Републички семинар

1. О ИНТЕРПУНКЦИЈСКОМ
ЗНАКУ ТРИ ТАЧКЕ
(ТРОТАЧКИ)
др Душка Кликовац
Јануарски дани 2013.

2. Мало историје
 У приручницима се помиње од почетка
90. година 19. века (Љ. Стојановић
(1891) и И. Броз (1892)).
 Неко време има несигуран идентитет
(по имену се не разликује од црте, а
често се и обрађује заједно са цртом).
 Дуго има донекле произвољан изглед
(три или четири тачке) и више имена.
 Коначно графичко обличје овај знак
добио је правописом из 1993. г.
 Име му је стекло статус термина 90.
година 20. века.

3. Досадашња терминолошка
решења (1)
 неколико тачака
 Стојановић 1891; Белић 1923, 1930, 1950;
Правопис 1960
 више точака, више точака (обично три)
 Броз 1892; Боранић 1921
 точке
 Броз 1892; Боранић 1921
 три точке, три точке (или више њих)
 Боранић 1921
 знак прекида
 Новаковић 1894; Петровић 1912, 1914; Пешикан
и др. 1993; Пижурица и др. 2010

4. Досадашња терминолошка
решења (2)
 неколике тачке
 Ново прав. уп. [1943]
 „тачкице“
 Белић 1923, 1930, 1950
 три тачке
 Пешикан и др. 1993; Симић и др. 1993; Дешић
1994; Симић и др. 1998; Пижурица и др. 2010
 тротачка
 Симић и др. 1993; Симић и др. 1998
 троточка
 Анић и Силић 2001
 троточје
 Бабић и др. 1996; Анић и Силић 2001

5. Коментар у вези с терминима
 Начелно говорећи, знак је боље
именовати према изгледу него према
употреби.  три тачке
 Термин тротачка није непогодан:
једночлан је и има облик једнине:
 „Пауза се може обележити тротачком /
трима тачкама.“
 „У том тексту има три тротачке / много
тротачки.“
 „Три тачке се састоје од три тачке“. (!)

6. Графичка решења
 Три или четири тачке: првих
педесетак година и три и четири, а
затим су три почеле да односе
превагу, тако да се средином 20.
века почело препоручивати управо
такво решење.

7. Да ли су три тачке интерпункцијски
знак или прав. знак у ужем смислу?
 Неколико граматичара три тачке
сматрају реченичним знаком (Броз,
Новаковић, Бабић и др.)
 Чешће се три тачке сматрају
нереченичним знаком (Правопис 1960,
Пешикан и др., Пижурица и др.,
Дешић; Симић и др.)
 Боранић их сврстава и у реченичне
знакове и у „знакове за ријечи“.

8. Какав третман тај знак има данас
 У правописима се обрађује сасвим
штуро.
 Пешикан и др. 1993 наводе две
употребе и два примера.
 Симић и др. 1993 и Симић и др. 1998
наводе две употребе и два примера.
 Пижурица и др. 2010 наводе једну
употребу, а три примера.
 Дешић 1994 наводи три употребе.

9. Пижурица и др. 2010
 „Знак прекида [...] (три тачке) –
пише се као знак да је изостављен
део текста:
Брдо је обрасло клеком, чечваром... –
Знате, ја се бојим... И за њега и за вас.
– Њена љубав је некако... осветничка,
тако некако... Само немојте мислити да
ме је Костја молио да разговарам с
вама.“
 Шта је изостављено?!

10. ШТА СЕ ЗАПИСУЈЕ ТРОТАЧКОМ?
(1)
 Тротачка има свој пандан у говору – то је
пауза, типично дужа од оне означене
тачком (одакле и графичко решење:
неколико тачака означавају дужу паузу
него једна тачка).

11. ШТА СЕ ЗАПИСУЈЕ ТРОТАЧКОМ?
(2)
 С том вредношћу се употребљава у
записивању говора – било да је он стваран
или замишљен (дијалози у драмским
текстовима, управни или слободни
неуправни говор), али и у изворно писаним
текстовима који су формулисани тако да
подражавају говор (поруке, проза у облику
писама, полемички и неки приповедачки
текстови). Овим другим текстовима аутор се
обраћа стварном или замишљеном читаоцу;
иако никад нису били изговорени, они су –
више или мање – сачињени по моделу
говора.

12. 1. УПОТРЕБА
 Говорник сам прекида реченицу и на том
месту прави паузу. Пошто тон испред
паузе остаје подигнут, пауза је једини
сигнал да се реченица неће наставити;
стога пауза мора бити дужа него иза
реченица која се завршава спуштањем
тона.
 Пошто говорник не наставља реченицу,
могло би се схватити да тротачка стоји
уместо оног дела реченице који није
изговорен.

