Teorija

LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE
Zbirka postova sa YUMIDI foruma.
Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo
Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja.
Prvo moras nauciti da hvatas akorde i njihova imena.Kasnije ces shvatiti i razumeti njihove
funkcije u pesmi.
U pocetku ne bi bilo lose da nabavis vec skinute pesme i da ih navezbas.
Onda probaj sam da skidas pesme.Negde to zapisi kako si skinuo pa kad nabavis od nekoga
original mozes da uporedis da li si dobro skinuo.
I kao sto cevap rece najvaznije je da odredis intonaciju tj od kojeg akorda pesma krece.A
akorda koji slede posle nama mnogo.Vremenom ces vec steci iskustvo i slusanjem pesme ces
vec moci da odredis njenu harmoniju.
Nemoj da se frustriras u pocetku ako ne mozes da skines pesmu tacno 100% .Samo vredno
radi i napredak ce se pokazati.
Dakle dobro slusaj pesmu i probaj da osetis gde u pesmi ide promena akorda i tu ubaci
akorde.
Jos jedan nacin skidanja pesme je da pevas melodiju i da onda sam trazis akorde za
pratnju.Moze se desiti da ne pratis kao na originalu ali da muzicki bude ispravno.Nije lose i
tako nauciti pa ces kasnije promeniti.
Sada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.Nekada se to radilo na gramofonu i
vracala se igla na ploci
Hidjaz skala ili kako je mi zovemo "orijental" skala je zastupljena u nasoj narodnoj muzici ali
ne bih mogao reci bilo da se radi o izvornoj narodnoj muzici ili o novokomponovanoj muzici.
Ona je ravnopravno zastupljena sa ostalim skalama.
Durska skala
Molska - prirodni mol
Molska - prirodni mol sa snizenim II stupnjem silazno
Molska - harmonski mol i izvedene skale iz nje
Orijental - izvedena od V stupnja
"Neznam kako bih nazvao skala"- izvedena od IV stupnja
Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na 7 stupnju dominantna i na 4 stupnju
subdominantna.
Najlakse cemo to proveriti ako odsviramo pesmu i odpratimo je sa tri osnovna akorda.
Znas mislio sam onako kako je meni najlakse da shvatim skale a i kako se notno pise.
Naprimer:
A mol harmonski.Tonovi A H C D E F Gis A.T= Am,SD= Dm,D =Edur.

I sad samo prebacim prvi tetrahord(A H C D) na drugu stranu i pravim lestvicu od tona E.
E F Gis A H C D E i dobijam orijental lestvicu.
Mnogo mi je lakse i preglednije da to radim a tako sam radio i sa dur i paralelnim mol
lestvicama( znas ono formira se od VI stupnja itd...)
E sad ni jedna ova lestvica nema predznak na pocetku.
Sto se tice harmonije tu imamo Edur ,Dmol i najcesce Amol.Sad da li je Amol ovo ili ono ne
znam ali lepse zvuci od Fdura.Znas i sam da se koristi u mnogim pesmama (Saban -Sanela,
Kako si majko,...)
A ovu lestvicu kojoj ne znam ime srecem u starim pesmama:Oj moja ruzo rumena,Oj javore
javore,Volim majko siroticu....
Nju dobijam od VII stupnja orijental lestvice , u ovom slucaju od tona D
D E F Gis A H C D
Kao sto rekoh za mene je ovo "izvodjenje " lestvica jedne iz druge mnogo lakse i preglednije.
Lestvice bez ijednog predznaka
Dur C D E F G (A) H C> od Vi stupnja dobijam
Mol prirodni A H C D E F (G) A > povisujem VII stupanj i dobijam
Mol harmonski A H C D (E) F Gis A>od V stupnja dobijam
Orijental E F Gis A H C D E > od VII stupnja dobijam
"Bez imena" D E F Gis A H C D
Lestvice sa jednim predznakom
Dur G.......................
A odavde pocinje....
E pa evo malo teorije 1
Osnovu od koje cemo poci cini lestvica.I to durska lestvica. A najjednostavnija je C dur
lestvica.Tonovi te lestvice su
C D E F G A H C
Svaka lestvica dobija ime po prvom tonu.
Mesto na kome se ton u lestvici nalazi zovemo STUPANJ.Stupnjeve obelezavamo
brojevima ,rimskim (ako vam je lakse onda moze i arapskim )
I mozemo reci sledece:
U Cdur lestvici na I stupnju nalazi se ton C,na II stupnju nalazi se ton D, na III stupnju nalazi
se ton E, na IV stupnju nalazi se ton F, na V stupnju nalazi se ton G, na VI stupnju nalazi se
ton A, na VII stupnju nalazi se ton H i na VIII stupnju nalazi se ton C.
Razmak izmedju SUSEDNIH tonova izrazava se u STEPENIMA.
Postoje:polustepen,ceostepen,stepenipo,...(ovi su najcesci).
Razmak izmedju tonova C i D je ceo stepen (moze se ubaciti ton izmedju njih- crna dirka).
Razmak izmedju tonova E i F je polustepen(nemoze se ubaciti ton izmedju njih)
U svakoj durskoj lestvici(pa i u nasoj Cdur lestvici) stepeni su rasporedjeni ovako:

Izmedju III i IV stupnja i izmedju VII i VIII stupnja nalazi se polustepeni razmak, a izmedju
svih ostalih je celostepeni razmak.
Ovo je C dur lestvica
C D E F G A H C
zato sto pocinje od tona C i ima polustepene razmake izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII
stupnja.
Za sada toliko ako ima pitanja ili nejasnoca pitajte pa nastavljamo sutra.
Osnove muzicke teorije2
Videli smo dakle zasto se neka lestvica zove C dur (zasto C i zasto dur).
To je osnovna lestvica i u njoj su sadrzana SLOVA svih tonova.Sta to znaci ?
Znaci da ne postoji ni jedan ton koji se zove K ili L ili O ili P ili....
Samo sedam slova CDEFGH i posle jos dodatak B, dakle ukupno osam.
U muzici (ovde mislim na zapadnu) postoji 12 tonova.To znaci da postoji i 12 lestvica.
I evo kako cemo dobiti ostale lestvice.
Krecemo od lestvice koju vec poznajemo, u ovom slucaju je to Cdur, i od njenog V stupnja
redjamo tonove.
C D E F (G) A H C odavde redjamo
G A H C D E F G dakle zelimo da dobijemo G dur lestvicu.
Prvi uslov a to je da lestvica pocijne od tona G je zadovoljen.
Da vidimo drugi uslov?
Trebaju nam polustepeni izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII.
Izmedju III i IV stupnja , tj izmedju H I C imamo polustepen.Super
Ali izmedju VII i VIII stupnja imamo ceo stepen F iG.Da zlo bude jos vece dobili smo
polustepen izmedju VI i VII stupnja , tj izmedju E i F.A to definitivno nije DURSKA lestvica.
Sta da radimo?
Jednostavno povisimo VII stupanj tj to F za pola tona i dobijamo novi ton koji se zove Fis
Sta smo dobili
G A H C D E Fis G
Dobili smo lestvicu koja pocinje od tona G i ima polustepene razmake izmedju III i IV, tonovi
H i C , i izmedju VII i VIII stupnja ,tonovi Fis i G.
To je Gdur lestvica.
Sad mozemo opet ko pacici da ponovimo
Na I stupnju Gdur lestvice nalazi se ton G, na II stupnju ton A , na III stupnj ton H .......na VI
stupnju ton E , na VII stupnju ton Fis i na VII stupnju ton G.
Zaboravio sam da kazem a sigurnoste vec primetili svaka lestvica pocinje i zavrsava istim
tonom.

Pitanja ili nejasnoca... ima ...nema?
Nastavljamo sutra.
Osnove muzicke teorije 3
Da bi nase majstorstvo pokazano prilikom pravljenja G dur lestvice bilo potpuno reci cemo i
ovo.
G dur lestvica ima povisen jedan ton ,to je ton F.Kada ga povisimo njegovo ime je Fis.U
notama to povisenje obelezavamo ovim znakom #.Dakle kada govorimo kazemo Fis a kada
pisemo note onda koristimo znak #.A kad pisemo za sebe ili nekom drugaru ili na forumu
onda moze kako hoces Fis,FIS,F# svejedno je
I sto se neko dobro setio to povisenje se pise na pocetku nota.Dakle na pocetku notnog teksta
napises povisilicu # i ona vazi za celu pesmu.Dobra stvar.
Gde se pisu (i brisu) povisilice i o notama nekom drugom prilikom
A sad bi mogli da odradimo sledecu lestvicu.
Ajmo pravila:
Svaka lestvica ima IME i TIP.Ime dobija po pocetnom tonu a tip lestvice odredjuje raspored
tonova unutar nje.
Cdur znaci ,ime C a tip durska.G dur znaci ime G , a tip durska.
Ma samo durske i radimo, za sada
A sta ih cini da su durske: polustepeni razmak izmedju III i IV, i izmedju VII i VIII stupnja.
C D E|F G A H|C
G A H|C D E Fis|G
A kako cemo sad dalje?Koristimo pravilo od juce.Od V stupnja lestvice koju znamo tj
prethodne pocnemo da nizemo tonove ...pa cemo onda videti sta dalje .
Na V stupnju G dur lestvice nalazi se ton D. I sva je prilika da cemo praviti D dur lestvicu.
D E Fis G A H C D
Ovde imamo istu situaciju kao i juce .Pocetni ton D -dobar, razmak izmedju III i IV stupnja,
Fis i G, pola stepena - odlicno ,razmak izmedju VII i VIII stupnja, C i D , ceo stepen - ne
valja.
Ali nismo mi "od juce".Samo povisimo VII stupanj, ton C, za pola tona i dobijemo ton Cis.
A lestvica
D E Fis G A H Cis D
D dur lestvica, prava.
A moze i pesmica: Na I stupnju D dur lestvice nalazi se ton D, na II stupnju se nalazi ton E ,
na III stupnj se nalazi ton Fis..................
Naravno vidimo da ima dva povisena tona Cis i Fis. Njih isto pisemo na pocetku notnog
zapisa.Dve crne dirke na klavijaturi (Cis i Fis).

Prosto ko pasulj.I neka neko kaze da je ovo tesko
Ma sad slobodno napravite sledecu lestvicu.
A to je A dur.
Mala pomoc:imace tri povisena tona Fis , Cis i Gis.Pa onda pesmica.....
Sta ? Ima jos i hrabrijih da naprave E dur.
OK Cujemo se sutra.
C D E|F G A H|C
G A H|C D E Fis|G
A H Cis|D E Fis Gis|A
E Fis Gis|A H Cis Dis|E
H Cis Dis|E Fis Gis B|H - Ais
Fis Gis B|H Cis Dis F|Fis - Ais + Eis
Gledajuci nacin na koji smo dobijali durske lestvice, imam utisak kao da ih je Svabo izmislio
.Nemacka pedantnost i urednost, ma pogledajte samo:
Durske lestvice
C dur C D E F G A H C predznaci 0
G dur G A H C D E Fis G predznaci 1 Fis
D dur D E Fis G A H Cis D predznaci 2 Fis CIs
A dur A H Cis D E Fis Gis A predznaci 3 Fis CIs Gis
E dur E Fis Gis A H Cis Dis E predznaci 4 Fis Cis Gis Dis
H dur H Cis Dis E Fis Gis Ais H predznaci 5 Fis Cis Gis Dis Ais
Fis dur Fis Gis Ais H Cis Dis Eis Fis predznaci 6 Fis Cis Gis Dis Ais Eis
Ma brate moj ovakvu pedantnost samo Svaba ima. Dobro mozda Nemci nisu ovo izmislili
ali me sve podseca na njih.Bez brige bice reci i o drugima
Ovo "predznaci" znaci da se pise na pocetku notnog teksta i da vazi stalno.E sad neko ce pitati
"A sta ako ocu ja u toku pesme da povisim neki ton?"
Moze slobodno , koji god hoces , samo mu dodaj nastavak "is" tj znak #.
Ako povisim H dobijam His, ako povisim E dobijam Eis.
A sta ako hocu da povisim vec poviseni ton naprimer Cis ili Fis?
Pa lepo ti Svaba kaze dodaj samo "is" i dobices Cisis ili Fisis.I ne moras dva puta pisati ##
nego neki znak kao "x".

Lestvice koje slede su Cis dur ,Gis dur, Dis dur, Ais dur .....
Mozete probati da ih napravite.
Ja o njima necu pisati jer se redje koriste a i bune se Francuzi jer i oni hoce nesto da kazu.
Cujemo se sutra.
Ako pazljivo citas moras uociti i zapamtiti pravila.Da te podsetim radili smo samo DURSKE
lestvice koje imaju POVISENE tonove.
I tri pravila tu postoje
1 pocetni ton odredjuje ime lestvice to ti je lako.
2 moras da imas polustepene razmake izmedju III i IV , i VII i VIII stupnja i to vidim da ti je
lako.
3 mozes ,za sada posto radimo lestvice sa povisilicama, samo da povisavas tonove.Dakle ako
sta radis tonovi moraju ici na gore, znaci tonove povisujemo samo da bi zadovoljili
pravilo.Znas da imamo 7 tonova (za sada) i njih sedam mozemo povisiti.Kada ih povisimo
dodajemo nastavak "is" i dobijas
Cis Dis Eis Fis Gis Ais His
Sta je ovo u "stvarnom" zivotu.
Cis je crna dirka izmedju C i D, Dis je crna dirka izmedju D i E, Eis je poviseno E tj ton F!!!,
Fis je ........,Ais je crna dirka izmedju A i H, His je povisen ton H tj C!!!.
Kao sto je vec neko rekao to su ENHARMONSKI tonovi, isto zvuce a razlicito se pisu.
Prihvati to da jedan ton moze imati vise imena a sve u zavisnosti od toga sta predstavlja.
Evo ti primer: Cis,Hisis,Des jedan ton a tri imena.
Kao i u fudbalu ,fudbaler ima svoje ime a trener mu odredjuje na kom mestu ce da igra ,bek ,
half ,centarfor ,krilo,...rezerva
I sad ako treba jos jednom da se povise dodas jos jednom "is"
Cisis Disis Eisis Fisis Gisis Aisis Hisis
Sta su ovi tonovi u "stvarnom" zivotu.
Cisis je ton D, Disis je ton E , Eisis je Ton Fis .....
Na prvu loptu sve to izgleda malo zbunjujuce ali ima svoju svrhu.
Evo ti primer :Pesma je u Aduru i ides onaj cuveni prelaz
E Fis Gis A
zasto ne moze
E Fis As A
Pazi kada sviras isto je ali u teoriji nije.Znas da A dur ima na pocetku notnog teksta 3 #
povislice na Cis ,Fis,i Gis.Dakle vec je ton G povisen i sto bi ga ti usred pesme
snizavao.Druga stvar nigde nisam video da na pocetku stoje 2 povisilice i 1 snizilica
Znaci ne treba i ne sme se mesati "babe i zabe" tj povisilice i snizilice.Kasnije cemo videti jos
jedan dobar razlog zasto je to tako.
Izveli smo 7 durskih lestvica i videli u cemu se razlikuju.To je bilo potrebno da bi smo
shvatili nacin na koji one nastaju.

