kaže i nadvija se nad Temuga, mirišući mu dah.
Helun se trza od gađenja kada šaman spusti ruku na Temugov ogoljeni stomak, opipavajući nabreklinu
po kožom. Temug stenje u snu i Helun zadržava dah.

15. Trenutak kasnije, Kokču znalački klima glavom.
„Pripremi se, staramajko. Sin će ti umreti."
Helun hvata šamana za ruku, iznenađujući ga svojom snagom.
„Samo je okilavio creva, šamane. Viđala sam to i pre. Mnogo puta. Čak i životinjama se to
događa pa nastavljaju da žive."
Kokču izvlači ruku iz njenog stiska, zadovoljan što konačno vidi strah u njenim očima. Sa strahom
može lako da joj posedne i dušu i telo. Da je u pitanju najmanska majka mogao bi da traži seksualne
usluge za svoje isceliteljske moći ali ovo je novo pleme i potrebno mu je da zadivi velikog kana.
Lice mu ne menja izraz kada joj odgovori.
„Vidiš kako je izbočina tamna? To je izraslina koja ne može da se odseče. Da je na koži možda
bih mogao da je spalim, ali pustila je kandže u njegov stomak i pluća. Bezumno ga izjeda i neće se
zadovoljiti dok ga ne ubije."
„Grešiš", uzvikuje Helun ali su joj oči pune suza.
Kokču spušta pogled kako u njegovim ne bi pročitala pobedničku iskru.
„V
oleo bih da je tako, staramajko. Viđao sam ovu bolest i pre. Ništa ne može da utoli njenu glad.
Nastaviće da ga jede dok ga ne pojede celog." Da bi potkrepio svoju tvrdnju, šaman spušta ruku i s
dva prsta stiska oteklinu. Temug se naglo budi, oštro udišući vazduh.
„Ko si ti?", zadihano pita šamana, pokušavajući da se pridigne, ali uz bolan krik pada nazad u
postelju. Rukama brzo povlači ćebe, pokrivajući svoju golotinju dok mu obrazi gore pod šamanovim
pogledom.
„Ovo je Kokču, Temug. On će ti pomoći da ozdraviš", odgovara Helun. Nove graške znoja
oblivaju Temugovo čelo i Helun ih nežno briše vlažnom krpom. Dah mu se ubrzo usporava i on opet
pada u iscrpljujući san. Helun gubi nešto od napetosti i straha koji je Kokču uneo u njen dom.
„Ako mu nema pomoći, šamane, zašto si još tu?", pita ona. „Ima i drugih ljudi i žena kojima su
potrebno tvoje vidarsko umeće." Ne može da prikrije gorčinu u svom glasu, svesna da ni šamanu
nimalo ne prija.
„U životu sam se dvaput borio s ovim što njega izjeda. U pitanju je mračan ritual, opasan za onog
ko ga izvodi, jednako kao i za tvog sina. Ovo ti pričam da ne bi očajavala, ali bilo bi suludo nadati
se. Računaj da mu nema spasa a ako ga povratim, radovaćeš se."
Helun oseća jezu dok gleda šamana u oči. Miriše joj na krv iako na njegovoj koži nema nikakvih
povreda. Pomisao da će dodirivati njenog savršenog sina tera je da stisne pesnice ali već ju je
dovoljno uplašio svojom pričom o smrti. Najednom je bespomoćna pred njim.
„Šta treba da uradim?", šapatom ga pita.
Kokču nepomično stoji, razmišljajući.
„Upotrebiću svu svoju snagu da prizovem duhove. Trebaće mi koza da preuzme izraslinu i još
jedna da ga operem krvlju. Imam potrebno bilje, samo da izdržim do kraja."
„A ako ne uspeš?", najednom pita Borte.
Kokču duboko uzdiše, puštajući da mu usne zadrhte.
„Ako me snaga izda, počeću da pevam i preživeću. Ako stignem do poslednje faze i duhovi me
uzmu, onda ćete videti kako se odvajam od tela. Živeću ali će telo biti prazno bez duše. Ovo nije
mala stvar, staramajko."
Helun ga sumnjičavo gleda. Deluje tako samouvereno iako mu oči ne miruju, procenjujući kakav
efekat ostavljaju njegove reči.
„Borte, dovedi dve koze. Videćemo šta može da učini."
Napolju je mrak ali Borte ubrzo dovodi dve životinje dok Kokču krpom briše Temugove grudi i

16. stomak. Kada mu prstima dodirne usne, mladić se opet budi, očiju iskolačenih od straha.
„Mirno lezi, dečače. Pomoći ću ti da povratiš snagu", naređuje šaman, ne osvrćući se kada mu
privedu uznemirene koze. Potpuno je usredsređen na bolesnika.
Sporim pokretima, Kokču vadi četiri metalne činije iz svoje dolame i spušta ih na zemlju. U
svaku sipa sivi prah i uzima žar iz peći. Ubrzo šator ispunjava vijugavi sivobeli dim. Kokču duboko
udiše, puneći njim pluća. Helun kašlje u ruku i lice joj poprima tamniju nijansu. Od dima joj se vrti u
glavi, ali nema nameru da svog sina ostavi samog sa čovekom kojem ne veruje.
Šaputavim glasom, Kokču počinje da peva na drevnom jeziku svog naroda, skoro zaboravljenom.
Helun zapanjeno seda na stolicu, setivši se isceliteljskih rituala iz svog detinjstva. Pesma kod Borte
budi mnogo mračnija sećanja na ritual kojem je prisustvovala kada je njen muž, recitujući na istom
tom jeziku, mučio svoje neprijatelje kidajući im komade sprženog srca sopstvenim zubima. U pitanju
je jezik krvi i brutalnosti, dobro poznat u plodnim ravnicama. U njemu nema mesta za dobrotu ili
ljubav. Dok sluša šamana, Borte oseća kako je zapahnjuje dim, prljeći joj kožu. Vraćaju joj se
svirepe scene mučenja i ona počinje da kašlje.
„Smiri se, ženo", opominje je Kokču. „Ćuti kada dolaze duhovi." Potom nastavlja pesmu s još
većim žarom, hipnotisano ponavljajući fraze u nedogled, sve glasnije i brže. Prva koza očajnički bleji
kada je šaman podigne iznad Temuga. Nožem joj reže vrat i pušta da krv oblije telo bolesnog
mladića. Temug ispušta krik pod naletom topline, ali mu Helun spušta dlan na usne, ućutkujući ga.
Kokču spušta kozu na zemlju dok joj se telo još trza. Ne prestajući da peva, šaman sklapa oči i
zariva šaku duboko u Temugov stomak. Na njegovo iznenađenje, mladić ne ispušta glas i Kokču steže
izbočinu dovoljno jako da mu izmami još jedan krik. Krv sakriva oštar pokret kada otpetlja
isprepletena creva i vrati ih iza mišićnog zida. Otac ga je naučio ovom ritualu; Kokču je tada bio
svedok kako starac peva dok muškarci i žene oko njega vrište, otvorenih usta i izobličenih lica.
Kokčuov otac ih je toliko iscrpeo da su bili izgubljeni, opčinjeni, ali su mu verovali. Video je kako
se opscene izrasline skupljaju i nestaju kada ljudi prekorače granicu u samrtnom času, verujući u
onostrano. Kada se čovek u potpunosti preda šamanu, duhovi neretko nagrade to poverenje.
Nečasno je izvoditi ovu veštinu zarad obmanjivanja mladića sa pocepanim stomakom, ali nagrada
će biti velika. Temug je kanov brat, a takav čovek će uvek biti koristan saveznik. Kokču nije
zaboravio upozorenje svog oca u slučaju zloupotrebe duhova zbog obmane i trikova. Običan čovek
nikada neće razumeti koliko opojna može da bude ta moć. Duhovi se skupljaju oko vere poput muva
oko sveže krvi. Nije pogrešno probuditi veru u staništu velikog kana. Njegov autoritet može samo da
poraste.
Kokču duboko diše i peva, kolutajući očima dok gura ruku dublje u Temugov stomak. Uz
pobednički poklič, uvrće ruku i iz stomaka vadi komadić teleće jetre koji je pre dolaska u šator
sakrio u rukav. U njegovoj šaci deluje toliko živo da Borte i Helun reaguju očekivano zaprepašćeno.
Kokču nastavlja da peva dok podiže drugu kozu iznad mladića. I ova pruža otpor ali joj on
ubacuje šaku među žute zube, osećajući kako mu grize prste. Potom joj u usta gura komadić jetre i
skuplja vilice, čekajući da ga sirota životinja proguta, trzajući se pri tom od gađenja. Kada se uveri
da je životinja pojela meso, snažno je udara u glavu i spušta na zemlju.
„Ne dajte da dođe u dodir s drugim životinjama", zadihano kaže, „inače će opet oživeti a bolest
će se kod mladića vratiti." Znoj mu curi niz nos dok im ovo govori.
„Najbolje da spalite kozu do pepela. Ne sme biti pojedena jer joj je telo zaraženo izraslinom.
Pobrinite se za to. Nemam snage da ponovo izvodim ritual."
Šamanovo telo postaje mlitavo kada mu čula otupe, iako ne prestaje da dahće poput psa na suncu.
„Bol je prošao", začuđeno kaže Temug, iznenađujući sve prisutne. „I dalje malo peče ali ne kao