13. 1. употреба: а
 МАРИЦА: То је наша брига, а ваша
је да размислите што пре, да не
буде после доцкан кад већ пукне
брука. Чула си шта у писму пише и
тако ће и бити. Он ако не стигне
данас, стићи ће сутра зацело и
онда... Упамти и слободно кажи
оцу, брука му не гине!
 Читалац може сам да погоди
наставак, па је он ирелевантан.

14. 1. употреба: б
 МАРИЦА (остави флашу): Шта да
говоримо?
АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је
то, шта је, какав је...?
 Говорник прекида набрајање на
такав начин да имплицира да би се
оно могло и наставити, да ставки
има још.

15. 1. употреба: в
 И на сва та младићева маштања
која, како му се сада чини, не могу
да издрже ни најмањи додир
критике, он је као узет и опчињен
одговарао само нејаким: „Видим,
видим, али...“ Шта сам видео, кога
ђавола? питао се сада сам.
 Говорник прекида реченицу јер је у
недоумици.

16. 1. употреба: г
 МАРИЦА: [...] Ево, слушај! Ово
напред те се не тиче, него ово. [...]
(Чита.) „А тај господин Вића, због
кога”... (Говори.) И то те се не тиче!
(Чита.) „Ни остали у срезу”...
(Говори.) И то те се не тиче!
 Говорник одустаје од реченице, јер
увиђа да она из неких разлога није
прикладна.

17. 2. употреба
 Говорник прекида реченицу, прави
паузу и после паузе наставља
реченицу.
 Тротачка опет означава пре свега
паузу; али пошто се иза те паузе
реченица наставља, она фактички
означава и да наставак реченице
следи.

18. 2. употреба: а
 Док му је говорио о Роти, као главном
сараднику, фон Митерер је и нехотично
обарао очи и глас му је постајао
несигуран. Отежући речи, рекао је за
главног тумача да је мало... онако... на
своју руку и да није баш нај...
најпробраније цвеће, али да је врло
користан и одан.
 Говорник спонтано прави паузу, јер
оклева, не зна шта или како би рекао.
Она може бити праћена поштапалицом.

19. 2. употреба: б
 Зато је говорио замуцкујући, не оно
што га је свега испуњавало и што је
толико желео да изрази [...] – него само
искидане речи које су му долазиле на
језик.
– Ето... тако се одржавамо и тако
имамо, и не жалимо... за пријатеље, за
правду, за доброту која нам се указује.
Јер ми... јер и ми...
 Говорник прави паузе јер је обузет
осећањима.

20. 2. употреба: в
 ЈЕРОТИЈЕ: [...] Узмем ово писмо,
погледам, кад... „Госпођици Марици
Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо!
Отворим га, по Миришем, кад...
замириса Ђока. Ето ти!
 Говорник намерно прави паузу, да
би нагласио оно што долази (као
неочекивано, парадоксално,
реторички упечатљиво и сл.).

21. 3. употреба
 ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос):
Помириши!
АНЂА: Ала лепо мирише!
ЈЕРОТИЈЕ: На шта?
АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на
проминцле.
 Говорник прави паузу иза довршене
реченице (која може бити и елиптична),
пре него што изговори следећу. Он то
чини да би размислио шта ће рећи, од
узбуђења и сл. Тон испред паузе је
спуштен.

22. 4. употреба
 ЈЕРОТИЈЕ: [...] Ето, дошло од јутрос пуно
писама: из министарства, из округа, из
општине. Кад, једно писмо мирише. Знам,
писма из министарства не миришу; не
миришу ни она из округа, а она из
сеоских општина... можеш мислити већ!...
Узмем ово писмо, погледам, кад...
 Говорник прави паузу иза текстуалне
целине. Тротачка стоји уместо преласка
на нови пасус (у записаном говору), одн.
унутар пасуса (у изворно писаном
тексту).

23. Додатни пример
 Ја Вас дакле позивам, драга
пријатељице, да вечерас, чим сунце зађе,
дођете у мој парк на Дунаву да чујете
моје најновије предавање.
...Како се радујем што сте дошли! Због
Вас сам и моју слушаоницу данас
нарочито спремио. Искрчио сам један део
шипрага на дунавској обали [...].
 Тротачка се комбинује с преласком на
нови ред, и означава некакав „скок“ у
приповедању (промену места, времена и
сл.)

24. 5. употреба
 АНЂА (чим се појави Јеротије на десним
вратима): Хтела бих, Јеротије...
ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст!
 Говорник прекида реченицу (тон остаје
подигнут), али не својевољно. Њу
прекида саговорникова упадица, неки
други звук, физиолошко стање самог
говорника. Тротачка означава и да
реченица није довршена, а фактички
стоји и уместо неизговореног текста.