Neko moze da pita i ovo:Da li mozemo direktno da dodjemo do neke lestvice postujuci
pravila? Da, mozemo.
E dur lestvica
Krenem od tona E koji mi je I stupanj,sad pravim celostepeni razmak, E-F je polustepeni ,
moram F povisiti za pola i dobijam E-Fis kao celostepeni, dakle Fis mi je sada II stupanj.
Od Fis pravim celostepeni razmak, Fis-G je polustepeni, moram povisiti G za pola ,i dobijam
Fis-Gis, dakle Gis mi je III stupanj.
Od Gis trazim pola stepena jer mi izmedju III i IV stupnja treba polustepeni razmak, a to je
Gis-A.
A mi je IV stupanj itd.................
E sad jedan mali trik
U svakoj lestvici moramo imati sva slova koja imenuju tonove, tj svih 7 tonova alfabeta
(posle cemo dodati i B).Ako samo jedan fali lestvica nije pravilno napisana.
Evo primera
H Cis Dis E Fis Gis Ais H
Evi jos jedna
Cis Dis Eis Fis Gis Ais His Cis
Zato ne moze da se pise naprimer ovako
E Fis As A H Des D E jer nam fale slova G i C
A sad pogledajte sta je ovo
Eis Fisis Gisis Ais His Cisis Disis Eis
Ovo je Eis dur lestvica i ona ima 13 povisilica
Kada je odsvirate videcete da je to obicna F dur lestvica.
E sad se tu mesaju Francuzi.Nisam siguran da su bas Francuzi ali znam da su se oni stalno
kacili sa Nemcima , a i F je auto oznaka za Francusku
Ma dobro ne moraju biti Francuzi ali su mi nesto sumljivi
E sta je sad tu problem.
Ako probamo od tona F da pravimo lestvicu i krenemo
I-II, F-G, ceostepen OK
II-III, G-A, ceostepen OK
III-IV, A-H ,ceostepen a treba nam polastepena
I sta sad? A ne smemo da diramo ,a H moramo da SMANJIMO.
Tako dolazimo do drugog nacina za pravljenje DURSKIH lestvica i to SNIZAVANJEM
tonova.
Pravila
1 pocetni ton odredjuje ime lestvice
2 polustepeni razmaci su izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII stupnja
3 svaki snizeni ton dobija nastavak "es" i notnu oznaku za snizavanje "b"
Idemo

C dur C D E F G A H C od IV stupnja poznate lestvice pravimo novu
F G A H C D E F
Pocetni ton je F, super.Razmak izmedju VII i VIII stupnja, tj izmedju E i F je pola stepena,
odlicno.Razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju A i H je ceo stepen a treba nam pola,
nema problema sad cemo to da napravimo.Snizimo ton H i dobijemo ton Hes.Bravo majstore
F G A Hes C D E F
E onda neko (ma mora da su Francuzi ili mozda Englezi) kaze :Ne moze!
Sto?
Lestvica ti je dobra sve je super samo Hes ce da se zove B.
Ma ko jeBe.Pardon ko je B
Ima da se tako zove i gotovo.
Dobro da se ne svadjamo neka bude B
F G A B C D E F
jel sad dobro?
ODLICNO
Na ovom mestu moram da kazem i ovo.
Amerikanci kad su videli ove zajebancije oni su odmah ubacili B u notni alfabet umesto H ,pa
su dobili
Cdur lestvica USA C D E F G A B C
A i lakse se uce poredjas ih ko u skoli ili ko vitamine
A B C D E F G
Tako da ako koristite americke note kod njih NE POSTOJI "H",ako pise B to znaci H.
A kako oznacavaju ovo nase B? Jednostavno ga snizavaju po pravilima i ono glasi Bes ili
"Bb".
F dur lestvica USA F G A Bb C D E F
Ajde nekako prezvacite ovo pa se cujemo sutra.
Dobili smo, uz malo muke , F dur lestvicu.
F G A B C D E F
I sad bi mogla pesmica (nije odavno bila )
Na I stupnju F dur lestvice nalazi se ton F, na II stupnju se nalazi ton G, na III stupnju se
nakazi ton A , na IV stupnju se nalazi ton B, na V stupnju se nalazi ton C, na VI stupnju se
nalazi ton D ,na VII stupnju se nalazi ton E i na VIII stupnju se nalazi ton F.Uf
Ova lestvica kao sto smo videli ima jednu snizilicu,koja se pise na pocetku , i koja snizava ton
H u B .
Novu lestvicu pravimo od IV stupnja poznate lestvice, a to je od cuvenog B.Dakle dobijamo B
dur lestvicu.

B C D E F G A B
Pocetni ton B, to je OK.Polustepeni razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju A i B, i to je
OK.I problem jer imam celostepeni razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju D i E.Problem
resavam tako sto snizim IV stupanj i dodam nastavak "es"
Pa dobijam
B C D Ees F G A B
Jel valja?
Super , odlicno,ne valja.
Sta sad ne valja?
Ma glupo je da se ton zove Ees , ko da imas govornu manu
Pa kako da ga zovem?
Prosto Es
Dobro , evo F dur lestvice koja ima dve snizilice i dva snizena tona, B i Es
B C D Es F G A B
Dobro je care , a pesmica?
Na I stupnju B dur ___ ___ _ ___ ______ _ __ _ ____ ___
Ne cujem nista.
Pa pevam u sebi
Sledecu lestvicu radimo od prethodne i to od njenog IV stupnja tj od tona Es.Dakle pravimo
Es dur lestvicu.
Es F G A B C D Es
Prvi Es ,OK.D-Es, VII-VIII pola tona, OK. III-IV ,G-A ceo ton , treba A sniziti.
Snizavam A i ....cekam....gledam...kontam.
Snizavam A i ono postaje Aes, nema ponavljanja slova, nema mucanja ...jel moze?
Jok.
Pa sto sad ne moze?
Eto tako. Nece biti Aes nego As.
E je*o ja ovo pravilo. Svabo je bio majka. Ako me jos jednom predjes batalicu ja ovu teoriju.
Evo ti Es dur lestvica
Es F G As B C D Es
Tri snizilice, tri snizena tona ,B ,Es i As.
A pesmica ?
Ma pevaj je ti sam ja odo..........
Daj mi jedno hladno.....da se malo smirim ....ne treba casa.....

Nastavicemo tamo gde smo stali.
Poslednja lestvica koju smo uradili je Es dur
Es F G As B C D Es
Novu lestvicu cemo dobiti od IV stupnja prethodne tj od tona As
As B C D Es F G As
Razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju D i Es je poluton, OK.
Razmak Izmedju III i IV stupnja tj izmedju C iD je ceo stepen, znaci moramo sniziti D.
Snizavamo D i dobijamo Des.
Konacno po pravilu.
As dur lestvica
As B C Des Es F G As
Cetiri snizena tona B, Es , As, Des
Sledecu lestvicu trazimo od tona Des, probajte sami i trebalo bi da dobijete
Des dur
Des Es F Ges As B C Des
Pet snizenih tonova B, Es, As, Des, Ges
Ges dur
Ges As B Ces Des Es F Ges
Sest sbizenih tonova B, Es, As, Des, Ges, Ces
I na kraju poslednja lestvica koju cemo uraditi, sad cu malo i ja
Krecemo od IV stupnja poslednje lestvice tj od tona Ces
Ces Des Es F Ges As B Ces
Razmak izmedju VII i VIII stupnja , tj izmedju B i Ces je pola stepena, OK.
Razmak izmedju III i IV stupnja , tj izmedju Es i F je ceo stepen.Znaci moramo sniziti
F.Dobijamo Fes
Ces dur lestvica
Ces Des Es Fes Ges As B Ces
Sedam snizenih tonova.
Necemo vise raditi nove lestvice jer su ove dovoljne.A zasto su dovoljne videcemo u novoj
lekciji.
Ponovite sad sve durske lestvice
Povisene G, D, A, E, H, Fis, Cis
Snizene F, B, Es, As, Des, Ges, Ces
Do sada smo naucili durske lestvice.

Pocetni ton u lestvici daje ime lestvice.
Za durske lestvice je karakteristicno da imaju polustepeni razmak izmedju III i IV , i izmedju
VII i VIII stupnja.
Stupanj je mesto na kome se ton nalazi u lestvici.
Videli smo da se one mogu dobiti povisavanjem i snizavanjem tonova.
Osnovna lestvica je C dur lestvica.
Povisene lestvice su
G1, D2, A3, E4, H5, Fis6, Cis7
brojevi oznacavaju broj povisenih tonova
Snizene lestvice
F1, B2, Es3, As4, Des5, Ges6, Ces7
brojevi oznacavaju broj snizenih tonova
Naravno da postoje lestvice koje imaju i vise od 7 snizenih ili povisenih tonova , ali ove koje
smo da sada naucili su sasvim dovoljne i najcesce se koriste.
Primeri
Lestvica Gis dur ima 8 povisenih tonova a lestvica As dur ima 4 snizena tona.Dakle
koristicemo As dur lestvicu jer ima manje PREDZNAKA (povisilica ili snizilica) i samim tim
je preglednija.
Da ponovimo da su Gis i As dur ENHARMONSKE lestvice tj isto zvuce kad se odsviraju ali
se razlicito pisu.
Evo jos primera
H dur sa 5 povisillica umesto Ces dura sa 7 snizilica.Fis i Ges dur imaju po 6 predznaka i tu se
obicno koristi Fis dur.
I da ponovimo jos jednom kako kontrolisemo da li smo dobro napisali lestvicu.
Svaka lestvica sa povisilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,H
primer E dur
E Fis Gis A H Cis Dis E
Svaka lestvica sa snizilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,B!!!! (ovo za B smo ranije objasnili)
primer As dur
As B C Des Es F G As
Zavrsili smo sa durskim lestvicama.
Lestvice su veoma vazne i one predstavljaju osnovu iz koje pravimo melodiju i harmoniju.
USA Dodatak
U Americi se stupnjevi obelezavaju arapskim slovima.Tako ce oni reci "Na 1 stupnju C dur
lestvice je ton C, na 2 stupnju je ton D i ...."
Amerikanci rimske brojeve, koje smo mi koristili za stupnjeve, koriste za nesto drugo.
Usa
stupanj = degree
stepen = step
polu-stepen = half-step
ceo-stepen = whole-step
lestvica, skala = scale
toh H = B
ton B = Bb

Ponovite durske lestvice i cujemo se uskoro.
Rekli smo vec da se mesto, na kome se nalazi ton u lestvici, zove STUPANJ .Stupnjeve smo
obelezavali rimskim brojevima, a u Americi ih obelezavaju arapskim brojevima.
Naprimer A dur lestvica
A H Cis D E Fis Gis A
I II III IV V VI VII VIII
1 2 3 4 5 6 7 8
I naravno sledi pesmica:Na prvom stupnju A dur lestvice nalazi se ton A, na drugom stupnju
nalazi se ton H na trecem stupnju nalazi se ton Cis....
Ali tu nije kraj maltretiranju
Lestvicni stupnjevi imaju i svoja posebna imena i to latinska
Tako se prvi stupanj, osim sto ga zovemo normalno "prvi stupanj" zove i TONIKA.
Da se ja pitam lepse bi bilo Tonka
Sta mu sad to dodje?
Pa ovako u A dur lestvici na prvom stupnju je ton A, dakle u A dur lestvici TONIKA je ton A.
Evo i imena ostalih lestvicnih stupnjeva.
II Supertonika
III Gornja Medianta
IV Subdominanta
V Dominanta
VI Donja Medianta
VII Vodjica (tipicno latinsko ime )
Sta je tu je, pokusajte ovo da naucite.I evo jedna mala pomoc.Najvazniji su ovi "pravi" Latinci
:Tonika ,Dominanta i Subdominanta.
E sad kad smo ovako fini sad ne ide pesmica vec recitacija.
U A dur lestvici Tonika je ton A, Subdominanta je ton D, Dominanta je ton E i na kraju
vodjica je ton Gis.
Probajte ,bar ovi koji do sada nisu ugasili racunar , da ponovite sve durske lestvice i da
odredite koji tonovi u tim lestvicama predstavljaju Toniku ,Subdominantu, Dominantu i
vodjicu.
Za one najhrabrije nastavak sledi.
PS Kao sto horor filmovi imaju svoje nastavke tako ce i ovo da se nastavi
*Ovo je odgovor jednom kolegi na njegovo pitanje oko transponovanja.

Evo Iko za tebe jedna melodija u C duru.
E E F G |G F E D |C C D E |E D D |
Ako si pazljivo proucio dosadasnje lekcije, ne bi trebalo da bude problema da ovu melodiju
transponujes u bilo koji durski tonalitet.
Evo i male pomoci.Umesto tonova napisi stupnjeve na kojima se ovi tonovi nalaze.
Dakle u C dur lestvici to izgleda ovako
C1 D2 E3 F4 G5 A6 H7 C8
Sada ce nasa melodija izgledati ovako.
3 3 4 5 |5 4 3 2 |1 1 2 3 |3 2 2 |
Ako zelis neki drugi tonalitet naprimer A dur moras prvo odrediti stupnjeve u A duru a oni su:
A1 H2 Cis3 D4 E5 Fis6 Gis7 A8
Tako da melodija u A duru izgleda ovako
Cis Cis D E |E D Cis H |A A H Cis |Cis H H |
Prosto zar ne
Sad ti probaj da napravis transpoziciju za bilo koji tonalitet.
Osnove muzicke teorije 10 I deo
Dosli smo i do najkomplikovanije ali ujedno i jedne od najbitnijih stavari a to su
INTERVALI.
Ranije smo rekli da je STUPANJ mesto u lestvici na kome se nalazi ton.Rekli smo i da je
STEPEN razmak izmedju bilo koja dva SUSEDNA tona u lestvici.
INTERVAL je razmak izmedju BILO KOJA dva tona u lestvici.
Kako to sad izgleda?
Intervali imaju svoja imena a to su,(opet latinska ) :
1 PRIMA
2 SEKUNDA
3 TERCA
4 KVARTA
5 KVINTA
6 SEKSTA
7 SEPTIMA
8 OKTAVA
Brojevi ispred imaju vaznu ulogu i bice nam od velike pomoci u ucenju.
Dakle idemo redom.
Interval PRIMA je interval izmedju dva tona istog ALFABETA.
U nasem slucaju to je C-C.
Pitate se kakav je to interval izmedju istih tonova?U nasem slucaju su u pitanju isti tonovi ali
obratite paznju na rec ALFABETA tj moraju poticati od istih slova.Neka vas ovo ne zbunjuje
objasnicemo to kasnije.
Zapamtite 1 PRIMA i neka vas ovo 1 podseti da mozete imati samo jedno slovo.