17. pre." Kokču oseća kako se Helun nadvija nad svojim sinom i čuje ga kako stenje kada sam sebi
dodirne stomak, na mestu gde mu je maločas prstom probušio mišić.
„Koža je ravna", nastavlja Temug. Šamanu ne promiče divljenje u dečakovom glasu i bira taj
trenutak da otvori oči i uspravi se. Pogled mu je zamućen dok škilji kroz gusti dim.
Duge prste uvlači u džep dolame i iz njega vadi klupko od konjske dlake umrljano osušenom
krvlju.
„Ovo je osvećeno", kaže im. „Vezaću njim ranu kako u nju ništa ne bi upadalo."
Svi ćutke posmatraju kako cepa komad prljave trake sa svoje dolame i namešta Temuga u sedeći
položaj. Zatim počinje da peva ispod glasa dok istovremeno vezuje traku oko mladićeve rane,
pokrivajući krutu konjsku dlaku slojevima platna. Kada previje ranu i uveže čvor, Kokču se
uspravlja, zadovoljan što crevo više neće štrčati i kvariti sav njegov trud.
„Ne diraj do sledeće mesečeve mene", umorno kaže. „Pusti da samo spadne i možda će izraslina
opet naći svoje mesto." Kokču sklapa oči, tobože iscrpljen. „Sada moram da spavam, celu noć i veći
deo dana. Spalite kozu pre nego što se bolest povrati. Skončaće za par sati, najkasnije." Budući da je
natopio komadić jetre s dovoljno otrova da ubije odraslog čoveka, Kokču zna da govori istinu. Nema
te životinje koja će pokvariti njegov uspeh.
„Hvala ti za ovo što si uradio", konačno kaže Helun. „Iako ne razumem..."
Kokču se umorno osmehuje.
„Trebalo mi je dvadeset godina učenja da počnem sa izvođenjem obreda, staramajko. Ne očekuj
da ćeš razumeti za jedno veče. Tvoj sin je sada isceljen jer se bolest nije previše ukorenila u njemu."
Šaman za trenutak razmišlja. Ne poznaje je dovoljno ali je siguran da će Džingisu preneti sve što se
večeras dogodilo. Da bi se u to uverio, dodaje: „Ne smeš nikome da pričaš ovo što si videla. U
nekim plemenima još ubijaju one koji izvode staru magiju. Tvrde da je previše opasna." Sleže
ramenima. „Možda i jeste."
Sada je siguran da će se priča proneti logorom pre nego što svane dan. Uvek ima onih koji traže
vradžbinu protiv bolesti ili kletvu protiv neprijatelja. Donosiće mleko i meso u njegov šator jer moć
uvek prate poštovanje i strah. Kokču bi dao sve da ga se drugi plaše jer u tom stanju od njih može da
dobije sve. Zar je važno da li će ovoga puta sačuvati svoj život? Vera će ojačati kada u njegovim
rukama bude visio novi život. Bacio je kamen u reku i krugovi će se proširiti daleko.
Džingis i njegove vojskovođe su sami u velikom šatoru kada se mesec podigne iznad staništa. Za
njima je težak dan ali nijedan ne spava što znači da će sutra ceo dan zevati. Džingis deluje odmorno
kao onog jutra kada je dočekao dve stotine ljudi i žena iz turskog plemena. Danima su putovali sa
dalekog zapada i jedva su razumeli njegove reči, ali došli su. Sada su deo velikog mongolskog
naroda.
„Svakoga dana ih je sve više. Ostalo je još dva meseca do kraja leta", kaže Džingis, ponosno
gledajući u ljude koji su s njim od prvog dana. U pedesetoj godini života, Arslan je vidno ostario
posle dugogodišnjeg ratovanja. On i njegov sin Ðelme pridružili su se Džingisu kada kan nije imao
ništa osim pameti i tri žgoljava brata. Ostali su mu verni tokom svih tih godina i Džingis im je
dozvolio da se ožene i steknu bogatstvo. Veliki kan zahvalno klima glavom starom kovaču koji je
postao njegov predvodnik, zadovoljan što ga vidi u snažnog kao i uvek.
Temug ne prisustvuje njihovom sastanku ali se dobro oporavlja. Za razliku od ostale braće, on ne
pokazuje nikakvu sklonost ka taktiziranju. Džingis voli svog najmlađeg brata, ali ne veruje u njegove
predvodničke sposobnosti. Odmahuje glavom, shvativši da mu misli lutaju. I sam je umoran iako to

18. ne želi da pokaže.
„Neka od novih plemena nikada nisu čula za Kineze", primećuje Kačijun. „Oni što su došli jutros
oblače se drugačije od svih dosadašnjih. Nisu Mongolci, kao mi."
„Možda", odgovara Džingis. „Ali ću se potruditi da im ukažem dobrodošlicu. Pustite ih da se
dokažu u ratu pre nego što ih procenimo. Nisu Tatari i stoga nisu neprijatelji svima ostalima. Bar
neću morati da rešavam generacijske svađe. U svakom slučaju, biće nam od koristi."
Uzima veliki cug crnog airaga iz glinenog krčaga, mljackajući usnama.
„Budite oprezni, braćo moja. Došli su da ih ne bismo uništili. I dalje nam ne veruju. Mnogi od
njih me znaju samo po čuvenju i ničem drugom."
„Rasporedio sam svoje ljude oko svake vatre", prijavljuje Kačijun. „Uvek se nađe neko ko traži
kavgu u takvim okupljanjima. Dok mi sada razgovaramo, na hiljade njih priča o nama. Ali moji ljudi
osluškuju čak i šapat. Znaću ako bude trebalo da reagujem."
Džingis klima glavom svom bratu, ponosan na njega. Kačijun je izrastao u visokog ratnika, pleća
širokih i mišica snažnih od vežbanja u streljaštvu. Vezuje ih posebna nit koju niko ne može da naruši,
čak ni Kasar.
„Ipak, leđa me svrbe svaki put kad prođem kroz logor. Nemir raste u ovom čekanju ali još mnogi
moraju da dođu tako da ne možemo nikuda. Ujguri će nam najviše poslužiti. Oni koji su već tu bi
mogli da nas iskušaju, stoga budite na oprezu i ne dozvolite da uvrede prođu nekažnjeno. Verovaću
vašem sudu, čak i ako mi pred noge bacite na tuce odsečenih glava."
Zapovednici u šatoru se gledaju između sebe, smrtno ozbiljni. Na svakog čoveka kojeg su doveli
u veliku ravnicu, moraju da dođu još dvojica. Njihova prednost je što nijedan od kanova nije upoznat
s podrškom koju uživaju. Svako ko ujaše u senku crne planine vidi jedno stanište, a ni ne sumnja da u
njemu boravi na stotine različitih grupa koje vrebaju jedna na drugu u obostranom nepoverenju.
Džingis konačno zeva.
„Naspavajte se, braćo moja", umorno ih savetuje. „Zora je blizu i stada treba odvesti na ispašu."
„Prethodno ću da obiđem Temuga", najavljuje Kačijun.
Džingis uzdiše.
„Nadajmo se da će mu nebeski otac podariti snage. Ne smem da izgubim svog jedinog osetljivog
brata."
Kačijun othukuje, otvarajući vratašca i puštajući unutra svež noćni vazduh. Kada ostane sam,
Džingis ustaje, protežući ukočeni vrat brzim pokretima ruke. Odmah pored vojnog nalazi se njegov
porodični šator u kojem spavaju njegovi sinovi. Biće to još jedna noć u kojoj će se neopaženo uvući
u postelju.

19. Drugo poglavlje
Džingis sa strepnjom posmatra svog najmlađeg brata. Temug celo jutro priča o šamanovim
isceliteljskim moćima, svima koji su voljni da ga slušaju. Logor je užurbano mesto uprkos svojoj
veličini i svaka vest se brzo pronosi. Do podneva će ovom vešću cela ravnica ispirati usta.
„A kako si znao da to nije bilo umršeno crevo?", pita Džingis, gledajući svog brata. Temug je po
visini viši od ostatka porodice i lice mu sija od ushićenja i još nečeg. Na spomen šamanovog imena,
glas mu prelazi u šapat. Džingisa ovo divljenje prema šamanu posebno rasrđuje.
„Izvadio ga je iz mene, brate! Video sam kako se meškolji u njegovoj ruci, malo je nedostajalo da
povratim. Bol je odmah nestao." Temug se dodiruje po stomaku i pravi grimasu.
„Ali ne sasvim", primećuje Džingis.
Temug sleže ramenima. Koža oko zavoja je još modra, mada je već počela da bledi.
„Bolest me je živog izjedala. Sada nije gore od modrice."
„Ali i dalje tvrdiš da te nije sekao", čudi se Džingis.
Temug odmahuje glavom, dok ga obuzima novi talas uzbuđenja. Dobro je ispipao ranu u tami
pred svitanje. Pod čvrstim zavojem je osetio prorez u mišiću koji je pod dodirom još osetljiv.
Siguran je da je to mesto na kojem je šaman iščupao izraslinu.
„On ima moć, brate. Mnogi su ga videli na delu. Verujem u ono što vidim. Znaš da oči ne varaju."
Džingis klima glavom.
„Nagradiću ga konjima, ovcama i platnom. Možda i novim nožem i čizmama. Neću dozvoliti da
čovek koji je mom bratu spasao život izgleda kao prosjak."
Temug pravi sumnjičavu grimasu.
„Nije hteo da se pročuje, Džingise. Ako ga nagradiš, onda će znati da jeste."
„Već svi znaju", uzvraća Džingis. „Kačijun je u zoru rekao meni i još trojici. U ovom logoru nema
tajni, brate, to bi trebalo da znaš."
Temug zamišljeno klima glavom.
„Onda mu slava neće smetati i brzo će nam oprostiti." Za trenutak okleva pre nego što nastavi,
nervozan pod pronicljivim pogledom svog brata.
„S tvojim dopuštenjem, učiću od njega. Mislim da će me uzeti za svog učenika. Nikada nisam
osetio takvu želju za znanjem..." Temug naglo zaćuti, primetivši promenu na Džingisovom licu.
„Nadao sam se da ćeš se vratiti svojim dužnostima prema ratnicima, Temug. Zar nećeš da jašeš
sa mnom?"
Temug se naglo rumeni i spušta pogled.
„I ti i ja znamo da od mene nikada neće biti veliki ratnik. Mogao bih da ovladam veštinama, ali
ljudi će me uvek poštovati zbog mog porekla a ne zbog mog umeća. Pusti da učim od ovog Kokčua.
Ne verujem da će mu smetati."
Džingis dugo ćuti, razmišljajući o ovom predlogu. Temug je više nego jednom bio predmet
podsmeha u plemenu. Njegovo streljačko umeće je zanemarljivo i nije zadobio nikakvo divljenje
baratajući mačem. Kan zapaža da Temug drhti, strepeći da ga stariji brat ne odbije. Uprkos svemu,

