Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
2. istorijaistorija
Владичин Хан спада у ред младих насеља - први пут се помиње пре око 120 година.Владичин Хан спада у ред младих насеља - први пут се помиње пре око 120 година.
Име је добио по усамљеној кући - хану, која се налазила на „царском друму“, у атару селаИме је добио по усамљеној кући - хану, која се налазила на „царском друму“, у атару села
Калиманце.Калиманце.
Према подацима публицисте Татомира П. Вукановића, кућу је, половином 19. века, подигаоПрема подацима публицисте Татомира П. Вукановића, кућу је, половином 19. века, подигао
извесни Стефан Грк. Реч је, иначе, о Грку Стефаносу Стефанопулусу који је, бежећи одизвесни Стефан Грк. Реч је, иначе, о Грку Стефаносу Стефанопулусу који је, бежећи од
Турака, овде нашао уточиште, саградивши хан за прихват каравана. Стефан је касније ханТурака, овде нашао уточиште, саградивши хан за прихват каравана. Стефан је касније хан
продао скопском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика), хан добио име -продао скопском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика), хан добио име -
Владичин Хан. Убрзо је исто име добило и насеље које се ту формирало.Владичин Хан. Убрзо је исто име добило и насеље које се ту формирало.
ОД 1887. године, Владичин Хан је у службеним списима насеље које је и седиште срезаОД 1887. године, Владичин Хан је у службеним списима насеље које је и седиште среза
пољаничког. Развоју насеља и овог краја посебно је допринела изградња железничке пругепољаничког. Развоју насеља и овог краја посебно је допринела изградња железничке пруге
1886. и моста на Јужној Морави 1910. године. Према првом попису становника од 1890.1886. и моста на Јужној Морави 1910. године. Према првом попису становника од 1890.
године, Владичин Хан имао је 26 кућа и 101 становника, а 1895. године 60 домаћинстава сагодине, Владичин Хан имао је 26 кућа и 101 становника, а 1895. године 60 домаћинстава са
325 становника. Већ 1921. године, проглашен је за варошицу, иако се општина у наредних325 становника. Већ 1921. године, проглашен је за варошицу, иако се општина у наредних
шест година звала - калиманска.шест година звала - калиманска.
Као и сви ови крајеви и Владичин Хан је, у току балканских и Првог светског рата, веомаКао и сви ови крајеви и Владичин Хан је, у току балканских и Првог светског рата, веома
страдао од бугарског и немачког окупатора. О томе говоре подаци из пописа од 1921.страдао од бугарског и немачког окупатора. О томе говоре подаци из пописа од 1921.
године, када је регистровано само 66 домаћинстава и 317 становника. Већ 1930. године,године, када је регистровано само 66 домаћинстава и 317 становника. Већ 1930. године,
пописом је забележено да ово место има 450 становника и 117 кућа за становање.пописом је забележено да ово место има 450 становника и 117 кућа за становање.
4. Znamenite licnostiZnamenite licnosti
Значајни људи[Значајни људи[уредиуреди]]
РадославРадослав ЗлатановићЗлатановић, , песникпесник и преводилац с и преводилац с
енглеског језика, уредник у Издавачкој кући "енглеског језика, уредник у Издавачкој кући "
ЈединствоЈединство" у " у ПриштиниПриштини, живи у Полому, селу, живи у Полому, селу
надомак Владичиног Хана, иначе је до 1999. годиненадомак Владичиног Хана, иначе је до 1999. године
живео на Косову и Метохији.живео на Косову и Метохији.
Зоран M. Мандић песник, есејиста и књижевниЗоран M. Мандић песник, есејиста и књижевни
критичар рођен је 1950. године у Владичином Хану,критичар рођен је 1950. године у Владичином Хану,
Живи и ради у Апатину и Сомбору. Аутор јеЖиви и ради у Апатину и Сомбору. Аутор је
двадесетак књига поезије. Заступљен је у великиомдвадесетак књига поезије. Заступљен је у великиом
броју антологија и прегледа српске поезије у земљи иброју антологија и прегледа српске поезије у земљи и
иностранству.иностранству.