1. Zašto biljkama prija da
im se priča
Radile: Teodora Stojković i
Olja Ivanović VIII3
Školska godina: 2014/2015
2. Po svemu sudeći, biljke imaju neka čula koje imaju i ljudi:
reaguju na promenu nivoa svetlosti, u stanju su da
„namirišu“ hemikalije u vazduhu i da „osete“ ukuse iz tla,
čak imaju i osećaj dodira budući da osećaju udarce jakih
vetrova.
3. Najkontroverznija pretpostavka je da biljke mogu i da čuju –
ideja koja datira još iz 19. veka, na koju je odgovorilo svega
nekoliko studija koje zagovaraju tezu da biljke reaguju na
zvuk, odakle se ustalilo opšte mišljenje o tome kako je za
pravilan razvoj biljaka dobro da im pričate.
4. Tim predvođen Monikom Galijano sa Univerziteta u
Krovliju u zapadnoj Australiji, sproveo je jedno vrlo
interesantno istraživanje u kom su semena ljute
paprike zasadili u osam posuda aranžiranih tako da
su rasle oko centralne saksije u koju su posadili biljku
slatkog komorača. Slatki komorač je emitovao
hemikalije u vazduh i zemljište koje su zapravo
usporile rast biljaka paprike. Tokom posmatranja,
komorač je bio zatvaran i u kutiju, što je
onemogućavalo hemikalije da direktno dopru do
listova ljute paprike. Paralelno, u drugom
eksperimentu, postavljena je prazna kutija (bez
komorača). Kao što je bilo očekivano, semenke ljute
paprike koje su bile izložene prisustvu komorača
znatno su sporije klijale od onih koje nisu imale
suseda. Međutim, posebno je iznenađujuće to što je
situacija koja je podrazumevala prisustvo komorača,
a potom zatvaranje istog u kutiju – pokazala da su
semena ljute paprike najbže klijala.
5. Dalje, na Univerzitetu u Kjotou primećena je još jedna vrsta
solidarnog poziva biljaka ugroženih insektima. Naime, biljka čije je
lišće napadnuto insektima ima sposobnost da pošalje signal sestri
biljci upozoravajući je tako o potencijalnoj pošasti.
6. Iako se već dvadesetak godina gleda na biljke
kao na osećajna bića, otkrića koja se pojavljuju
zaista zadivljuju naučnike. Posebno one koji i
dalje ne veruju da su biljke u stanju da rade to
što rade zato što im nedostaju oči, uši, nos ili
mozak. To malo istraživanje i dalje ne unosi
dovoljno kredibiliteta u oblast u kojoj je
izrazito važno da se napravi odmak od
eksperimentalnih studija i nenaučnih
isprobavanja o fenomenu kao što je osećajnost
biljaka ili postojanje emocija kod istih.
7. Najekstremniju grupu koja se dosta
široko bavi pitanjem osećajnosti
biljaka čine naučnici okupljeni u
Društvo biljne neurologije. Samo ime
ovog društva je već dovoljno da
uznemiri mnoge biologe, posebno
neurobiologe, koji se bave nervnim
sistemima – nervima, sinapsama i
mozgom, organima koji su poznati
samo kod životinja. Međutim,
naučnici okupljeni oko Društva trvde
da oni ne tragaju bukvalno za
skrivenim vijugama u korenu ili
izdancima biljaka, ali činjenica da
biljke zaista šalju signale jedne
drugima je dovoljan razlog da se dalje
istražuje ovaj zanimljiv fenomen.
