КАКО СЕ СНАЋИ У ВРЕМЕНСКИМ
ПРОРАЧУНИМА - ПРВИ КОРАК www.casistorije.tk
Сада ћу покушати да Вам објасним како да научите да...
 миленијум- састоји се од 1000 година и састоји се од 10 векова (у
миленијуму се деценије не рачунају); миленијум је број...
Израчунавање миленијума, века и деценије у односу на дату
годину
Пример 1:
Година 6. пре нове ере – замислите у глави 0006...
Знамо да се миленијум завршава са цифрама 000, да се век завршава са
цифрама 00, а да се деценија завршава са једном нулом...
остаје је број миленијума); са првом и другом цифром нема сабирања, и то
је 10. век (можете и овако да запамтите-кад се бр...
добијамо последњу годину деценије у 14. веку, тј. 1470. Од ове године се
одузме 10 и добијамо број 1461. као почетну годин...
Рецимо, добили сте задатак да утврдите колико је времена прошло до а) 58.
године пре нове ере и Цезаровог освајања Галије ...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Kако се снаћи у временским прорачунима

2,872 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
2,872
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
7
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Kако се снаћи у временским прорачунима

  1. 1. КАКО СЕ СНАЋИ У ВРЕМЕНСКИМ ПРОРАЧУНИМА - ПРВИ КОРАК www.casistorije.tk Сада ћу покушати да Вам објасним како да научите да се сналазите са временским израчунавањима. Зашто је ово важно? Па, зато што је правилно одређивање времена најосновнија ствар у историји, а приметио сам да се доста Вас веома лоше сналази са овом вештином, иако уопште није тешко израчунавати време. Који је први корак? Прво што треба да урадите је да, буквално, научите напамет веће и мање временске целине. Иако их можда не разумете, ипак их запамтите онакве какве су. Лако се уче и можете пар пута да их запишете у свеску, пар пута се напамет преслишате и запамтићете их до краја живота. Које су то временске целине? Можемо почети од најмањих као што је секунд, минут..., али запамтите ове главне четири:  година- има 365 дана (или 366 ако је преступна година); година почиње првим (1) даном, а завршава се последњим (365 или 366) даном; не постоји нулта година нити постоји нулти дан  деценија-састоји се од 10 година; други назив за деценију је и декада; прва деценија почиње првом (1) годином, а завршава се десетом (10) годином; друга деценија почиње једанаестом (11) годином, а завршава се двадесетом (20) годином, итд.; запамтите, деценија се увек завршава годином која на крају има једну нулу (0)  век- други назив за век је столеће; век се састоји од 100 година; запамтите, век се увек завршава годином која на крају има две нуле (као 100 година-први век; 2000 година-20. век); Такође, век се састоји и од 10 деценија; век почиње првом (1) деценијом, а завршава се десетом (10) деценијом; запамтите, број деценија се увек рачуна само у односу на век (то значи, ако неко каже пета деценија 15. века, ви знате да она почиње 41. годином, а завршава се годином 50)
  2. 2.  миленијум- састоји се од 1000 година и састоји се од 10 векова (у миленијуму се деценије не рачунају); миленијум је број са 4 цифре; запамтите, миленијум се увек завршава са три нуле (000) Упамтите, све временске целине почињу са бројем где је последња цифра 1, а завршавају се бројем где је последња цифра 0, само се мења број нула (деценија иде са једном нулом на крају -крај пете деценије је година 50; век иде са две нуле на крају -крај петог века је година 500; миленијум иде са три нуле на крају -крај петог миленијума је година 5000). КАКО СЕ СНАЋИ У ВРЕМЕНСКИМ ПРОРАЧУНИМА - ДРУГИ КОРАК Научили сте временске целине. Е сад, како се шта прерачунава? Прерачунавања су иста како за године, векове и миленијуме пре нове ере тако и за године, векове и миленијуме у новој ери. На прво читање би могло да Вам буде конфузно, али видећете да није тешко. Неки ће брзо укапирати како се ово ради, а они којима треба више времена нека провежбају пар пута код куће на својим примерима и брзо ће савладати. Циљ ми је да ово сви савладају јер је ово основа сналажења у времену, као што је коришћење историјског атласа основа за сналажење у историјском простору. Корак 2. Пробајте овако! Можемо сваки број везан за историју људског друштва да замислимо са 4 цифре - рецимо 0000. Прва 0 представља миленијум, прва и друга 0 представљају век, трећа 0 представља деценију неког века, а трећа и четврта 0 представљају годину неког века. И то је исто, било да је година пре нове ере или у новој ери. Запамтити обавезно: свака година, деценија, век и миленијум почиње са цифром један, а завршава се са нулом на крају.
