Veštačka inteligencija

1. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
AUTORI:
ĐORĐE ŠARENAC
BOGDAN RADETIĆ

3. ŠTA JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA?
Veštačka inteligencija је podoblast računarstva koja
razvija i proučava inteligentne mašine. Veštačka
inteligencija je
To je inteligencija mašina ili softvera, za razliku od
inteligencije živih bića, prvenstveno ljudi.
Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijsnje
programa (softvera) koji će računarima omogućiti da se
ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati
inteligentnim.
Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu, označava
kapacitet jedne veštačke tvorevine za realizovanje
funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanja.

4. ISTORIJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatke
inteligentno, = centralna preokupacija naučnika oblasti računarstva koji su se
opredelili za njeno istraživanje. Mogućnost razvoja slične tvorevine je budila
interesovanje ljudi još od antičkog doba;
Tek i drugoj polovini 20. veka takva mogućnost je dobila prva oruđa (računare),
čime se otvorio put za taj poduhvat.
Pojam veštačka inteligencija nastaje leta 1956. godine u Dartmudu, Hanover (SAD),
na skupu istraživača zainteresovanih za teme inteligencije, neuronskih mreža i teorije
automata. Skup je organizovao Džon Makarti.
Savremena istraživanja - orijentisana su na ekspertske i prevodilačke sisteme u
ograničenim domenima, prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta,
automatske dokazivače teorema, kao i konstantno interesovanje za stvaranje
generalno inteligentnih autonomnih agenata.

5. VRSTE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
POSTOJE DVE GLAVNE VRSTE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE:
Slaba veštačka inteligencija je
vrsta veštačke inteligencije koja
može da obavlja samo određene
zadatke npr. igranje šaha,
prevođenje jezika...
A
Jaka veštačka inteligencija je vrsta
veštačke inteligencije koja može da
izvrši bilo koji zadatak koji i čovek
može, samo što to može da uradi
mnogo bolje.

6. KATEGORIJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Uski AI: veštačka inteligencija dizajnirana da izvrši veoma specifične akcije; nesposobna da
samostalno uči.
Veštačka opšta inteligencija: veštačka inteligencija dizajnirana da uči, razmišlja i radi na
sličnim nivoima koa i lijudi.
Veštačka superinteligencija: AI u stanju da nadmaši znanje i sposobnost ljudi.
Reaktivna mašinska AI: AI sposobna da odgovori na spoljašnje stimuluse u realnom vremenu;
nesposobna da izgradi memoriju ili sačuva informacije za budućnost.
AI ograničene memorije: AI koja može da skladišti znanje i koristo ga za učenje i obuku za
buduće zadatke.
Teorija uma AI: AI koja može da oseti i reaguje na ljudske emocije, plus da obavlja zadatke
ograničenih memorijskih mašina.
Samosvesna AI: veštačka inteligencija koja može da prepozna tuđe emocije, plus ima osećaj
za sebe i inteligenciju na nivou čoveka; završna faza AI.

7. CILJEVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE:
Opšti problem simulacije (ili stvaranja) inteligencije podeljen je na podprobleme.
Oni se sastoje od određenih osobina ili sposobnosti koje istraživači očekuju da
inteligentni sistem pokaže.
Jedan od ciljeva je studija svih ljudskih ponašanja i procesa što potvrđuje definiciju
Patrika J. Hejesa – „studija inteligencije kao komputacije“, čime se veštačke
inteligencija usmerava ka jednoj svojevrsnoj studiji inteligentnog ponašanja kod ljudi.
Veštačka inteligencija, kao oblast informatike, bavi se projektovanjem programskih
rešenja za probleme koje nastoji rešiti.

9. NAJPOZNATIJI MODELI VEŠTAČKE
INTELIGENCIJE:
Kako se veštačka inteligencija razvijala,
ljudi su sve više počeli da je koriste za
svakodnevne problem i pomaganje u
pisanju sastava ili nekih važnih
dokumenata… Najnapredniji AI modeli
od početka 2025. godine su: Cohere
Aya Vision, OpenAI GPT 4.5 „Orion“,
Claude Sonnet 3.7, xAI Grok 3, OpenAI
DeepResearch, Mistral Le Chat, OpenAI
Operator i Google Gemini 2.0 Pro
Experimental.

10. HVALA NA PAŽNJI!