Sivenje i deo

Pribor za sivenje
Krojacka Lutka
koristi se u industrijskoj proizvodnji kao i u zanatskoj
proizvodnji odece.
Koristi se za oblikovanje odevnog predmeta prema
anatomskom obliku i merama covekovog tela. Od velikog je
znacaja za povremena proveravanja forme gotovog odevnog
predmeta.
Krojacke Makaze
Koriste se za rezanje sablona i krojenja tkanine.
Ostrica tkanine je blago zaobljena i drske su pod uglom
koji omogucavakrojenje hartije ili tkanine polozene na
sto.
Makaze se moraju redovno odrzavati, ostriti i
podmazivati.
Uobicajna velicina ovih makaza je od 16-24 cm.
3

Santimetar
je uska plasticna ili tekstilna traka, sa metalnim
ojacanim krajevima, a koristi se za merenje
dimenzija delova tela kao i za izradu sablona za
krojenje.
Radla
Sluzi za prenosenje crteza u toku
modelovanja i kompletiranje odevnog
predmeta kao i za vadjenje gotovih sablona
iz casopisa za sivenja.
Paralice
sluze za rasivanje lose sasijenog sava u
industrijskoj proizvodnji i zanatskoj
proizvodnji odece.
4

Cvikerica
Cvikerica je metalna alatka koja se koristi u
konfekciji za sivenje odece i ona sluzi za
izradu zaseka-cvikova na iskrojenim
delovima od papira-sablonima koji se nakon
toga prenose krojackom kredom na
materijal
5

Ovaj modul je usvojen
u vecini zemalja, pa i
kod nas.
Telo coveka sadrzano
je 8 puta u visini tela
odraslog coveka.
-Prva osmina tela
obuhvata glavu od
temena do brade.
-Druga osmina je od
brade do bradavice kod
muskaraca a kod zena
do ispod pazuha.
-Treca osmina je od pazuha do pojasa.
-Cetvrta osmina je od pojasa do bokova.
-Peta osmina je od bokova do butina.
-Sesta osmina je od butina do ispod kolena.
-Sedma osmina je od ispod kolena do lista na nozi.
-Osma osmina je od lista do stopala.
7

Medjutim, proporcije delova tela coveka menjaju se u zavisnosti od pola i
zivotnog doba.
Tokom rastamenjaju se osnovne telesne odlike.
Visina
Tezina
Sirina i obimi tela i nalaze se razlicitim medjusobnim odnosima. Npr kod
novorodjenceta duzina glave iznosu 1/4 duzine tela, kod dvogodisnjeg
deteta 1/5, sestogodisnjeg 1/6, dvanaestogodisnjeg 1/7, zatim u pubertetu
dolazi do naglog rasta ekstremiteta u odnosu na trup zbog cega deca tog
uzrasta izgledaju neproporcionalno i nezgrano.
Posle puberteta rast ekstremiteta se usporava i dolazi u srazmeru sa
trupom.
Tezina, sirina i obimi tela se takodje menjaju tokom rasta.
Na ove dimenzije tela kao i na konacnu visinu tela, uticu razliciti faktori.
-Unutrasnji (nasledje i pol)
-Spoljasnji (geografska i socijalna sredina).
Fenotip, koji predstavlja manifestaciju svojstva ostvarenih interakcijom ovih
faktora, odredjuje celokupan psiho-fizicki razvoj grupe ljudi ili pojedinca. Npr
nasledni faktor i geograpsko-klimatski uslovi mogu da uticu na prosecnu
visinu stanovnika odredjenih oblasti, gorstaci su u proseku visi rastom od
stanovnika nizije, ovi drugi su punijeg stasa zbog mentaliteta i navika u
ishrani, 8

Takodje postoji razlika uobliku muskog i zenskog tela.
Zensko telo je oblije-neznije gradje i u proseku manje od muskog.
Grudni kos je uzi, a karlica
malo sira.
Naslage masnog tkiva kod zena su najcesce
ravnomerno rasporedjenepa masici ne dolaze do
izrazaja.Najvece naslage masnog
tkiva nalaze se u podrucju bokova i nadkolenice.
Jedna od osnovnih karakteristika zenskog tela
su oblik i velicina grudi. Pri konstrukciji krojeva
treba obratiti paznju na visinu grudi i prednju visinu.
9

Standardi i njihova primena u industriji odece
Standardizacija je proces stvaranja i donosenja propisa ciji je cilj uvodjenje reda u
odredjenu ljutsku delatnost.
Standardizacija i standardi daju osnovu i znacajno pomazu pri projektovanju,
proizvodnji, ispitivanju, kontroli, skladistenju, isporuci i odrzavanja proizvoda cime se
doprinosi da proizvod bude bezbedan za upotrebu,kvalitetan ikonkurektan na trzistu.
Ciljevi standardizacije su
-Opsta ekonomicnost
-Lakse sporazumevanje u procesu rada
-Bezbednost, zdravlje i zastita coveka i njegove okoline
-Zastita interesa potrosaca i interesa drustva
-Uklapanje prepreka za trgovinu i dr.
Iako nisu obavezni, proizvodjaci rado primenjuju standarde jer oni reprezentuju
trenutno stanje nauke i tehnike u udredjenoj oblasti, daju konkretna resenja i
doprinose kvalitetu proizvoda.
Standardi su dokumenti koji definisu opste elemente kvaliteta proizvoda i usluga,
nacin njihove izrade, koriscenja, skladista i oznacavanja, kao i nacin ispitivanja
njihovog kvaliteta i upotrebljivosti.
Osnova standardizacije je medjunarodni sistem jedinica (SI). Standardi mogu biti.
-Medjunarodni
-Regionalni
-Nacionalni
-Gradtski
10

