Трговина
Игор Ненадовић II1
Техничка школа Шабац
Шта је то трговина?
 Привредна грана терцијарног сектрора
 Подразумева везу између произвођача и
потрошача
 Задатак јој је да произведену робу преда
потрошачу
 Постоји од када и само друштво
Значај трговине
 У пласману робе на тржиште
 Треба да задовољи потребе тржишта по
траженим ценама
 Запошљава 15,6% становништва (320 000)
Врсте и подела
 Трговина се може поделити по томе да ли се
ради о трговине унутар једне државе или
између две државе.
 Унутрашња трговина повезује произвођаче
и потрошаче Србије. Кроз трговинска и
предузећа и трговинске ланце.
 Спољна трговина подразумева трговинске
односе са иностранством. Кроз извоз, увоз и
Унутрашња трговина Србије
 Региони одређеног економско-географског простора се претежно баве
производњом само одређених производа.
 Јављају се специјализовани робни токови, који подразумевају размену робе
између одређених региона.
 Унутрашња трговина у Србији забележила је благи раст за 6.7% у текућим и
3.9% у сталним ценама.
Продаја и откуп производа пољопривреде,
шумарства и рибарства
Београдски
Војводина
Шумадија и З. Србија
Ј. и И. Србија
Промет пољопривредних производа на пијацама
Београдски
Војводина
Шумадија и З. Србија
Ј. и И. Србија
У Србији највећи удео у промету робе имају
прехрамбени производи и горива за моторна
возила, који чине 50% промета робе.
Спољашња трговина Србије
 Забележен је сталан раст извоза Србије претходних година
 Највећи део производа се извезе у ЕУ (68%), потом државе
ЦЕФТА (17%)
 Извоз Србије у 2018. био је 19,23 милијарди УСД
 Такође, забележен је и променљив раст увоза Србије
 Већином се увози из ЕУ (62%), затим из удружења АПЕЦ
(14%) и држава ЦЕФТА (10%)
 Увоз Србије у 2018. био је 25,88 милијарди УСД
Највећи трговински партнери Србије су
Европска унија и државе ЦЕФТА. Значајан увоз
постоји и из Кине и остатка света.
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
2005 2016
Размена САД и Кине
САД
Кина
Регионална структура увоза пољопривредно-прехрамбених производа
Србије
Забележен је пораст извоза ка државама ЕУ и
Руској Федерацији. Такође, постоји пораст
увоза из ЕУ, а смањење истог из региона
(држава ЦЕФТА).
Размена
пољопривредних
производа ЕУ са
остатком света
Извори
 https://www.census.gov/foreign-trade/balance/c5700.html
 https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/trgovina-sa-kinom/336
 https://www.thebalance.com/u-s-china-trade-deficit-causes-effects-and-solutions-3306277
 https://europa.rs/
 Републички завод за статистику http://www.stat.gov.rs/
 http://www.agrosmart.net/agro-politika/poljoprivreda-manje-izvezla-uvoz-skocio.html

Trgovina

  • 1.
  • 2.
    Шта је тотрговина?  Привредна грана терцијарног сектрора  Подразумева везу између произвођача и потрошача  Задатак јој је да произведену робу преда потрошачу  Постоји од када и само друштво
  • 3.
    Значај трговине  Упласману робе на тржиште  Треба да задовољи потребе тржишта по траженим ценама  Запошљава 15,6% становништва (320 000)
  • 4.
    Врсте и подела Трговина се може поделити по томе да ли се ради о трговине унутар једне државе или између две државе.  Унутрашња трговина повезује произвођаче и потрошаче Србије. Кроз трговинска и предузећа и трговинске ланце.  Спољна трговина подразумева трговинске односе са иностранством. Кроз извоз, увоз и
  • 5.
    Унутрашња трговина Србије Региони одређеног економско-географског простора се претежно баве производњом само одређених производа.  Јављају се специјализовани робни токови, који подразумевају размену робе између одређених региона.  Унутрашња трговина у Србији забележила је благи раст за 6.7% у текућим и 3.9% у сталним ценама.
  • 6.
    Продаја и откуппроизвода пољопривреде, шумарства и рибарства Београдски Војводина Шумадија и З. Србија Ј. и И. Србија Промет пољопривредних производа на пијацама Београдски Војводина Шумадија и З. Србија Ј. и И. Србија
  • 9.
    У Србији највећиудео у промету робе имају прехрамбени производи и горива за моторна возила, који чине 50% промета робе.
  • 10.
    Спољашња трговина Србије Забележен је сталан раст извоза Србије претходних година  Највећи део производа се извезе у ЕУ (68%), потом државе ЦЕФТА (17%)  Извоз Србије у 2018. био је 19,23 милијарди УСД  Такође, забележен је и променљив раст увоза Србије  Већином се увози из ЕУ (62%), затим из удружења АПЕЦ (14%) и држава ЦЕФТА (10%)  Увоз Србије у 2018. био је 25,88 милијарди УСД
  • 14.
    Највећи трговински партнериСрбије су Европска унија и државе ЦЕФТА. Значајан увоз постоји и из Кине и остатка света.
  • 15.
  • 16.
    Регионална структура увозапољопривредно-прехрамбених производа Србије
  • 17.
    Забележен је порастизвоза ка државама ЕУ и Руској Федерацији. Такође, постоји пораст увоза из ЕУ, а смањење истог из региона (држава ЦЕФТА).
  • 19.
  • 21.
    Извори  https://www.census.gov/foreign-trade/balance/c5700.html  https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/trgovina-sa-kinom/336 https://www.thebalance.com/u-s-china-trade-deficit-causes-effects-and-solutions-3306277  https://europa.rs/  Републички завод за статистику http://www.stat.gov.rs/  http://www.agrosmart.net/agro-politika/poljoprivreda-manje-izvezla-uvoz-skocio.html