  3. 3. Израчунавање миленијума, века и деценије у односу на дату годину Пример 1: Година 6. пре нове ере – замислите у глави 0006. Са првом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), и то је први миленијум пре нове ере; са првом и другом цифром (тј.00) саберете 1, што даје 1 (00+1=1), и то је први век нове ере; са трећом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 2 (0+1=1), и то је 1 деценија првог века пре нове ере; а 6 је, наравно, година. Пример 2: Година 26. нове ере – замислите у глави 0026. Са првом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), и то је први миленијум нове ере; са првом и другом цифром (тј.00) саберете 1, што даје 1 (00+1=1), и то је први век нове ере; са трећом цифром (тј. 2) саберете 1, што даје 3, и то је 3 деценија првог века нове ере. Пример 3: Година 726. година пре нове ере – замислите у глави 0726. Са првом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), и то је први миленијум пре нове ере; са првом и другом цифром (тј.07) саберете 1, што даје 8 (07+1=8), и то је осми век пре нове ере; са трећом цифром (тј. 2) саберете 1, што даје 3, и то је 3 деценија осмог века пре нове ере. Пример 4: Година 1917. Са првом цифром (тј. 1) саберете 1, што даје 2 (1+1=2), и то је други миленијум; са првом и другом цифром (тј.19) саберете 1, што даје 20 (19+1=20), и то је двадесети век; са трећом цифром (тј. 1) саберете 1, што даје 2, и то је 2 деценија двадесетог века. Шта се дешава када се година завршава на једну, две или три 0?
  4. 4. Знамо да се миленијум завршава са цифрама 000, да се век завршава са цифрама 00, а да се деценија завршава са једном нулом. Пример 5: Година 20. нове ере, значи имамо само једну нулу на крају броја – замислите у глави 0020. Са првом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), и то је први миленијум нове ере; са првом и другом цифром (тј.00) саберете 1, што даје 1 (00+1=1), и то је први век нове ере; када имамо једну нулу на крају са трећом цифром (тј. 2) нема сабирања, и то је друга деценија првог века нове ере. Пример 6: Година 700. година пре нове ере, значи имамо две нуле на крају броја – замислите у глави 0700. Са првом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), и то је први миленијум пре нове ере; са првом и другом цифром (тј.07) нема сабирања, и то је седми век пре нове ере; са трећом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), а како је уз 1 и последња 0, а рекли смо да трећа и четврта одређују деценију, то даје 10 деценију седмог века пре нове ере (можете и овако да запамтите-две 0 на крају броја увек дају десету деценију). Пример 7: Година 1800. Са првом цифром (тј. 1) саберете 1, што даје 2 (1+1=2), и то је други миленијум; са првом и другом цифром нема сабирања, и то је 18. век (можете и овако да запамтите-кад се број завршава са две нуле онда се оне бришу и број који остаје је број века); са трећом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), а како је уз 1 и последња 0, а рекли смо да трећа и четврта одређују деценију, то даје 10 деценију 18. века (можете и овако да запамтите-две 0 на крају броја увек дају десету деценију). Пример 8: Година 1000. Када се број завршава са три нуле, онда са првом цифром нема сабирања, што значи да је у питању први миленијум (можете и овако да запамтите-кад се број завршава са три нуле онда се оне бришу и број који
  5. 5. остаје је број миленијума); са првом и другом цифром нема сабирања, и то је 10. век (можете и овако да запамтите-кад се број има две нуле онда се оне бришу и број који остаје је број века, а то је број 10); са трећом цифром (тј. 0) саберете 1, што даје 1 (0+1=1), а како је уз 1 и последња 0, а рекли смо да трећа и четврта одређују деценију, то даје 10 деценију 10.