1. РЕСАВА
Река Ресава- брза, хладнаи чиста
Река Ресава је најдужа десна притока Великe Мораве.Дугачка је око 70 km. Протиче кроз
општине Деспотоваци Свилајнац. Настаје од Злотске реке иБобовачког потока. Извориште је
на преко 1100 метара надморске висине, а ушће на 94 метара.
Петнаест километара јужније од кршне планине Бељанице, на супротној страни планине,
извире река,која је због бројних реса које сеспустају,садрвецемпремаводи добила име
Ресава.
У свом изворишномделуРесава протиче крозпрашумуВинатовачу.Овагуста букова шума
проглашенаје Паркомприроде,каои кањонреке Клочанице,леве притоке Ресаве,којаутоку
летапонире у узаном делукањоназваном Суваја.
Кањонскидео Ресаваје дугачак око 25 километара.Нештонизводније,уРесавусе уливарека,која
је толикократкада није успеланииме да добије,па је једноставнозовуВрело.На свом кратком
токуона је у крашкомтеренуиздубиладвадесетакметарадубоккратери направилаједанод
најатрактивнијих водопадауисточној Србији.
У чистој речној води живе пастрмке:поточара,кркушаикленова.Мештанисудео реке скренулиу
своје многобројне рибњаке.Уњимагаје калифорнијске пастрмке,аоднедавнои жуте пастрмке из
Аустралије.Понекадсе догодида пролећне бујице неконтролисаноулетеурибњаке ида преселе
пастрмке у реку.
2. Ресавска пећина
Ресавска пећинаје заштићениспоменикприроде исврстава сеу заштићеноподручје прве
категорије.
Ресавска пећинаје једнаод најзначајнијих туристичких пећинауСрбији.Налаyисе у источној
Србији,Горњој Ресави,Дивљачковогпоља,испод венцаБабине главе,а припада територији
општине Деспотовац.
Настала је ерозивнимрадом некадашњегводеногтокакојије био развијену Дивљачковој ували
при вишемстањуњеговогдна којије понираона месту данашњегпећинскогулаза.Онанема
сталан нитиповремениводениток,аактивностпрокапних водазависи од падавина на површини
терена.
Сви деловипећине,осимулазне дворане богати су кристалномкалцитноморнаметиком.
Заступљене сускоро све врсте пећинских украсакитњастих форми,од масивних стубова,
сталагмитаи сталактитадо малих кадицаса перламана пећинскомдну.Поједине групе сталагнита
или колонаде добиле бипосебноиме попутКошнице,Дедаи баба,породица Тарана и др.
Након уређивањаколоније слепимишевисунапустилиовопребивалиште.Детаљним
истраживањемутврђеноје дасу упраисторијиу њој боравилиљуди првенственопроналаском
оруђа,клиноваи камених врховакопаља.Од 1972. године отворенаје за туристичке посете,паје
тих година достигла посетуод око15.000 људи годисње,алинађалосттај се број временом
смањивао.
Ресавска пећинаје вреднованакаоприроднодобро од изузетнигзначаја те је донет акто
стављањупод заштитуод стране Владе Републике СрбијенапредлогМинистарствазаштите
животне средине.