-Interni
U nasoj zemlji standarde donosi Institut za standardizaciju Srbije ISS, njegova
delatnost je donosenja, razvijanje, menjanje i dopunjavanje srpskih standarda i
slicnih dokumenata i njihovo usaglasavanje sa medjunarodnim standardima.
S obzirom da je standardizacija neprekidan proces ISS je u obavezi da prati
primenu donesenih standarda, i da one koji se pokazu neadekvatnim u praksi-
povlaci, i zamenuje novim ili ih usaglasava sa vazecim standardima na nivo
medjunarodne zajednice.
Od aprila 2007. godine nova oznaka srpskih standarda je SRPS ISO i SRPS
EN,sto ukazuje da su oni usaglaseni sa medjunarodnim ili evropskim
standardima.
Standardizacija u industriji odece obuhvata odredjivanje dimenzije i kvaliteta
osnovnog proizvoda, kao i tehnologiju njegove izrade. U tu svrhu u proizvodnji
odece primenjuju se tri vrste standarda.
1.Standardi koji definisu telesne mere i postupak merenja, proveravanja telesnih
mera.
2.Standardi koji utvrdjuju nacin oznacavanja velicine odece, velicinu odece i
odgovarajuce telesne mere.
3.Standardi koji utvrdjuju kvalitet materijala za izradu odece i kvalitet izrade
odevnih predmeta.
11

Na predlog instituta za standardizaciju Srbije, u nasoj odevnoj industriji se od
aprila 2007 godine primenjuju sledeci SRPS ISO i SRPS EN standardi.
SRPS ISO 8559 Konstrukcija odece i anatomski prikaz merenja.Mere tela
SRPS ISO/TR 10652 Standardni sistemi velicine odece
SRPS ISO 3636 Oznacavanje velicina odece gornjih odevnih predmeta za
muskarce i decake
SRPS ISO 3637 Oznacavanje velicina odece gornjih odevnih predmeta kod
zena i devojcica
SRPS ISO 4415 Oznacavanje velicina odece.Rublje za spavanje i osulje za
muskarce i decake
SRPS ISO 4416 Oznacavanje velicine odece.Rublje za spavanje i kosulja za
zene i devojcice
SRPS EN 13402 Oznacavanje velicina odece.
12

Tipovi Tela
• Prema SRPS ISO standardu tip tela predstavlja oblik tela
definisan razlikom u merama obima tela.
• Kod zenskih tela uzima se razlika u obimu bokova i obimu
grudi. U zavisnosti od velicine te razlike, iz deferencirana su tri
tipa zenskog tela.
Tipovi tela Srednje vrednosti
A
12 obim bokova premasuje obim grudi
za 9 cm
M
6 obim bokova premasuje obim grudi
za 4 do 8 cm
H
0 obim bokova priblizno jednak obimu
grudi razlicito rangiran +3 do -4 cm
13

Visine zenskog tela, takodje prema vazecem SRPS ISO standardu, a na
osnovu antropomerijskih istazivanja, podeljene su u tri grupe, i oznacene
sledecim slovnim oznakama.
S nizak 160 cm
R normalan 168 cm
L visok 176 cm
TIPOVI MUSKOG TELA
Konstrukcioni tipovi tela
Srednja vrednost razlike obima prsa i
obima struka u cm
Atletski A
Normalan R
Gojazan P
Debeo s
Korpulentan C
16
12
6
0
-6 14

Mere za konstrukciju odece
Za konstrukciju kroja odevnog predmeta konstruktor mora poznavati
anatomsku gradju covekovog tela.
Telesne mere se dobijaju pomocu uredjaja za merenje i pogodne merne
trake,, centimetra,, za utvrdjivanje pojedinih telesnih mera kao na primer
visine tela koristi se antropometar ili somatometar ili slican uredjaj.
Za merenje se mogu takodje koristiti i metode biostereometra i fotometrije.
U zanatskoj proizvodnji odece mere se dobijaju merenjem dimenzija
direktno na telu osobe za koju se izradjuje odevni predmet.
U industrijskoj proizvodni odece, odeca se proizvodi za nepoznatog kupca,
te se konstruktor-modelar sluzi gotovim tabelarnim merama vazeceg
standarda.
Ove tabele sadrze glavne i pomocne mere izrazene u cm za sve velicine
bez dodataka za udobnost odevnog predmeta.
Nazivi mera, njhova pozicija na telu, i sam postupak uzimanja mera su
standardizovani.
16

Mere za konstrukciju odece dele se na
1.Glavne mere
2.Pomocne mere
Glavne mere se dobijaju merenjem dimenzija na telu i to su
Visina tela VT
Obim grudi OG
Obim struka OS
Obim bokova OB
Pomocne mere potrebne za konstrukciju odece su
Sirina vratnog izreza SVI
Dubina rukavskog izreza DRI
Duzina ledja DL
Duzina modela DM
Prednja duzina PD
Sirina ledja SL
Sirina rukavskog izreza SRI
Prednja sirina PS
Duzina rukava DR
Dubina sedala DS
Unutrasnja duzina noge UDN
Spoljasnja duzina noge SDN
Visina kolena VK
17