века (можете и овако да запамтите-две 0 на крају броја увек дају десету деценију). Израчунавање година у односу на дати миленијум, век или деценију Најлакше је прво одредити последњу годину миленијума, века или деценије, па онда одређивање почетне године више није проблем. Пример 1: Други миленијум – замислите у глави 0000. Пошто знамо да миленијум одређује прва цифра, са првом 0 саберемо 2, што даје 2 (0+2=2), и тако смо одредили број 2000, што је последња година првог миленијума; да одредимо почетну годину од крајње године одузмемо 1000 и добијамо број 1001 као почетну годину миленијума. Немојте да Вас буни што 2000-1000 даје 1000 – све године, деценије, векови и миленијуми увек почињу са цифром 1 на крају, никако са нулом, тако да је то 1001. Пример 2: Дванаести век – замислите у глави 0000. Пошто знамо да век одређују прва и друга цифра, онда прве две нуле заменимо са бројем 12, и тако смо добили последњу годину века (1200). Од ове године се одузме 100 и добијамо број 1101 као почетну годину века. Немојте да Вас буни што 1200-100 даје 1100 – све године, деценије, векови и миленијуми увек почињу са цифром 1 на крају, никако са нулом, тако да је то 1101. Пример 3: 7. деценија XIV века – замислите у глави 0000. Прво одредимо век. Прве две нуле заменимо са 14 и добијамо 1400. Пошто знамо да деценију одређује трећа цифра, онда трећу нулу заменимо са бројем 7, и тако
  6. 6. добијамо последњу годину деценије у 14. веку, тј. 1470. Од ове године се одузме 10 и добијамо број 1461. као почетну годину деценије. Немојте да Вас буни што 1470-10 даје 1460 – све године, деценије, векови и миленијуми увек почињу са цифром 1 на крају, никако са нулом, тако да је то 1461. Пример 4: Добро, рецимо да се пријавите за такмичење из историје у петом разреду и буде питање да одредите деценију, век и миленијум за 1300. годину пре нове ере и исто то за 871, 2000. и 2007. годину нове ере. Како ово да урадите? Наравно, чим сте на такмичењу претпоставка је да већ солидно баратате овим прерачунавањима, али ипак да Вас подсетим:  прво одредите миленијум- за 1300. годину на прву цифру се дода 1 и то је други миленијум пре нове ере; за троцифрене године (871.) сте већ савладали да је то први миленијум; за 2000. се одузимају три нуле и остаје 2, што значи други миленијум; на двојку у 2007. се дода 1 и то је трећи миленијум  онда одредите век- од 1300. се одузимају 2 нуле и остаје тринаести век; на прву цифру у 871. се додаје 1 (8+1) и добијате девети век; од 2000. се бришу две нуле и остаје 20, што значи двадесети век; у 2007. на 20 се дода 1 и то је 21. век  тек на крају одређујете деценију- за 1300. се гледају задње две цифре (00), а научили сте да је то десета деценија; у 871. се замишља 0871 и на 7 се додаје 1 (7+1) и то је осма деценија; у 2000. се гледају две нуле и то је десета деценија; у 2007. се гледа трећа цифра (0) и на њу се дода 1 (0+1) и то испада прва (1) деценија 21. века. Ако треба да израчунате колико је неки тренутак удаљен од почетне године нечијег рачунања времена
  7. 7. Рецимо, добили сте задатак да утврдите колико је времена прошло до а) 58. године пре нове ере и Цезаровог освајања Галије и б) 1389. године нове ере и Косовског боја. Треба то да установите у односу на римско, муслиманско, грчко и византијско рачунање времена. 1. Римско – Римљани су рачунали време од оснивања Рима 753. г. пре нове ере. а) 753-58=695 године по римском рачунању времена б) 753+1389=2142 године по римском рачунању времена 2. Муслиманско – Муслимани време мере од Мухамедовог преласка из Меке у Медину 622. године нове ере. а) 622+58=680 година пре почетка муслиманске ере б) 1389-622=767 године муслиманске ере 3. Византијско и српско средњовековно – рачунали су време од почетка настанка света 5508. године пре нове ере. а) 5508-58=5450 по византијском рачунању времена б) 5508+1389=6897 по византијском рачунању времена 4. Грчко – рачунали су време по Олимпијским играма на сваке четири године од 776 године пре нове ере. а) 776-58=718; онда 718 поделите са 4=179,5; значи да је до тада одржано 179 олимпијских игара, а ,5 значи да су протекле још две године преко тога б) 776+800=1576; онда 1576 делите са 4=394; значи да се крунисање десило у години одржавања 394 олимпијских игара пo грчком рачунању времена

×