2. Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у
општини Суботица у Севернобачком округу. Према
попису из 2011. било је 1441 становника. Село има
амбуланту и осмогодишњу школу.
Ово насеље је постојало током угарског периода и у
време Турака. Помен о њему је из 1492. године.
Некад је због мноштва ритова и пошумљености био
омиљено ловиште суботичких велепоседника.
Краљичина земља и данас је назив једног дела
земље у ђурђинској жупи, који потврђује први
писани податак о имену целог локалитета, а који је
под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија
Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети
средином 15. века (1462)
3. Географија
У турском периоду становништво су
били Срби, који су се 1598. године
иселили и село је опустело. После тога
оно се помиње као пустара. Прва већа и
организованија колонизација
буњевачког живља бележи се у 17. веку,
тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је
на квалитетној црници развио своју
основну животну делатност,
пољопривреду. Године 1904. на
Ђурђинским салашима живело је 1.898
становника (Букуров, 1983).
Ђурђин је доскора типично салашарско
насеље настало на истоименој пустари,
која је припадала Суботици. До краја
19. века ту су биле групе салаша,
називане по фамилијама којима су
припадали, а протезале су се са обе
стране долине Долац, којом отиче једна
од десник притока Криваје.
4. У насељу Ђурђин живи 1380
пунолетних становника, а просечна
старост становништва износи 40,5
година (39,6 код мушкараца и 41,5
код жена). У насељу има 624
домаћинства, а просечан број чланова
по домаћинству је 2,80.
Такође, на Павловцу, око шест
километара од данашњег насеља,
постоје остаци средњовековног
самостана у којем је живио и деловао
ред Павлина, угашен 1598, кад су се
редовници повукли на угарску
територију у Острогон (Есзтергом).
5. У дрогој половини дана Бандаш Нинослав Радак и Бандашица
Наташа Војнић Тунић посетили су гроб Велечасног Блашка
Рајића. Блашко Рајић је био жупник у цркви Св. Рока и увео је
да Дужијанца буде и црквено славље. Од тада је прошло
стотину и шест Дужијанци. Молитву је предводио Велечасни
Андрија Анишић, жупник Жупе Св. Рок у Керу. Маринко
Пиуковић је читао одломак из еванђеља. Након тога Бандаш и
Бандашица су се упутили у центар града где су и отворили
Бандашицино коло. Скупило се мноштво људи где су са
Бандашем и Бандашицом заиграли коло.
Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег
насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је
живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се
редовници повукли на угарску територију у Острогон
(Есзтергом).