Obim nogavice u kolenu ONK
Obim nogavice na duzini ONK
18

Šivaća mašina je mašina koja služi za
šivanje, odnosno spajanje delova tekstila
ili kože pomoću igle i dva konca: gornjeg
(iglenog) i donjeg konca hvatača. Klasična
ili obična šivaća mašina ima samo jednu
iglu i može da obavlja šivanje ravnim
zrnastim bodom, dok mašine za
domaćinstvo imaju i dodatne uređaje, za
složenije bodove, kao što su cik-cak bod,
dvostruki štep, bodovi mašinskog veza ili
izrada rupica.
Prvu šivaću mašinu izumeo je Tomas Sejnt 1790. godine u Londonu. Služila je za šivanje
kože, koja se navlačila na šiljak, dok je mašina samo provlačila konac kroz otvore na koži.
Mašinu za prošivanje tkanine u jednom potezu izmislio je i patentirao 1830. godine francuski
krojač Bartelemi Timonje. U Parizu je do 1841 njegovih osamdeset šivaćih mašina proizvodilo
odeću za vojsku. Međutim, u strahu da će ostati bez posla, ručni šnajderi takve mašine nisu
prihvatili i na kraju su ih uništili. Tokom 1830-ih godina, njujorčanin Volter Hant napravio je
prvu mašinu s papučicom, koja je imala iglu pri vrhu, a čunak ispod nje je vrteo konac ispod
tkanine Mada Volter nije mnogo mario za svoj patent i prodao ga je za male pare, njegov izum
za mašinsko šivanje je bio prvi koji nije imitirao ručni način šivenja, čime je otvoren put novim
idejama u tom smeru.
19

Tако је 1845. године амерички механичар Елијас Хау из Масачусетса
усавршио машину с папучицом и равном иглом, која се кретала горе доле,
али свој изум, пантентиран 1846. године није успео да комерцијализује.
Уместо тога, на основу његовог изума и непоштујући ауторска права, Ајзак
Сингер је регистровао свој патент 1851. године у Њујорку и почео да
производи прве Сингер машине за широку употребу. После дужег суђења
1854, одлуком Врховног суда САД патент за шиваћу машину ипак је припао
Елијасу, који је после тога наплаћивао лиценцу за свој изум.И поред тога,
захваљујући патенту Сингер је основао фирму, која је за мање од две
године постала највећи произвођач и дистрибутер шиваћих машина у целој
Северној Америци. Године 1889. иста фирма је произвела и прву
електричну шиваћу машину, а две године касније и прву електричну машину
за домаћинства.
Осим тога, измишљене су машине са педалом, што је омогућило да се
материјал при шивењу придржава рукама. Откривена је и посебна игла за
рад са вештачким материјалима, која је могла да прави цик-цак шав, Осим
додавања нових могућности, развој машина за шивење ишао је и у смеру
смањења њихове тежине и појефтињења. Данашњим електричним шиваћим
машинама управља се стопалом или коленом, а постоје и машине којима се
управља рачунаром
20

Сингерице на домаћем тржишту
Прве шиваће машине у Србији појавиле су се почетком 20. века.
Европски начин одевања постајао је све прихваћенији, тако да су у исто
време ишчезавали и траиционални занати ручне израде народне ношње
и градских костима и других делова одеће. Током 1930-их шиваћа
машина је постала готово обавезан апарат у кући. Најчешће је то била
„Сингерица“, која се могла набавити и из мањих места. Сингер, као
најпопуларнији произвођач у то време, имао је своја представнишва у
свим већим градовима широм Југославије, организовао је бесплатне
курсеве шивења и кројења, а у мањим местима обезбеђивао је и
бесплатан превоз. Машине су се достављале по кућама и њихово
одржавање такође је било бесплатно. Цена „Сингерице“ у то време била
је у висини три радничке плате. Како је на селу било мање пара,
куповина шиваће машине се убрајала у трошкове венчања, и долазила
као мираз
21

Bagatice
Posle Drugog svetskog rata, za potrebe tadašnje vojne
industrije osnovana je fabrika „Vlado Bagat“ iz Zadra,
koja je nosila ime po narodnom heroju. Prvi prototip
šivaće mašine u Bagatu je izradio precizni mehaničar
Šime Pavić 1955. godine, spajajući 160 različitih delova
izrađenih u istom pogonu, na zastarelim mašinama,
kojima je fabrika raspolagala. Prototip je bio težak
preko sedam kilograma i mogao je da obavlja hod
napred i nazad, cik-cak bod, poluautomatsko opšivanje
rupica za dugmad, prošivanje dugmadi, izrađuje devet
vrsta šara i šije sa dve igle. Tri godine kasnije otpočela
je i serijska proizvodnja domaćeg prototipa, po licenci
italijanske firme (it. Necchi).[9] Bagatov najpoznatiji i
najstariji model bio je „Slavica“,
uz koju je išao i ormarić, a kasnije su se pojavili i drugi modeli: „Višnja“, „Ruža“
„Jadranka“. Bagat je bio jedna od većih fabrika šivaćih mašina u Evropi i
zapošljavala je oko 3.500 radnika. Tokom 90-ih je pala pod stečaj, iz koga je izašla
transformisanjem u deoničarsko društvo. U daljem periodu, zbog lošeg poslovanja
ponovo se našla pod stečajem 2001 , da bi 2002. prestala sa radom. Gotovo sva
njena imovina je rasprodata, a fabrika strušena. „Bagatice“ se kao polovne mašine
na tržištu mogu naći i sada, a mnogi serviseri i dalje vrše njihovo održavanje 22