20. nije se uklopio u pleme i Džingis već godinama čeka da njegov neuki brat pronađe nešto čemu će se
posvetiti i biti svima od koristi. Ipak, nije voljan da ga tek tako otpusti. Ljudi kao Kokču razdvajaju
plemena. Ulivaju strahopoštovanje i to je dobro, međutim, nisu članovi porodice. Poznato je da nisu
dobrodošli kao stari prijatelji. Džingis odmahuje glavom. Temug se takođe drži po strani, poput
posmatrača. Možda je to zaista život koji bi trebalo da odabere.
„Pod uslovom da vežbaš s mačem i lukom bar dva sata dnevno. Daj reč i odobriću tvoj izbor,
tvoj put."
Temug klima glavom, stidljivo se smeškajući.
„Hoću. Možda ću ti biti korisniji kao šaman nego kao ratnik."
Džingisove oči postaju hladne.
„Uvek ćeš biti ratnik, Temug, ali ti neće biti lako. Nauči sve što možeš od šamana ali u srcu pamti
da si moj brat i sin našeg oca."
Temug oseća suze u očima i spušta glavu pre nego što ih njegov brat primeti.
„Neću to zaboraviti", tiho mrmlja.
„Onda poruči svom novom učitelju da dođe po svoju nagradu. Prigrliću ga pred svojim
predvodnicima i staviću mu do znanja da mi vredi. U mojoj senci biće prihvaćen i uvažavan u
logoru."
Temug se duboko naklanja pre nego što izađe napolje. Džingis ostaje sam u tami, nadajući se da
će Temug ojačati i jahati sa svojom braćom. Susret sa šamanom mu tek predstoji, baš kao i
upoznavanje sa svom nadmenošću koju njegov soj nosi sa sobom. Džingisu se iz grudi otima uzdah.
Možda tako mora biti. Vidar poseduje neverovatne moći, zaključuje on, prisećajući se kako je Kokču
probio nožem sopstveno meso ne pustivši ni kap krvi. Kinezi to smatraju magijom, seća se. Možda i
nije tako loše imati pored sebe čoveka koji će im parirati. Kan opet uzdiše. Ali nikada nije pomišljao
da ima rođenog brata među šamanima.
Kasar korača kroz logor, uživajući u metežu oko sebe. Novi šatori niču na svakom slobodnom parčetu
zemlje, zbog čega je Džingis naredio kopanje septičkih jama na svakom raskršću. S toliko ljudi, žena
i dece na jednom mestu, novi problemi svakodnevno iskrsavaju, ali Kasar nema želju da se njima
bavi. Zato Kačijun uživa u novom izazovu, organizujući grupu od pedeset snažnih ljudi za kopanje
jama i pružanje pomoći u podizanju šatora. Kasar zastaje da posmatra kako dvojica grade skladište
za strele od mlade brezovine. Mnogi ratnici ih prave sami za sebe, ali je Kačijun naručio veliku
količinu oružja za vojsku i ispred svakog šatora Kasar vidi žene i decu kako posluju oko perja,
končića i lepka, vezujući ih u svežnjeve od pedeset. Logorske furune danonoćno gore kako bi bile
iskovane gvozdene glave za strele. Isprobavanje novih lukova vrši se svake zore.
Prostrani logor je mesto zajedničkog života i rada. Kasar je zadovoljan što su svi tako uigrani i
požrtvovani. U daljini se čuje plač novorođenčeta, mameći mu smešak dok korača stazom od ugažene
trave. Kada napuste ovo stanište, ravnica će biti izbrazdana različitim oblicima i on pokušava da je
zamisli.
U toj opuštenosti, isprva ne primećuje komešanje ispred sobe. Sedam muškaraca stoji u ljutitom
krugu, pokušavajući da obori nemirnog pastuva na zemlju. Kasar zastaje da osmotri kako će ga
ukrotiti. Uplašena životinja zariva kopito u stomak jednog od ljudi, ostavljajući ga da se valja po
zemlji. Konj je mlad i jak. Zahvaljujući pozamašnoj snazi, uspeva da izmigolji sedmorici ljudi,
uprkos užadima kojima je vezan. Kada ga budu oborili, vezaće mu noge i životinja će biti spremna za
škopljenje. Čini se da grupica zna šta radi i Kasar zadivljeno odmahuje glavom, nastavljajući svoj

21. obilazak.
U trenutku kada zaobiđe metež, Kasar čuje vrisak i zastaje. Konj se unezvereno ritnuo, obarajući
jednog od ljudi na zemlju. Sledećeg trenutka životinja besno njišti, propinjući se prema Kasaru,
zgazivši mu svojim moćnim kopitom stopalo. Kasar ispušta bolan krik i najbliži ljudi spremno skaču,
sklanjajući ga u stranu.
Kasar kipti od besa, skoro istim kao kod sputane životinje, udarajući prvog do sebe. Čovek se
ošamućeno tetura, ispuštajući užad iz ruku. Konj koristi neočekivanu priliku i galopom beži kroz
logor. Ostali konju u krdu odgovaraju usplahirenim njištanjem i Kasaru ne ostaje ništa drugo nego da
se suoči sa grupom gnevnih škopitelja konja. Ne pokazuje strah, znajući da će svi prepoznati njegov
oklop.
„Vi ste Vojele", kaže on, trudeći se da umanji napetost. „Narediću da vam konja uhvate i vrate."
Ljudi ćute, razmenjujući poglede. Svi liče jedan na drugog i Kasar shvata da su sinovi vojelskog
kana. Njihov otac je stigao pre samo nekoliko dana, dovodeći sa sobom nekoliko stotina ratnika i
njihovih porodica. Priča se da je preke naravi ali s nepogrešivim osećajem za čast. Dok se V
ojele
okupljaju oko njega, Kasar razmišlja o pretnji upućenoj njegovom sinu.
Za trenutak se nada da će proći bez tuče ali onaj kojeg je udario ne skriva svoje namere. Opasno
mu se približava u pratnji svoje braće. Obraz mu se crveni na mestu gde ga je Kasar ošamario.
„Odakle ti pravo da se mešaš?", breca se jedan od braće. Kasar primećuje da je opkoljen, dok se
ostatak plemena radoznalo skuplja oko njih. Mnoge porodice sa strepnjom posmatraju scenu, ali on
zna da ne sme da posrami Džingisa, makar i po cenu narušenog mira u logoru.
„Samo sam prolazio", odgovara kroz stisnute zube, obuzdavajući se. „Da me ovaj grubijan nije
udario dosad biste već ukrotili konja. Sledeći put mu prvo vežite noge."
Jedan od najviših pljuje na zemlju nadomak Kasarovih stopala, terajući ga da stisne pesnice.
Utom svi čuju duboki muški glas.
„Šta je bilo?" Najednom se svi koče u mestu. Kasar gleda u starca sa crtama lica istovetnim kao u
ostalih mladića. Ako je to vojelski kan, razmišlja on, preostaje mu samo da pogne glavu. Mačevi još
nisu isukani i ne pada mu na pamet da uvredi jedinog čoveka koji ima kontrolu nad svojim sinovima.
„Ti si brat čoveka koji sebe naziva Džingisom", odgovara kan. „Ali ovo je logor V
ojela. Zašto si
naljutio moje sinove i pokvario im posao?" Kasarovo lice je crveno od gneva. Kačijun će sigurno
biti obavešten o ovom događaju i poslaće svoje ljude da izglade stvar, ali on mu ne veruje. V
ojelski
kan očigledno uživa u ovoj situaciji i Kasar ne sumnja da će iskoristiti prednost svog terena.
Obuzdavši svoju narav, staloženim glasom se obraća kanu.
„Udario sam onog koji je prvi udario mene. Nema razloga za prolivanje krvi."
Umesto odgovora, kanove usne se šire u kez. Oko sebe ima na stotine ratnika i dovoljna je jedna
reč da poseku čoveka koji mu prkosi.
„Mogao sam da očekujem takav odgovor. Čast ne može da se zanemari u ovakvim raspravama.
Ovaj deo logora pripada Vojelama. Neovlašteno si zakoračio u njega."
Kasar proučava hladno lice ratnika koji skriva svoju ljutnju. „Zapovest mog brata je jasna",
podseća kana. „Sva plemena mogu da koriste zemlju dok se okupljamo. Ovde nema vojelske zemlje."
Kada čuju ove reči, kanovi sinovi se domunđavaju između sebe ali izraz na kanovom licu ostaje
nepoljuljan.
„Ja kažem da ima i ne vidim nikog ko bi iskušao moju reč. A ti ćeš se sakriti u senci svog brata."
Kasar sporo uzdiše. Ukoliko se pozove na Džingisovu zaštitu, ovaj neprijatan događaj biće
zaboravljen. V
ojelski kan nije toliko lud da izazove njegovog brata u zajedničkom logoru, ne kada
ovaj iza sebe ima ogromnu vojsku. Ipak, kan ga strelja pogledom poput zmije spremne da napadne i