Sta su jos PRIME u nasoj C dur lestvici?
D-D , E-E, F-F.......
Sledeci interval je 2 SEKUNDA.
U nasoj lestvici to je C-D.Vidimo da su to dva susedna tona i dva susedna alfabeta.Znaci
izmedju slova C i D ne mozemo ubaciti ni jedno slovo.
Naravno imamo jos SEKUNDA kao sto su D-E, E-F, F-G........
Da vas jos jednom podsetim sta smo rekli kod pravljenja lestvica.
Svaka lestvica mora sadrzavati tonove alfabeta i to sve tonove i to tonove po redu.
Dakle bez obzira sto se neki ton zove Fis on u sebi sadrzi slovo "F".
Tonovi muzickog alfabeta su C D E F G A H i oni moraju biti sadrzani u lestvici.Naravno da
smo objasnili izuzetak kad H prelazi u B. I rekli smo da su Amerikanci to resili bolje pa su
njihovi tonovi muzickog alfabeta C D E F G A B.
Interval TERCA nastaje kada mozemo izbrojati 3 tona.Naravno interval cine krajnji tonovi
prvi i treci.
Evo kako to izgleda.Uzmimo ton C i izbrojmo 3 tona C ,D i E.Kao sto vidimo imamo 3 tona a
interval TERCU cine tonovi C-E.
Evo i drugih TERCI
D, E i F terca je D-F
E, F i G terca je E-G
F, G i A terca je F-A
......................
Interval KVARTU cemo dobiti ako izbrojimo 4 tona a naravno sam interval cine prvi i cetvrti
ton.
C, D, E i F kvarta je C-F
D, E, F i G kvarta je D-G
Ovde cemo da zastanemo.Ko hoce neka pokusa sam da formira i druge intervale.Najvaznije je
da se ovo polako i natenane "sazvace".
Osnove muzicke teorije 10 II deo
5 KVINTA je interval i zmedju 5 tonova.Dakle moramo izbrojati 5 tonova a prvi i peti cine
interval KVINTU.
C, D, E, F, G kvinta je C-G
D, E, F, G, A kvinta je D-A
E, F, G, A, H kvinta je E-H
.................
6 SEKSTA je interval izmedju 6 tonova
C, D, E, F, G, A seksta je C-A
D, E, F, G, A, H seksta je D-H
E, F, G, A, H, C seksta je E-C
.................

7 SEPTIMA je interval izmedju 7 tonova
C, D, E, F, G, A, H septima je C-H
D, E, F, G, A, H, C septima je D-C
E, F, G, A, H, C, D septima je E-D
...............................
8 OKTAVA je interval izmedju 8 tonova
C, D, E, F, G, A, H, C oktava je C-C
D, E, F, G, A, H, C, D oktava je D-D
..............................
Znam sta hocete da pitate.
Posto je ovo tekst a ne notni papir moram dati objasnjenje.U notama se lepo vidi koji je ton
visi a koji nizi.Kada pisem tekst onda vas sigurno zbunjuje da je naprimer C-C interval prima,
a posle kazem da je C-C interval oktava.
Pa u pravu ste.
Postoji nacin da se ova zabuna izbegne i to tako sto se pored imena tona stavlja broj koji
oznacava kojoj oktavi pripada,tj gde se na klavijaturi ili klaviru nalazi pomenuti ton.
Taj nacin zahteva pisanje malih brojeva pored tona ali mi je to jako nezgodno da uradim na
kompjuteru i jos zahteva neka pravila itd....
Da se mi ovde ne bi previse zajebavali , u nasem daljem radu koristicemo tri oktave.Prvu
cemo obelezavati sa brojem 1.Tonove druge ,vise ,oktave sa brojem 2.A verovali ili ne tonove
trece najvise oktave cemo obelezavati sa brojem 3.
Ovo su tonovi,poredjani od najnizeg ka najvisem, koje cemo koristiti u daljem maltretiranju.
C1 D1 E1 F1 G1 A1 H1 C2 D2 E2 F2 G2 A2 H2 C3 D3 E3 F3 G3 A3 H3 C4
Evo sad kako bi to izgledalo normalno( cuj normalno ,sta je ovde normalno )
Naprimer
Interval PRIMA je C1-C1, D1-D1,....
SEKUNDA je naprimer C1-D1, D1-E1,....H1-C2, C2-D2,.....
TERCA je naprimer ........C2-E2, D2-F2,.....H2-D3,....
KVARTA C1-F1.....A2-D3.....
KVINTA ..........E2-H2, F2-C3......
SEKSTA .....E1-C2...
SEPTIMA .....D2-C3....
OKTAVA C1-C2....G2-G3....
Nadam se da je sad sve jasnije.
Najprostije je da sebi napisete ove tonove
i da lepo brojite unapred i tako mozete da odredite bilo koji interval.
Moram reci da su ovi intervali koje smo dosad pravili bili INTERVALI NA VISE.Sto znaci
da je drugi ton intervala bio visi od prvog ili ako vam je zgodnije prvi je bio nizi od drugog.
Svestan cinjenice, da cu izgubiti na popularnosti kod mnogih clanova foruma , moram reci i

ovo. Intervali se mogu posmatrati i NA NIZE.Sto znaci da je prvi ton posmatranog intervala
sada nizi od drugog.
Kako sad ovo da prezivite Lako, Laky je tu bez brige .Evo recepta.
1 Prepisite na papir ponovo tonove tri oktave koje koristimo za ovo jelo.
2 Uzmite flasu zestokog pica ili gajbu piva
3 Krenite unazad, znaci sa desna u levo, i isto pravite intervale.
Evo na primer nekih intervala koje mozete dobiti.
PRIME su uvek iste.(Ostala si uvjek ista)
SEKUNDE D1-C1,...G2-F2,....C3-H2....
TERCE E1-C1,...D2-H1,....A3-F3....
Ajde probajte sad vi ostale sami.
PS Dobro uocite razliku kada pravite interval NA VISE i kada pravite interval NA NIZE
PSS Ono pice sto sam napisao pod brojem 2 sluzi vam da pocastite goste kad' vam dodju u
posetu.
Osnove muzicke teorije 10 III deo
Rekli smo da intervale mozemo posmatrati UZLAZNO (na vise) i SILAZNO (na nize).
Druga podela intervala je prema velicini.
Prema VELICINI intervali mogu biti
JEDNOSTAVNI
1 Prima, 2 Sekunda, 3 Terca, 4 Kvarta, 5 Kvinta, 6 Seksta, 7 Septima, 8 Oktava
SLOZENI intervali su veci od oktave i mogu se posmatrati kao zbir oktave i prostog intervala.
Evo kako to izgleda
9 NONA je interval izmedju 9 tonova.Dakle moramo izbrojati 9 tonova a prvi i deveti cine
NONU.
Naprimer C1 i D2 cine NONU, C1-D2.
A mozemo i ovako C1-C2 je OKTAVA a C2-D2 je sekunda, znaci OKTAVA + SEKUNDA
= NONA
Ja cu sada samo nabrojati SLOZENE intervale a koga interesuje neka se potrudi da to malo
prouci.
I jos da kazem svako ko zeli da svira Jazz ili Blues ili pak Ciganiju ovo mora OBAVEZNO
znati.
10 DECIMA interval izmedju 10 tonova, takodje i OKTAVA + TERCA = DECIMA
11 UNDECIMA 11 tonova, OKTAVA + KVARTA
12 DUODECIMA ......
13 TERCDECIMA
14 KVARTDECIMA
15 KVINTDECIMA
I nema vise

Postoji i podela na KONSONANTNE i DISONANTNE intervale , ali o tome necemo nista
pricati tek toliko da znate.
A za kraj ono najteze.
Najvaznija podela intervala je prema VRSTI.
Sta je sad pa to?
Ako uporedimo dva intervala C-D i interval E-F, videcemo da su oba intervala
SEKUNDE.Ali se razlikuju jer je prvi interval sacinjen od celog tona a drugi je sacinjen od
polu-tona.
C-D = C-Cis i Cis-D ,ceo ton(dva polu-tona)
E-F = E-F ,jedan polu-ton
Evo jos jedan primer
Intervali C-E i E-G su TERCE ali se razlikuju ,ne pripadaju istoj vrsti terci.
C-E = C-Cis + Cis-D + D-Dis +Dis-E ,imamo 4 polu-stepena
E-G = E-F + F-Fis + Fis-G , imamo 3 polu-stepena
Pa kako cemo ih sad zvati?
Intervali prema VRSTI mogu biti
CISTI
VELIKI i MALI
UMANJENI i PREKOMERNI
Nasi primeri bi u ovom slucaju bili
Interval C1-D1 je :prost, uzlazni , velika sekunda
Interval E1-F1 je :prost, uzlazni , mala sekunda
Interval C1-E1 je :.... , velika terca
Interval E1-G1 je :............ , Mala terca
Kako je sve ovo poprilicno zbunjujuce i kako postoji druga laksa podela koju koriste
Amerikanci o ovome cemo nastaviti nekom drugom prilikom.
GOTOVOOOOOOOOOOOO
MEMA VISEEEEEEEEEEEEEEEE
Jos jednom savet za kraj.Ne bi bilo lose da krenete od prve lekcije i polako da ucite.Bez zurbe
i bez velikih obaveza , ako nesto nije jasno slobodno pitajte.Treba da naucite desetak pravila i
malo stranih izraza a sve u svemi nije to bas tako komplikovano.I opet cu ponoviti ovo sto
smo do sada radili je tek jedan mali sitni delic muzicke teorije.Ulozeni trud ce vam se sigurno
visestruko vratiti.
Pozdrav do narednih lekcija , Laky
Na kraju ,poklon za sve.
Najveca tajna u ucenju TEORIJE MUZIKE
Ovo vam je pravilo nad pravilima.
UVEK MORATE IMATI SVA SLOVA MUZICKOG ALFABETA I TO SLOVA
POREDJANA REDOM
Sta to znaci?
Morate imati C D E F G A H ili D E F G A H C ili .....G A H C D E F .....

a ako idete na dole onda
C H A G F E D ili H A G F E D C ili .....F E D C H A G .....
Kada pravite lestvice ,kada trazite intervale bilo sta da radite.
primer Hdur lestvica H Cis Dis E Fis Gis Ais H
Ne mozete imati
C D Dis F .... nedostaje slovo E
ili
A H Cis D E Ges... nedostaje slovo F
Rekli smo vec da se u Americi umesto slova H koristi slovo B pa imamo
C D E F G A B ili ako hocemo od slova A
A B C D E F G sto cini pocetak abecede i sto znaci
SVAKI KLINAC U PRVOM RAZREDU KOJI JE NAUCIO POCETAK ABECEDE MOZE
DA NAUCI TEORIJU MUZIKE , PA ZASTO TO ONDA NE BI MOGLI I MI
Stigli smo i do "lepse polovine" muzike a to su MOLSKE lestvice.
Sa do sada stecenim znanjem bice nam mnogo lakse da naucimo MOLSKE lestvice.
Rekli smo da nam je za proucavanje muzike osnova i pocetak durska lestvica i to C dur
C D E F G A H C
E sad, ako od VI stupnja durske lestvice redjamo tonove dobicemo novu lestvicu.
Dakle VI stupanj u C dur lestvici je ton A i od njega redjamo tonove i dobijamo
A H C D E F G A
To je PRIRODNA A mol lestvica.
Prosto da ne moze biti prostije.Uzmemo bilo koju dursku lestvicu i od njenog VI stupnja
redjamo tonove i dobicemo PRIRODNU MOLSKU lestvicu.
Evo jos nekih primera
G dur G A H C D E Fis G , krenemo od VI stupnaj tj od tona E i dobijemo
E mol E Fis G A H C D E naravno radi se o E mol prirodnoj lestvici
D dur D E Fis G A H Cis D , VI stupanj je ton H pa dobijamo
H mol H Cis D E Fis G A H
...........
F dur F G A B C D E F , VI stupanj je ton D i dobijamo
D mol D E F G A B C D
B dur B C D Es F G A B , VI stupanj je ton G i dobijamo
G mol G A B C D Es F G
..............
Ono sto mozemo primetiti je da se radi o istim tonovima i durske i molske lestvice.Znaci i da
su predznaci tj povisilice i snizilice iste.Tako naprimer G dur i E mol imaju jednu povisilicu.
B dur i G mol imaju dve snizilice itd.
Znaci ako na pocetku notnog teksta stoji odredjen broj povisilica ili snizilica znamo odmah o
kojim tonalitetima je rec.
A kako znamo da li je dur ili mol?

Pa vidimo na osnovu melodije ,harmonije i sl.
To je prvi i najjednostavniji nacin da dobijemo MOLSKU lestvicu.
Postoji i drugi nacin.
Ako pogledamo jednu molsku lestvicu
A H C D E F G A
primeticemo da se polu-tonovi nalaze izmedju II i III stupnja ,tonovi H-C, i izmedju V i VI
stupnja tonovi E-F.
Dakle za MOLSKE lestvice je karakteristicno da imaju polu-stepene izmedju
II i III stupnja i izmedju V i VI stupnja
Ako to znamo mozemo uzeti bilo koju dursku lestvicu i snizavati ili povisavati tonove da bi
dobili takav raspored polutonova.
Na primer
C dur C D E F G A H C
kao sto znamo polutonovi su izmedju III i IV stupnja E-F i izmedju VII i VIII stupnja H-C
Da bi dobili poluton izmedju II i III stupnja snizicemo ton E i dobiti Es.
Da bi dobili poluton izmedju V i VI stupnja snizicemo ton A i dobiti ton As.
Da nam NE BI OSTAO poluton izmedju VII i VIII stupnja snizicemo ton H i dobiti ton B
Tako da imamo
C D Es F G As B C prirodna C mol lestvica
Pokusajte i sa ostalim lestvicama.
Treci nacin da sagledamo MOLSKE lestvice je da ih sistematizujemo kao i durske.
Kako?
Pocecemo od "osnovne" molske lestvice ,prirodne A mol lestvice
A H C D E F G A
To je lestvica koja nema ni jedan predznak (povisilicu ili snizilicu)
Krenucemo od njenog V stupnja ,od tona E
E F G A H C D E
vidimo da nam fali polu-stepen izmedju II i III stupnja i povisujemo ton F, pa dobijamo
E Fis G A H C D E , E mol 1 povisilica ,ton Fis
OK
Idemo dalje V stupanj E mol lestvice je ton H ,pa trazimo H mol
H C D E Fis G A H
Fali nam polu-stepen izmedju II i III stupnja ,pa povisujemo ton C i dobijamo
H Cis D E Fis G A H i dobijamo H mol sa 2 povisilice Fis i Cis
i tako dalje kao sto smo dobijali i u durskim lestvicama
Probajte sami pa se cujemo
Postoje tri vrste MOLSKIH lestvica.
PRIRODNA
HARMONSKA
MELODIJSKA

Rekli smo da svaka PRIRODNA molska lestvica ima svoju PARALELNU dursku lestvicu tj.
lestvicu od koje je nastala (koja ima iste tonove).
Takodje smo rekli da PARALELNE lestvice imaju isti broj predznaka.
Naprimer Fdur i Dmol imaju 1 snizilicu, Adur i Fis mol imaju 3 povisilice itd...
E sad dobra stvar je sto sve molske lestvice imaju isti broj predznaka kao i prirodna molska
lestvica.
Naprimer
Amol prirodna, harmonska i melodijska lestvica nemaju predznake
Hmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 2 povisilice
Cmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 3 snizilice
itd...
E sad dolazi i losa stvar .Niste valjda mislili da ce sve lako ici.
Ja uporno pricam o osobinama HARMONSKE i MELODIJSKE lestvice a jos ih nismo ni
radili.
Evo zasto.
Hocu odmah u startu da naucite da posmatrate MOLSKE lestvice kao jednu grupu
lestvica.Zato sto sam MOL tj molske lestvice imaju svoju osobenost, svoju boju ili vec zovite
to kako hocete .Kao sto i DURSKE lestvice imaju svoju osobenost ,svoju boju i sl...
Mozda ste vec culi onu staru frazu, dur zvuci veselo , dok je mol tuzan .Mozemo i tako
posmatrati ali je bitno da zapamtite da su svi MOLOVI "tuzni".
A evo kako to izgleda.
HARMONSKA molska lestvica u odnosu na prirodnu molsku ima povisen VII stupanj za
pola stepena.
A H C D E F G A dobijamo
A H C D E F Gis A Harmonska molska lestvica (Harmonski mol)
Vidimo da HARMONSKI mol ima polu-stepen izmedju VII i VIII stupnja ali i jednu
osobenost u odnosu na druge lestvice a to je STEPEN-IPO razmak izmedju VI i VII stupnja tj.
izmedju tonova F i Gis.
Dakle HARMONSKI mol dobijamo povisavanjem VII stupnja PRIRODNOG mola.
NE MOZE ovako A H C D E F As A!!!!!
A znamo i zasto fali slovo G.
HARMONSKA Dmol lestvica
D E F G A B C D povisujemo VII stupanj tj. ton C pa dobijamo
D E F G A H Cis D
A sad jedan primer u kome se mesaju Evropa i Amerika
HARMONSKA Cmol lestvica
C D Es F G As B C povisujemo VII stupanj tj ton B pa dobijamo
C D Es F G As H C harmonska Cmol lestvica.
Kao sto vidite ovo je bilo Evropski imali smo B pa H.
Zapamtite NIKAD ne mozete imati u lestvici B i H ,ili jedno ili drugo.