i opravku, nabavljajući potrošni materijal iz inostrastva i kupujući delove preko
oglasa.
Šivanje
Pri šivanju se konac, pomoću igle provlači kroz materijal, a zatim vezuje sa
drugim koncem, pri čemu dolazi do spajanja, ojačavanja ili ukrašavanja
materijala. Mesto na tekstilnom materijalu na kome se konac provlači kroz
materijal naziva se ubod ili bod. Kod mašinskih bodova, ubodi igle kroz materijal
se vrše u jedankim razmacima, a bodovi se međusobno povezuju. Razlika
između bodova sastoji se u načinu formiranja i primeni. Mogu se podeliti na[1]:
zrnaste, koji su ravni i čvrsti, teže se paraju i troše manje konca
lančane, koji su elastični, lako se paraju i troše dosta konca
Jedna od najkorišćenijih vrsta bodova su rubni bodovi. Nastaju na ivici materijala
koji se šije. NJihova širina iznosi 3 - 10-{mm}-. Mesta gde dolazi do povezivanja
delova tekstilnog materijala nazivaju se šavovi i oni nastaju povezivanjem
bodova. Šavovi mogu biti otvoreni, obično za delove tkanine koji neće biti vidljivi,
i zatvoreni, kada se ivice tkanine smeštaju unutar šava
23

Osnovni delovi mašine za šivanje
Sve šivaće mašine imaju tri osnovna dela:
radni deo, odnosno glava mašine, koji obuhvata sve radni mehanizme i uređaje
koji obavljaju šivanje, među njima jedan od najbitnijih je mašinska igla
pogonski deo, odnosno elektromotor, koji pokreće mašinu i druge radne
mehanizme
pomoćni deo: radni sto i postolje koji obezbeđuju stabilan položaj i normalan
rad
Mašinska igla
Mašinska igla je slična običnoj igli za šivanje, s tom razlikom što se ušica igle
za provlačenje konca nalazi na vrhu, sa suprotne strane od glave igle.
Najčešće se koriste ravne igle, ali postoje i igle zaobljenog oblika za porube.
Delovi ravne igle su
glava igle
telo igle
dublji žljeb, štiti gornji konac on naprezanja
kraći žljeb, štiti konac od trenja dok igla prolazi kroz tkaninu
24

ušica
usek
vrh
Igle se označavaju debljinom tela igle (d) izraženoj u stotim delovima
milimetra i mogu se naći sa vrednostima od Nm40 do Nm160.[1] Tipa i
debljine igle za šivanje odgovaraju debljini tkanine i vrsti konca sa kojom se
šije.
Papučica
Nosač papučice sa ubodnom pločom
Papučica ili stopica služi za transport tkanine, pritiska je tokom šivenja, a u
nekim slučajevima i pomera. Pomoću posebnog točkića moguće je regulisati
pritisak, koji za elastične tkanine treba da bude manji, a za deblje veći.
Postoje papučice različitih oblika i funkcija,[1] uz univerzalnu papučicu kod
mašina za domaćinstva, obavezno dolazi i papučica za ušivanje patent-
zatvarača
25

Podešavanja
Na mašini za upotrebu u domaćinstvu moguće je regulisati širinu i dužinu,
odnosno gustinu boda, smer šivenja (napred ili unazad), napetost gornjeg i
donjeg konca (što utiče na kvalitet i izgled boda), brzinu šivenja (kod nekih
modela), kao i odabrati određenu vrstu boda, preko točka ili tipke (kod
kompjuterizovanih modela).[13] Gotovo svi modeli raspolažu mogućnošću
skidanja produžetka postolja radi lakše obrade, pri čemu mašina dobija oblik
„slobodnog rukava
Specijalne mašine za šivanje
Osim klasičnih mašina za šivanje, u tekstilnoj
industriji se koriste i specijalne mašine, za
obavljanje samo određenih vrsta bodova, kao što su
mašina sa rubnim bodovima, sa kućištem glave u
obliku bloka, za opšivanje delova tekstilnog
proizvoda, mašina sa dve igle (dvoiglovka) za
dvostruki bod, koja može imati ugrađen poseban
uređaj za opsecanje materijala na određenoj
udaljenosti od igle, mašina za cik-cak bodove. U
cilju povećanja produktivnosti koriste se i
kratkošavni (npr. izrada rupica, učvršćenja, za 26

ušivanje dugmadi) i dugošavni automati za šivanje. Ovakve mašine
automatski izvode kompletnu operaciju, posle koje se same zaustavljaju,
automatski odsecaju konac i oslobađaju izrađeni deo
Održavanje
Tokom svog radnog veka šivaća mašina zahteva redovno održavanje:
čišćenje pomoću četkica, da bi se otklonila sitna vlakna od tekstila i konci, koji
ostaju posle šivenja, kao i podmazivanje delova koji se taru, specijalnim
mašinskim uljem, kako bi se sprečilo njihovo zagrevanje i habanje u toku rada
27