22. Kasar se pita da li je slučajnost što je tog jutra nabasao na braću koja krote divljeg pastuva. Uvek će
biti onih koji su voljni da iskušaju čoveka koji bi trebalo da ih povede u rat. Kasar odmahuje glavom,
odbacujući tu misao. Kačijun uživa u politici i pregovaranju, ali on nema smisla za to, niti želi da se
nateže sa vojelskim kanom i njegovim sinovima.
„Neću ovde da prolivam krv", odlučno kaže, primetivši pobedničku iskru u kanovim očima, „niti
mi je potrebna senka mog brata." Potom zariva pesnicu u bradu najbližeg sebi, obarajući ga. Sledećeg
trenutka svi nasrću na njega, kao jedan. Šake lete ka njegovoj glavi i ramenima. Ne preostaje mu ništa
drugo nego da se povuče. U trku uspeva da saplete jednog od njih i silovitim udarcem mu slomi nos.
Kasar uživa u tuči koliko i svaki čovek koji je odrastao među braćom, međutim, ovde su snage više
nego neravnopravne i malo nedostaje da posrne pod udarcima po svom oklopu. Bar je donekle
zaštićen i dok god je na nogama moći će da izbegava njihove šake, uzvraćajući im udarce ukoliko mu
se za to ukaže prilika.
Utom ga jedan od napadača grabi za pojas i obara na zemlju. Kasar udara glavom i uz jauk
pokriva lice, braneći se od njihovih čizama. Gde je Kačijun, tako mu svih duhova? Krv mu curi iz
nosa i usne počinju da otiču. U glavi mu zvoni od udarca u desno uho. Još malo i uskoro će biti
ozbiljno povređen.
Oseća težinu nečijeg tela na sebi i šake koje mu sklanjaju ruke s lica. Kasar zuri u čoveka iznad
sebe. Bez oklevanja mu zabija prst u oko. Čini se da ovaj posustaje, budeći mu nadu da ga je oslepeo.
Vojelski ratnik se kotrlja uz krik, ali ostali počinju da tuku s još većim žarom.
Negde iz blizine dopire bolan jauk i Kasar za trenutak ostaje sam, pokušavajući da ustane. Vidi
stranca koji utrčava u masu, obarajući jednog od braće na zemlju i šutirajući drugog u koleno.
Novajlija nije stariji od dečaka, ali su mu udarci vešti i snažni. Kasar mu se osmehuje krvavim
usnama, ali je i dalje previše ošamućen da bi ustao.
„Prekinite!", naređuje glas iza njega i Kasar odmah prepoznaje svog brata Temuga koji se
konačno pojavljuje u pratnji desetorice svojih ljudi. Njegov mlađi brat trči ka njemu, probijajući se
kroz masu i odgurujući Vojele u stranu.
„Zovi Kačijuna", viče Kasar, uvelog srca. Zna da će Temug dobiti batine i onda će stvarno biti
krvi do kolena. Džingis bi mogao da se pomiri s napadom na jednog od svoje braće, ali u slučaju
dvojice neće moći da pređe preko teške uvrede upućene njegovoj porodici. V
ojelski kan kao da nije
svestan opasnosti koja mu preti. Kasar čuje njegov smeh kada jedan od njegovih sinova udari Temuga
u lice, bacajući ga na kolena. Mladi stranac takođe gubi prednost, podnoseći kišu udaraca po celom
telu. V
ojelski sinovi se kikoću, usredsređeni na mlaćenje pridošlica. Kasar besni kada začuje
Temugove bolne krike dok nemoćno prima nove udarce, ne pokušavajući više da ustane.
Najednom nastaje neobičan metež, praćen negodovanjem vojelskih sinova. Kasar ne prestaje da
odbija udarce, ležeći sklupčan na zemlji, kada začuje Kačijunov odlučan glas. Ovaj je sa sobom
doveo ljude naoružane palicama koji ne štede udarce.
„Ustaj, brate, ako možeš. Kaži mi koga želiš da vidiš mrtvog", uzvikuje Kačijun. Kasar spušta
ruke, pljuje krv na travu i pridiže se na noge. Lice mu je izudarano i toliko krvavo da vojelski kan
gubi svoj samozadovoljni osmeh kada to spazi.
„Ovo je lična stvar", brzo dodaje kan. „Tvoj brat nije tražio pomoć."
Kačijun gleda čas u kana čas u Kasara koji sleže ramenima, praveći bolnu grimasu.
Temug takođe uspeva da ustane, lica bledog i uplašenog. Oči su mu hladne ali ga najviše
poražava što ga Kasar i Kačijun vide u takvom stanju. Mladi stranac se bolno uspravlja i Kasar mu
zahvalno klima glavom. I on je izubijan, ali uspeva da se osmehne, zadihano se oslanjajući o kolena.
„Budite oprezni", mrmlja Kačijun svojoj braći, jedva čujno. Sa sobom je doveo tuce svojih

23. ratnika, sve što je uspeo da sakupi u trenutku kada je čuo za tuču. Ne bi dugo mogli da odbijaju napad
naoružanih V
ojela. Najednom nastaje neprijatan muk dok okupljeni narod smrknuto posmatra scenu,
ali kan uspeva da povrati nešto samopouzdanja.
„Čast je zadovoljena", objavljuje on. „Među nama nema svađe." Okreće se prema Kasaru da vidi
kako će ovaj primiti njegove reči. Kasar podbočeno stoji i krvavo se smeška. Iza sebe čuje bat
koraka koji se približavaju. U logoru nastaje opšte komešanje. To može da bude samo Džingis.
„Nema svađe, veliš?", sikće Kačijun. „Nije na tebi da to odlučiš, Vojela."
Sve oči se okreću prema Džingisu koji korača sa Arslanom i još petoricom ljudi u punoj ratnoj
opremi. Svi nose isukane mačeve i V
ojele se gledaju između sebe, najednom se kajući zbog onog što
su učinili. Usudili su se da iskušaju jednog od Džingisove braće i u tome još uživali. Dolazak Temuga
ih je dodatno izbacio iz takta, međutim, niko nije pretpostavio da će obična svađa imati ovako krvav
ishod.
Džingis ćutke posmatra scenu, lica ukočenog poput maske. Pogled mu leti ka Temugu i za trenutak
mu se žute oči sužavaju kada spazi drhtave ruke svog mlađeg brata. Vojelski kan mu se prvi obraća.
„Stvar je već rešena, gospodaru", formalno kaže. „Samo mala čarka oko konja." Suvo guta i
nastavlja: „Nema potrebe da se uplićeš."
Džingis ne obraća pažnju na njega.
„Kačijune?"
Kačijun guši svoj bes, trudeći se da zvuči smireno.
„Ne znam ko je počeo. Kasar će ti to najbolje reći."
Kasar se trza pri pomenu svog imena. Pod Džingisovim pogledom pažljivo bira reči. Ceo logor
će pre ili kasnije čuti za ovo i ne može sebi dozvoliti da se velikom kanu žali poput deteta. Ne ako
očekuje da ih ovaj kasnije povede u rat.
„Zadovoljan sam svojim učešćem u ovome, brate", kaže kroz stisnute zube. „Ako bude potreban
još jedan razgovor sa ovim ljudima, obaviću to neki drugi put."
„Neće moći!", urla Džingis, prozrevši prikrivenu pretnju vojelskih ratnika. „Zabranjujem ti."
Kasar povija glavu.
„Kako ti zapovediš, gospodaru", pomirljivo kaže.
Džingis gleda u Temuga, primetivši stid zbog javnog prebijanja, pomešan sa svežim besom koji
iznenađuje i Kasara i Kačijuna.
„I ti si obeležen, Temug. Ne mogu da verujem da si učestvovao u ovome."
„Pokušao je mene da spreči", uzvraća Kačijun. „Ali, oborili su ga na kolena i..."
„Dosta!", uzvikuje Temug. „Jednog dana ću vratiti svaki udarac." Crven u licu, izgleda kao da je
na ivici suza, poput uvređenog deteta. Džingis zuri u svog ucveljenog brata i njegov gnev najednom se
provaljuje. Stenjući odmahuje glavom i odlučnim korakom prilazi V
ojelama. Jedan od braće mu se ne
sklanja s puta i Džingis ga odguruje ramenom, skoro ni ne osećajući udarac. V
ojelski kan molećivo
diže ruke ali ga Džingis grabi za dolamu i privlači sebi. Kada se lati mača, oko sebe čuje rezak
metalni zvuk isukanih vojelskih mačeva.
„Stoj!", urla Džingis zapovest koju je izustio toliko puta dotad. Međutim, V
ojele ga ne slušaju,
sužavajući krug oko dva kana. Džingis opet drmusa vojelskog kana, kao da je mrmot u njegovom
čvrstom stisku. U dva brza poteza, spušta oštricu svog mača na njegovu butinu, sekući mu mišić.
„Ako je moj brat bio na kolenima, V
ojela, ti više nikada nećeš stajati na nogama", sikće. V
ojelski
kan jauče dok mu krv kulja niz noge. Pre nego što mu ratnici priskoče u pomoć, Džingis podiže glavu
i odmerava ih s visine.
„Ako vidim još jedan isukani mač, nijedan pripadnik vojelskog plemena do večeras neće ostati