Americki bi bilo
C D Es F G As Bb C pa povisujemo Bb i dobijamo
C D Es F G As B C Harmonski mol
Zapamtite ovo. Uskoro cemo malo vise objasniti razlike izmedju americkog i evropskog
pisanja.Nije na odmet znati.
Da zakljucimo.
HARMONSKU molsku lestvicu dobijamo tako sto povisimo VII stupanj PRIRODNE molske
lestvice.
Na pocetku notnog teksta to povisenje SE NE PISE.Ono se pise ispred svakog tona u notnom
tekstu.
Uzmimo na primer Dmol harmonsku lestvicu.
D E F G A B Cis D
Na pocetku notnog teksta stoji 1 snizilica za ton B.
Ton Cis u notnom tekstu svaki put (tj u svakom taktu) mora biti naznacen.
I ovo zapamtite postoje samo povisilice ili samo snizilice.
NE POSTOJE lestvice koje imaju (na pocetku) i povisilice i snizilice.
Ovo na kraju sto sam vas mao davio je za one koji citaju note, cisto da znaju .
Cujemo se uskoro.
Provezbajte i naucite HARMONSKE molske lestvice.One se cesto srecu u starogradskim
pesmama i romansama a za divno cudo u zadnjih par godina mnogi (zenski) hitovi koje
cujemo na "GRANDU" su pisani sa HARMONSKIM molom.
Pored ovoga HARMONSKI mol ce nam pomoci da dobijemo jednu "novu" lestvicu.
A ako ne znate tu "novu" lestvicu zaboravite Sabana Saulica i narodnu muziku.
Rekli smo da postoje tri vrste molskih lestvica
Prirodna ,Harmonska i Melodijska
Na melodijskoj lestvici se necemo zadrzavati samo cemo je napomenuti.
Dakle imamo A mol
Prirodna A H C D E F G A
Harmonska A H C D E F Gis A
E sad melodijska ide ovako
A H C D E Fis Gis A i to UZLAZNO tj navise
a kad ide SILAZNO tj nanize onda se lestvica svira kao i prirodna
A G F E D C H A
Znaci MELODIJSKA molska lestvica se svira ovako
A H C D E Fis GIs A pa na dole A G F E D C H A
Necu vas sad daviti i objasnjavati zasto je to tako.Jednostavno naucite i prihvatite.
Evo jednog mog "recepta".
Uzmite na primer kad ide prelaz od Edura do Amola , tada se svira prelaz E Fis Gis A.

Vidimo da taj prelaz ide na vise.
A kada sviramao prelaz iz Amola na nize onda cesto imamo A G F E.
U svakom slucaju ja MELODIJSKI mol tako najlakse pamtim.
Durske i molske lestvice su osnovne lestvice u muzici.
Sve ostale lestvice se "izvode " iz njih i posmatraju u odnosu na njih.
Tako smo dosli i do lestvice koju u zargonu zovemo "Orijental".
Ovu lestvicu cemo dobiti pomocu HARMONSKOG mola i krenucemo od njegovog V
stupnja.
Uzmimo naprimer Amol harmonski
A H C D E F Gis A i sad krecemo od njegovog V stupnja tj. od tona E i dobijamo
E F Gis A H C D E E-orijental lestvicu.
Ova lestvica je zastupljena u nasoj izvornoj i novokomponovanoj muzici.
Ono sto je karakteristicno za nju je da kao i lestvica od koje je izvedena tj. Amol, nema ni
jednog predznaka.Znaci na pocetku notnog teksta nema ni jednu povisilicu ili snizilicu.Ovaj
poviseni ton Gis se belezi u svakom taktu.
Evo jos nekih primera
Od Dmola harmonskog D E F G A B Cis D krecemo od V stupnja
i dobijamo A-orijental A B Cis D E F G A
Ova lestvica kao i njena "izvorna" lestvica Dmol ima jedanu snizilicu tj. jedan snizen ton a to
je u ovom slucaju ton B.
Ovde mozemo jasno da uocimo zasto se kod HARMONSKOG mola a samim tim i kod
ORIJENTAL lestvice poviseni ton NE MOZE pisati na pocetku notnog teksta vec mora u
svakom taktu posebno.
Znaci D E F G A B Cis D to je zato sto smo ranije rekli da na pocetku notnog teksta mogu
stajati samo povisilice ili snizilice. I drugi razlog je zbog onog "starog" pravila da u lestvici
MORAMO imati sva slova muzickog alfabeta.
Evo jos jednog primera
Od Gmola harmonskog G A B C D Es Fis G krecemo od V stupnja
i dobijamo D-orijental D Es Fis G A B C D
Naravno obe lestvice imaju dva snizena tona ,B i Es, a ton F povisujemo u Fis u svakom
taktu.
Da bi upotpunili pricu recicemo i to da je za ORIJENTAL lestvicu karakteristicno da ima
polu-stepeni razmak izmedju I i II stupnja
stepen-ipo razmak izmedju II i III stupnja
polu-stepeni razmak izmedju III i IV stupnja
polu-stepeni razmak izmedju V i VI stupnja
Da zakljucimo nasu pricu o lestvicama.
Iako postoji jos lestvica koje se mogu sresti u nasoj narodnoj muzici ipak najvaznije i najcesce
lestvice su
DURSKA lestvica
MOLSKA PRIRODNA lestvica
MOLASKA HARMONSKA lestvica
ORIJENTAL lestvica

Ove lestvice su medju sobom povezane i "izlaze" jedna iz druge
Mozemo uzeti primer
Cdur lestvica C D E F G A H C od njenog VI stupnja dobijamo
Amol prirodnu lestvicu A H C D E F G A povisavanjem njenog VII supnja dobijamo
Amol harmonsku lestvicu A H C D E F Gis A od njenog V stupnja dobijamo
E-orijental lestvicu E F Gis A H C D E
sve ove lestvice nemaju na pocetku notnog teksta ni jedan predznak
Fdur F G A B C D E F
Dmol prirodni D E F G A B C D
Dmol harmonski D E F G A B Cis D
A-orijental A B Cis D E F G A
sve lestvice imaju jednu snizilicu, ton B
Bdur B C D Es F G A B
Gmol prirodni G A B C D Es F G
Gmol harmonski G A B C D Es Fis G
D-orijental D Es Fis G A B C D
sve lestvice imaju dve snizilice, tonovi B i Es
Gdur G A H C D E Fis G
Emol prirodni E Fis G A H C D E
Emol harmonski E Fis G A H C Dis E
H- orijental H C Dis E Fis G A H
sve lestvice imaju jednu povisilicu, ton Fis
Ddur D E Fis G A H Cis D
Hmol prirodni H Cis D E Fis G A H
Hmol harmonski H Cis D E Fis G Ais H
Fis-orijental Fis G Ais H Cis D E Fis
sve lestvice imaju dve povisilice, tonovi Fis i Cis
....................................................
Zasto je vazno da se ove lestvice posmatraju na ovaj nacin?
Mnoge pesme ili forspili ,jednom recju melodije su nacinjene od tonova jedne lestvice.
Ali postoje i melodije koje su nacinjene od nekoliko lestvica.A upravo su to ove "srodne"
lestvice.
A to ce se kasnije najbolje odraziti kroz HARMONIJU date melodije.
Dakle kada budemo radili harmoniju videcemo kako jedna lestvica prelazi u drugu.
Sa ovom lekcijom smo zavrsili LESTVICE.
Naucite sve ove lestvice i provezbajte ih.One se najcesce srecu u muzici koju sviramo.
I naravno one su nam "osnova" za lekcije koje slede a to su AKORDI i HARMONIJA.
PS Za nestrpljive.U pesmama Sabana Saulica "Sanela" i "Sam za stolom " smenjuju se
Orijental i Prirodni mol.
U pesmi "Kole pije" u pitanju je Orijental.
U pesmi "Ostavi mi makar sina" u pitanju je prirodni mol.

Pre nego sto predjemo na akorde i harmoniju, moramo jos neke stvari da razjasnimo.
A ostali smo duzni.
Rekli smo da postoji razlika izmedju americkog i evropskog nacina obelezavanja.
EVRO
C D E F G A H C H se snizava u B
USA
C D E F G A B C B se snizava u Bb
ovo je lako nema problema.
Kod obelezavanja lestvica
EVRO
Cdur C D E F G A H C
Cmol C D Eb F G Ab B C
USA
Cesto cete naci i ovakav nacin obelezavanja
Dur se uzima za osnovu pa imamo
Dur 1 2 3 4 5 6 7 8
Mol 1 2 3b 4 5 6b 7b 8
Kao sto mozete primetiti durska lestvica je osnovna i u odnosu na nju se pisu druge lestvice.
U principu ovaj nacin obelezavanja ima u svom konceptu ono "pravilo " koje smo cesto
pominjali.
1C 2D 3E 4F 5G 6A 7B
znaci pravilo "slova tj alfabeta".Cisto da znate.
Meni se ovaj nacin ne svidja .Evropski nacin mi je nekako pregledniji i laksi.
Ili sam ja na njega naucio.
Dobra stara Evropa.
E, a sad dolaze intervali.
Tu mi se amerski nacin vise svidja.
Primetili ste da, kada smo radili intervale, da su neke stvari ostale nedorecene.
Sada cu vam malo pojasniti cisto da vidite koliko to moze biti gnjavaza .
Rekli smo da je interval razmak izmedju bilo koja dva tona.Pa smo nabrojali sve vrste
intervala.
Prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima, oktava.
Ajde da vidimo sta su naprimer SEKUNDE.?
To su razmaci izmedju bilo koja dva susedna tona.
Evo ih: C-D, D-E, E-F, F-Gis......
Da, svi ovi intervali su sekunde ali RAZLICITE sekunde.
Zasto?
C-D ima 2polutona C-Cis i Cis-D
D-E ima 2polutona D-Dis i Dis-E
E-F ima 1poluton E-F
F-Gis ima 3polutona F-Fis, Fis-G i G-Gis
Sta to znaci?
U akustickom smislu znaci da ce te sekunde u "nasim usima" izazvati razlicit "osecaj(utisak)".

Naravno ove prve dve sekunde sa 2polutona ce izazvati isti "osecaj" .
A evo i kako se ove sekunde zovu.
C-D velika sekunda
D-E velika sekunda
E-F mala sekunda
F-Gis prekomerna sekunda
Zajebano zar ne?
A kako to stoji sa tercama.
C-E, D-F, E-Gis
C-E ima 4polutona C-Cis, Cis-D, D-Dis i Dis-E
D-F ima 3polutona D-Dis, Dis-E, E-F
E-Gis ima 4polutona E-F, F-Fis, Fis-G, G-Gis
a evo i ovakav primer
H-Des ima 2polustepena H-C i C-Des
E pa lepi moji ovo su sve terce.
C-E je velika terca
D-F je mala terca
E-Gis je velika terca
H-Des je umanjena terca
I zakljucak.
Ako vam neko odsvira H-Des(terca) interval od 2polutona i C-D(sekunda) interval od 2
polutona imacete potpuno isti "osecaj".
Ustvari da zabiberim jos vise.
Ako vam neko odsvira H-Des(terca) i interval H-Cis(sekunda) cucete isto.
Kao sto smo rekli da postoje ENHARMONSKI TONOVI, tj tonovi koji isto zvuce a
razlicito se pisu (naprimer Cis i Des), takodje postoje i ENHARMONSKI INTERVALI, tj
intervali koji isto zvuce a razlicito se pisu.
Uf.
Da vam skratim muke.
Stvar se komplikuje jer svi intervali(ne bas svi ) mogu biti veliki, mali, prekomerni i
umanjeni.
A neki mogu biti i CISTI.
Srecom prljavi ne postoje.
Kao sto mozete videti tema dusu dala za "izbegavanje".
Dobro, moze se sve to nauciti. Ljudi koji se muzicki obrazuju u skolama to i uce i sve to ima
svoj smisao i svoju primenu.
Za nas ostale to je malo , malo vise komplikovano i nepotrebno .
Srecom to je bilo komplikovano i za Amerikance .
Zato su oni pronasli prostije resenje.
Posli su bas od tog "akustickog utiska" i od toga koliko polutonova cini interval.Zatim su
malo dodali i elemente gradjenja akorda (sto cemo mi kasnije obraditi) i.....
Evo resenja.
Interval od
0 polutonova(isti ton) je UNISON
1 polutona je MINOR SECOND -Molska sekunda
2 polutona je MAJOR SECOND -Durska sekunda

3 polutona je MINOR THIRD -Molska terca
4 polutona je MAJOR THIRD -Durska terca
5 polutonova je PERFECT FOUTRH -Cista kvarta
6 polutonova je DIMINISHED FIFTH -Umanjena kvinta
7 polutonova je PERFECT FIFTH -Cista kvinta
8 polutonova je MINOR SIXTH -Molska seksta
9 polutonova je MAJOR SIXTH -Durska seksta
10 polutonova je MINOR SEVENTH -Molska septima
11 polutonova je MAJOR SEVENTH -Durska septima
12 polutonova je PERFECT OCTAVE -Cista oktava
Znaci izbrojite koliko interval sadrzi polutonova u sebi i to je to.
Samo sad treba to sve nauciti i zapamtiti.....
Ne mogu vise dosta je za danas
Posto smo naucili lestvice sada mozemo da predjemo i na akorde.
Da kazem jos i da se u muzickoj teoriji, kada su u pitanju akordi i harmonija koriste dve
lestvice: durska i harmonski mol.
Mi cemo zbog jednostavnosti koristiti Cdur lestvicu i Amol harmonsku lestvicu.
Da pocnemo.
Teorija kaze da je AKORD istovremeno zvucanje najmanje TRI tona razlicite visine i imena.
Da razjasnimo ovo "razlicite visine i imena".U principu kada kazemo tri razlicita tona
mislimo na razliku u njihovoj zvucnosti..
Ako imamo naprimer tri tona C1, C2 i C3. To su tonovi razlicite visine ali su po zvucnosto
isti tonovi i nemamo akord.
Ako imamo naprimer His, C i Deses imamo tri razlicita imena ali je u pitanju isti ton i opet
nema akorda.
Ma jasno vam je.
E sad ovo sto kaze "najmanje TRI tona" , to znaci da ih moze biti i vise od tri.
Zato akorde po broju tonova koji ih cine delimo na
Trozvuke imaju 3 tona
Cetvorozvuke imaju 4 tona
Petozvuke imaju 5 tonova
.....
Mi cemo proucavati i koristiti u 90% slucajeva TROZVUKE.
Kako nastaju akordi?
Akordi nastaju tako sto redjamo TERCE jedna na drugu.
Uzmimo Cdur lestvicu
C D E F G A H C
Na I stupnju je ton C.Da bi napravili akord dodacemo mu tercu ,a to je ton E. Sad imamo dva
tona treba nam jos jedan.Zato na ton E dodajemo tercu a to je ton G.
Dobili smo C E G ,trozvuk.
Ako zelimo da dobijemo cetvorozvuk onda na ton G dodajemo tercu tj ton H i dobijamo.