Opis
Udobna haljina neobaveznog kroja prosto je obavezni odevni predmet za
predstojeće letnje dane. Pored toga što ne traži mnogo vremena i neko posebno
iskustvo u šivenju ovaj model se lako transformiše u laganu bluzicu ili tuniku.
Ako osnovnom receptu dodate malo čipke i perlica eto savršene haljine za letnje
veče.
Lagani pamučni materijali su idealni za ovu vrstu haljine. Model napravljen od
nekoliko slojeva prozračne tkanine deluje posebno šarmantno. Za bretele
možete da upotrebite gotovu satensku ili čipkanu traku.Utrošak tkanine varira u
zavisnosti od njene širine, komocije koju ugradite u kroj, kao i od vaših telesnih
mera. Za osobe koje spadaju u grupu konfekcijskih veličina između 36-44 za
haljinu do kolena biće dovoljan 1m materijala širine 140cm.
Izrada kroja – Izmerite precizno obim grudi i obim bokova. Pri merenju nemojte
dodavati santimetre, jer se komocija ugrađuje u procesu izrade kroja. Na liniji
grudi (1-2 na crtežu) ,u zavisnosti od ležernosti koju želite da haljina ima,
dodajte za komociju 2,5-3cm. Ako želite da napravite bluzicu, dodatak za
komociju može biti i manji (1,5-2cm). Na liniji boka (10-11 na crtežu), u
zavisnosti od širine koju želite da imate u porubu, dodajte 3-4cm; za bluzu se
dodaje manje, oko 2,5cm.
Vodeći se crtežom napravite kroj na papiru.
29

Dobijeni kroj predstavlja 1/2 prednjeg i 1/2 zadnjeg dela haljine, i kroji se na
pregibu tkanine dva puta. U kroj nisu uračunati dodaci za šavove i porube.
Jedino je ucrtan dodatak za kanal kroz koji prolaze bretele (odsečak 6-7-
14-15, tj. linija pregiba).U slučaju da želite nabraniji model na sredini kroja
dodajte nekoliko santimetara. Ovaj dodatak povećava količinu nabora oko
vrata i u porubu.
Osnovni kroj ima ravan izrez oko vrata koji se pri nabiranju materijala
formira u blagi luk. Da biste postigli veću oblinu kod vratnog izreza,
potrebno je spustiti liniju izreza na sredini kroja za 1-5-2cm, a zatim je
problikovati u zakrivljenu liniju (zagasito roze linija na crtežu). Kod ove vrste
modifikacije, ako imate nameru da za bretele koristite širu traku, napravite
kroj opšivka prema novonastaloj liniji izreza. Širina opšivka zavisi od širine
trake za bretele.
31

Prethodno opranu i ispeglanu tkaninu položite na ravnu površinu. Prema
priloženom planu krojenja pričvrstite krojne delove na materijal špenadlama.
Obeležite dodatak za šavove – 1,5cm za bočne šavove i orukavlje, 2-3cm za
porub.
Ako ste se odlučili za zaobljeniji izrez opšivak krojite dva puta na pregibu
tkanine. Dodatak sa strane opšivka jednak je širini dodatka na orukavlju
(1,5cm); gornjoj i donjoj ivici opšivka dodajte 1cm.
Obradite sve ivice cik-cak bodom. Položite krojne delove licem na lice,
proštepajte bočne šavove ravnim bodom sa naličja. Raspeglajte bočne
šavove a zatim uzano porubite orukavlje. Ako ste veštiji možete oblinu
orukavlja da opšijete kosom trakom. Podvrnite dodatak za prolaz bretele po
liniji pregiba na naličje kroja, a zatim ga proštepajte na rastojanju od 2-2,5cm
od ivice pregiba. U ovako dobijen kanal ubaciti bretele.
33

Lepršava suknja zvonastog oblika verovatno je najbolji predstavnik neponovljivog
šika iz pedesetih godina prošlog veka. Omiljena kako kod malih tako i kod velikih
devojčica ova suknja je već decenijama nezaobilazan model u salonima venčanica
i ateljeima visoke mode. Oživljavanje raznih retro stilova zadnjih godina dovelo je
zvonastu suknju ponovo na počasno mesto.
Pri šivenju zvonaste suknje obratite posebnu pažnju na izbor tkanine. U obzir
dolaze lagani materijali sa određenom težinom pri padu. Svečaniji i puniji izgled se
postiže ubacivanjem podsuknje od tila. Posebno lepršavo izgledaju modeli
napravljeni od 2-3 sloja neke nežnije, laganije tkanine.
Izbegavajte karirane i prugaste tkanine, kao i tkanine kod kojih dezen teče u
jednom smeru. Pri krojenju od ovih tkanina utrošak materijala je mnogo veći zbog
uklapanja šara.
Kroj za ovaj model suknje može biti napravljen bilo iz 1/2 kruga ili celog kruga (ceo
krug daje bogatiju suknju u naborima). Skriveni patent zatvarač se obično postavlja
na bok . Patent zatvarač možete zameniti gumiranom trakom ili užim lastišem.
37

