2. Историја
Ово насеље је постојало током угарског периода и у време Турака.
Помен о њему је из 1492. године. Некад је због мноштва ритова и
пошумљености био омиљено ловиште суботичких велепоседника.
3. Географија
Ђурђин је доскора типично салашарско насеље настало на
истоименој пустари, која је припадала Суботици. До краја 19. века
ту су биле групе салаша, називане по фамилијама којима су
припадали, а протезале су се са обе стране долине Долац, којом
отиче једна од десник притока Криваје.
4. У турском периоду
становништво су били Срби,
који су се 1598. године
иселили и село је опустело.
После тога оно се помиње као
пустара. Прва већа и
организованија колонизација
буњевачког живља бележи се
у 17. веку, тачније 1687.
Насељени живаљ убрзо је на
квалитетној црници развио
своју основну животну
делатност, пољопривреду.
Године 1904. на Ђурђинским
салашима живело је 1.898
становника (Букуров, 1983).
5. Шорови су карактеристични
по томе, што су салаши
нанизани само са једне стране
пута, оне окренуте ка Долцу.
Најтипичнији пример је шор
дуг око 5 км на јужној страни
долине. Други вид
трансформације је окупљање
салаша у групе, као на пример
у засеоку Мала Пешта на
путу ка Старом Жеднику. Тако
је настало и језгро села
окупљањем салаша у близини
железничке станице.
8. Краљичина земља и данас је назив једног дела
земље у ђурђинској жупи, који потврђује први
писани податак о имену целог локалитета, а који
је под називом Ђурђин мађарски властодржац
Матија Корвин даровао својој мајци краљици
Елизабети средином 15. века (1462).