C E G H , cetvorozvuk.Isto vazi i za petozvuk i sl.
Rekli smo na pocetku da cemo raditi sa trozvucima i zato u daljem tekstu kada govorim o
akordima mislim samo na trozvuke.
OK?
Hajde sad da na svakom stupnju lestvice "sagradimo" akord.
Imamo vec C E G
Ako krenemo od tona D dobicemo D F A.
Ako krenemo od tona E dobicemo E G H.
Od F, dobijamo F A C.
Od G, dobijamo G H D.
Od A, dobijamo A C E.
I od H , dobijamo H D E.
Kao sto vidimo na svakom stupnju lestvice smo dobili po akord, i to tako sto smo redjali
terce.
Sada moramo odrediti i karakter tih akorda.
Sta to znaci?
Uzmimo naprimer akord od tonova C E G.Pocetni ton ovog akorda je ton C, i on ce dati ime
akordu.Drugi ton akorda je ton E i on je treci stepen Cdur lestvice pa cemo ovaj akord nazvati
DURSKI.Znaci dobili smo C-dur akord koga cine tonovi C E G.
Znaci svaki akord koji ima u svojoj osnovi veliku tercu(dursku tercu od 4 polu-tona) je durski
akord.
Mozemo reci i ovo.Postoje dve terce C-E i E-G.Terca C-E je velika(durska terca od 4 polu-tona)
a terca E-G je mala(molska terca od 3 polu-tona).
Evo i pravila:Svaki akord sacinjen od velike i male tj. od durske i molske terce, naziva se
DUR.
Ako pogledamo i ostale akorde videcemo da su i ovi akordi DURSKI.
Akord (trozvuk) F A C ima dve terce F-A koja je durska i A-C koja je molska, znaci u pitanju
je Fdur.
Isto vazi i za trozvuk G H D koji ima G-H veliku (dursku) i H-D malu (molsku) tercu.
Dobili smo tri akorda Cdur(C E G), Fdur(F A C) i Gdur(G H D).
Ako pogledamo ostale akorde (trozvuke) videcemo da
Akord (trozvuk) D F A ima D-F malu(molsku) tercu i F-A veliku(dursku) tercu.I ovaj akord
nazivamo MOL.U nasem slucaju u pitanju je Dmol.
Pravilo:Svaki akord sacinjen od male(molske) terce i velike(durske) terce, naziva se MOL.
Prema tome imamo i sledece molove
Emol(E G H) i Amol(A C E).
Zapamtite jos jednom da se akordi dobijaju SLAGANJEM terci.
Terce mogu biti durske i molske.Pa imamo kombinacije:
Durska+molska terca, daju nam DUR.
Molska+durska terca, daju nam MOL.
Postoje jos dve kombinacije
Durska+durska terca i
Molska+molska terca, ali o njima cemo kasnije.

Sada sami uzmite bilo koju dursku lestvicu.I na njenim tonovima slazite terce tj pravite
akorde (trozvuke).Uocite od kakvih se terci sastoje dobijeni trozvuci i kojim redom su te terce
slozene.
Prepoznajte DUR i MOL akorde.
Kao sto kazemo da se na I stupnju Cdur lestvice nalazi ton C, tako isto kazemo da se na I
stupnju Cdur lestvice nalazi akord Cdur.
Na II stupnju Cdur lestvice,nalazi se Dmol
Na III stupnju Cdur lestvice, nalazi se Emol
Na IV stupnju , nalazi se Fdur
Na V stupnju, nalazi se Gdur
Na VI stupnju, nalazi se Amol
Na VII stupnju, nalazi se ....
o tome cemo sledeci put.
Kao sto smo videli KARAKTER akorda odredjuje III stupanj tj terca.
Ako je rastojanje izmedji I i III stupnja velika terca(durska) dobijamo DUR.
A ako je rastojanje izmedju I i III stupnja mala terca(molska) dobijamo MOL.
U oba slucaja I i V stupanj su nepromenjivi tj njihov intervala je cista KVINTA.
primer
C E G Cdur
C Es G Cmol
Videli smo ranije da postoje i sledece kombinacije
Molska terca + molska terca
Znaci dve molske terce od po 3 polustepena razmaka.
Ako uzmemo C-Es tu imamo molsku tercu ali kod Es-G imamo dursku(veliku) tercu sa 4
polustepena.
Moramo ovu tercu smanjiti pa dobijamo Es-Ges.
Sad imamo ovaj akord (trozvuk)
C Es Ges
Ovakav akord zovemo UMANJENI na engleskom DIMINISHED.
U cemu se ogleda ta "umanjenost"?
Naravno u V stupnju tj u umanjenosti KVINTE.
Takav je i slucaj kod trozvuka(akorda)
H D F pa kazemo da je ovo H-umanjeni akord.
C Es Ges je C-umanjeni.
Znaci nije ni dur ni mol jer mu nije KVINTA cista.
Druga kombinacija je kada imamo dursku tercu+dursku tercu
C E G
Ovde imamo C-E dursku tercu i E-G molsku tercu.
E-G moramo povecati pa dobijamo E-Gis tj dursku tercu.
Sada imamo ovaj trozvuk(akord)
C E Gis
Ovakav akord zovemo PREKOMERNI ili na engleskom AUGMENTED

U cemu se ogleda ta "prekomernost"?
Naravno u V stupnju tj u njegovoj povisenosti.
C E Gis je C-prekomerno.
Znaci nije ni dur ni mol
Jos jednom da ponovim.
Naucite prvo LESTVICE.
Durske, njihove paralelne molske( prirodni mol), od prirodnih molskih napravite harmonski
mol, od harmonskog mola napravite orijental.
Uzmite bilo koju lestvicu i gradite akorde.
Akorde gradite tako sto na svaki lestvicni stupanj dodajete terce.
Za pocetak gradite akorde od 3 tona (trozvuke).
Akord dobija ime po prvom tonu.
Proverite razmak izmedju I-III i III-V stupnja u akordu.
Ti razmaci mogu biti SAMO 3 polu-tona=mala(molska) terca ili 4 polu-tona=velika(durska)
terca.
Postoje cetiri kombinacije ovih terci.
Durska4 + molska3 = DUR akord
Molska3 + durska4 = MOL akord
Molska3 + molska3 = UMANJENI akord
Durska4 + durska4 = PREKOMERNI akord
Znaci slazete terce i brojite polustepene razmake.
Probajte sad sami ovo sto sam vam napisao.
I jos ovo da dodam. Sa poznavanjem ove 4 lestvice i sa poznavanjem ova 4 osnovna akorda
izgradjujete TEMELJ za profesionalni muzicki rad.
Naravno uz vezbe i nadogradnju.
ALIIIIIIIII !!!!!!!
Verujte mi i sa ovim znanjem mozete da radite kao muzicar i da zaradjujete HLEB.
A sta to znaci?
Znaci da imate neki ZANAT.
Nije mala stvar priznacete.
PS Naravno kao i u svakom zanatu treba da vam bude cilj da postanete MAJSTOR, sto bolji
majstor
E pa majstori da vidimo sta mozemo da uradimo sa nasim majstorlukom.
Do sada smo naucili lestvice i kako da na tim lestvicama dobijemo akorde.U nasem slucaju to
su akordi od 3 tona ili trozvuci.Kasnije cemo uraditi i cetvorozvuke.
Evo sta bi trebali da provezbate i na papiru i u glavi a i na instrumentu.
Ja cu uzeti najlaksi primer.
Krenem od DURSKE lestvice. Ja cu uzeti Cdur

C D E F G A H C na njoj gradim akorde(trozvuke)
i kazem na
I stupnju se nalazi CEG Cdur
II stupnju se nalazi DFA Dmol
III stupnju se nalazi EGH Emol
IV stupnju se nalazi FAC Fdur
V stupnju se nalazi GHD Gdur
VI stupnju se nalazi ACE Amol
VII stupnju se nalazi HDF H umanjeni
a sto je jos vaznije mogu da kazemi i ovo
Za svaku DURSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi dur
II stupnju nalazi mol
III stupnju nalazi mol
IV stupnju nalazi dur
V stupnju nalazi dur
VI stupnju nalazi mol
VII stupnju nalazi umanjeni
Od durske lestvice dobijamo PRIRODNI mol u ovom slucaju od Cdura imamo paralelnu
lestvicu a to je
Amol prirodni
A H C D E F G A
i kazemo na
I stupnju se nalazi ACE Amol
II stupnju se nalazi HDF H umanjeni
III stupnju se nalazi CEG Cdur
IV stupnju se nalazi DFA Dmol
V stupnju se nalazi EGH Emol
VI stupnju se nalazi FAC Fdur
VII stupnju se nalazi GHD Gdur
takodje i ovde mozemo da izvedemo jedno opste pravilo
Za svaku PRIRODNU MOLSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi umanjeni
III stupnju nalazi dur
IV stupnju nalazi mol
V stupnju nalazi mol
VI stupnju nalazi dur
VII stupnju nalazi dur
Od prirodnog mola dobijamo HARMONSKI MOL i to povisenjem VII stupnja
Amol harmonski
A H C D E F Gis A
i kazemo na
I stupnju se nalazi ACE Amol
II stupnju se nalazi HDF H umanjeni
III stupnju se nalazi CEGis C prekomerni

IV stupnju se nalazi DFA Dmol
V stupnju se nalazi EGisH Edur
VI stupnju se nalazi FAC Fdur
VII stupnju se nalazi GisHD G umanjeni
a pravilo koje vazi za svaku HARMONSKU MOLSKU lestvicu kaze da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi umanjeni
III stupnju nalazi prekomerni
V stupnju nalazi dur
VI stupnju nalazi dur
VII stupnju nalazi umanjeni
Od harmonskog mola izvodimo paralelnu lestvicu (znaci lestvicu koja ima zajednicke tonove)
i to ORIJENTAL lestvicu.Procitacete da se ova lestvica i drugacije naziva.Ja sam ovako
naucio a vi naucite kako hocete bitno je da znate o cemu se radi.
"Zovi je i LONAC samo je nemoj pogresno svirati" .
Rekli smo vec da ORIJENTAL dobijamo od V stupnja harmonskog mola, pa imamo
E orijental
E F Gis A H C D E
i kazemo na
I stupnju se nalazi EGisH Edur
II stupnju se nalazi FAC Fdur
III stupnju se nalazi GisHD G umanjen
IV stupnju se nalazi ACE Amol
V stupnju se nalazi HDF H umanjeni
VI stupnju se nalazi CEGis C prekomerni
VII stupnju se nalazi DFA Dmol
i na kraju pravilo za svaku ORIJENTAL lestvicu kaze da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi dur
II stupnju nalazi dur
III stupnju nalazi umanjeni
V stupnju nalazi umanjeni
VI stupnju nalazi prekomerni
VII stupnju nalazi mol
Sada bi trebalo steceno znanje i pravila da primenite i na ostale lestvice.
Naravno ako naidjete na neko lestvicu koju mi ovde nismo pomenuli primenite ista pravila
kao i ovde.
Zasto?
Zato sto cete videti koje akorde cete dobiti i koje akorde mozete koristiti sa tom lestvicom.
Jos jednom da ponovim da je potrebno savladati sve ove lekcije od 1 do 17.Verujte to je tek
jedan mali, mali , mali deo onoga sto se radi u muzickoj skoli.Ovo je samo OSNOVA za
dobar pocetak.
Verujte ulozeni napor ce se visestruko vratiti.

E sad imam jednu dobru i jednu losu vest .
Dobra vest je , za one kojima sam vec dosadio , da je ovo poslednja lekcija u nizu "Osnove
muzicke teorije".
Losa vest je, opet za one kojima sam vec dosadio , da nastavljam ali sada ce se tema zvati
KAKO SKIDATI PESME
Konacno ono sto je i tema ovog topika "Kako skidate akorde" .
Sve vas pozdravljam, zahvaljujem na strpljenju i ako ima nekih pitanja slobodno....
Vec sam jednom rekao i ponovicu. Ovo sto sam do sad napisao iz teorije je jedan mali ,mali,
mali deo onaoga sto se uci u muzickoj skoli. Nisam brojao ali mislim da nema vise od 20 do
30 reci i pojmova koje treba nauciti. Ako svaki dan naucite po jedan pojam videcete da i nije
tako tesko.
I ja sam pola od toga, sto sam napisao, prepisao iz knjige . I ja "kontam" po pola sata
intervale, racunam na prste i koristim sve moguce trikove . Mozete i vi jer niko nas ne tera ,
mi ne odgovaramo i ne ucimo za ocenu .
I opet ponavljam , ulozeni trud se visestruko isplati.
U prethodnom postu sam napisao da cu pokrenuti novu seriju tekstova koja ce imati za cilj da
odgovori na ono kljucno pitanje "Kako skidati pesme".
Kako sam vec rekao do sada sam, uglavnom, prepisivao teoriju . Sada cu pisati i
objasnjavati, svojim recima, onako kako ja to mislim i razumem. A to podrazumeva da cu
mozda (cuj mozda, garant ) reci i nesto sto nije tacno ili je muzicki pogresno. Zato bih
zamolio i ostale kolege da se aktivno ukljuce i da me slobodno isprave ili dodaju svoje
misljenje.
Moja zelja je da svoje skromno znanje podelim sa drugima i da od drugih nesto naucim.
Nasem kolegi Svetislavu jedno veliko hvala za post. Odgovor na njegovo pitanje "Ako vam se
dopadne javite se za dalje"
glasi:" DA, DA, DA,......DA"
Kako skidati pesme 1
Iz mog licnog iskustva, postoje 3 nacina kako se skidaju pesme.
1 Prvi nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo i probamo da "ubodemo" koji
akord ide. Matematika kaze ovako ,imamo 12 polutonova plus mol i dur , znaci 24 akorda, pa
probaj.Ovaj sistem "Probam, pa ako pogodim" je prilicno zamoran i krajnje neproduktivan.
Moj predlog je da ovaj nacin skidanja pesama eliminisemo u startu.
Istini za volju svi smo mi i poceli sa ovim nacinom ali je to kod nekoga trajalo 1 dan kod
nekoga 1 mesec a......Ako i dalje radite na ovaj nacin onda......
2 Drugi nacin izgleda ovako. Vezbamo i ucimo harmonske progresije (sklopove, sablone). Te
sklopove vremenom naucimo da prepoznamo. Pustimo pesmu ili neki njen deo i sa velikom
tacnoscu prepoznamo harmonski sklop (progresiju). Zatim to i odsviramo. U pozetku su ti
harmonski sklopovi(progresije, veze, sabloni, zovite ih kako hocete mrzi me da kucam )
prosti a kasnije postaju slozeniji. Ovo je nacin na koji cemo mi pokusati da skidamo pesme.