Za izradu kroja suknje čija dužina je oko 72-75cm biće vam potreban papir u
veličini 1m x 1m ( možete spojiti listove novina ili upotrebiti pak papir),
santimetarska traka i trouglasti lenjir.Izmerite obim pojasa i odlučite se za
dužinu suknje i da li ćete praviti kroj iz 1/2 kruga ili iz celog kruga.
38

IZRADA KROJA ZA SUKNJU IZ 1/2 KRUGA
Kroj za suknju iz 1/2 kruga napravite prema priloženom crtežu. Kroj prednjeg
dela suknje je identičan kroju zadnjeg dela, tako da crvena linija sredine
označava sredinu suknje i napred i pozadi. Ovako dobijen kroj iseći od
jednostruko položene tkanine dva puta. Patent zatvarač prišiti na bočni šav.
Obavezno pri krojenju dodati dodatke za šavove ( 1,5-2cm za bočne šavove,
1cm na liniji pojasa i 2-2,5cm na liniji poruba). Smer niti (ili smer osnove) je
paralelan sa bočnim šavom, tako da sredina suknje ( crvena linija na kroju) leži
pod uglom od 45 stepeni.
Ukoliko ste rešili da suknja bude sa lastiš pojasom, formuli ( 1/3 obima pojasa
manje 1cm) dodajte 2-3cm. Na taj način ste dobili veći promer na liniji pojasa koji
vam omogućava da ubacite lastiš ili našijete elastičnu traku.
Za lakše postizanje oblina pri pravljenju kroja možete da probate da koristite
konac čiji je jedan kraj pričvršćen u tački A a drugi zavezan za olovku. Dužina
konca treba da odgovara razdaljini A-B, odnosno A-D.
39

IZRADA KROJA ZA SUKNJU IZ PUNOG KRUGA
Za bogatije modele probajte suknju iz punog kruga. Princip izrade kroja je
isti, s tim što ovaj kroj traži mnogo veći utrošak materijala. Dobijeni kroj
predstavlja 1/4 kruga.
41

PRAVILNO POSTAVLJANJE KROJNIH DELOVA NA TKANINU
Posebnu pažnu pri krojenju obratite na pravilno polaganje krojnih delova
na tkaninu u odnosu na smer osnove.
42

S obzirom na to da je suknja krojena iz kosine u odnosu na porub, može se
desiti da se porub malo na nekim mestima vremenom istegne. Kako biste
predupredili ovu mogućnost, pre porubljivanja ostavite suknju da visi na
ofingeru 1-2 dana, pa je tek onda porubite. Suknju možete porubiti gustim
cik-cak bodom koji će, s obzirom na kosinu tkanine u odnosu na rub, pri
porubljivanju napraviti interesantne valove na ivici ruba.
43

Dodajte ovom modelu uske ravne suknje sa elastičnom trakom u pojasu
poneki ukrasni štep ili šav, našivene džepove, interesantan porub, karner,… i
lako ćete je prilagoditi svom stilu i godinama. Kratko vreme izrade i mali
utrošak materijala čine ovaj model veoma privlačnim za šivenje.
45

Iako ovakav model suknje može da se napravi od samo jednog komada
tkanine, radi lepšeg pada i boljeg prilagođavanja oblinama tela ovde će biti
reč o kroju sa bočnim šavovima. Kroj je pogodan i za tkane i za trikotažne
materijale. Ako se odlučite za tkani materijal potrebno je u kroj ugraditi
komociju i dodatak za šlic radi lakšeg kretanja. Žersej i trikotažni materijali
čine ovaj model posebno udobnim za nošenje i lakim za šivenje.
Da biste napravili šablon za kroj prema svojim merama biće vam potreban
papir (flis papir ili stare novine), makaze, santimetarska traka, ravan lenjir,
lenjir-trougao, lepak za sastavljanje papira (selotejp ili lepak u stiku).
IZRADA KROJA
Pre nego što pristupite pravljenju kroja izmerite obim struka, obim bokova i
odlučite se za dužinu suknje.
46

Papir na kom ćete crtati postavite na ravnu površinu. Od leve gornje ivice
papira izmerite 3cm na desno i 3cm na dole, i dobili ste tačke a i b.
Iz tačke a pod pravim uglom u odnosu na ivicu papira povucite horizontalnu
liniju, a iz tačke b vertikalnu; u preseku ste dobili tačku 1. Nastavite prema
priloženoj slici.
Napomena za komociju: ukoliko pravite suknju od tkanog materijala za
komociju se dodaje 1-2cm, pri izradi kroja za trikotažu nije potrebno dodavati
komociju
48

Primetili ste da je kroj zadnjeg dela identičan kroju prednjeg dela suknje. Pri
doradi kroja na zadnjem delu ucrtajte oznaku za šlic. Početak šlica je na 40-
45cm od linije struka. Zadnji deo se kroji dva puta, odnosno, jednom se iskraja
na duplo presavijenoj tkanini. Isprekidana linija na prednjem delu ukazuje da se
prednjica kroji na pregibu tkanine.
Ukoliko je kroj predviđen za trikotažne materijale nije potrebno dodavati otvor
za šlic pa se i prednji i zadnji deo suknje kroje na pregibu materijala, znači u
ovom slučaju imamo samo bočne šavove.
50