25. 6. употреба
 За разлику од свих других
случајева, онај ко записује текст
тротачком овде означава оно што
чини он, а не говорник: обавештава
читаоца да изоставља део текста
који цитира. У говору одн. читању
нема паузе, него тротачка стоји на
месту изостављеног текста.

26. 6. употреба: а
 Заклињала га је мајчиним животом
и оним што му је најмилије, и само
је понављала гласом одједном
промуклим од страсти и ганућа:
– Немој, немој...!
 У књижевности или публицистици,
писац тротачком означава да је
изоставио део текста који није
релевантан.

27. 6. употреба: б
 Искрчио сам један део шипрага на
дунавској обали [...].
 Они [Турци] су добро знали ... да
конзул, са својим нарочитим
овлаштењима ... отвара ... пут којим
за њих ... не може да дође никакво
добро (РСАНУ, под овлаштење).
 У научним или новинарским
текстовима: тротачка се ставља у
заграду, или се одваја од претходне и
следеће речи.

28. 7. употреба
 Говорник прави паузу иза довршене
реченице, али је та пауза испуњена
неизреченим садржајем. Оваква,
стилска употреба тротачке одлика
је неформалних и сугестивних
текстова.

29. 7. употреба: а
 Драга Т., добила сам јуче торбу са
материјалом... Хвала ти пуно што
мислиш на мене. Поздрав, М. [СМС
порука]
 Говорник сигнализира слушаоцу да
треба да овај треба да допуни,
надогради изречени садржај. Три
тачке стоје уместо неизречене
„резонанце“ претходне реченице.

30. Додатни пример
 Улазећи у тај Олимп богова науке,
видимо да се у њему не штеди ни нектар,
ни амброзија. Главни сто, а и споредни,
мањи, претрпани су гомилама свежега
воћа: наранџи, банана, урми, маслина и
сликовитим групама фазана, острига,
ракова и риба...
 Писац наговештава читаоцу да треба да
застане и дâ себи времена да замисли
описану слику.

31. 7. употреба: б
 МАРИЦА: [...] Упамти и слободно кажи
оцу, брука му не гине!
АНЂА: Где бих му то казала, побогу,
дете! Не бих ја то њему смела...
МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати.
 Тротачка означава и начин изговарања
реченице: тон је смирен, глас тиши –
као да говорник говори сам себи,
наглас размишљајући. Пауза би се
могла испунити некаквим унутрашњим
монологом.

32. Додатни пример
 Одговоре углавном не знам, него
више да поделимо размишљања...
[Следе одговори на питања.]
(Електронска пошта)
 Тротачка може бити начин да се
писани текст учини „мекшим“,
помирљивијим, мање оштрим; она
је знак да текст не треба читати као
налог, него као сугестију.

33. Поређење с другим знаковима
 Грешиш. → Неутралан тон, пуко обавештење.
 Грешиш! → Узвични тон, гов. чин опомене.
 Грешиш... → Миран тон, као за себе, можда и уз
одмахивање главом.
 Па ипак – → Реченица је прекинута, тон је остао
подигнут.
 Па ипак... → Може бити и целовита порука.
 Ето, тако се одржавамо. → Реченица је унапред
формулисана, пауза није ради предомишљања.
 Ето... тако се одржавамо. → Говорник је
накнадно додао део иза ето, пауза је ради
предомишљања.

34. Шта, дакле, означава тротачка
 Ниједно својство тротачке не јавља се у
свим њеним употребама.
 Најбољи кандидат би била пауза:
постоји у већини употреба (али не у
свим).
 Паузу типично прати и недовршеност
реченице; ова, међутим, може бити и
довршена.
 Тротачка може да означава оно што
чини говорник, али и оно што чини онај
ко записује шта каже говорник.

35. Какав је тротачка знак (1)
 Јасно је да је она реченични – дакле,
интерпункцијски знак. Њоме се може
обележити крај реченице, по чему је
слична тачки, упитнику и узвичнику.
 Међутим, она може обележити и
довршеност и недовршеност реченице.
 Може стајати и на крају реченице и
унутар ње.
 Може бити и текстуални знак.

36. Какав је тротачка знак (2)
 Такав распон – унутарреченичног,
реченичног и текстуалног знака – нема
ниједан други знак интерпункције.
 Уз то, тротачка има не само семантичку
него и стилску вредност.
 Јавља се у широком распону варијетета
– од записаног говора до научних
текстова.

37. Литература
 Душка Кликовац, „О
интерпункцијском знаку три тачке
(тротачки)“, Научни састанак
слависта у Вукове дане, 41/3, 2012,
стр. 63–92.

38. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!