Predlog liste praćenja opštih sposobnosti adolescenata sa lakom
Socijalne vestine
1. Sistematska procena socijalnih
sposobnosti adolescenata sa lakom
intelektualnom ometenošću kao
prediktor boljeg uključivanja u
socijalnu sredinu
Radovanović Zorana
Srednja zanatska škola
2. Intelektualni razvoj
• Rani razvoj
• - kvalitet senzomotornih, elementarnih
komunikacijskih i socijalnih veština
• Adolescentni period
• - adaptivne veštine
• -socijalno odgovorno ponašanje
• - lične potrebe
• - prilagođavanje zahtevima profesije
5. Cilj istraživanja
• Procena socijalnih sposobnosti adolescenata
sa lakom intelektualnom ometenošću
• - funkcionalne akademske veštine
• - lični život
• - svakodnevni život
• - veštine
• - radne veštine na praksi
6. Učenici obuhvaćeni istraživanjem
27
13
• -Istraživanje je sprovedeno
u Srednje zanatskoj školi,
novembra 2014.
• Istraživanjem obuhvaćeno:
• -40 učenika: 13 ženskog
pola
• 27 muškog
pola
• Intelektualne sposobnosti
• - 15 učenika GGLIO
• - 19 učenika SVLIO
• - 6 učenika DGLIO
7. Rezultati istraživanja
22
18
24
16
• Čita tekst bez teškoća
• 22 (55%) uspešno
• 18 (45%) uz teškoće
• Hi kvadrat 6.202
• df 2
• p= 0,045
• Razume pročitano
• 24 (60%) uspešno
• 16 (40%) ne razume pročitani
tekst
• Hi kvadrat7.485 df 2
• p= 0,024
8. 9
31
33
7
• Popunjava formulare ili
uplatnice samostalno
9 (22,5%) samostalno
31 (77,5%) ne ume da popuni
• Hi kvadrat 19,355
• df 2
• P 0,000
• Poznaje vrednost novca,
sposoban da plaća i smisleno
troši novac
33 (82,5%) uspešno
7 (17,5) ima teškoća
• Hi kvadrat 11,906
• Df 2
• P 0,000
9. 18
22
• Koristi internet u cilju
informisanja
• 18 (45%) siri spektar
interesovanja
• 22 (55%) siromašna
iskustva
• Hi kvadrat 18,111
• Df 2
• P 0,000
10. 28
12
• Prilikom izražavanja koristi
složene rečenice
• 28 (70%) skladno
izražavanje
• 12 (30%) siromašan rečnik
• Hi kvadrat 18,012
• Df 2
• P 0,000
• Ume samostalno i jasno da
iskaže misli i osećanja
• 28 (70%) skladno
izražavanje
• 12 30%) siromašan rečnik
• Hi kvadrat 18,012
• Df 2
• P 0,000
11. 29
11
• Aktivno učestvuje u
komunikaciji, vodi smislene
dijaloge
• 29 (75,5%)
• 11 (27,5%)
• Hi kvadrat 12,166
• Df 2
• P 0,002
• Sposoban da sluša i emotivno
doživi sagovornika
• 29 (75,5%)
• 11 (27,5%)
• Hi kvadrat 12,166
• Df 2
• P 0,002
Intelektualni razvoj individue tokom ranog detinjstva obeležen je kvalitetom senzomotornih, komunikativnih i socijalnih veština. Tokom adolescentnog perioda usložnjavanje adaptivnih veština, kao i njihov kvalitet, predstavljaju osnov za građenje socijalno odgovornog ponašanja, prilagođavanje zahtevima profesionalnog razvoja, kao i ličnim potrebama individue u budućnosti.
Kriterijumi prema kojima se dijagnostikuje intelektualna ometenost su pored evidentnih nedostataka u intelektualnom funkcionisanju, i sposobnost adaprivnog ponašanja kao i veštine socijalnih interakcija. Uprkos deklarativnom stavu o značaju socijalnog funkcionisanja kao jednog od pokazatelja intelektualnih sposobnosti, tek početkom 80-tih godina u literaturi su počela da se pojavljuju istraživanja koja su imala za cilj da unaprede različite vrste socijalnih veština kod osoba sa intelektualnom ometenošću.
Nedostatak odgovarajućih socijalnih veština kod osobe sa intelektualnom ometenošću može uticati na njeno učešće u društvu, a sa druge strane, može izazvati i negativne reakcije okoline u vidu izbegavanja.
Istraživanja pokazuju da osobe sa intelektualnom ometenošću imaju problema u adaptivnom funkcionisanju, socijalnim situacijama i vršnjačkim odnosima. Oni su manje privlačni u društvu vršnjaka tipične populacuje, i imaju teškoća u izgradnji društvenih odnosa. Iako pomenuta istraživanja govore o 80-tim godinama prošlog veka, može se primetiti da ni u današnje vreme nije došlo do značajnijih pomaka u tom smislu.
Socijalno funkcionisanje možemo definisati na sledeći način: ono je pokazatelj intelektualnih sposobnosti koje podrazumevaju postojanje različitih kompetencija koje bi trebalo da omoguće uspešno prilagođavanje individue društvenim i profesionalnim zahtevima. Osnovni cilj dobre društvene prilagođenosti su individualni uspeh ali i uspeh društva u celini. U suprotnom, imamo reakcije okoline u vidu odbacivanja, što se najčešće reflektuje u vidu teškoća prilikom zapošljavanja, prestanku brige o ovim licima nakon završetka školovanja, kao i nedovoljnoj socijalnoj brizi o ovim osobama u odraslom dobu.