Varijacijom dužine
možete lako dobiti
interesantnu komotnu
tuniku ili laganu letnju
haljinicu; ako ih
upotpunite nekim
interesantnim kaišom
dobićete izuzetno
moderan izgled. Za
model bluzice kao na
slici gore potrebno je
1,35m tkanine duple
širine (1,40m).
Izmerite obim grudi i
obim bokova pa prema
slici dole na papiru
napravite kroj prema
vašim merama.
52

Iz sredine ugla čije teme je
tačka 9 povući liniju dugu
5cm. Preko ove pomoćne
linije zaoblite prelaz od
bočnog šava ka rukavu. Od
tačke 10 do tačke A odmeriti
na gore 1cm. Liniju poruba
koja počinje od tačke 5
lagano zaobliti ka tački A.
Bluza ima širi čamac izrez
oko vrata pa ukoliko želite
manji izrez umanjite
vrednost između tačaka 1 i 6
pri izradi kroja.
53

Prateći konture prekopirajte kroj za prednji i zadnji deo bluze. Smer niti
osnove se podudara sa linijom sredine samog kroja (isprekidana linija na slici
dole).
54

Vratni izrez pri šivenju možete obraditi kosom trakom ili opšivkom; ako ste se
odlučili za opšivak napravite ga prema skici sa slike dole.
55

Krojne delove postavite na duplo složenu tkaninu tako da sredina kroja
prednjeg i zadnjeg dela leži na pregibu tkanine.
56

Overlok (ili endlerica), kao tip specijalne mašine za šivenje, od svog
nastanka krajem XIX veka pa sve do ranih `80 godina XX veka bio je
pravljen isključivo za potrebe industrijske konfekcijske proizvodnje. Prve
kućne endlerice postale su momentalni hit među hobi šnajderima i malim
autorskim ateljeima.
58

Osnovna funkcija overloka je obrada šavova u cilju sprečavanja osipanja
materijala na rezanim ivicama. U lakoj konfekciji, posebno trikotažnoj, koristi
se i za spajanje iskrojenih delova. Važno je napomenuti da overlok ne može
da šije klasičnim ravnim bodom , što znači da sa njim nećete moći da ušijete
rajsferšlus na pantalonama, da napravite klasično proštepan porub ili
našijete džep. Porubi koji su dostupni na overloku su rol porub, skriveni
porub i porub plosnatim bodom (ovaj bod je dostupan samo kod skupljih
modela).
Evo kako izgledaju overlok bodovi:
59

Mogućnost izrade roliranih i gustih poruba čini je nezamenljivom u izradi
predmeta od laganih, prozračnih i klizavih materijala (muslini, šifoni, svile…
tkanine za zavese…). Ovu vrstu poruba lako ćete prepoznati na ešarpama od
finijih materijala.
Pri šivenju overlok u isto vreme seče, obrađuje i spaja ivice šavova dajući kao
rezultat šavove profesionalnog kvaliteta i izgleda. Brzina rada joj se kreće i do
1500 uboda u min. (kod industrijskih modela i do 10 000 uboda u min.) tako da
znatno štedi vreme potrebno za rad.
60

Umesto klasičnog hvatača konca sa špulnom overlok mašine u procesu
formiranja boda koriste petljače, jednu ili dve igle i 2,3 ili 4 kalema konca
( unekim slučajevima i 5). Mesto na kome ste kod klasičnih mašina navikli da
vidite kućište bobine sa bobinom ima splet tačaka preko kojih se uvode niti
konca u petljače. Sprovođenje konca ka petljačima je na starijim modelima
predstavljalo pravu noćnu moru. Savremeni modeli imaju znatno
pojednostavljenu i lakše pristupačnu putanju za uvođenje donjeg konca.
61

Mehanizam petljača, u procesu sličnom heklanju, uz pomoć iglenih konaca
slaže sve konce u petlje koje čine overlok bod. Radi lakšeg podešavanja
zategnutosti jednog konca u odnosu na drugi dobro je poznavati anatomiju
overlok boda. Evo kako izgleda osnovni četvorokončani overlok bod prema
položaju gornjih i donjih niti:
62

Raznolikost bodova na ovoj vrsti mašine se postiže šivenjem sa 1 ili 2 igle i 2,3 ili 4
konca. Sve endlerice nemaju mogućnost izrade plosnatog boda i boda sa 2 konca.
Rolirani porub je kod nekih modela moguć uz izmenu ubodne ploče; kod novijih
modela rol mehanizam je potpuno integrisan sa mašinom pa se prelazak sa
običnog poruba na rolirani postiže jednostavnim pritiskom na dugme.
63

Podešavanjem diferencijalnog transporta možete odrediti da li će mašina
rastezati ili zatezati materijal u toku šivenja. Valoviti porub se dobija
podešavanjem na malo veće rastezanje.
valovit-porub
DODATNI PRIBOR
Dodatne korisne stopice za ove mašine su vrlo interesantne i mogu znatno da
olakšaju i ubrzaju izvođenje određenih operacija.
stopica za našivanje perlica:
64