24. živ."
Predvodnici među ratnicima oklevaju, smirujući one oko sebe. Džingis stoji pred njima bez trunke
straha dok kan stenje pod njegovim nogama. Njegovi sinovi zaprepašćeno posmatraju ovaj prizor. S
velikim naporom volje oboreni kan pokazuje svojim predvodnicima da vrate mačeve u korice.
Ratnici ga bespogovorno slušaju, ne verujući sopstvenim očima. Džingis zadovoljno klima glavom.
„Kada budemo jahali zajedno, Vojele će biti čuvari moje braće", naposletku kaže.
„Ako ih i dalje želiš...", zajedljivo dobacuje Kasar otečenog lica.
„Onda smo s ovim završili. Krv neće teći i pravda je zadovoljena."
Džingis hvata pogled svoje braće dok koračaju s njim nazad ka velikom šatoru. Kasar pljeska po
leđima mladića koji mu je pomogao, vodeći ga sa sobom kako ne bi opet dobio batine.
„Ovaj mi je priskočio u pomoć", pojašnjava Džingisu. „Ne zna za strah, brate."
Džingis za trenutak zastaje da odmeri mladića, videći ponos na njegovom licu.
„Kako ti je ime?", promuklo ga pita. U njemu i dalje ključa bes od malopređašnjeg koškanja.
„Cubodaj od Urijanhaja, gospodaru."
„Pođi sa mnom ako želiš dobrog konja i oklop", kaže mu Džingis. Cubodaj se oduševljeno kliberi
na šta ga Kasar odobravajući tapše po ramenu. Iza njih, vojelski kan ostaje da leži na zemlji,
primajući pomoć plemenskih žena. S tako dubokom ranom više nikada neće stajati uspravno a kamoli
neometano hodati.
Dok Džingis i njegova braća koračaju kroz veliki logor u senci crne planine, sve oči su uprte u
njih. U njima se može videti samo strahopoštovanje. Veliki kan je pokazao da ga ništa ne može
iskušati. Ovo je još jedna mala izvojevana pobeda.
Ujguri su primećeni krajem leta, kada brzaci reke Onon nabujaju od letnjih kiša. Ravnica je još
zelena a poljske ševe veselo skakuću dok ujgurska kolona ujednačeno maršira, približavajući se
logoru. Zadivljuje prizor tako brojne, pokretne mase ljudi i stoke, zbog čega Džingis šalje pet hiljada
svojih konjanika da ih presretnu. On im se ne pridružuje jer zna da će njegovo odsustvo biti shvaćeno
kao neodobravanje njihovog kašnjenja. Umesto toga, V
ojele zauzimaju položaje oko Kasara koji
pridošlicama jaše u susret. Nijedan vojelski ratnik se ne usuđuje da digne pogled ni do njegovog
potiljka.
Kada se Ujguri dovoljno približe, Kasar prilazi zapregama koje vuku ljudi i životinje,
procenjujući kvalitet i spremnost ujgurskih ratnika. Dobro su naoružani i deluju opako iako on zna da
izgled može da prevari. Ukoliko ne savladaju taktike koje će Džingisu doneti pobedu, biće im
dodeljene uloge glasnika.
Ujguri su poznati po učenjaštvu i trgovini konjima, zato je Kasar oduševljen ogromnim krdom
koje ih prati. Po njegovoj proceni na svakog ratnika idu tri konja. U logoru će narednih meseci
vladati opšti metež oko razmene konja za ostala dobra.
Kada podigne ruku, ratnici oko zaprega zauzimaju odbrambene položaje, hvatajući se za balčake
svojih mačeva. Ujguri sigurno imaju dobre zalihe kovine za toliki tovar mačeva, zaključuje Kasar.
Možda će trgovati i metalom. U logoru su mnogi i dalje naoružani samo bodežima i lukovima. Kasar
skreće pogled ka omanjem sedokosom muškarcu na čelu kolone, onom koji je dao znak za
zaustavljanje. Ne promiče mu ni kako ga ostali ratnici bespogovorno slušaju. Iako mu je dolama
jednostavna, Kasar pretpostavlja da je to ujgurski kan, Barčuk. Odlučuje da mu ukaže čast i prvi mu
se obrati.
„Dobrodošao si u logor, gospodaru", formalno mu kaže. „Vi ste poslednji od velikih plemena

25. koje čekamo. Moj kan Džingis je primio tvoj glas u dobroj volji i odredio pašnjak za tvoje
porodice."
Čovečuljak zamišljeno klima glavom, gledajući u konjanike iza Kasara koji čekaju u savršenom
poretku.
„Vidim, poslednji smo stigli. Ne verujem da na svetu postoji više ratnika s obzirom na veličinu
staništa u ovoj ravnici. Ti si prvi čovek kojeg vidimo posle nekoliko dana putovanja." Kod
poslednjih reči zadivljeno vrti glavom. „Ujguri će dati reč Džingisu, kao što sam obećao. Pokaži nam
gde ćemo podići šatore i odmoriti se."
U poređenju s nekim drčnijim vođama, Kasaru se sviđa otvorenost ujgurskog kana. Usne mu se
razvlače u osmeh.
„Ja sam njegov brat, Kasar", priznaje mu. „Lično ću vam pokazati."
„Sedi pored mene, Kasare. Hoću da čujem sve novosti." Kan tapše po drvenom sedištu zaprežnih
kola i Kasar spremno silazi s konja, predajući uzde prvom vojelskom ratniku iza sebe.
„Ako smo mi poslednji, onda Džingis neće dugo čekati da napadne svoje neprijatelje", nastavlja
kan kada se Kasar popne i sedne pored njega. Barčuk cokće jezikom i volovi nastavljaju da vuku
kola. Kasar zadovoljno posmatra kako ujgurski ratnici održavaju poredak oko njih. Konačno će
krenuti u pohod.
„To samo on zna, gospodaru." Modrice od vojelskih pesnica su skoro sasvim izbledele ali ih
Barčuk ne komentariše. U logoru je mirno posle lekcije date V
ojelama, međutim, do kraja leta će se
opet uzburkati strasti. Sada kada su Ujguri konačno stigli, njegov brat će uskoro narediti pokret. Pri
samoj pomisli na to u njemu raste uzbuđenje. Okupljena su sva plemena koja će se Džingisu zakleti na
vernost. Kada krenu u rat, on i njegova braća će osvojiti Kinu.
„Radostan si, Kasare", primećuje Barčuk dok upravlja zaprežnim kolima. Stari kan je još žilav i
pogled mu je vedar.
„Jesam, gospodaru. Konačno smo svi na okupu. Mislio sam da se nikada nećemo ujediniti. Stalno
neke krvne osvete ili kineski podrivači koji uspevaju da nas zavade." Rukom pokazuje prema
prostranom logoru. „Ovo? Ovo je nešto novo."
„Ali može lako da se završi uništenjem našeg naroda", mrmlja Barčuk, gledajući ga u oči. Kasar
se ceri, setivši se kako su upravo o tome nedavno razgovarali sa Džingisom.
„Da, ali nijedan od nas, ni čovek, ni žena, ni dete, neće biti živi za sto godina. Svi koje vidiš ovde
biće pretvoreni u kosti i prah."
Barčuk se zamišljeno mršti i Kasar za trenutak žali što ne poseduje Kačijunov dar za govorništvo.
„Ali u čemu je suština života ako ne u opstanku? U krađi žena i zemlje? Radije bih bio ovde i
video ovo nego mirno živeo svoj život."
Barčuk klima glavom.
„Ti si filozof, Kasare."
Mladić se kikoće.
„Gospodaru, ti si prvi koji to tvrdi. Ne, ja sam brat velikog kana i ovo je naše vreme."

26. Treće poglavlje
U sumrak Barčuk od Ujgura satima razgovara sa Džingisom u velikom šatoru. Džingis je zadivljen
njegovim znanjem, međutim, svaki put kada naiđe na pojam koji ne razume, zahteva od Barčuka da mu
ga pojasni.
Naravno, Džingisa najviše zanima sve što se tiče Kine. Tada se naginje napred, poput jastreba, i
oči mu divlje sijaju. Ujguri su došli iz zemlje na krajnjem jugozapadu koja se graniči sa pustinjom
Gobi i kineskim carstvom Si Sja. Džingis uživa u svakom detalju koji mu Barčuk servira: o kineskim
trgovačkim karavanima, njihovoj odeći i običajima i, najviše od svega, o oružju i oklopima. Tačno je
da trgovci ne mogu sebi da priušte valjanu stražu ali Džingis je žedan informacija, upijajući ih kao
suva zemlja letnju kišu.
„Mir ti je doneo bogatstvo i sigurnost", primećuje Džingis kada Barčuk zastane da pročisti grlo i
uzme gutljaj čaja. „Možda si mogao da postaneš saveznik carstva Si Sja i okreneš se protiv mene.
Jesi li razmišljao o tome?"
„Naravno", odgovara Barčuk, razoružavajući ga svojom iskrenošću. „Ali kada bi ti stekao utisak
da sam njihov prijatelj, živeo bi u laži. Oni trguju sa nama zato što su im potrebna drva, životinjska
koža ili seme retkih biljaka koje koriste u vidarske svrhe. Za uzvrat, nama prodaju nekovano gvožđe,
tepihe, čaj i ponekad svitke koje su već mnogo puta prepisali." Ujgurski kan se za trenutak suvo
smeška, gledajući okupljene oko sebe. „Donose svoje nosiljke u ujgurske gradove ali im lica odaju
gađenje prema nama, čak i kod onih koje nazivaju svojim robovima." Pri sećanju na to, kan se rumeni
od besa. Pre nego što nastavi, gnevno briše znoj sa čela. „Pošto sam naučio njihov jezik, dovoljno
dobro sam ih upoznao da bih shvatio ko su i šta su. I sam si ih video, gospodaru, tako da me odlično
razumeš. Ne mare oni ni za koga, osim za svoje carstvo Si Sja. I sami Kinezi ih smatraju drugim
narodom iako su po mnogo čemu slični njima. Uvažavaju samo kineskog cara i, pošto su pod
njegovom zaštitom, sebe smatraju njihovim moćnim susedima. Kineska nadmenost je ogromna,
gospodaru."
Barčuk se naginje napred i pruža ruku da potapše Džingisa po kolenu. Pri tom se čini da ne
primećuje komešanje ratnika oko sebe.
„Generacijama smo dobijali njihove otpatke, gospodaru, dok su oni u svojim utvrđenjima dobijali
samo najbolje."
„I sada bi voleo da vidiš njihov poraz", ispipava Džingis.
„V
oleo bih. Sve što tražim je da se njihove biblioteke daju Ujgurima na proučavanje. Osim toga,
videli smo da imaju retko drago kamenje, nešto poput mleka i vatre. Ali oni ne trguju takvim
stvarima, ma šta da im ponudimo."
Džingis pažljivo proučava svog sagovornika. Barčuk zna da nema pravo na ratni plen. Plemena
nisu plaćena za borbu i sve što se osvoji ili opljačka po tradiciji pripada njemu. Elem, Barčuk traži
krupnu stvar ali Džingis ne može da zamisli nijedno drugo pleme koje bi zanimale biblioteke carstva
Si Sja. Ova ideja mu mami osmeh.
„Dobićeš svoje svitke, Barčuk. Imaš moju reč. Sve drugo ide osvajaču i u rukama je nebeskog