3 Treci nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo uzmemo instrument i odmah
odsviramo u originalu ili jos gore bez instrumenta, uzmemo papir i notno zapisemo sve u
originalu. Ovaj nacin za sada necemo raditi jer oni koji vec rade ovako sigurno ne citaju ovu
temu . Dobro, pokusacemo da se priblizimo njima ali i ako ne uspemo nije smak sveta. Na
kraju krajeva, kad sviramo neku pesmu, ne pise nam na celu da smo skinuli sami ili nam je
neko pokazao ili smo citali note ili....
Pa da pocnemo.
Da samo predlozim, a mozda cu biti malo dosadan(cuj malo dosadan ) da svi oni koji jos
nisu najbolje naucili prethodno gradivo, da se vrate malo unazad i pokusaju sto bolje da ga
savladaju.
Rekli smo da cemo prvo da naucimo harmonske sklopove i da ih kasnije koristimo kod
skidanja pesama.
Najprostiji oblik je jedan akord.
Mi cemo za pocetak vezbati samo dur i mol.
Odmah u startu da se podsetimo.Ona stara podela dur je veseo a mol je tuzan , ne vazi.
Nemojte tako razmisljati .
Odsvirajte bilo koji dur .Na primer Adur. Zatim odsvirajte neki drugi dur ,naprimer Fis-dur.
Ova dva akorda se razlikuju ALI!!! postoji nesto slicno. Ako odsvirate bilo koji durski akord
probajte da OSETITE kako on zvuci. Jednostavno svaki dur ima neku svoju osobenost koja je
zajednicka za svaki dur.
Sada probajte da odsvirate bilo koji mol, naprimer Gmol i probajte da OSETITE tu njegovu
osobinu koja je karakteristicna za mol. Odsvirajte neki drugi mol naprimer Hmol. Oseticete da
je to sasvim drugi akord ali da ima istu osobinu kao i Gmol i kao i svaki drugi mol.
Napominjem i ovo. Nemojte uciti napamet akorde ili pamtiti ili ....ne znam sta .
Jednostavno probajte da OSETITE taj ukus, smek , boju, osobinu ili vec kako god to nazivali
a koja je karakteristicna za svaki dur i za svaki mol.
Evo i jednog dijaloga iz filma "U zmajevom gnezdu" u kome razgovaraju Brus Li i njegov
ucenik. Dobar je primer a i prilika da se mi "matori" malo vratimo u detinjstvo .
Scena ide ovako:
Brus Li ispravlja ucenika koji izvodi udarac.
Brus Li: "Kazi mi sta osecas?"
Ucenik: "Da razmislim."
Brus Li: (lupi ga po glavi)"Nemoj da razmisljas, osecaj"
Odprilike to je to . Nemojte mnogo da razmisljate samo se opustite, svirajte samo dur
akorde i polako, vremenom cete OSETITI dur. Isto to vazi i za mol.
Sldeca faza je da u pesmi prepoznate tj osetite mesto na kome se nalazi dur ili mol.
Jednostavno cete vremenom moci da kazete "Ovde svira dur (ili mol)" Uzmete instrument i
proverite. I , to je to , dobar pocetak.
Vezbajte ovo do sledeceg casa a ja idem malo da se razgibam. Pitam se samo da li jos mogu
da uaradim mae-geri ili mavasi-geri u visini glave .
Evo probao. Mae-geri uradio u visini kolena a kad sam probao mavasi-geri usinuo sam se u
ledjima .

Odoh da legnem, moram da mirujem par dana .
PS I nemoj neko da mi slucajno kaze da je Dzeki Cen jaci od Brus Lija. Brus Li je jaci i od
Ramba i od Svarcenegera zajedno. A Zan Klod Van Dama moze jednom rukom da pobedi
( cuj pobedi, da ga razbije ).
Sada cemo obraditi veze izmedju dva akorda. Bilo koji skolop(semu, progresiju) akorda
mozemo uvek da podelimo na manje celine i da posmatramo odnos SAMO DVA akorda.
Davor je na primer napisao ovaj sablon G-dur,E7,A-mol,D-7.C-mol,A7.D-dur.
I tu mozemo da posmatramo odnose izmedju svaka dva susedna akorda.
Na primer Gdur i E7, E7 i Amol, Amol i D7 i ........
Kasnije mozemo da posmatramo i grupe akorda i njihove veze
Na primer Gdur, E7, Amol, D7 i druga grupa Cmol, A7, Ddur.
Sve ovo cemo raditi kasnije a sada da se vratimo gde smo stali.
Znanje steceno od ranije sada ce nam dobro doci.
Ako se secate rekli smo da svaki lestvicni stupanj ima i svoje ime.Da to su "ona" imena :
I Tonika
II Supertonika
III Gornja Medianta
IV Subdominanta
V Dominanta
VI Donja Medianta
VII Vodjica
Ja cu uzet za primer C dur lestvicu (opet najlaksu )
C D E F G A H C
Rekli smo i koje akorde dobijamo
I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur
VI Amol
VII H umanjeni
I sta vidimo ,sta dobijamo?
Na I stupnju je Cdur-Tonika, na II stupnju je Dmol-Supertonika......
Cdur -Tonika
Dmol -Supertonika
Emol -Gornja Medianta
Fdur -Subdominanta
Gdur -Dominanta
Amol -Donja Medianta
H umanjeni -Vodjica

Odmah da vam skratim muke , nas trenutno zanimaju samo I, IV i V stupanj tj. Tonika ,
Subdominanta i Dominant.
U ovom primeru Cdur lestvice to su akordi Cdur, Fdur i Gdur.
Veoma je vazno da znate u SVAKOJ DURSKOJ lestvici da odredite tj pronadjete I stupanj
Toniku ,IV stupanj Subdominantu i V stupanj Dominantu.
U daljem tekstu cu koristiti skracenice Tonika(T), Subdominanta(S) i Dominanta(D)
Evo nekih primera
G dur
I T Gdur, IV S Cdur, V D Dur
D dur
I T Ddur, IV S Gdur, V D Adur
..............................
Fdur
I T Fdur, IV S Bdur, V D Cdur
B dur
I T Bdur, IV S Esdur, V D Fdur
...............................
Nadam se da vam je jasno da rimski brojevi I,IV i V oznacavaju stupnjeve a da su slova T, S i
D skracenice od..., kako sam vec rekao .
Jos jednom napominjem da je jako vazno da dobro znate sve durske lestvice i njihove
stupnjeve a narocito I ,IV i V.
Vratimo se na nasu Cdur lestvicu i pogledajmo veze izmedju ovih akorda.
Pardon.
Gledacemo veze izmedju akorda ali ono sto je mnogo vaznije gledacemo VEZE IZMEDJU
STUPNJEVA.
Zapamtite dobro ovo.
MUZICKI OBRAZOVANI LJUDI NE POSMATRAJU AKORDE I VEZE IZMEDJU
AKORDA.ONI POSMATRAJU VEZE IZMEDJU STUPNJEVA.
Gospodo draga zbog toga nas skolovani muzicari i "siju" , zbog toga prosipaju harmonske
fazone kao novogodisnje konfete , zbog toga maznjavaju bolje ribe od nas .
E pa nece vise .
Da vidimo mi te veze.
Napominjem da jos uvek radimo sa durskim lestvicama.
Posmatramo harmonsku vezu
Tonika - Dominanta tj I stupanj - V stupanj
U slucaju Cdur lestvice posmatramo akorde Cdur-Gdur
I naravno postoji i obratna veza
Dominanta - Tonika V-I
Ne bi vas sada davio o tome kakva je to veza , koliko ima zajednickih tonova i sl. O tome
nekom drugom prilikom.
Ono sto vam predlazem je da provezbate ovu harmonsku vezu na instrumentu. Da pokusate da
je osetite, slicno kao sto ste vezbali akorde.
Predlazem da vezbu radite ovako
I, V, I, mala pauza

U nasem slucaju to ide ovako
Odsvirajte Cdur, pa Gdur i ponovo Cdur, mala pazuza pa opet sve ponovo.U pocetku radite
lagano da vam uho oseti tu promenu akorda.
Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi".
Kasnije probajte i druge durske tonalitete.
Na primer u Aduru ce biti
I, V, I Adur, Edur, Adur
U Fis duru ce biti
I, V, I Fisdur, Cisdur, Fisdur.
....................................
Ono sto cete vremenom zapaziti je, kao i kod akorda, da su ovo razlocite akordske veze ali da
je to jedna ISTA HARMONSKA VEZA. Bez obzira koji je tonalitet i koji akordi se koriste
veza I-V-I ima uvek isti ukus(smek, boju, osecaj, ma zovite kako hocete )
Vremenom cete moci u pesmi da prepoznate tu vezu i da kazete "Aha ovde ide i I stupnja u V
stupanj i evo ga nazad vraca u I stupanj". Jer upravo tako razmisljaju skolovani muzicari. A
priznacete i lakse je ,naucis jednu harmonsku vezu umesto da pamtis 12x2=24. Znaci umesto
24 akordske veze naucimo i zapmtimo jednu harmonsku vezu .
O tome kolika je prednost ovakvog nacina prilikom transponovanja pesme necu ni da vam
pricam, da mi se slucajno ne uobrazite .
Kada sam vam prosli put savetovao da vezbate harmonsku vezu I-V-I tj T-D-T rekao sam da
bi bilo dobro da vezbate ovako:
"Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi"
Kao pocetnicima jos bolje bi bilo da vezbate ovako:
"Prvi durski, peti durski, prvi durski".
Zasto?
Zato sto su i akordi koje menjate durski akordi.Kasnije cemo imati i molove pa u pocetku nije
lose da ste svesni o kom tipu akorda je rec.Vremenom necete morati govoriti( na glas ili u
sebi) naprimer "prvi durski" ili "drugi molski" ili "sedmi umanjeni" i sl. Vremenom cete
osetiti koji je tip akorda u pitanju(dur, mol , sedmica, sestica, maj, umanjeni, i sl....) i
govoricete samo...Ustvari vremenom necete nista govoriti jednostavno cete to i osetiti .
Cesto ponavljam reci "Vreme" ili "vremenom" i rec "osetiti". Pa da malo pojasnim .
Muzicka skola ili privatni casovi su pre svega oblik sistematskog obrazovanja (ucenja). Na taj
nacin ucenici postupno sticu znanja i vestine i vremenom, a da nisu ni svesni, ovladaju
odredjenim znanjem i vestinom. Naravno taj vremenski period se meri godinama.Nas problem
je sto mi moramo u relativno kratkom vremenskom periodu da ovladamo tim znanjem i
vestinama. Na srecu ne bas svim , samo onim znanjem koje ce nam konkretno sluziti.
Druga stvar je "osetiti". Ako pitate bilo koga da vam kaze kakav je secer, svako ce reci da je
sladak a da je so slana . Zasto? Zato sto svaki dan nasa cula (ukusa) dolaze u dodir sa njima
i mozemo lako da ih razlikujemo. Ako pitate nekog sa muzickom skolom da kaze kakav je dur
ili mol on ga jednostavno prepoznaje(oseca).Zasto? Zato sto njegovo culo sluha svakodnevno

na casovima dolazi u "dodir" sa durevima i molovima i moze lako da ih razlikuje.
Mi koji smo "obicni" muzicari ili tezgarosi (kao ja ) dolazimo svakodnevno u dodir sa
pesmama. Ja nemam uciteljicu za klavirom koja ce 4 godine da mi razlaze dur i mol. Ja
moram sam da naucim da ih prepoznam prema nekom svom licnom dozivljaju.A to morate i
vi.
Uzmimo na primer nasu vezu I-V-I tj T-D-T
Ja uzmem gitaru i sviram naprimer u Aduru.
I(T)Adur
V(D)Edur
I(T)Adur
mala pauza
i sve ovo ponavljam nekoliko puta.
Kada posle Adura(Tonike) odsviram Edur(Dominantu) imam osecaj kao da Dominanta bezi
od Tonike kao da hoce da ode ali nekako ne moze bez nje pa mora da se vrati.Kada se Edur
(Dominanta) vrati u Adur(Tonika) osecam kao da je sve opet na svom mestu .
Probajte i ovo.
Stanite i rasirite noge u sirini ramena. Opustite se. Ovaj polozaj bih ja nazvao Tonika. Znaci
stabilan ,cvrst, opusten. Sad se polagano spustite u polucucanj (nikako dole u cucanj). Sta
osecate ?Bole vas noge, polozaj je nestabilan, napeti ste i zelite da se vratite u pocetni polozaj.
E ja bih ovaj polozaj nazvao Dominanta. I vratite se ponovo u stojeci polozaj, u Toniku, gde
ste stabilni i opusteni.
To je moj neki dozivljaj Tonike i Dominante i njihove veze I-V-I tj veze T-D-T.
Vi sami pronadjite vas licni dozivljaj.
Napomena:
Mislim da vam je jasno da ona "mala pauza" treba da traje koliko i svaki akord koji svirate.I
nikako nemojte svirati bez te pauze ili jos gora da menajte akorde ,naprimer Adur,Edur,A
dur,Edur.Adur...i tako par minuta. NE! Tako nista ne dobijate i ne razvijate sluh. Drzite se
pravila I stupanj(T) pa onda V stupanj(D) pa opet I stupanj(T) i onda mala pauza. E ovako
mozete ponavljati par minuta .
Da se dogovorimo jos nesto.
Znam da nam je svima CILJ da naucimo kako da skidamo pesme.Na kraju krajeva tako se
zove i ovaj topik. Muzicka teorija i tehnika sviranja( o kojoj ce pisati Svetislav) su samo
SREDSTVA da taj cilj i ostvarimo.
Meni je najlakse, najpreglednije a tako sam i naucio, da pesme raspisujem po taktovima.
Pisanje akorda iznad teksta je malo "naporno" i nije toliko muzicki pregledno.Kada se pesma
raspisuje po taktovima lakse se uocava harmonska struktura pesme.
Zbog toga predlazem da se ne pisu reci pesme a ako bas treba onda da se napisu iznad a ispod
da se napisu taktovi sa akordima.
Postoji jedan nacin pisanja koji se cesto srece u knjigama i na internetu pa cemo ga i mi
koristiti.
Taktovi se obelezavaju uspravnom crtom "|". Akordi i njihovo trajanje se obelezavaju kosom
crtom "/", gde jedna kosa crta oznacava jednu cetvrtinu.
Naprimer:
Najcesce, 99% slucajeva je u pitanju 4/4 takt.
Ako imamo Gdur u jednom celom taktu pisacemo ovako |G///|
Ako imamo pola takta Gdur a pola takta Ddur pisacemo ovako |G/D/|