Mašinski bodovi
Pored jednostavne upotrebe i pouzdanosti u radu, model koji izaberete
trebalo bi da pored osnovnih bodova, kao što su ravan i cik-cak bod, ima i
nekoliko elastičnih ili triko bodova. Elastičan bod se koristi za šivenje
rastegljivih tkanina, žerseja i pletenina, za prišivanje čipke i lastiša. Modeli od
pamučnih rastegljivih materijala su izuzetno prijatni za nošenje, brzo i
jednostavno se šiju, tako da bi mašina koju izaberete trebalo da ima barem
jedan elastičan bod. Imajte u vidu da i običan cik-cak bod, uz odredjena
podešavanja zategnutosti konca, može da imitira elastične bodove. Overlok
bodovi služe za istovremeno sastavljanje i obradu ivica rastegljivih materijala.
Mogu imati i dekorativnu ulogu na vidljivim porubima i ivicama.
Posebnu grupu bodova čine dekorativni bodovi. Služe za brzo i lako
ukrašavanje odeće, posteljine, stolnjaka, zavesa, za izradu interesantnih
modnih detalja... Broj dekorativnih bodova varira od modela do modela, i po
pravilu, što je mašina skuplja to ima i veći broj ugradjenih ukrasnih bodova.
67

Regulator dužine i širine
boda
Mogućnost kontrole
širine i dužine boda
dozvoljava da bod
jednostavnije prilagodite
vrsti tkanine ili tehnici
šivenja. Obrada ivica
tkanine protiv osipanja
traži npr. širi i duži bod,
dok neka fina aplikacija
lepše izgleda ako je cik-
cak podešen na sitniji i
gušći bod . Jeftiniji
modeli obično nemaju
ovaj regulator, već je
jedan bod dat u nekoliko
varijanti dužine i širine.
68

Rupica za dugme
Funkcija izrade rupice za dugme može
biti poluautomatska i automatska. Skoro
sve jeftinije mašine imaju poluautomatsku
mogućnost šivenja rupice, što znači da se
operacija obično izvodi u četiri koraka.
Automatska rupica je vrlo profesionalnog
izgleda i izvodi se u jednom koraku.
Neretko se sreće i kod mašina srednje
klase.
Transporter tkanine
Ovaj mehanizam, u obliku metalnih zubaca,
pomera tkaninu ispod stopice pri šivenju. Zubci
su obično poredjani u četiri reda. Što su redovi
duži, to se tkanina lakše kreće ispod stopice.
Kvalitetan transporter omogućava jednostavno
šivenje težih i debljih tkanina.
69

Rukavna platforma
Skoro svi noviji modeli poseduju mogućnost skidanja produžetka postolja, pri čemu
mašina dobija oblik "slobodnog rukava". Rukavna platforma olakšava obradu uskih
detalja, nogavica, rukava, manžetni...
70

Hvatač konca
Hvatač konca (grajfer) direktno utiče na kvalitet mašinskog boda. Zahvatajući
petlju iglenog konca povezuje gornji i donji konac i tako formira bod. Kod jeftinijih
mašina obično je ugradjen oscilirajući hvatač. Njegova konstrukcija ne dozvoljava
brži rad mašine, širina boda ne može da bude veća od 5mm, dok je kvalitet boda
osrednji. Rotacioni hvatač je mnogo kvalitetniji od oscilirajućeg i može biti
horizontalan ili vertikalan. Horizontalan grajfer omogućva lak pristup špulni i
smanjuje mogućnost mršenja donjeg konca. Odlikuje se kvalitetnim bodom, ne
traži stalno podešavanje zategnutosti donjeg konca, ne mora da se podmazuje i
tih je u radu. Danas je ovo najrasprostranjeniji hvatač; jedini nedostatak - ne
može da razvije suviše veliku brzinu pri šivenju.
Mehanizam vertikalnog rotacionog hvatača proizvodi bod izuzetnog kvaliteta i
dozvoljava veoma brz rad mašine. Mašine visoke klase imaju isključivo ovu vrstu
hvatača.
71

Stopice
Uz običnu stopicu za ravan i cik-cak bod, u osnovnom priboru svake mašine
nalazi se i stopica za našivanje patent zatvarača. Danas skoro svaka mašina
ima veliki broj dodatnih stopica koje služe za lakše i preciznije izvodjenje
složenijih operacija u šivenju, tako da bi bilo dobro da se pri kupovini mašine
informišete o tome koje stopice se naknadno mogu kupiti za model koji ste
izabrali.
Nažalost, čak i iskusni korisnici mašine za šivenje zanemaruju postojanje ovih
dodataka, tako da kod većine čak i stopica za rajsferšlus godinama stoji
neupotrebljena u kutiji za pribor. Verovatno zato većina hobista i smatra da je
našivanje patenta (u suštini izuzetno jednostavna operacija) izuzetno težak i
pipav zahvat!
Pored dosad navedenih činilaca koji mogu da vam pomognu da lakše
izaberete odgovarajuću mašinu, postoje i neki sitniji detalji koji uglavnom
zavise od cene modela (kao npr. da li se brzina rada kontroliše isključivo
pritiskom na električnu papučicu ili postoji i dodatni regulator brzine, da li igla
pri prestanku šivenja ostaje u gornjem ili donjem položaju i sl).
I na kraju, uživajte u šivenju!!!
73

Autor.
Bogosavljevic Marko
Fotografije
LenArt studio
Kratak vodic kroz sivenje I deo
Pohvale, kritike i predloge slati na email
adresu
markobogosa@gmail.com
Bogosavljevic Marko
Ucenik- Skole za Tekstil i Dizajn
u Leskovcu
Rodjen 2000 godine
79

Sivenje i deo

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Sivenje i deo