27. oca. Ne mogu više ništa da ti obećam."
Barčuk se zavaljuje i nevoljno klima glavom.
„Dovoljno je kada se doda svemu ostalom što im otmemo. Viđao sam kako njihovi konji vuku
moje ljude, gospodaru. Viđao sam kako gladuju dok se carstvo Si Sja goji na usevima koje ni s kim
ne deli. Doveo sam svoje ratnike da naplatim njihovu gordost i osvetim se za prazne gradove i polja
koja smo ostavili za sobom. Ujguri su uz tebe, šatorima, konjima, solju i krvlju."
Džingis podiže ruku i dva kana se jedan drugom zaklinju čvrstim stiskom koji skriva istinsku
ozbiljnost takvog ugovora. Plemena strpljivo čekaju van šatora. Džingis će od svih zahtevati sličnu
zakletvu, čim bude spreman. Ova lična zakletva je iskazivanje podrške koja Džingisu pomalo teško
pada.
„Barčuk, pre nego što izađem napolje, od tebe tražim samo jedno", naposletku kaže. Barčuk ustaje
i pogled mu se ledi kada shvati da razgovor nije završen.
„Moj najmlađi brat je izrazio želju za učenjem", počinje Džingis. „Temug, priđi bliže." Barčuk
odmerava mršavog mladića koji ustaje i klanja mu se. Kan mu uzvraća blagim klimanjem glave pre
nego što se okrene prema Džingisu.
„Moj šaman, Kokču, podučiće ga kada za to dođe vreme, ali ja bih voleo da savlada kinesko
pismo i nauči sve što vredi znati. Prilažem svitke koje već poseduješ kao i sve ostalo u vezi s tim što
zaplenimo od neprijatelja."
„Ujguri su sada pod tvojom komandom, gospodaru", uzvraća Barčuk. Zahtev nije preveliki ali mu
nije jasno zašto Džingis nevoljno priča o toj temi. Temugovo lice sija od sreće i Kokču pogne glavu
kao da mu je ukazana velika čast.
„Onda je rešeno", zaključuje Džingis. Pogled mu je mračan pod sjajem treperavih lampi.
„Ukoliko je carstvo Si Sja bogato kao što tvrdiš, onda će biti prvo na koje ćemo krenuti. Hoće li ih
Kinezi podržati?"
Barčuk sleže ramenima.
„Nisam siguran. Njihove zemlje se graniče ali carstvo Si Sja je zasebno carstvo. Kinezi mogu da
se dignu na oružje protiv tebe kako bi sprečili kasnije pretnje. Ili mogu da ih puste da izginu do
poslednjeg čoveka, ne mrdajući prstom. Niko ne zna kako oni razmišljaju."
Džingis ga zamišljeno gleda.
„Da mi je neko pre deset godina pričao kako će Keraiti pristupiti velikom savezu, smejao bih mu
se u lice, kloneći se svakog suvišnog sukoba. Sada ih zovem svojom braćom. Nije važno da li će se
Kinezi dići protiv nas. Ako to učine, samo ću ih brže razbiti. Iskreno, radije bih se suočio s njima u
ravnici nego zalazio iza zidina u njihove gradove."
„Čak i gradovi su osvojivi, gospodaru", tiho kaže Barčuk dok u njemu raste uzbuđenje.
„I biće osvojeni", uverava ga Džingis. „Vremenom biće. Pokazaćeš mi slabe tačke Kineza u
carstvu Si Sja. Tu ću ih poseći a onda im iščupati srce."
„Čast mi je da ti služim, gospodaru", uzvraća Barčuk. Duboko se klanja, ostavši u tom položaju
sve dok mu Džingis ne pokaže da se uspravi.
„Plemena su ujedinjena", zaključuje Džingis, ustajući i protežući leđa. „Ako moramo da pređemo
pustinju, onda će nam trebati voda i hrana za konje. Čim polože zakletvu, više nas ništa ne zadržava
ovde." Nakratko zastaje.
„Došli smo ovde kao plemena, Barčuk, a odlazimo kao jedan narod. Ako beležiš događaje u tim
tvojim svicima, pobrini se da to ne izostaviš."
Barčukove oči sijaju. Zadivljen je čovekom koji komanduje velikom vojskom.
„Pobrinuću se za to, gospodaru. Naučiću tvog šamana i tvog brata pismu kako bi mogli da ti

28. čitaju."
Džingis iznenađeno trepće, zamišljajući kako njegov brat ponavlja reči napisane na krutoj telećoj
koži.
„Biće zanimljivo videti tako nešto", naposletku kaže a zatim hvata Barčuka za rame, ukazujući mu
čast zajedničkog izlaska iz šatora. Predvodnici ih u stopu prate. Spolja dopire prigušeni žamor
okupljenih plemena koja čekaju velikog vođu.
U letnjoj noći stanište sija pod zvezdanim nebom i osvetljeno logorskim vatrama. Centralni deo je
očišćen u širokom krugu oko Džingisovog šatora i ratnici različitih plemena stoje zajedno na
treperavom svetlu. Svi na sebi imaju oklope i šlemove koji neodoljivo podsećaju na kineske. Neki
nose obeležja svog plemena ali je većina bez ikakvih oznaka, pokazujući da su sada deo jednog
moćnog naroda. Većina u rukama drži mačeve, tek dobijene iz kovačnica koje su danonoćno radile od
dolaska u ravnicu. Pod jarkim suncem su iskopane ogromne jame u kojima je istopljena kovina i svi
su sa uzbuđenjem posmatrali kako je kovači pretvaraju u dragoceno oružje. Mnogi su ispekli dlanove,
posežući za mačem pre nego što se metal valjano ohladio, ne sanjajući da će ikada imati dugu oštricu.
Vetar, koji u ravnici ne jenjava, večeras se stišao u lagani povetarac dok okupljeni ratnici čekaju
Džingisa.
Kada izađe napolje, Barčuk od Ujgura prilazi zaprežnim kolima i zastaje pored točkova od drveta
i gvožđa. Džingis za trenutak mirno stoji na vrhu zaprege, zagledan u masu ratnika, naslađujući se
njihovom brojnošću. Njegova braća, zatim Arslan i Dželme, i naposletku šaman Kokču, silaze niza
stepenice, svaki zastajkujući da osmotri redove koji se protežu dokle dopire svetlost.
A onda Džingis sklapa oči u zahvalnoj molitvi nebeskom ocu što mu je u miru podario toliku
vojsku koja će ga pratiti. Kratko se obraća duhu svoga oca za slučaj da ga sada vidi. Jesugej će biti
ponosan na svog sina, siguran je u to. Obeležio je novu teritoriju za svoj narod i samo duhovi će mu
reći kuda vodi taj put. Kada otvori oči, Džingis primećuje da je Borte dovela njegova četiri sina i
poređala ih u prvi red. Dečaci su previše mali da bi ih ostavila same. Džingis ih pozdravlja kratkim
klimanjem glave, zadržavši pogled na najstarijima, Ðočiju i Čagataju. Ovog poslednjeg je nazvao po
slavnom šamanu svog rodnog plemena. Devetogodišnji Ðoči iz strahopoštovanja spušta pogled pred
svojim ocem, dok Čagataj nastavlja da zuri u svog oca, ne uspevajući da sakrije nervozu.
„Ovde se okupilo sto različitih plemena", počinje Džingis moćnim glasom koji je razvio u
mnogobrojnim bitkama. Oni koji ne mogu da ga čuju saznaće od onih ispred sebe.
„Doveo sam Vukove u ovu ravnicu, Olhune i Keraite. Doveo sam Merkite i Ðađirate, Ujrate i
Najmane. V
ojele su takođe tu, Tuvani, Ujguri i Urijanhaji." Svaki put kada imenuje neko pleme, čuje
klicanje iz pravca njihovih redova. Zadovoljan je što opstaju ujedinjeni, uprkos svim strepnjama i
nepoverenju. Izjednačavanje neće biti lako za one koji plemensku čast cene iznad svega. Ali to nije
važno, govori on sebi. Ujediniće njihova stremljenja i to je najvažnije. Bez greške nabraja plemena
koja su iz daljine dojahala u senku crne planine. Ne izostavlja nikog, znajući da bi taj propust bio
primećen i zapamćen.
„Štaviše, pozvao sam i one koji nemaju svoje pleme", nastavlja Džingis, „ali imaju čast i poštuju
bratsku krv. Dojahali su i tako pokazali svoje poverenje. Svima vama kažem da nema plemena pod
nebeskim ocem. Postoji samo jedan mongolski narod i on se rađa večeras, na ovom mestu."
Čuje se klicanje onih koji ga čuju, dok ostali nastavljaju da zure u njega. Džingis zadržava
ratnički izraz lica, želeći da shvate kako u onome što od njih traži nema gubitka časti.
„Mi smo braća po krvi koja su predugo bila razdvojena. Zahtevam porodicu veću od svih