Ako imamo na tri cetvrtine Gdur a na poslednjoj cetvrtini Ddur pisacemo ovako |G//D|
Ako imamo na svakoj cetvrtini promenu pisacemo ovako |GDGD|
Mislim da vam je jasno kako se to radi.
Evo kako cemo u buducnosti pisati harmoniju.
Naprimer:
Pesma "Spomenar" - Seki Turkovic ,tonalitet Gdur
Ako te upita neko ...
|G/D/|G///|...
...
Pesma "Kako mi ne dostajes" - Haris Dzinovic ,tonalitet Gdur
Zar sve ove godine...
|G/D/|G///|...
...
Jos je rano za pesme ali cisto da vidite kao ce to ici .
PS Jeste li mozda primetili da u obe pesme na pocetku imamo harmonsku vezu I-V-I tj T-D-T.
U nasem slucaju u pitanju je tonalitet Gdur a vezu cine akori Gdur-Ddur-Gdur.
Rekli smo da su I, IV i V stupanj najvazniju stupnjevi u lestvici.Oni predstavljaju TONIKU,
SUBDOMINANTU I DOMINANTU.
Da vidimo sada vezu I-IV tj vezu izmedju Tonike i Subdominante. Opet cemo koristiti Cdur
lestvicu. U ovoj lestvici Tonika je Cdur a Subdominanta je Fdur.
Idemo isto kao i ranije, sviramo:
I(T) Cdur
IV(S) Fdur
I(T) Cdur
mala pauza
i opet sve iz pocetka.
Sta primecujete, osecate?
Probajte ovo: Stanite i rasirite noge u sirini ramena . Stojite opusteni, ovo je Tonika. Sada
se ispruzite i stojte na vrhovima prstiju. Kakav je osecaj? Delujete kao da ste vislji, vrat i
glava vam se izduzuju, delujete vazno, kao da hocete nesto vazno da kazete. E upravo takva je
Subdominanta, ona zeli nesto vazno da nam kaze , zeli da se izdigne, da bude zapazena. Na
prstima (osim ako niste balerina ) ne mozete ostati vecno a i ne moze covek stalno nesto
znacajno vazno da govori . Zato se spustamo i opet smo u stabilnom polozaju, opusteni,
opet smo u Tonici.
Subdominantu cete zbog toga cesto sretati u refrenima pesme, gde se obicno "nesto vazno" i
kaze. Da nije vazno ne bi se refren tri puta ponavljao .
Na primer pesma "Kako mi nedostajes" Harisa Dzinovica, tonalitet je G dur, refren ide ovako
Kako mi ne dostajes...
|C///|D///|...

Probajte ovu harmonsku vezu i u drugim durskim tonalitetima
Ddur
I-IV-I , T-S-T, D-G-D
Adur
I-IV-I, A-D-A
Fisdur
I-IV-I Fis-H-Fis
.................
Gdur
I-IV-I , G-C-G
Ovde je dobra prilika da nesto razjasnimo.
U prethodnom primeru imamo AKORDSKU vezu(vezu izmedju dva akorda) G-C. Kako se
radi o Gdur lestvici to je onda HARMONSKA veza(veza izmedju stupnjeva) I-IV tj veza T-S
, u ovom slucaju akord Gdur je I stupanj, Tonika, a akord Cdur je IV stupanj,
Subdominanta.
U prethodnoj lekciji smo imali drugaciju situaciju. Posto se radilo o Cdur lestvici veza akorda
G-C je predstavljala harmonsku vezu V-I tj D-T, jer je u ovom slucaju Gdur V stupanj,
Domonanta, a Cdur je I stupanj , Tonika.
A recimo da se radi o Amol prirodnoj lestvici onda bi akordska veza G-C, bila harmonska
veza VII-III, jer je u prirodnoj Amol lestvici Gdur na VII stupnju, a Cdur na III stupnju. O
ovome cemo kasnije .
Neko ce se sa pravom pitati, kada sviramo akord Gdur a posle njega Cdur, zar nam to ne
stvara isti fizicki osecaj. Da, kada bi se pesma sastojala od samo ta dva odsvirana akorda ,
ali u pesmi mogu da budu i neki akordi pre njih i neki akordi posle njih i naravno melodija
koja ide preko njih. Sve to zajedno daje jednu zvucnu sliku koja nam docarava( definise,
predstavlaj) TONALITET.
DVA AKORDA SAMO U OKVIRU T O N A L I T E T A PREDSTAVLJAJU
(ODREDJUJU) HARMONSKU VEZU. Bez odredjenog(definisanog) tonaliteta nema
harmonske veze izmedju dva akorda.
Nadam se da je ovo jasno.
Na kraju postoji i veza izmedju Subdominante i Dominante tj IV-V.
Ova veza se ne vezba harmonski, sama za sebe, jer nema smisla.Zato sto......
Kako da vam objasnim, ajde opet stanite ,sada napravite polucucanj, pa na prste, pa dole u
polucucanj, pa gore na prste, pa ...tako jedno 5 minuta.I?
Salim se naravno . Vidimo da nam treba stabilnost , opustenost, znaci fali nam Tonika.
Evo nekoliko harmonskih veza koje mozete vezbati
I-IV-I-V-I
I-V-I-IV-I
I-IV-V-I
I-V-IV-V-I
Imate li problema da odredite koji su to akordi?
Evo ja cu odrediti za Cdur lestvicu .

Pre toga jedan dogovor. Od sada cu dur akord pisati samo velikim slovima, znaci Cdur cu
pisati sa C, Gdur sa G a Fdur sa F.
Evo kao izgledaju nase harmonske veze u C duru:
C-F-C-G-C
C-G-C-F-C
C-F-G-C
C-G-F-G-C
kao i ranije posle svake harmonske veze ide mala pauza pa opet....
Probajte i vi za druge durske tonalitete da napisete i odsvirate ove harmonske veze.
Evo ja cu napisati za jos jedan tonalitet, da ne kazete da uvek biram najlaksi
Harmonske veze I, IV i V stupnja tj, Tonike, subdominante i Dominante, u Es dur lestvici
Es-As-Es-B-Es
Es-B-Es-As-Es
Es-As-B-Es
Es-B-As-B-Es
Da ne bude zabune harmonskih veza ova tri stupnja moze biti jos ali za pocetak navezbajte
ove i ovo ce biti dovoljno.
Na kraju jedno upozorenje. Kada sam vam govorio kako ja "dozivljavam" odnos T,S i D, kroz
sve ono cupkanje i skakanje , to je bila samo jedna prica, jedna metafora.NIKAKO ne znaci
da ako na primer melodija ide na gore da to vodi u Subdominantu ili ako melodija ide na dole
da to vodi u Dominantu.NE!!!. Melodija moze da ide kako god hoce. Koji ce akord pratiti tu
melodiju zavisi od drugih stvari a pre svega od tonova te melodije, ali o tome nekom drugom
prilikom
Provezbajte ovo pa nastavljamo.
PS Za sledeci cas pripremite patike, bele carape, sorc i atlet-majicu, bice opet "gimnastike"
Pre nego sto krenemo dalje dogovoricemo se o daljem nacinu obelezavanja akorda.
Kada imamo durski akord onda cemo samo obelezavati rimskim brojem stupanj tog
akorda.Naprimer I, IV , V,....
Kada imamo molski akord onda cemo pored rimskog broja koji oznacava stupanj, dodati i
slovo "m".Naprimer Im, IIm, IVm....
Kada imamo umanjeni akord pored rimskog broja koji oznacava stupanj, dodacemo "o".
A kada je u pitanju prekomerni akord, zmnak "+".
Videli smo da u C dur lestvici dobijamo ove akorde
I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur

VI Amol
VII H umanjeni
Takodje smo rekli da ovakav raspored odgovara SVAKOJ DURSKOJ LESTVICI, znaci:
I dur
II mol
III mol
IV dur
V dur
VI mol
VII umanjeni
Ako primenimo prethodno pravilo za obelezavanje akorda mozemo prikazati formulu akorda
na stupnjevima SVAKE DURSKE LESTVICE, a ona izgleda ovako:
I
IIm
IIIm
IV
V
VIm
VII+
Verovatno cete sretati i druge iznake.Naprimer, da se mol obelezava malim rimskim
brojevima, tako da bi nas IIm bio "ii" a recimo nas VIm bi bio "vi". Cisto da znate da i takve
oznake postoje. Kada naucite jednu vrstu lako cete shvatiti i neki drugi nacin obelezavanja. Ja
cu koristiti ovaj koji sam pokazao, jer sam naucio tako .
Sada cemo preci na harmonski mol. Primeticete da nece biti puno price, kao pre , jer mislim
da bi trebalo do sada sve da je jasno.
Ko pogodi koji cu tonalitet uzeti, ima pice .
Naravno da znate, najlaksi, Amol harmonski .
Pice za ceo forum .
Krecemo. Amol harmonska lestvica
A H C D E F Gis A
na njoj gradimo akorde
I ACE A mol
II HDF H umanjeni
III CEGis C prekomerni
IV DFA D mol
V EGisH E dur
VI FAC F dur
VII GisHD Gis umanjeni
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE HARMONSKE
MOLSKE LESTVICE.
Im
IIo
III+
IVm

V
VI
VIIo
Vidimo da je u harmonskoj molskoj lestvici I stupanj tj Tonika molski akord, IV stupanj,
Subdominanta takodje molski akord a V stupanj Dominanta je durski akord.
U slucaju Amol harmonske lestvice to izgleda ovako:
Im(T) Amol
IVm(S) Dmol
V(D) Edur
Vas zadatak je da odredite i u drugim lestvicama(harmonski mol) T, S i D.
Evo ja cu uzeti .............Gmol
U harmonskoj Gmol lestvici imamo
Im(T) Gmol
IVm(S) Cmol
V(D) Ddur
Evo jos jedna lestvica, Fismol harmonski
Im(T) Fismol
IVm(S) Hmol
V(D) Cisdur
Sada mozete da provezbate slicno onim vezbama od ranije. Samo sada imamo harmonski mol
pa je veza
T-D-T sada Im-V-Im , a veza T-S-T je Im-IVm-IVm
A pesmice idu ovako
"Prvi molski, peti durski, prvi molski"
"Prvi molski, cetvrti molski, prvi molski"
Sada, u harmonskom molu nase vezbe ce izgledato ovako
Im-IVm-Im-V-Im
Im-V-Im-IVm-Im
Im-IVm-V-Im
Im-V-IVm-V-Im
A u slucaju A mola harmonskog to ide ovako
Am-Dm-Am-E-Am
Am-E-Am-Dm-Am
Am-Dm-E-Am
Am-E-Dm-E-Am
Dobro da nebi platio jos jednu turu (kosta a ima nas mnogo) evo i za Cmol harmonski
Cm-Fm-Cm-G-Cm
Cm-G-Cm-Fm-Cm
Cm-Fm-G-Cm
Cm-G-Fm-G-Cm
Provezbajte sve ovo i koristite ranije steceno znanje.Sve je dozvoljeno pa cak i cupkanje gore
dole .

Cujemo se
PS Imam za vas jednu losu i dobru vest. Losa vest je da cemo se sa osnovna tri akorda druziti
jos najmanje par nedelja . Dobra vest je da cete tako steci dobru harmonsku osnovu a i
ako nista ne naucite bar cete steci dobru kondiciju od silnog "harmonskog" cupkanja gore dole
.
Nadam se da ste provezbali ove harmonske veze.
Ubuduce cemo na taj nacin pisati i sablone tj skolopove akorda(progresije) koje se srecu u
pesmama koje sviramo.
Tako je naprimer nasa harmonska veza Im-V-Im ustvari i jedan harmonski sablon koji cemo
cesto sretati u pesmama.
Evo naprimer forspil pesme "U meni jesen je" - Halid Beslic, iz A mola
|Am///|E///|E///|Am///|
Ili na primer harmonska veza Im-IVm-V-Im u forspilu pesme "Prvi poljubac" - Halid Beslic,
iz A mola
|Am///|Am///|Dm///|Dm///|E///|E///|E///|Am///|
Kao sto vidite prvo odredjeni harmonski sablon napisemo kao stupnjeve, zatim umesto
stupnjeva napisemo akorde odgovarajuceg tonaliteta i na kraju sve to raspisemo po taktovima.
Kako ce se ti akordi rasporediti po taktovima zavisi od svake konkretne pesme(melodije).
Kombinacija je jako mnogo i ponavljam , zavisice od svake pojedinacne pesme.
Dosli smo i do lestvice koja je najzastupljenija u modernoj Folk produkciji, a to je PRIRODNI
MOL.
Uzecemo prirodnu A mol lestvicu.
A H C D E F G A
Znamo od ranije da postoji odgovarajuca veza izmedju durskih i prirodnih molskih lestvica, tj
ove lestvice su paralelne. Sto znaci da imaju iste tonove. Znamo i da svaka durska lestvica
ima svoju paralelnu prirodnu molsku lestvicu i obrnuto. Prirodna A mol lestvica i C dur
lestvica su paralelne tj imaju iste tonove. Iskoristicemo tu osobinu da lakse sagradimo akorde
na stupnjevima PRIRODNE MOLSKE lestvice.
Kod C dura smo imali
I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur
VI Amol
VII H umanjeni
sada cemo krenuti od tona A tj od VI stupnja i dobiti
I Amol
II H umanjeni
III Cdur
IV Dmol
V Emol
VI Fdur

VII Gdur
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ PRIRODNOJ
MOLSKOJ lestvici
I mol
II umanjeni
III dur
IV mol
V mol
VI dur
VII dur
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE PRIRODNE MOLSKE
LESTVICE.
Im
IIo
III
IVm
Vm
VI
VII
Sada cemo posmatrati glavne stupnjeve T,S i D tj I,IV i V stupanj i njihove harmonske veze.
Ako posmatramo vezu T-S-T tj u nasem slucaju Im-IVm-Im vidimo da je ta veza OK. Ako se
opet vratimo na nasu "gimnastiku" primeticemo da smo stabilni u Tonici znaci u Im
stupnju, dizemo se na prste i idemo u Subdominantu, IVm stupanj, tu "ostajemo" neko vreme
i vracamo se ponovo u stabilnu Toniku. Primeticete da je u sustini isti osecaj kao i kod ranijih
lestvica.
Ako sada posmatramo vezu T-D-T tj u nasem slucaju Im-Vm-Im , videcemo da postoji
problem. Naime ovde je V stupanj molski akord.Ako probamo opet "gimnastiku" i odsviramo
stabilnu Toniku Im, a posle toga idemo na Dominantu Vm, ili kao sto smo ranije rekli u polu
cucanj , videcemo da ova dominanta nije kao one ranije.Nema one napetosti koja je krasila
durske dominante, ovo cak i ne bismo mogli nazvati cucanj .A tek povratak iz ovog
"cudnog" polozaja u Im stupanj tj nazad u Toniku,....Razumete sta hocu da kazem.Ovakva
harmonska veza sa ova tri molska akorda jednostavno nije ono sto nama treba , nije ono na
cega smo navikli. Fali nam DUR.
Sada treba da pronadjemo akord tj stupanj koji ce da nam pruzi onu napetost i sve ono sto
nam ova molska dominanta nije pruzila.
A to je VII stupanj.U slucaju A mol prirodne lestvice, to je akord G dur.
Zato sada imamo vezu Im-VII-Im.
Sve one harmonske veze od ranije treba provezbati sa akordima PRIRODNE MOLSKE
lestvice. Samo sto cemo sada umesto Vm stupnja staviti VII stupanj.
To sada izgleda ovako
Im-IVm-Im-VII-Im
Im-VII-Im-IVm-Im
Im-VII-IVm-Im
Im-IVm-VII-Im
A u slucaju prirodne A mol lestvice to je
Am-Dm-Am-G-Am