Za trening socijalnih veština obrazovanje ima ključnu ulogu. Škola podstiče razvoj socijalnih veština. U uslovima školske sredine razvijaju se odgovornost i društvena uslovljenost. Svaki razvoj i svako učenje u školskim uslovima, bar u idealnom smislu, trebalo bi da doprinese jačanju socijalne komponente učenja.
Cilj je dobra integrisanost individue u društvenu sredinu.
Naša iskustva u radu sa adolescentima sa lakom intelektualnom ometenošću su pokazala da je ova populacija prijemčivija za saradnju, da očekuju pomoć, kao i da imaju poverenja u nastavnike. U tom smislu, smatramo da je pored obrazovnog i vaspitnog cilja, neophodno sistematski pristupiti treningu socijalnih veština .
Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi nivo socijalnog funkcionisanja adolescenata u sa lakom intelektualnom ometenošću u srednjoj školi. Realizacija postavljenog cilja podrazumevala je procenu socijalnih sposobnosti u okviru pet oblasti: funkcionalne akademske veštine, lični život, svakodnevni život, veštine, i radne veštine na praksi. Za potrebe istraživanja sastavljen je upitnik za procenu socijalnih sposobnosti učenika, sa detaljnim uputstvima i načinima procene socijalnih sposobnosti.
Istraživanje je sprovedeno tokom novembra 2014.godine. Istraživanjem je obuhvaćeno 40 učenika radne godine jednogodišnjeg osposobljavanja za rad : 13 učenika ženskog pola i 27 učenika muškog pola. Učenici su prema nivou intelektualnog funkcionisanja svrstani u tri grupe: 15 učenika koji funkcionišu u okviru gornjih vrednosti za LIO, 19 učenika koji funkcionišu u okviru srednjih vrednosti za LIO, i 6 učenika koji funkcionišu u okviru donjih granica za LIO.
Obzirom na obimnost upitnika, u ovom radu biće predstavljeni rezultati istraživanja socijalnih sposobnosti u okviru prve oblasti, a to su Funkcionalne akademske veštine. Na osnovu dobijenih rezultata, može se uočiti postijanje velikog broja statistički značajnih vrednosti. Rezultati su pokazali da od ukupno 40 učenika 22 učenika čita tekst bez teškoća, dok 18 učenika uma teškoća prilikom čitanja. Uporedo sa time, vidimo da 24 učenika razume pročitani tekst, dok 16 učenika ima teškoća prilikom razumevanja teksta.
Rezultati procene sposobnosti da se popuni određeni formular ili uplatnica su pokazali da 9 učenika uspešno popunjava dati formular, dok čak 31 učenik to ne ume. Vrednost novca i njegovo korišćenje poznato je grupi od 33 učenika, dok 7 učenika nedovoljno poznaje vrednost novca. Procenom je utvrđeno da ovih 7 učenika funkcioniše u okviru donjih vrednosti za laku intelektualnu ometenost.
Takođe, značajno nam je bilo i da procenimo u kojoj meri učenici koriste internet u svrhe informisanja, a da pri tome to ne podrazumeva samo korišćenje Facebook-a. U tom smislu, rezultati su pokazali da 18 učenika koristi internet u širem smislu, smislu informisanja, dok 22 učenika ima siromašna iskustva u korišćenju interneta ili ga uopšte ne koristi.
Rezultati procene sposobnosti skladnog izražavanja su ujednačeni, pa je tako uočeno da 28 učenika prilikom prepričavanja zadate priče koristi složene rečenice, kao i da jasno ume da iskaže misli i osećanja. Nasuprot njima, 12 učenika je pokazalo slabije rezultate u oba domena procene sposobnosti izražavanja. Rezultati ove grupe učenika povezuju se sa nižim nivoima intelektualnog funkcionisanja.
Rezultati procene sposobnosti komunikacije sa sagovornikom ili u grupi, takođe su pokazali da učenici koji funkcionišu u domenu gornjih granica za LIO pokazuju bolje rezultate u odnosu na učenike koji funkcionišu u okviru srednjih i donjih vrednosti za LIO.
Procenu nivoa razvijenosti apstraktnih pojmova vršili smo na osnovu jednostavnih logičkih podela: na jednostavne( zeleno, plavo, žuto...), složene pojmove (sport, voće...), pozitivne ( sreća, blagostanje, zrelost, ljubav), i negativne (strah, bolest, nezrelost, mržnja) . Od ukupnog broja ispitanih učenika, 17 učenika je zadovoljilo sve kriterijume procene apstraktnog mišljenja, dok je 23 učenika pokazalo da nema dovoljno razvijene apstraktne pojmove. Kod ovih učenika najveći broj pozitivnih odgovora zabeležen je u domenu procene jednostavnih i složenih pojmova, dok nije bilo adekvatnih asocijacija u domenima pozitivnih i negativnih pojmova.
Primenom upitnika za procenu socijalnih sposobnosti adolescenata sa LIO mogu se, kod svakog učenika jasno uočiti nedovoljno razvijeni aspekti socijalnog funkcionisanja, te u tom smislu u školskim uslovima možemo preduzeti određene korake na časovima građanskog vaspitanja, kao i različitim školskim sekcijama, sa odrećenom tematikom koja obuhvata trening različitih socijalnih situacija.