29. plemena, krvno srodstvo sa svima vama. Nazivam vas braćom pod svojim barjakom. Osvajaćemo
zajedno, kao jedna porodica, jedna nacija." Džingis zastaje, procenjujući reakciju okupljenih. Ovaj
predlog im nije stran jer se šapatom proneo od plemena do plemena. Ipak, svi pomalo žale za onim
što gube i malo ko pozdravlja ove njegove reči, ulivajući mu dodatnu nervozu. Duhovi znaju da je
veliki kan svima podjednako naklonjen, međutim, mnoga plemena su u proteklom periodu bila na
ivici ludila.
„Osvojićemo ratni plen veliki kao planina. Dobićete konje, žene, zlato, ulje i slatko meso.
Dobićete svoju zemlju i od vašeg imena će drhtati. Svaki čovek će biti kan onima koji mu se
klanjaju."
Masa konačno kliče i Džingis dozvoljava sebi da se osmehne, zadovoljan što ih je pogodio u
živac. Neka niži kanovi brinu o ambicijama onih oko sebe. Džingis-kan misli svaku reč koju izusti.
„Idemo na jug velike pustinje!", uzvikuje Džingis-kan. Narod se najednom utišava i on oseća da
ima punu pažnju. „Preći ćemo je brzinom koju kineska carstva ne mogu ni da zamisle. Napašćemo ih
kao što vukovi napadaju jagnjad i razbežaće se pred našim mačevima i lukovima. Uzećemo njihovo
bogatstvo i njihove žene. Tamo ću zabosti svoj barjak, tako jako da će se tlo zatresti. Majka zemlja će
znati da su njeni sinovi i braća pronašli svoje stanište i poradovaće se topotu koji će odjekivati
ravnicom."
Klicanje se pronosi okupljenim ratnicima i Džingis podiže ruke, umirujući ih.
„Jahaćemo suvom zemljom, snabdeveni vodom potrebnom za iznenadni napad. Posle toga se
nećemo zaustavljati sve do morske obale u svim pravcima. Ovo vam govorim ja, Džingis, i moja reč
je čvrsta kao čelik." Masa odobravajuće urla i Džingis pucketa prstima Kasaru koji stoji u
pripravnosti pored njega. Kasar mu dodaje teški stub od srebrne breze oko koje je uvezano osam
konjskih repova. Među ratnicima se pronosi žamor. Neki prepoznaju crno obeležje Merkita, ili crveni
rep Najmana, između ostalih. Svaki predstavlja barjak jednog od pridruženih plemena. Kada Džingis
uzme stub u svoje ruke, Kasar mu dodaje konjski rep obojen ujgurskom plavom.
Barčuk sužava pogled ka ovom najupadljivijem simbolu ali zbog naroda iza sebe ostaje miran i
ushićen vizijom o budućnosti. Kada oseti Džingisov pogled na sebi, povija glavu.
Utrnulim prstima Džingis vezuje vrh poslednjeg konjskog repa uz ostale i zariva drveni stub u
zemlju ispred sebe. Noćni povetarac se pojačava, vijoreći raznobojni barjak, oživljavajući ga.
„Vezao sam boje", uzvikuje Džingis. „Kada budu obojene u belo, među njima više neće biti
razlika. Predstavljaće barjak jedne nacije." Ispod njega, zapovednici podižu svoje mačeve i masa
uzvraća. Hiljade oružja stremi ka nebu i Džingis odobravajući klima glavom. Pokliči se dugo ne
stišavaju, iako on maše slobodnom rukom kroz vazduh.
„Zakletva koju ćete položiti je vezivanje, braćo moja. Ali nije jača od krvi koja nas već veže.
Kleknite!"
Prvi redovi odmah padaju na kolena dok ostali to čine tek kada shvate šta se dešava. Džingis za
trenutak strepi ali uskoro nijedan ratnik više ne stoji na nogama. Svi su njegovi.
Kokču se penje uza stepenice na zaprežna kola, bezizražajnog lica. U svojim najluđim ambicijama
nije sanjao o nečem ovakvom. Temug mu je već dao neke savete i Kokču čestita sebi što je mladića
osposobio da mu bude savetnik.
Dok plemena kleče, Kokču uzima učešće u zakletvi. Ujedno se pita da li je Džingis razmišljao o
tome kako će on biti jedini među njima koji je neće položiti. Kasar, Kačijun i Temug kleče na travi,
zajedno sa kanovima i ratnicima.
„Pod jednim kanom mi smo narod", uzvikuje Kokču iz sveg glasa dok mu srce uzbuđeno lupa u
grudima. Njegove reči odjekuju, pronoseći se ravnicom u talasima dok ih oni u pozadini ponavljaju.

30. „Dajem šatore, konje, so i krv, i svu svoju čast."
Kokču se hvata za ogradu zaprege dok masa ujednačeno recituje. Posle ove noći će svi znati da je
on šaman velikog kana. Zagledan u daljinu, Kokču osluškuje reči koje se pronose sve dalje i dalje.
Pod vedrim noćnim nebom, duhovi će se uvijati od čiste radosti, neviđene i nedoživljene u svim
dotadašnjim blagoslovima. Uz brujanje nekoliko hiljada grla, Kokču oseća kako se ogromna sila
kovitla u vazduhu. Plemena se konačno stišavaju i on duboko uzdiše.
„Sada ti, šamane", mrmlja mu Džingis iza leđa. Šaman se iznenađeno trza pre nego što padne na
kolena i ponovi istu zakletvu.
Kada se Kokču ponovo popne na zapregu, Džingis visoko podiže veliki mač svog oca. Za one
koji mogu da primete, oči mu zadovoljno sijaju.
„Učinjeno je. Sada smo jedna nacija i zajedno ćemo jahati. Večeras neka niko ne misli o
plemenima i neka ne žali. Svi smo jedna porodica i sva zemlja je naša."
Rekavši to spušta ruku i svi oduševljeno kliču, ovoga puta kao jedan. Vetar donosi miris pečene
ovčetine i Džingis lakog koraka odlazi na celonoćni pir sa svojim ratnicima. Hrane i pića ima
dovoljno da se napune svi stomaci. Pred zoru će mnoga deca biti začeta. Džingis za trenutak razmišlja
o tome da se vrati u svoj šator kod Borte ali brzo odustaje, skrivajući nezadovoljstvo bezizražajnom
maskom. Njegova zakonita žena mu je ukazala svoju bračnu dužnost, to nije sporno, ali očinstvo nad
Ðočijem ne prestaje da ga muči, poput trna u oku.
Džingis odmahuje glavom, odbacujući ovu misao, i prihvata pehar crnog airaga iz Kačijunove
ruke. Večeras će piti kao kan svih plemena, dok se ne obeznani. Ujutro će se spremiti za prelazak
pustinje Gobi i puta koji mu je suđen.

31. Četvrto poglavlje
Pustinjski vetar zviždi oko zaprežnih kola, terajući umorne pešake da pljuju u pesak koji im ulazi u
svaku poru. Muve ih obleću u rojevima, namamljene slanim znojem, ostavljajući crvenilo od uboda
po izloženim delovima kože. Tokom dana, Ujguri ostalima pokazuju kako da zaštite lica, umotavajući
glave platnom tako da im ostane samo prorez za oči. Ratnicima su oklopi i šlemovi usijani pod jarkim
suncem, ali oni ne ropću.
Posle nedelju dana hoda, Džingisova vojska ulazi u područje peščanih dina. Dok su u pustinji
nešto i uspevali da ulove, ovde im to retko polazi za rukom jer s povećanjem toplote život kao da
gubi svaki trag. Na vrelom pesku se mogu videti samo crne škorpije koje beže pred njihovim
konjima, uranjajući duboko u pesak. Zaprege se s vremena na vreme zaglavljuju u mekoj podlozi pa
ih je potrebno iskopavati po najvećoj žegi. Putovanje je naporno ali svaki izgubljeni sat znači dodatni
gubitak dragocene vode.
Pred polazak su napunili na hiljade kozjih mehova i uvezali ih tetivama. Međutim, bez drugih
izvora vode, ove zalihe su brzo splasnule i mnogi mehovi su prsnuli pod teškim teretom i jakim
suncem. Poneli su dovoljno vode za dvadeset dana a već je prošlo dvanaest. Ratnici svakog drugog
dana piju krv svojih konja i činiju mlake, bljutave vode ali vrtoglavica i ispucale usne postaju sve
učestaliji. Ujguri kažu da su to prvi znaci iscrpljenosti.
Džingis jaše sa svojom braćom na čelu kolone, škiljeći na vetru u potrazi za planinama koje bi
trebalo da se ukažu. Ujguri su trgovali duboko u pustinji, zbog čega se oslonio na Barčukovo vođstvo.
Smrknuto posmatra beskrajnu žutu pustaru koja se u nedogled prostire u svim pravcima. Dnevna žega
je veća nego što je očekivao ali koža mu je potamnela i lice kao da je dobilo nove slojeve prljavštine
i peska. Prve večeri se skoro uzradovao noćnoj svežini sve dok mu nije nagrizla meso uprkos
krznenim pokrivačima u šatorima. Ujguri ostalim plemenima pokazuju kako da ugreju kamenje u vatri
a potom ih umetnu u svoje postelje. Mnogi ratnici tako zadobijaju opekotine na leđima i progorele
dolame. Ukoliko prežive hladne noći i stalnu žeđ, pustinju će zaboraviti kao još jedno neprijatno
iskustvo.
Dok jaše, Džingis povremeno briše usne, muljajući u ustima kamenčiće kako bi imao neprekidan
dotok pljuvačke.
Osvrće se da pogleda u Barčuka koji jaše tik iza njega. Ujguri su svojim konjima platnom pokrili
oči tako da životinje kaskaju naslepo. Džingis je pokušao to da izvede na svom konju ali bez mnogo
uspeha. Razuzdana životinja se propinjala i rzala sve dok joj nije ponovo otkrio oči, nastavljajući da
posrće po jarkom suncu. Mnogim konjima se na kapcima stvara beličastožuta skrama koju će im lečiti
ako ikada živi izađu iz pustinje. Iako su izdržljivi, konji dobijaju svoje sledovanje vode. Bez njih,
nacija bi brzo skončala u pustinji.
Barčuk pokazuje na zemlju, uvlačeći ruku u pesak i podižući glas ne bi li nadjačao vetar.
„Vidiš ove plave tragove u pesku, gospodaru?"
Džingis klima glavom, oblizujući suve usne kako bi mu odgovorio.
„Oni označavaju početak poslednjeg dela pred planinom Jinšan. Ovde ima bakra. Prodavali smo