Am-G-Am-Dm-Am
Am-G-Dm-Am
Am-Dm-G-Am
Uradite ovo i za ostale tonalitete prirodnog mola.Jos jednom ponavljam ovo je ubedljivo
najzastupljenija lestvica u novokomponovanoj folk produkciji. I naveci broj pesama koje
sviramo su upravo u PRIRODNOM MOLU.
PS Ja sam ovu pricu oko prirodnog mola ispricao na nacin kako ja to shvatam i
razumem.MOLIM sve muzicki obrazovane kolege ako ima kakvih netacnosti ili gresaka u
mom tumacenju da me slobodno isprave.Naravno i ako je potrebno da se nesto doda neka
slobodno kazu. Hvala svima unapred.
Ako vam je jasna lekcija i sve u vezi harmonskog mola, naredna lestvica ne bi trebala da bude
problem jer je ona nastala od harmonskog mola. Naravno u pitanju je ORIJENTAL lestvica.
Da se podsetimo od harmonske molske lestvice krecemo od V stupnja i dobijamo
ORIJENTAL lestvicu.
Naprimer, Amol harmonski
A H C D E F Gis A krecemo od V stupnja tj tona E i dobijamo
E F Gis A H C D E ORIJENTAL lestvicu
Vidimo da su ove dve lestvice paralelne, znaci imaju iste tonove, pa cemo dobiti
I E dur
II F dur
III Gis umanjeni
IV A mol
V H umanjeni
VI C prekomerni
VII D mol
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ ORIJENTAL
lestvici
I dur
II dur
III umanjeni
IV mol
V umanjeni
VI prekomerni
VII mol
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE ORIJENTAL lestvice.
I
II
IIIo
IVm
Vo
VI+
VIIm

Sada cemo da trazimo veze kao i u prethodnim lestvicama.
Vidimo da je veza T-S u ovoj lestvici, veza I-IVm, a u slucaju E orijental lestvice to je veza
Edur-Amol. Ako probamo sada vezu T-D, videcemo da je V stupanj ove lestvice umanjeni
akord i da veza I-Vo nije ono sto nam treba i da moramo da potrazimo neki drugi akord koji
ce imati ulogu dominante.Videcemo da je to VIIm stupanj.
Tako dobijamo harmonske veze za ORIJENTAL lestvicu.
I-IVm-I-VIIm-I
I-VIIm-I-IVm-I
I-VIIm-IVm-I
I-IVm-VIIm-I
U slucaju E orijental lestvice to izgleda ovako
E-Am-E-Dm-E
E-Dm-E-Am-E
E-Dm-Am-E
E-Am-Dm-E
Uradite ovo i za ostale orijental lestvice. Ova lestvica je cesta u pesmama kako u starim tako i
novim, zato dobro provezbajte sve ovo.Naravno pridrazavajte se i pravila koje je Svetislav
napisao.
Pozdrav.
PS Sledeci cas cemo nauciti NAJVAZNIJE pravilo kada je harmonija i skidanje pesama u
pitanju.
Proradili smo 4 lestvice koje najcesce srecemo u narodnoj muzici i nasli smo za svaku
lestvicu 3 stupnja tj tri akorda za koje cemo reci da su GLAVNI STUPNJEVI (AKORDI) za
datu lestvicu.
Cime su ovi akordi(stupnjevi) zasluzili da ih nazivamo GLAVNI?
Da pogledamo nase primere:
Durska lestvica Cdur
I Cdur(CEG), V Gdur(GHD), IV Fdur(FAC)
Sta je ovde interesantno?
Ako pogledamo tonove koji cine ove akorde videcemo da u tonovima ova tri akorda imamo
SVE TONOVE Cdur lestvice. CEG GHD FAC
Prirodna molska lestvica Amol
I Amol(ACE), VII Gdur(GHD), IV Dmol(DFA)
I ovde vidimo da nam 3 glavna akorda sadrze sve tonove Prirodne Amol lestvice.
Harmonska molska lestvica Amol
I Amol(ACE), V Edur(EGisH), IV Dmol(DFA)
Svi tonovi Harmonske molske lestvice se nalaze(pokrivaju ih) 3 glavna akorda(stupnja).
Evo i Orijental lestvice, E orijental
I Edur(EGisH), VII Dmol(DFA), IV Amol(ACE)
I ovde je isti slucaj.
Dosli smo do veoma vaznog otkrica a to je da su SVI TONOVI lestvice sadrzani (nalaze se) u
3 GLAVNA AKORDA(STUPNJA).Ovo otkrice nam daje i jedno veoma vazno pravilo a to
je:

SVAKU MELODIJU(PESMA, FORSPIL I SL) KOJA U SEBI SADRZI SAMO*
TONOVE ODREDJENE LESTVICE, MOZEMO HARMONIZOVATI (PRATITI)
SAMO SA TRI GLAVNA AKORDA TE LESTVICE.
Sta ovo znaci?
Ako je melodija naprimer napisana u Cduru, mozemo je harmonizovati samo sa tri glavna
akorda u Cduru a to su Cdur, Gdur i Fdur.
Ako je melodija naprimer napisana u Amolu prirodnoj lestvici, mozemo je harmonizovati
samo sa tri glavna akorda Amol prirodne lestvice a to su Amol, Gdur i Dmol. Isto vazi i za
harmonski mol i orijental lestvicu.
I da objasnim onu * pored reci SAMO.Naime u melodiji MOZE da se nadje i neki
VANLESTVICNI ton tj ton koji ne pripada datoj lestvici ali taj ton moze biti samo kratak
( prolazan) i ne sme narusavati karakter melodije. Ako je taj ton izrazen i dug on tada
narusava karakter tj dati tonalitet i mora se harmonizovati nekim drugim akordom.U svakom
slucaju vremenom cete nailaziti na ovakve situacije i lako cete ih prepoznati.
Kako vecina melodija sadrzi SAMO tonove date lestvice to smo u mogucnosti da koristimo
ovo pravilo i svaku melodiju da harmonizujemo(otpratimo) sa 3 glavna akorda.
E sad tu dolazi jedno ALI!!!
Ali pre nego sto dojemo do ALI!!! da kazemo jos i ovo .
Postoji mnogo, mnogo pesama koje su odsvirane sa samo ova 3 glavna akorda.Od
starogradskih pesama, romansi, dalmatinskih pesama... pa sve do novokomponovanih
pesama.Medjutim, verovali ili ne postoje i pesme koje su odsvirane samo sa 2 glavna
akorda.Evo naprimer nekih:
Mali mrav(bez forspila) - Tomislav Colovic
Lazes da si srecna - Kemal Malovcic
Plava ciganka(bez forspila) - Mile Kitic
Nekada smo ti i ja - Ljuba Alicic
Plus jos neke starogradske pesme i decije pesmice .
Sve ovo nam govori da treba dobro prouciti lestvice i 3 glavna stupnja na njima, jer su to
upravo akordi koji ce se naci u pesmi.
E sad dolazi ono ALI!!!
Rekli smo da svaku melodiju mozemo harmonizovati samo sa 3 glavna akorda ali cemo
primetiti da smo sa ova 3 akorda nekako osiromaseni.Ne mozemo uvek sa njima da
postignemo odredjenu lepotu i sklad harmonije i melodije i ne mozemo......U stvari sta ja sad
ovde rastezem imamo mi brate i druge akorde pa sto da i ostale akorde ne iskoristimo.
I sami znate da se u mnogim melodijama srece vise od 3 akorda.Ono sto je vazno da
zapamtite je da su to uvek 3 glavna akorda plus akordi koji su nastali od date lestvice.
Znaci svi oni stupnjevi na kojima nisu GLAVNI AKORDI mogu se koristiti u harmoniji i te
stupnjeve nazivamo SPOREDNI STUPNJEVI a akorde na njima SPOREDNI AKORDI.
Evo kako to izgleda sa nasim lestvicama:
Dur
glavni akordi(stupnjevi) I, V, IV
sporedni akordi(stupnjevi) IIm, IIIm, VIm, VIIo

Prirodni mol
glavni akordi Im, VII, IVm
sporedni akordi IIo, III, Vm, VI
Harmonski mol
glavni Im, V, IVm
sporedni IIo, III+, VI, VIIo
Orijental
glavni I, VIIm, IVm
sporedni II, IIIo, Vo, VI+
Provezbajte i proucite dobro ovu lekciju.
Na kraju da kazem i ovo. Sve ovo sto smo do sada radili, lestvice, akorde i harmonija je
ustvari jedan opsti "temelj" za svakog muzicara bez obzira koji instrument svira ili iz koje je
zmelje.Sve ovo vazi i za muzicare iz Norveske, Spanije, Amerike .....Sve ovo vazi i treba da
znaju i harmonikasi, klavijaturisti, gitaristi, basisti.....
Nadam se da ste dobro proucili prethodnu lekciju .Sada vam je sigurno jasnije zasto se neki
akordi javljaju u pesmama. Videli smo da prvo moramo da odredimo (pronadjemo) lestvicu i
tonalitet za pesmu a posle toga samo da odredimo koja su to 3 glavna akorda koji ce se
pojaviti u toj pesmi.
Evo jos nekih stvari koje bi trebalo da znate:
U vecini pesama prisutan je jedan tonalitet tj jedna od lestvica koje poznajemo.Znaci cela
pesma se svira (peva , harmonizuje) u jednom tonalitetu tj jednoj lestvici.Medjutim postoje i
pesme u kojima su prisutne dve ili vise lestvica. Te promene mogu biti kratke na primer samo
jedan takt ili par taktova ali i mogu biti i odredjene celine, kao sto su strofa , refren i sl.
Zasto je vazno da prepoznamo koji su to delovi? Pa zbog toga sto cemo na taj nacin lakse da
odredimo harmoniju tj akorde za pratnju.
Kako cemo prepoznati i kako da odredimo koje su lestvice u pitanju? Tu ce nam pomoci
dosadasnje znanje iz lestvica. Naime, ako se secate kako smo dobili lestvice bice vam
jasnije.Da vas podsetim.
Krenuli smo od durske lestvice Cdur, od nje smo dobili prirodnu molsku lestvicu Amol
prirodni, od nje smo dobili harmonsku molsku lestvicu Amol harmonski i od nje smo dobili E
orijental lestvicu.
Upravo to je i veza lestvica Cdur-Amol prirodni-Amol harmonski-E orijental
To znaci da se u okviru jedne pesme mogu menjati ove lestvice.
Da jos jednom skrenem paznju ovde se ne mneja TONALITET nego se menjaju LESTVICE,
koje su srodne.
Kada se menja tonalitet onda je to MODULACIJA a o tome cemo drugom prilikom.
Evo jedan primer pesma "Sanela - Saban Saulic"
strofa ima harmoniju E-Dm-E , E orijental lestvica
refren ima harmoniju Dm-Am-G-Am , Amol prirodna lestvica
Pesma "Ne placi duso - Saban Saulic " 3/4 takt

strofa
|E7//|Am//|E7//|Am//|E7//|Am//|E7//|Am//|G//| vidimo da je u pitanju Amol harmonski i zadnji
takt gde je Gdur, akord nas uvodi u novu lestvicu a to je Amol prirodni pa imamo
refren
|C/G7|C//|C/G7|C//|i sad ide deo gde se ponovo vraca u harmonski mol
|Dm//|E7//|E7//|Am//|
Da malo pojasnimo sta se ovde desava.
Kao prvo ovi akordi E7 i G7 su takozvane "sedmice" i njih cemo raditi kasnije, ako ih ne
znate umesto njih svirajte obican Edur i Gdur. Ove dve pesme su dobar primer da vidite pre
svega da se moraju dobro nauciti lestvice, akordi i harmonija. Kada sve to dobro znate onda
vam je lako da to primenite na pesmama. Primeticete i da smo ovde imali samo GLAVNE
akorde od lestvica koje smo koristili. Jos jednom ponavljam vremenom ce vam sve to biti
lako i u delicu sekunde cete menjati akorde i lestvice ali u pocetku vezbajte polako ako treba i
na papiru da napisete harmoniju i svaki takt polako da "sazvacete" .
Nadam se da vam je sada jasnije zasto se u nekoj pesmi koja je iz Amola mogu naci akordi E
dur i G dur iako ih zajedno nema ni u jednoj lestvici.Odgovor je, da su u pitanju srodne
lestvice i da se u toku pesme one mogu preplitati (menjati).
Ovakav primer mozete naci i u drugim pesmama, u sevdalinkama naprimer.Poslusajte stare
pesme "Snijeg pade na behar na voce" , "Mejra( tekla voda od brijega do brijega)".... i mnoge
druge. Ako te pesme svirate iz E orijental lestvice primeticete da se u pojedinim taktovima
pojavljuje akord Cdur, koga nema u E orijental lestvici(ni u Amol harmonskoj lestvici). E on
je tu upravo zato sto je melodija tu "presla" u Amol prirodni(ili C dur, jer su to paralelne
lestvice).
Jos jednom ponavljam, ovde se radi o SRODNIM lestvicama. Cdur i Amol su paralelne
lestvice tj imaju iste tonove a Amol harmonski i E orijental su takodje paralelne lestvice jer
imaju iste tonove. A sve ove 4 lestvice se razlikuju SAMO sto u prve dve imamo ton G, a u
druge dve umesto G imamo ton Gis.
Da pojasnimo i sta je MODULACIJA. Modulacija je kada se iz jednog TONALITETA prelazi
u drugi.Na primer kada iz Cdura prelazimo u Cis dur ili D dur.Modulacija je najcesce
polustepena ili celostepena. Modulaciju cesto srecemo u pop pesmama i slagerima. Pesme
"Put putujem" - Magazin, "Oprosti mi pape" - Oliver Dragojevic, "Zbogom mi ostaj malena"-
Halid Muslimovic ( tu je celostepena modulacija iz strofe u refren) i sl....
Jos jedna stvar na koju treba da obratite paznju i o kojoj da razmislite.
Pesme se mogu svirati ( kada kazem svirati mislim na harmoniju) na dva nacina.
Pesma se moze svirati u ORIGINALU, znaci onako kako je i snimljena.
Ili se pesma moze svirati MUZICKI ISPRAVNO ( harmonski ispravno), znaci ne kao original
ali muzicki tacno.
Kada se pesma ne svira u originalu ona se, u principu, moze svirati na dva nacina.
Ako je harmonija prosta, ima samo par osnovnih akorda, onda joj mi mozemo dodati novu
harmoniju, uslozniti i ulepsati.To je cest slucaj kod muzicara i to se cesto radi.Sva ona
"harmonija" i "ciganija" je upravo to sto cujemo na zivim snimcima .
Ako je harmonija slozena, ima puno akorda, onad je mi mozemo uprostiti. Razloga za to ima
mnogo, mozda ne mozemo tehnicki to da odsviramo, mozda sa aranzerom ne mozemo da to
odsviramo, mozda smo umorni pa nas mrzi da sviramo , mozda ......

Teorija

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Viewers also liked

Viewers also liked (6)

Teorija