32. ga trgovcima iz carstva Si Sja."
„Koliko još ima pre nego što ugledam tu planinu?", promuklo pita Džingis, ne gubeći nadu.
Barčuk sleže ramenima sa ravnodušnošću svojstvenom Mongolcima.
„Ne znamo tačno, ali trgovci iz carstva Si Sja su odmorni kada naiđu na ove tragove. Konji jedva
da su im pokriveni peskom. Ne može biti daleko."
Džingis se osvrće preko ramena, gledajući u kolonu ćutljivih konjanika i zaprežnih kola. Šezdeset
hiljada ratnika je doveo u pustinju, i isto toliko žena i dece. Ne nazire se kraj koloni koja se proteže
kilometrima unazad, podsećajući na tamnu mrlju koja titra na vrelom suncu. Zalihe vode su na izmaku
i uskoro će morati da kolju stada, odnoseći sa sobom tek onoliko mesa koliko mogu da ponesu i
ostavljajući ostatak u pustinji. Barčuk prati njegov pogled i smeška se.
„Propatili su, gospodaru, ali uskoro ćemo pokucati na vrata carstva Si Sja."
Džingis umorno othukuje. Znanje ujgurskog kana dovelo ga je na ovo mesto ali preostaje mu još
samo da veruje na reč kako je to carstvo zaista bogato i plodno kao što tvrdi. Nijednom ujgurskom
ratniku dotad nije bilo dozvoljeno da putuje dalje od planina koje se graniče sa pustinjom na jugu.
Džingis još nema osnovu za strategiju prvog napada. Smrknuto razmišlja o tome dok njegov konj tera
još jednu škorpiju duboko u pesak. Uložio je sve u obaveštenja o slaboj tački kineske odbrane,
međutim, i dalje ga kopka kako izgledaju veliki gradovi od kamena, visoki kao planine. Protiv takve
sile njegovi konjanici mogu samo da se uzdaju u nebeskog oca.
Pesak pod kopitama njegovog konja poprima plavičastozelenu boju. Velike pruge neobičnih boja
vijugaju u svim pravcima. Kada kolona zastane da se odmori i okrepi, deca se igraju u pesku, crtajući
po njemu. Džingis ne deli njihovu radost jer im ponestaje vode i svaka noć je sve hladnija.
V
ojsku malo šta može da razveseli pre nego što iscrpljena padne u san. Dvaput u proteklih
dvanaest dana Džingis je bio prinuđen da razreši čarke koje umor, nervoza i žeđ bude među
plemenima. Oba puta je bio prinuđen da pogubi krivce, stavljajući tako svima do znanja da neće
dopustiti da bilo šta naruši mir i slogu. Sada kada su zakoračili u neprijateljsku zemlju, predvodnici
nisu u stanju da održe disciplinu tako da je njegova reč poslednja i ishod je na kraju uvek brutalan.
Ponekad je pretnja dovoljna da se obuzdaju i najplahovitiji ratnici, međutim, njegovim narodom
nikada nije bilo lako vladati i predugo ćutanje sada samo dodatno produbljuje nesuglasice.
Četrnaestog dana, kada osvane još jedno vrelo jutro, Džingis nevoljno skida pokrivač sa sebe i
razbacuje kamenje koje će sluge pokupiti za sledeću noć. Telo mu je ukočeno i umorno dok mu
skoreli sloj peska neodoljivo nadražuje kožu. Kada mali Ðoči, tokom igre sa svojom braćom, natrči
na njega, Džingis ga grubo udara posle čega dečak plačući beži u majčino naručje. U pustinjskim
uslovima netrpeljivost je skoro uobičajena i samo Barčukovo obećanje zelene ravnice i reke
potpiruje nadu da će na horizontu uskoro ugledati nešto što počinje da se graniči sa maštom.
Šesnaestog dana u daljini se naziru tamni obrisi planine. Ujgurski izviđači se vraćaju galopom,
dižući za sobom oblak žute prašine. Oko njih, zemlja je skoro zelena od bakra i crnog kamena koje
izranja iz peska poput tamnih oštrica. Porodice u daljini opet vide mahovinu i šiblje koje odiše
životom i lovci u osvit zore donose zečeve i glodare uhvaćene u njihove noćne zamke. Raspoloženje
se neznatno popravlja iako su svi iznureni od žeđi i peska u očima. Uprkos umoru i ozlojeđenosti,
Džingis pojačava patrole oko glavnine vojske i naređuje vežbanje lukovima i mačevima. Ratnicima
su tela preplanula i mršava od pustinjskog života ali ne odbijaju poslušnost. Svaki čovek je odlučan
da ne posustane pod pogledom velikog kana. Tempo hoda se neopaženo ubrzava dok se teška
zaprežna kola premeštaju na začelje kolone.
Dok kolona napreduje ka planini, Džingis primećuje da su grebeni niži nego što mu se isprva
učinilo. Sačinjeni su od crnog kamena koje oštro izranja iz peska. Prelazak preko njih je nemoguć i on

33. zna da će morati ili da prođu preko vrhova ili da ih u širokom krugu zaobiđu. Bez zaliha vode,
zaprege su lakše ali on zna da će morati da nađu Barčukovu dolinu ukoliko ne žele uskoro da
skončaju u pustinji. Plemena su ga prihvatila kao kana ali ukoliko ih uskoro ne izbavi iz ovog pakla,
osvetiće mu se poslednjim tračcima snage. Džingis sedi uspravno na svom sedlu, usta krastavih od
žeđi i iscrpljenosti. Iza njega plemena mrzovoljno ropću, ali koračaju dalje.
Kačijun i Kasar škilje kroz vreli vazduh u pravcu planine. U društvu još dva konjanika, dojahali su da
izvide koji je najbolji put za prelazak preko strmih litica. Iskusni i oštrooki izviđači odmah primećuju
usek u klisuri koji obećava. Dovoljno je prohodan jer je strma padina podeljena uskim kanjonom
kojim glasno odjekuje topot četiri jahača. S druge strane, stene se dižu ka nebu, previše strme da bi ih
prešao čovek, a kamoli konj ili zaprega. Potrebne su posebne veštine tumačenja tragova da bi se
utvrdilo koliko je zemlja utabana u širokoj stazi, zbog čega grupica tera svoje konje sredinom druma,
nadajući se da će s druge strane otkriti dovoljno informacija o carstvu Si Sja.
Posle nekoliko minuta jahanja, izviđači iznenada zastaju. Kraj kanjona je preprečen ogromnim
zidom od istog crnog kamena od kojeg je sačinjena planina. Svaka kocka u zidu teža je od svega što
plemena mogu da pomere. Crni bedem na prvi pogled deluje neprirodno, skoro kao privid u žutom
pesku. Mongolci nemaju neimare koji klešu kamen. Po uredno složenim, glatkim površinama
zaključuju da je to delo čoveka, međutim, visina i širina zida je nešto što su viđali samo u
neobuzdanim kamenjarima ili najluđim snovima. Povrh svega, u dnu zida je umetnuta neprobojna
kapija od crnog gvožđa i drveta.
„Pogledaj koliki je!", uzvikuje Kačijun, odmahujući glavom. „Kako ćemo da ga pređemo?"
Izviđači se zbunjeno gledaju i Kasar zadivljeno zviždi sebi u bradu. „Lakše bi nam bilo da smo
upali u zamku duhova. Moramo brzo da javimo Džingisu, pre nego što stigne."
„Želeće da zna ima li s druge strane ratnika, brate. Znaš i sam." Kasar odmerava strmu padinu s
druge strane, osećajući se najednom tako sićušno i nemoćno. Lako je zamisliti ljude koji bacaju
kamenice sa vrha zida i ne postoji način da se tako nešto izbegne. Za trenutak razmišlja o dvojici
izviđača koji su s njima dojahali u kanjon. Pre pristupanja Džingisu pripadali su keraitskim ratnicima.
Strpljivo čekaju na zapovest, skrivajući svoj strah od onoga što ih čeka iza zida.
„Možda su ga podigli samo da bi sprečili prodor vojske iz pustinje", nagađa Kasar. „Možda nije
obezbeđen ljudstvom."
U tom trenutku jedan od izviđača pokazuje rukom na ljudsku priliku na vrhu zida. To može da
bude samo vojnik, snuždeno zaključuje Kasar. Ukoliko postoji drugi prolaz, Barčuk za njega
očigledno ne zna a njegovim otkrivanjem će Džingisova vojska klonuti duhom. Kasar donosi odluku,
svestan da će ih ona koštati života dvojice izviđača.
„Jašite u podnožje a onda se odmah vratite", naređuje im. Dva konjanika povijaju glave,
razmenjujući bezizražajne poglede. Kao jedan zarivaju pete u konjske sapi, uzvikujući: „Ða!" Pesak
leti u vazduh kada pohitaju niz drum, praćeni mrkim pogledima Kasara i Kačijuna.
„Misliš da će uspeti?", pita Kačijun. Kasar nemo sleže ramenima, usredsredivši pažnju opet na
zid.
Kačijunu se čini da vidi oštar pokret čuvara na zidu. Izviđači imaju toliko osećaja da ne jašu
jedan do drugog, razdvojivši se u punom galopu, jedan u levu a drugi u desnu stranu, kako bi osujetili
moguće strelce. Konjski topot naglo jenjava i braća zadržavaju dah u iščekivanju.
Kačijun tiho psuje kada se strelci pojave na zidu.
„Hajde", požuruje ih tiho. Tamne strele lete u pravcu dva konjanika u trenutku kada stignu do